Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Marina… Fatalna Marina…

Upoznao sam je jednog vrelog julskog popodneva radeći na jednom koncertu. Bila je na ulazu do mene. Odmah me je oborila s nogu. Crna kosa koja joj je jedva dodirivala ramena, bela put, zgodno telo, lepo lice i oči… Ah, kakve predivne, hipnotišuće oči…

Čim sam je ugledao, izgubio sam tlo pod nogama i nervirao se što nije na mom ulazu. Nije, međutim, bio problem upoznati se sa njom. Bila je tiha i nenametljiva, ali pristupačna i bez nekog ratobornog stava, kao što ga ima većina devojaka koje „drže do sebe“.

Uhvatih je na tren u prolazu i čim sam je pitao za ime oduševio sam se! Lepo ime, za mene najlepše, odmah je u meni pobudilo uspomenu na prvu simpatiju. Samo sam izgovorio „Uh!“. Nasmejala se i nastavila dalje.

Posle sat, dva pitao sam je šta je u horoskopu. Kad je odgovorila vodolija, samo sam ponovo prokomentarisao „Uh!“, ovaj put još glasnije. Najveće zavodnice, ali ubedljivo, i još jedna probuđena prijatna uspomena. Već sam bio gotov, zaljubljen na prvi pogled.

tumblr_msat8kj8ZN1racc9so1_500

Da li da pobegnem bez reči i nikad je više ne vidim ili da pokušam da izmamim osmeh, broj telefona, bilo šta? Nisam više imao taj izbor, već sam bio paralisan, mogao sam samo da obigravam oko nje i da tražim bilo kakav pristup tom neodoljivom biću koje se, ne znam kako, stvorilo nekoliko metara od mene. Pogubio sam se, više me nije bilo briga ni za šta, adrenalin me je ozbiljno udario, što mi je dalo neviđenu hrabrost. Ko zna kako, seo sam pored nje i započeo neobavezan razgovor. Saznao sam da uskoro ide na more, i da neću imati mnogo vremena ako hoću da je vidim pre toga. U prvom trenutku, nisam imao hrabrosti da joj zatražim broj telefona, ali kada je krenula kući, a ja morao da ostanem, adrenalin je ponovo učinio svoje.
– Hoćeš da mi daš broj?
– Hajde.

Nisam mogao da poverujem ni u jedno ni u drugo. Ni da sam je pitao, ni da mi je potvrdno odgovorila! Uzeo sam mobilni i brzinom svetlosti upisao njen broj. Posle nekih pola sata, krenuo sam kući. Dok sam stigao do autobuske stanice, kolena su mi već uveliko klecala. Smirio sam se usput i došao kući, sav pogubljen. Znam da kažu da ne treba odmah zvati devojke, slati poruke itd. Ali nisam mogao da izdržim, a znajući da za koji dan putuje na more, to osećanje je bilo još jače.

Izdržao sam samo jedan dan. Već prekosutra sam je zvao da se vidimo. Naravno nije uspelo, možda i bolje što je tako ispalo. Ne vredi ništa počinjati pred more, i bolje. Očeličen brojnim prethodnim neuspesima, naoružao sam se strpljenjem. Imam šanse, ne bi mi dala broj tek tako.

tumblr_mxu98yfUJQ1sug60uo1_500

Čekao sam pune dve nedelje da joj ponovo pustim poruku. Po odgovoru bi se dalo naslutiti da je oduševljena što sam je se uopšte setio, a kamoli da je zovem da se vidimo. Ni sad nije bilo lako, potrajalo je petnaestak dana. Jedno viđanje, pa još jedno, i već smo bili u zagrljaju. Smuvali smo se; ja sam tih dana bio u ekstazi, a ona… Osim svog čuvenog, radoznalog, probijajućeg pogleda, delovala je vrlo mirno, kao da je sve već unapred znala. Takvo samopouzdanje i stav još nikad nisam video! Samo sam se još više oduševio.

Takva samokontrola, osim u nekim retkim trenucima kad je znala da se opusti, je bila nešto neviđeno, neverovatno. Lako je mogla da oseti kako sam se upecao u njenu mrežu.

