Miris kita: Rođendanska želja (I deo)
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Miris kita: Soba (III deo)
„Princeza će zaista rasti u blagodati i lepoti, voljena od svih koji je znaju.
Ali… pre zalaska sunca na njen šesnaesti roðendan, ubošće prst na vretenu preslice i umreti.”
…
Pod tušem sam i pokušavam da sa dlaka na stomaku, prepona i nogu skinem skorelu spermu. Ima je toliko da sam mogao da odradim komotno kompletnu depilaciju.
Dlake su mi slepljene i uvrnute da nema drugog načina sem da ih čupam. Lepo smo se nafilovali nas trojica i pretpostavljam da ih i oni sad čupkaju.
Izlazim iz tuš kabine, brišem se i nanosim stick. Gologuz šetam po stanu razmišljajući šta da obučem za Anđelin rođendan.
Anđela je razmažena bogatašica i tatina princeza čiji se rođendan ne propušta. Nema neku konkretnu svrhu u životu i sve joj se vrti oko butika, žurki, seksa i povremenog odlaska na fakultet. Dežurna je kučka i svima bi zagorčala život koliko god je u njenoj moći. Jebala se sa pola Beograda, tačnije, skoro sa svima koji imaju kitu.
Poznajemo se igrom slučaja, i to naravno, preko Stefana koji joj „izbeljuje zube”. Čak su i bili u vezi koja je trajala dugovečnih osam dana nakon čega su se razišli zasitivši se jedno drugog. Kaže da ga lepa sećanja vežu za nju i da u tih osam dana nije izlazio iz nje.
Prava je mala džepna venerica, duge plave talasaste kose, prirodno velikih i lepih grudi. I ako sam gej priznajem da je zaista zgodna. Telo joj je u top formi, preplanulog tena. Kada obuče uski bikini koji joj se useče u pičku muškarce dovodi do momentalne erakcije mešajući guzovima u prolazu.
Lice joj je ponekad umilljato i to navodi ljude da pomisle da je nevinašce a zapravo je nezasita nifomanka. Sa svojih 155 cm uvek je na štiklama i ne postoji trenutak kada ćete je videti bez šminke. Omiljena dva predmeta, telefon i kurac, voli podjednako, i ne ispušta ih iz ruku. Zavisnica je Instagram-a i danas proslavlja dvadeset i treći rođendan.
Ovog blaženog i svetog dana vrata njene velelepne vile biće otvorena za sve nas seljane. Ceo Beograd, crème de la crème društva, sjatiće se na luksuzno imanje na Dedinju poznatog beogradskog biznismena Božidara Pavlovića da proslavi rođendan njegove princeze miljenice Anđele Pavlović.
Alkohol će teći u potocima, a egzotične hrane i kavijara biće u izobilju i na svakom koraku. Sasvim razumljiv razglog zašto bi iko trebao da prisustvuje zabavi i idelana prilika da se malo procunja u neki malo drugačiji svet elite.
Ono što me i najviše interuje jeste rođendanski poklon koji će kralj pokloniti svojoj jedinici. Prošle godine je to bio Mercedes-Benz, one tamo Porsche Carrera, tako da ni ove godine ne očekujem ništa manje osim Ferrari-a.
Oblačim kaki bermude i majicu sa likom bebi Yode. Stefan i Vlada treba da me cimnu svakog časa tako da sam u pripravnosti. Telefon zvoni, keva je.
– Dušo, da li želiš princes krofne ili šnenokle da pravim za sutra?
– Ne verujem da ću doći sutra, imam nešto u planu sa momcima – odgovaram prelistavajući sutrašnji plan: teretana, a zatim brijanje Vladine guze… – Bolje da ostavimo za sledeći vikend.
– Što? Ajde povedi Vladu i Stefana sutra na ručak. Uželela sam ih se, odavno ih nisam videla.
– Rekoh ti da imamo nešto u planu.
– Dakle, princes krofne ili šnenokle?
– Šnenokle.
– Odlično! Onda, vidimo se sutra! – i prekide vezu.
Moji roditelji su divni ljudi. Jedinac sam i uživao sam svu njihovu pažnju. Ceo život su me učili pravim vrednostima i napravili od mene poštenog, vrednog i sposobnog mladića. Nemam srca da im kažem istinu o mojoj seksualnosti jer bi ih to slomilo. Bolje je ovako. I ako se taj razgovor u mojoj glavi odvijao nebrojano puta, uvek sa različitim ishodima, uvuk je tu i ostajao – u glavi, iza zuba, nikada izgovoren.
Digao mi je kitu momentalno…
Telefon vibrira i stiže mi poruka na Viberu. Keva. „Zaboravila sam da ti kažem, ponesi sutra tati onaj ram.” „Ok”, odgovaram i bacam telefon na trosed. Pet sekundi kasnije, ponovo telefon. Uzimam ga u ruke i otvaram Viber. Danilo. „Nedostaješ mi.” Pročitavši ovo počinjem da se smeškam i tapkam poruku: „Zar već?”
Danilo je video poruku ali još ništa ne odgovara, a onda stiže slika. Na ekrenu se pojavljuje ogromna, meni dobro poznata kurčina, obrasla gustim prošarano sedim dlakama. Velika je bar 20 cm, sa modrim, krupnim glavićem. U ležećem je položaju i na slici se pored kite vide krupne dlakave nabildovane prepone i isto takve noge. Momentalno me napaljuje i kita mi je dignuta u bermudama. Nemam vremena sad za ovo.
„Da vidim tu dlakavu pičkicu, mmm.” „Ne mogu sad, idem, imam obaveze.” „Ne možeš da ga ostaviš ovako, monstrume!” Naravno da mogu što ću i učiniti, a onda još jedna poruka: „Samo jedna fotka i ostavljam te na miru za večeras. Jedna… jedina… Please.”
Svlačim bermude i gaće, trtim se na trosedu sa dupetom u vis i pokušavam da jednom rukom razdvojim dlakave guzove a drugom da stisnem okidač. Napinjem se da otvorim što više čmar. Trudim se da slika ispadne dobro i okidam blic. I eto ga – ovekovečen, trenutno suvi i uski, rozi čmar oivičen tamnim dlakama. Pravo umetničko remek delo.
Šaljem sliku Danilu. On mi odgovara: „Uh, droljice!” On nastavlja da kuca ali ja sam brži i šaljem mu: „Laku noć!”, nakon čega glasim telefon.
Na interfon zvone Stefan i Vlada. Skačem sa troseda i ponovo oblačim gaće i bermude. Bacam pogled kroz prozor i na parkingu vidim Vladin prastari narandžasti Jeep Wrangler. Eh, koliko sam samo fantazija imao u tom vozilu, dok su ih, nažalost, druge devojke ispunjavale. U dobrom je stanju i nije počeo da rđa s obzirom koliko je sperme i znoja proliveno u njemu.
Obuvam nazuvke i patike i istrčavam iz stana. Živim u svom stanu u blokovima na Novom Beogradu, Vlada je još uvek u kući sa roditeljima u Zemunu gde im je i prodavnica, a Stefan iznajmljuje stan sa bratom Nikolom u samom centru grada.
Njih dvojica su na prednjim sedištima vozila, a ja se smeštam pozadi između njih. Oboje su u bermudicama. Stefan u kaki bermudama i jednostavnoj beloj majici, a Vlada u jeans bermudama i u zelenoj kariranoj košulji.
– Brate, fala kurcu da si sišao – žali se Vlada. – Ne mogu više da slušam o pički teta Divne! Jebote, znam joj pičku kao da sam je jebao a ne ovaj mamlaz.
– Jesi ti to jebo teta Divnu po četvrti put? – smejući se pitam Stefana.
– Nisam. Samo sam pomenuo kako se žena jebe ko som! Trebali bi i vi da je pojebete, takvo iskustvo vam treba! Iskusna je i sve zna.
– Brate, jebeš te starkelje – reče Vlada – može keva da ti bude, šta keva? Baba!
– Vlado glup si. Ona ima samo pedeset i nešto. To ti je MILF – a zatim ga ćušnu.
Odavde pozadi između njih dvojice imam pogled od kog mi se kita odmah ukrutila. Sa leve strane u uskim bermudama krupne muške butine bronzanog tena pune tamnih malja. A onda i isti takvi snažni listovi i noge i zelene starke iz kojih vire bele čarape. Blenući u Vladine noge primećujem da su mu na jednom mestu dlake i dalje slepljene od skorele sperme. Verovatno mu je promaklo tokom tuširanja ili se nije ni tuširao, što me ne bi iznenadilo.
Sa desne strane u još tesnijim bermudama, bele butine prekrivene čupavim svetlim dlakama.
Stefan se iznenada saginje i poče da odvezuje pertle, a zatim i da skida Air Maxice. Ovaj put su tu crveno-zeleni nazuvci sa kriškama lubenica.
– Daj bre Stefane stoko, jel’ baš moraš? – pita Vlada.
– Vonjaju ti noge!
– Da, moram, prave mi žulj. I ne seri da vonjaju! Ništa se ne oseća.
Na zadnjem sedištu se iz petnih žila trudim da uvučem što više vazduha u nozdrve ali ništa ne osećam. Verovatno Vlada samo preteruje. Kako bi im sad šakama gnječio kurčeve preko tih bermuda.