Nakon mesec i po, dva, prvi put smo završili u krevetu. Na prvi pogled mirna i staložena, ali lako se dalo zaključiti da je vatrena u postelji. I bila je. Sav sam bio izgreban i isceđen, usta su mi bila sva u ranama, a prvi put sam doživeo da svršavam i posle samog čina ejakulacije. Do te mere me je dovodila do ludila! Telo je znalo da mi se zatrese i 10-15 minuta nakon seksa s njom; čak i sama pomisao na sve to me je dovodila do vrhunca. Znala je da sam njen, zato je volela da ide sa mnom svugde, i da me pokazuje kao kućnog ljubimca. Izlasci, svadbe, putovanja… Gde god bismo se pojavili, ostavljala bismo sve bez daha.

Nije se oblačila provokativno, nije to bio njen stil. Ali oči… Takve oči, su privlačile sve! Gde god bismo ušli, svi bi zurili u nju. Znala je za svoju zavodljivost, verovatno bolje nego iko, ali nije to toliko isticala. Nije kao većina lepih prezirala svoju lepotu, ali kao da nije previše marila za nju. Nosila ju je nekako nehajno i neobavezno, kao kakvu praznu kesu koja leluja na vetru. A to je sve oko nje dodatno izluđivalo.

beauty-blonde-hot-sexy-Favim.com-842669

Kao što to obično ide, parovi se druže sa parovima, pa je to i kod nas bio slučaj. Najveći deo vremena smo provodili sa mojom drugaricom Marijom i njenim dečkom Milošem. Mariju sam upoznao na prvoj godini fakulteta. Tada se još tražila, nije baš umela da se obuče, forsirala je neke čudne boje kose, šatirala se i slično, bezuspešno pokušavajući da izgleda dobro. A onda sam na scenu stupio ja i rekao joj šta da uradi.
– Ofarbaj se u zlatno žuto! Plavuša do bola!
– Misliš?
– Sto posto!

Poslušala me je. Nije se pokajala. Naprotiv, postala je riba i po. Otada joj je mnogo toga krenulo. Vitka, lepa, visoka, mršava, detinjasta i mladolika, ubrzo je počela lepo i da se oblači. Kako je postala riba i po, tako joj je bio potreban i odgovarajući momak. Ubrzo se tu našao Miloš. Visok, krupan, vedar, dobro nabildovan, imao je i masu i definiciju, veoma izraženu. Uvek spreman na zbijanje šala i dobro raspoložen. Imao je na Mariju verovatno sličan efekat kao Marina na mene. Nije mogla dugo da se opire, brzo se zaljubila u njega. Sa njima je uvek sve bilo lako dogovoriti. Lako smo dogovarali zajedničke poduhvate, izlazili smo i putovali. Brzo bi se dogovorili kada da ih nas dvojica ostavimo na miru i odemo da odgledamo utakmicu, a one bi se posvetile svojim temama…

Marija nikada nije želela da mi priča previše o Marini, šta joj govori, da li se možda žali na mene, smeta li joj išta. Bilo je teško izvući bilo kakvu informaciju. Marija je samo ponavljala ono što sam već znao: „Kako je lepa Marina. Baš je lepa…“

Često sam razmišljao da li ju je možda strah zbog Miloša. Volela ga je, a Marina je stvarno mogla da zavede bilo koga i to sa neviđenom lakoćom. Mene je to plašilo, ali vreme je prolazilo, a ona je i dalje bila pored mene. Marina nije imala običaj da se žali na nešto, čvrst je tip ličnosti. S druge strane, ja sam večito neozbiljan. Pogled bi mi čak i u njenom društvu odlutao na neke tuđe gole i lepe butine, grudi, guzu. U početku joj to nije mnogo smetalo, par puta je i kroz smeh to komentarisala, ali nisam tome pridavao preveliku pažnju. Muško sam, ne mogu ostati imun na takve stvari.

Jedne vrele i sparne letnje noći šetali smo centralnom gradskom ulicom. Leti, jednostavno, nisam mogao da sedim kući. Morao sam da vidim svet, i da svet vidi mene sa njom, to mi je bilo najvažnije. Skoro da smo došli do kraja ulice i do samog prelaza koji nas je vodio u tvrđavu odakle bi posmatrali reku i odslušali koncert, kad su se ispred nas stvorili momak i devojka, obučeni u tamne boje, viši od nas dvoje za nekih 20-ak centimetara. Devojka je imala dugu crnu kosu i usku mini haljinu, toliko kratku da joj je izvirivala savršena guza i duge prelepe noge.
– Prekini! – rekla je tonom koji nikada pre toga nisam čuo od nje.

guy-staring-feature

Pokušao sam da je smirim i delovalo je da sam uspeo. Samo sam pogledao, ništa nisam ni rekao. Proveli smo veče kao što smo i planirali. Otišli smo posle toga kod nje, jer je bila sama kući, njeni su bili na letovanju. Žestoko smo se dohvatili. Ponovo sam svršavao nakom seksa, od same pomisli da sam maločas ulazio u nju. Telo mi je ponovo podrhtavalo, samo od sebe.
– Je l’ ti misliš da je meni lako? – pitala je.
– Šta ti je? – rekoh.
– Kad tako buljiš u te kurve.
– Ne buljim.
– Buljiš! Užas! – opet je počela onim odvratnim tonom koji nikad ranije nisam čuo kod nje.
– Muško sam, to je samo refleks, ništa više. Tvoj sam, godinama već… I zauvek tvoj, ništa se nije promenilo.
– Previše me to opterećuje. Nemam dupe, sise ili noge kao one.
– Imaš bolje od njih – rekoh joj.
– Da imam, ne bi ih ti gledao.
– Ne mogu ti prići, nisu ti ni do kolena.
– To je preveliki pritisak za mene. Znaš da nemam običaj da se žalim, ali stvarno mislim da je previše.
– Šta želiš da kažeš? – pitao sam je.
– Kako bi se tebi svidelo da ja gledam u dupe svakom momku koji mi se svidi u prolazu?
– Ne bi.
– Vidiš, u tome je stvar, o tome ti govorim.
– Marina, leto je. Sve su otkrivene, nemoguće je ne pogledati. Pa, i ti sama gledaš i čudiš se.
– To nije isto! Ja gledam isti pol, a ti suprotan. – Nije vredelo, u ovoj raspravi nisam mogao da pobedim.
– Neću više gledati, neću više ni izlaziti iz kuće dok ne zahladni – rekao sam pozdravljajući se sa mojim omiljenim godišnjim dobom, zbog nje. – Nije mi bilo teško da to učinim. Sačekala je trenutak.
– Nećeš se tako lako izvući. Kazniću te – rekla je opet onim groznim tonom. Podišla me je jeza znajući da će reći nešto jako loše, i da to neće biti „kazna“, već prava kazna.

2054116842

Ranije kad kaže nešto u tom stilu, znam samo da će biti posebno nevaljala i da će mi to samo prijati, ali ovaj put… Rekla je:
– Nećeš imati seks, ni ti, ni ja. Neće ti više telo drhtati zbog mene pošto svršiš. Da vidim kako ćeš se izboriti sa hormonima i tim tvojim buljenjem. Mali eksperiment.

Nisam mogao da verujem. Počeo sam da se smejem. Pa zar na leto? Plus što nam je tako dobro. I to zbog takve gluposti kao što je gledanje u ove gradske fufice? Neverovatno! Problem je bio u tome što je ozbiljno mislila. A još veći problem što se tako jaka ličnost, teško pokreće, ali još teže zaustavlja.
– Dokle? – pitao sam.
– Nećeš znati, to ću ja da odlučim, u tome je i stvar. Da vidimo da li si zaista moj kao što pričaš.
– U redu – rekao sam. Ugasila je svetlo bez reči i legli smo da se naspavamo posle te čudne i preduge noći.