Napolju se krajolik menja kako se penjemo prema Dedinju. Prizore zgrada sada zamenjuju luksuzne vile koje se ređaju jedna za drugom. Svaka naredna se čini da je veća, lepša i prestižnija. Već na samom početku velelepnog naselja upadamo u red vozila koja su nahrlila na kapije vile Pavlovića dok se u daljini čuje zarazni ritam muzike. Sve odaje da će ovo biti spektakularna noć. Na trenutak sam se zabrinuo da li je trebalo da obučemo smokinge.
Zabava je uveliko počela. Blicevi sevaju i kako sam i očekivao dvorište je ispunjeno skulpturama, balonima i cvećem. Na svakom koraku su batleri, piće i hrana. Osetim olakšanje kad ugledam momke i devojke obučene u kežual varijantama, a onda pored nas protrčaše i u kupaćim kostimima. Batler, poslužitelj, konobar, ne znam kako to da nazovem, nam prilazi i poslužuje nas šampanjcem. Vlada i ja uzimamo čaše.
– Ja ću pivo – obrati mu se Stefan.
– Naravno. Bar vam je tamo. – Rukom pokaza pravac a zatim se udalji od nas.
Pijuckamo šampanjac i snimamo okruženje. Sve vrvi od lepih mladih ljudi. Za oko mi pada jedna crna prilika. Prelepi visoki mladić crne, blago kovrdžave kose srednje dužine. Obučen je u crnu košulju i farmerke. U uglu dvorišta sam ispija svoje piće i u momentu nam se pogledi sreću. Prodorne plave oči mu sijaju. Taj pogled traje duže nego što bi trebalo da traje i primećujem da mu se uglovi usana polako pomeraju u blagi osmeh. Presladak je i baš me loži. Rekao bih da u vrh glave ima devetnaest godina.
A onda iza leđa čujem povik:
– Koga to moje oči vide!
Okrećemo se i pred očima nam je Anđela u pratnji njenih vernih podanika, Tamare i Silvije. Obučena je u belu haljinicu oslikanu orhidejama koja joj lepo ističe okrugle grudi. Na štiklama je od 15 cm i nema nikakvih problema sa tim, kao da su sastvani deo njenog tečničkog podešavanja. Plavu kosu vezala je ka gore u dugački konjski rep. Stefan joj prvi čestita, grli je i ljubi, a zatim i Vlada. Anđela se onda okreće ka meni i izneđeno pita:
– Bože, ko je ova lepota?
– Pa naš Milanče – ubacuje se Stefan. – Zar ga se ne sećaš?
– Milanče? Onaj buckasti? – razrogačeno me gleda.
Tako je, do pre par godina sam bio buckast, a onda je usledila teretana, izgladnjivanje i terninzi sa Vladom i Stefanom. Najmukotrpniji proces u mom životu. Doveo sam svoje telo do željene definicije, dobio par trbušnjaka, zategao stomak, ruke i noge. Ono na čemu sam beskrajno zahvalan jeste da je moja guza ostala i dalje velika, okrugla i mesnata što sve muškarce, a i žene, dovodi do ludila. Kad ja zaljuljam, životi se gube.
– Da, to sam ja, buckasti Milanče – odgovaram joj kezeći se.
– Nisam te prepoznala! Koliko si se samo prolepšao! – Gleda me kao anakonda spremna da proguta svoj plen, a zatim vadi jezik i oblizuje gornju usnu.
– Pa, da, promenio sam se malo. Inače, srećan rođendan. – Prilazim i ljubim je u obraz, a ona se namerno pomera kako bi dotakla uglove mojih usana.
– Hvala Milanče, trebali bi češće da se družimo ti i ja. – Odmiče se od mene i glada svu trojicu:
– Momci lepo se provdite noćas. Sad će i vatromet – a zatim doda: – Poklone možete da ostavite u kući, prva prostorija levo. – Anđela odmrašira sa Tamara i Slvijom koje je prate u stopu a onda se okrenu na trenutak i vragolastim pogledom me ponovo odmeri.
– Batice, ‘oćeš ti to noćas karati princezicu? Kako te guta pogledom! – zadirkuje me Vlada.
– Umočićeš joj ga noćas definitivno – konstantuje Stefan.
Izgleda da ću joj rođendanska želja biti ispunjena u spavaćoj sobi…
Žurka teče svojim tokom, svi se kreću u ritmu muzike i svi su ovde da bi se zabavili i muvali. U susret nam dolazi Vladina trenutna devojka Natalija. Stefan palaca jezikom tako da to samo Vlada i ja vidimo:
– Evo je čmarolizačica. Mogla bi i moj da oliže. – Vlada ga munu laktom:
– Mamlazu! Tako mi i treba kad pričam vama degenima.