U početku sam mislio da neće dugo izdržati. Prevario sam se. Prošlo je prvih mesec dana. Uzalud sam je spopadao. Ostala je čvrsta kao stena i još više me izluđivala. Tolika tvrdoglavost. Potpuno neverovatno. Prošao je i drugi mesec. Pa treći. Skoro da nije davala ni da je dodirnem, a ja sam sve više i više ludeo. Koliko je sve lako podnosila… Krenuo je i četvrti mesec. Sad je već postalo mnogo teško. Počeo sam stalno da je pritiskam, da pretim da ću naći drugu, da ne mogu više da izdržim. Nije vredelo, ostajala je hladna na sve što sam govorio. Znala je da svoje pretnje neću ostvariti, znala je koliko sam zaluđen njom. Više je sve postalo dosadno.

Nakon nešto više od četiri meseca dogovorili smo se da svrati do mene da provedemo veče zajedno. Mrzelo nas je da izlazimo, iako je bio petak. Hteli smo da budemo sami uz TV, a i bio sam sâm kod kuće. Ostavio sam joj ulazna vrata otključana, da ne bih jurcao niz stepenice iz svoje sobe sa sprata da joj otvorim. Očekivao sam da će doći na vreme, oko 8 uveče, jer nikad nije kasnila. Ali nešto nije bilo u redu. Sa pola sata zakašnjenja, ušla je u moju sobu. Očekivao sam da će biti u nekom opuštenom izdanju, farmerke, trenerka ili tako nešto slično, za taj neobično topao decembarski dan. Napolju je bilo čak 19 stepeni.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna

Sedeo sam u kožnoj fotelji, i na moje zaprepašćenje, ušetala je skockana od glave do pete! Crna, uska, pripijena mini haljina, crne čarape, roze cipele, izfrizirana, ošišana na paž, njena prepoznatljiva crna kosa, našminkana, njene čuvene krupne oči… Blenuo sam u nju kao da je prvi put vidim, vilica mi je ispala. Ne pamtim da se ikada tako namontirala, nije imala običaj to da radi, nikada je nisam video u takvom izdanju. Samo što je nisam pitao da se uda za mene, ali nisam mogao ništa da izustim. Osmeh mi se razvukao na licu.
– Večeras ću imati seks – rekla je. Stresao sam se od uzbuđenja i rekao:
– Konačno!
– Ne sa tobom – kratko se nadovezala. Zaledio sam se!
– Da li si ti normalna?
– Nemoj praviti scenu – rekla je.

Ja nisam mogao da dođem sebi, jedan šok za drugim!

Nisam mogao ni da se pomerim, ruke su mi pale sa strane i počeo sam da se preznojavam. Toliko sam pobesneo da sam hteo da je ispljujem i izvređam kao nikoga do sada, ali reči nisu izlazile iz mene. Pomislio sam da možda sanjam. Nekako sam skupio snagu da podignem levu ruku i dva puta se uštinem, da bih shvatio da sam, ipak, budan. Još uvek nisam bio ni blizu da dođem sebi, a usledio je novi šok!

U sobu je ušao Miloš, dečko moje najbolje drugarice Marije! Isti onaj par sa kojim smo se družili. Marina mu je uputila najđavolskiji mogući pogled, nešto između osmeha i mačijeg pakosnog pogleda, ma to se ne može ni opisati! Potpuno sam bio paralisan.
– Jesi li zaključao ulazna vrata? – pitala ga je opuštenim glasom.
– Jesam – odgovorio je.
– Dobro, niko nam neće smetati da ovo odradimo – odgovorila je. Pogledao je ka meni sa osmehom, a ona je rekla:
Pravi se kao da on nije tu.

Nisam mogao da poverujem ni očima ni ušima! U mojoj glavi je počeo da čuje neki čudan, tih šum. Šta ovi rade?! Iz ko zna kog razloga nisam mogao ni da mrdnem, niti bilo šta da izgovorim, niti da odreagujem na bilo kakav način. Opšte ludilo!

On je skinuo jaknu i bacio je u hodnik. Bio je u prugastoj ljubičasto-crnoj majici i farmerkama. Oko vrata je nosio lančić sa dve metalne pločice, one kao što ih nose američki vojnici, za identifikaciju. Samo se čulo njihovo lupkanje, jedna o drugu. Marina mi je prišla i kažiprstom leve ruke mi pokazala i rekla vrlo polako:
– Možeš da odeš ili da ostaneš.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna

Nisam mogao ništa da odgovorim, samo sam refleksno uzeo njen prstić u usta, i počeo da ga sisam i ližem. Samo se osmehnula i okrenula Milošu koji je sedeo na ivici mog novog, tek kupljenog, kreveta. Prišla mu je, raširila noge, i sela preko njega. Počela je da ga mazi po glavi i ramenima, i da zavlači ruku pod njegovu majicu… Ah, kako je to znala dobro da radi! Da zavlači ruke pod majicu i lagano da mazi i grebe, tek toliko da bude između golicanja i bola! Ni da se smeješ, ni da te zaboli, tek toliko da se naježiš. On ju je hvatao čvrsto za guzu i mazio joj noge. Počeli su da se ljube, a sa mene su lile graške znoja.

Stala je na trenutak i ponovo me pogledala, verovatno misleći da ću da izađem iz sobe. Nisam mogao. Imao sam osećaj kao da gorim iznutra. Nastavila je da se žvalavi s njim, strasno, i da mu gricka usne i jezik. Volela je da ostavlja rane u ustima muškaraca sa kojima je bila svojim oštrim zubima. To joj je izgleda bila neka vrsta osvete za svaki bol koji su joj nanosili. Bila je #fatalna. Delovalo je kao da neko glasno mljacka dok jede.

Posle par minuta, ustala je i okrenula se prema meni sa osmehom na licu. Miloš je skinuo svoju majicu i otkrio svoje besprekorno telo. Nije izlazio iz teretane, išao je pet puta nedeljno, a vikendom je igrao fudbal. Grudi su mu bile savršeno urađene, pločice na trbušnim mišićima su bile kao sa reklama. I bolje! Imao je krupne ruke, moćne mišice, koje su odavale utisak da ima jak stisak kao ona ogromna zmija udav, i da ništa iz tih ruku ne može pobeći.

Okrenula se ka njemu, skinula svoje roze cipele i polako klekla pred njim. On se samo naslonio rukama na krevet i mirno čekao, ne gledajući me, i znajući da mu sledi slatka čast. Sigurno je znao brojne detalje, Marina je svakako neke doživljaje pričala Mariji. Počela je da mu ljubi i liže trbušnjake. Stvarno su bili neverovatni, tako skladno raspoređeni, u dve kolone, tačno jedan pored drugog, i identične veličine, kao na nekakvoj lutki, kao da su plastični, sijali su. Sviđalo mu se, zatvorio je oči i tiho uzdisao.

Meni je među nogama htelo da eksplodira, toliko mi se digao. Obrađivala ga je tako tri-četiri minuta, a onda mu je nežnim pokretima ruku raskopčala farmerke. Počela je da mu miluje izbočinu iz pripijenih teget bokserica. Onda je počela da mu ga gricka preko gaća, a on je pomalo uzmicao, kao da ga je golicala. Smeškao se.

Ustao je, potpuno skinuo farmerke, bacio ih u stranu i prislonio njeno lice na svoju nabreklu kitu.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna

Lizala ga je preko gaća sve vreme ga gledajući pravo u oči. Skinula mu je bokserice otkrivajući tako njegovu ogromnu, vrelu kurčinu! Imao je bar 20cm dužine, a obim mu je bio bar 17-18cm! Da li je postojalo išta da ovaj dečko nema? Ogromna kita, zgodno, isklesano telo bez grama sala, lepo lice (Marija je to zvala bejbi fejs), dobra kola, devojka, moja devojka, smisao za humor… Nekima je stvarno dato pravo bogatstvo!

Ponovo je seo na krevet. Uzela mu ga je u ruku i počela nežno da ga miluje, opet sve vreme ga gledajući u oči. Imala je tehniku, znala je sve cake. Stala je i držala ga, onako očvrslog, u ruci. Posle par sekundi, on se nasmejao i rekao:
– Hajde više, izluđuješ me! Šta čekaš, počni! Tvoja usta su spremna.