– Zdravo Milane. A i tebi Stefane – pozdravlja nas i vuče Vladu sa sobom u stranu. – Ljubavi, ne javljaš mi se ceo dan, gde si? Jesi li ceo dan proveo sa njima? – To je poslednje što čujem i oni se gube u masi.
– One ribe ne skidaju pogled s mojih berumuda – Stefan mi očima pokazuje smer. – Idem tamo – kaza i ode u njihovom pravcu.
Ostajem da sam cunjam po dvorištu sa trećim pićem u ruci. Zalazim kod fontane i tamo zatičem Anđelu i misterioznog crnog mladića kako intimno šapuću. Primećuju me i oboje počinju da se smeškaju. Uzvraćam im nekakav kez i produžavam dalje. Prelep je! Kako sam retadirano izgledao pred njima s tom grimasom na licu. Sto posto je njen jebač. Kučka samo najbolje dobija.
Ponoć je i svi se pripremaju za ispaljivanje vatrometa u čast princeze Anđele. Glave su uprte ka nebu. I onda počinje spektlakl. Nebo je prošarano svim bojama. Stotine vatrometa lete ka mesecu, rasprskvaju se i ostavljaju sjajni trag za sobom bojeći noćno nebo. U tom trenutku me Anđela grabi za ruku i vuče za sobom ponavljajući:
– Pođi sa mnom.
Ja to i činim, pratim je u zadnji deo dvorišta. Svi su obuzeti vatrometom tako da niko ni ne primećuje da odlazimo. Tamo odmah počinje da mi uvaljuje jezik u usta.
– Tako si lep! Sladak! – nastavlja da mi liže bradu i vrat. – Iz mraka izlazi ona lepa tamna prilika, što mene na trenutak iznenađuje. – Polako, to je samo moj rođak Nemanja – nastavlja da me ljubi. – Pre neki dan je napunio osamnaest. Posmatrao te je celo veče i želeo je da te upozna.
Nemanja nam se primiče još bliže, a Anđela čežnjivo uzima moju ruku gurajući je sebi pod haljinu i u njene vlažne gaćice. Osećam da joj je pička glatka i u potpunosti mokra. Mazim je kružnim pokretima i uvlačim joj jedan prst. Ona uzdiše izgovarajući:
– Hoću da me jebeš. Hoću da jebeš njega.
Da li sam ja dobro čuo ili umišljam – oni žele da ih jebem? Briga me za njenu pičku, u glavi mi je samo prelepi Nemanja. To bi bilo ostvarenje sna. Anđela nastavlja:
– Nemanja nikad nije to radio. Niti je jebao, niti nio jeban. Ti si mu se jako dopao, tačnije, jako si nam se dopao, i želi da budeš prvi koji će ga karati u nevenu guzu.
– Žao mi je Anđela, ali nisam gej – lažem je gladajući je u oči.
Ona izvlači moju, sada, vlažnu ruku iz svog međunožja i prinosi moje prste, iste te ruke, do Nemanjih usana. On ih širi a ona ih uvlači u njegova usta. Nemanja mi ih, zatvorenih očiju, sisa kao najslađu poslasticu.
– Ne moraš da budeš gej da bi jebao Nemanjino dupe. Dupe je dupe, usta su usta. Muška, ženska. Ne stavljajmo etiketu na to.
– Zar nisi rekla da ste rođaci?
– Ah, da. Ne, tehnički nismo. Njegov stric je zet moje baba tetke ujaka. Tako nešto. Dalji, mnogo, mnogo dalji rod. – Meškoljim se, ovo je prilika, ali takođe bi moglo i da me uništi. Glas u mojoj glavi ponavlja i viče: „Ne čini to, ne čini to…” – Hajde, samo ćeš ga jebati. Nemanja te neće ni pipnuti. Sve ostaje među nama. Ove noći bi mogao da pojebeš dva dupeta. Trebalo bi da ti je čast što smo tebe izabrali. – Molećivim, umiljatim glasom počinje da prede kao mačka: – Hajde lepi, ispuni mi rođendansku želju, dve guze su bolje od jedne…
Nastavak: Miris kita: Rođendanska želja (II deo)
Autor ovog posta je:
Milan Lepljivi
Kurac. Postoji li lepša stvar na svetu? Predmet mojih najvećih čežnji i skrivenih želja. Toliko različitih veličina, oblika, boja, aroma i ukusa. Taj miris kad vam se uvuče u nozdrve. Upoznaću vas sa nekoliko kurčeva koji upotpunjuju moj život i daju mu svrhu. Možemo da počnemo…
Registrovani korisnici ne vide reklame