Te njene igre čekanja sam isuviše dobro znao. Sa njima je sve izluđivala. Počela je lagano da mu puši. Glava joj je samo išla gore-dole i levo-desno. Pokušavala je da ga gleda u oči, ali je ubrzo odustala, jer se on samo oslonio rukama na krevet i zabacio glavu unazad zatvorenih očiju. Uzdisao je sve jače i jače. Znala ja da uradi neviđene stvari kružeći jezikom oko glavića, i na kraju ga zabadajući u rupicu. I Miloš je počeo da pada u trans, niko nije imun na Marinu! Pušila mu je, povremeno stajući da bi mu ga sisala, na šta bi on samo govorio:
– Uf! Uf!

Ustala je i okrenula mu leđa, a on ju je jako pljesnuo po dupetu, trudeći se da malo dođe sebi posle oralnog tretmana kakav verovatno nikada nije imao. Ona je samo prošla rukama kroz svoju kosu. Zadigao joj je haljinu i podvio je do njenog pupka, a ispod su se ukazale čarape sa podvezicama. Opet ju je pljesnuo po dupetu, a ona se nasmejala i opet okrenula njemu.

Počeo je da je gricka i liže preko gaćica, a ona se samo kikotala. Previše ju je nadraživao jezikom, pa mu je ponovo okrenula leđa, a on joj je ubrzo svukao gaćice. Leđima okrenuta Milošu, kratko mi se osmehnula, a onda je raširila noge i veoma polako se natakla na njegovu ogromnu, kao kamen tvrdu, željnu i spremnu batinu.

tumblr_n5ljvuY02d1srbq2xo2_400

Polako se spustila na dole, i velikodušno ga primila celog u svoje sveže, pohotne usmine, otvarajući Milošu nove horizonte zadovoljstva kakve sigurno nije mogao da ugleda pored Marije. Samo je blago zabacila glavu unazad, zatvorenih očiju, i govorila:
– Mmmmm…

I tako sve glasnije, što joj je dublje ulazio. Znala je da uživa, to joj se moralo priznati, a i ma koliko čudno zvučalo, bilo je lepo gledati je dok se tako fatalna, topi. Miloš ju je gledao i oblizivao se kao neki mačor posle jela. Počeo je da je ljubi po vratu, a ona je podivljala! Krenula je sve brže da radi gore-dole, potmulo uzdišući i povremeno vrteći glavom, sve vreme se oslanjajući svojim lepim stopalima na njegova kolena.

tumblr_n9p4eq0jZ51qg7xwvo1_500

Miloš je, očigledno, bio dobro pripremljen za ovo, u punoj snazi. Ili je on možda sam jedan veliki pastuv, pa mu to dođe normalno? Ja bih već tri puta svršio da sam na njegovom mestu.

Ustala je, okrenula se ka njemu i ponovo nasadila na njegov kurac savršenog oblika, i počela da ga mazi po telu. Sad je već počeo da drhti, ni on nije mogao toliko da se kontroliše, ma koliki jebač bio. Skakutala je po njegovoj kiti, koja mi se u njenom međunožju činila još debljom nego što jeste, a on joj je za to vreme jezikom obrađivao bradavice. Sad je i ona počela da se gubi i sve glasnije je vikala:
– Ah, ah, ah… Aaah… Aaaahhh!!!

Naprasno je stala (kakva samokontrola!), sa njenim čuvenim poluosmehom na licu, kao da se ništa nije desilo. Legla je četvoronoške iza njega na krevet i čekala da se i on namesti. Miloš je ćutke ustao i namestio se iza nje na kolenima. Onda je počeo da je muči i da tvrdi pazar.

teasing-her-tight-snatch

– Hoćeš ga? – pitao ju je sa zlobnim osmehom na licu.
– Hoću – odgovorila je.
– Koliko ga žarko želiš? Reci!
– Požuri, Miloše, hladim se…
– Reci „molim te“.
– Molim te, gurni mi ga, molim te… Molim teee…

Marina nekog moli?! Opet sam se uštinuo da vidim da li sanjam.

Počeo je da prodire u nju, žestoko. Uhvatio ju je za kosu i malo počupao, a ona je samo jako uzdahnula i malo izdigla glavu. Miloš je napravio jako čudnu grimasu, napućio usne i imao neki ljut izraz na licu dok je gledao kako uvaljuje kurac mojoj devojci. Kao da je iznajmio neku kurvu, pa se iživljava.

tumblr_mvvpaxyiiz1rizybvo1_400

Ubrzao je svoje prodore u njeno divno telo. Čuli su se samo njihovi uzdasi, ono lupkanje dve pločice koje je nosio oko vrata i sve brže pljeskanje njegovih kukova o njenu prelepu guzu.
Stao je. Desnom rukom ju je čvrsto zgrabio za kosu, kao da hoće da je zauzda, a levom rukom je počeo da je šamara po guzi. Vriskala je u kratkim tonovima:
– A, a, a, a, a, a, a, a…

Zatim se navalio celim telom preko njenih leđa. Obuhvatio ju je potpuno, jedva da sam mogao da joj vidim glavu iza njegovih ogromnih mišića na rukama. Počeo je ponovo da joj ga gura, a ona je mešala kukovima stenjući prigušeno. Marina se totalno izgubila, ko zna kakav joj je potop bio među nogama. Glava joj je izvirila između njegovih ruku, malo se izvukla napred, verovatno joj je preduboko ulazio.

On ju je iznad slavodobitno gledao sa perverznim osmehom na licu, a ona je samo prislonila desnu stranu lica na plišano uzglavlje kreveta, izbacila jezik, počela da balavi i nešto nerazumljivo da govori. Miloš ju je samo posmatrao, trijumfalno se osmehujući.

Uhvatio ju je i svojom ogromnom snagom lako okrenuo na drugu stranu tako da je sada ležala na leđima. Sa dva-tri pokreta rukama iscepao joj je čarape i podvezice.
– Sad ću da te razvalim! – rekao je uz osmeh, otkrivajući pomalo krezave zube, što ranije nisam primećivao.

tumblr_nj75mrJTSE1seah2vo1_500

Ništa mu nije odgovorila, samo je vrtela glavom, još uvek se gubeći i brbljajući nešto. Potpuno se prepustila, a on joj je onda divljački jako zabio svoj moćni ud do kraja, sve vreme zureći u nju i posmatrajući njene reakcije.

Opet je izvrnula glavu unazad i glasno uzdahnula, a Miloš je počeo da ga nabija sve jače i brže. Koliko je samo snage ovaj čovek imao! Životinja, zver!

Zaista ju je razvaljivao, ne uzdišući previše. Samo što je nije raspolutio. U jednom trenutku je toliko ubrzao, da su počeli da odskaču o krevet gotovo pola metra u vis! Moj novi krevet počeo je da škripi, a Marina je udarala glavom o uzglavlje, ali joj to izgleda uopšte nije smetalo, naprotiv.

Počela je da vrišti, to je bilo zaglušujuće. Kao da je svršavala sto puta za redom. Telo joj je bilo potpuno izvijeno, a Miloš je počeo da ječi. U jednom trenutku ju je uhvatio za kosu i žestoko joj glavom lupio o uzglavlje.

tumblr_n9mbdiSFqI1qjhn09o5_500

Potom je izvukao svoju svemoćnu, impresivnu kurčinu okupanu njenim sokovima, i tek što je počeo da ga drka, okupao ju je spermom od pupka do vrata. Štrcao je na sve strane, verujem da nikada nije bio toliko napaljen, a onda se iscrpljen strovalio pored kreveta na tepih.

Ležeći na svom levom boku, okrenut ka krevetu, držao se za kurac sa obe ruke i počeo je da dahće kao pas ošamućen letnjom vrelinom. Podigao je glavu da pogleda Marinu, ali je ubrzo spustio na pod.

Marina je i dalje ležala izvijena na krevetu, glavom skoro potpuno zabačenom unazad, samo je nešto mrdala usnama, a onda je levom rukom počela da se igra sa baricom sperme koja joj se polako širila i hladila po stomaku. Vraćala je telo u prirodni položaj i polako dolazila sebi, ližući sad već ohlađenu Miloševu izlučevinu sa dva prsta. Sviđao joj se ukus.

Sad je već otvorila oči i gostila se njegovom gustom tečnošću. Pogledala ga je kako leži na podu, a on nije mogao da se pomeri. Počela je da mu se smeška i spustila svoje desno stopalo da ga prodrma, a on ga je svojim ustima zgrabio i počeo da gricka njene prstiće na nozi. Kikotala se i uživala, dok se i on nije potpuno povratio. Legao je pored nje, i počela je da ga mazi dok nije zaspao.
.
Pokrila ga je, ustala, skinula one froncle što su joj ostale od čarapa i bacila ih pored kreveta. Krenula je pod tuš.
– Ima lepu karu – rekla mi je polazeći ka kupatilu i prasnula u smeh, pokušavajući da prekrije usta šakom…

*****

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Nekako sam skupio snagu da ustanem i oteturam se na donji sprat, u dnevnu sobu. Legao sam na kauč i ubrzo utonuo u san. Jedini zvuk koji se čuo je bila voda koja je pljuštala kao kiša u kupatilu gde se Marina tuširala, verovatno se još smejući i sređujući utiske svog životinjskog, nagonskog i iracionalnog čina. Ubrzo se sve zatamnilo.

Probudio sam se, a na digitalnom satu video rekordera je stajalo 02:36. U dnevnoj sobi je gorela samo mala lampa, skrivena u ćošku i dobro zaklonjena tim ugaonim kaučem na kom sam spavao. Svetlo je delovalo nekako nedovoljno, čkiljavo, kao da sam u nekom rudniku, stotinama metara pod zemljom, u jami.

Jedva sam se pridigao. Kao da sam godinama ležao u komi, sav sam bio bunovan. Jesam li ja sanjao sve ono? Počeo sam da dozivam Marinu i Miloša. Niko se nije javljao. Kupatilo je bilo sređeno, kao da nikog nije bilo pod tušem. U trpezariji i kuhinji nije bilo nikoga, bio je mrak. Teškim hodom, popeo sam se uz stepenice na sprat. Ušao sam u svoju sobu.

Zatekao sam samo Marinine pocepane čarape na podu pored kreveta, koji je bio savršeno namešten, kao da se u njemu nekih par sati ranije uopšte nije odigrao taj bolesni akt. Čarape koje je Miloš grubo pretvorio u froncle, kao neki krvožedni tigar… Nije bio san. Pao sam na krevet, stisnuo obe pesnice i suze su same krenule na oči. Brzo sam ustao, umio se hladnom vodom i okrenuo Marinin broj mobilnog. Bila je nedostupna. Zvao sam i Miloša, takođe je nedostupan. Poslao sam joj poruku: „Javi se hitno, hitno“.

Legao sam u krevet obučen, zaboravljajući i da zaključam ulazna vrata od kuće. Probudio sam se kao na iglama, nešto posle 7 ujutru. Nije bilo odgovora na moju poruku. Zvao sam je opet. Nedostupna. Miloš, nedostupan. Na fiksni se niko nije javljao.

Posle 9 dana, njen mobilni je ponovo počeo da zvoni. Za jedan dan, okrenuo sam njen broj 24 puta. Nijednom se nije javila. Poruke su bile bez odgovora.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Nisam je vređao, samo sam želeo da joj čujem glas. Deseti dan sam je cimnuo, oko 11 ujutru. U 2 popodne, stigla je samo kratka poruka od nje : „Reci“. Kada sam pitao zašto se ne javlja i ne odgovara na poruke, odgovorila je samo: „E, imam stvarno toliko problema, da me ništa ne interesuje. Niti čitam poruke, niti imam kad da odgovorim“. Više nije odgovarala. Miloš je još uvek bio nedostupan, ili je samo blokirao moj broj. Osećaj je bio grozan. Nisam znao šta da radim. Posle nekih dvadesetak dana, Marija me je pozvala da nas četvoro idemo na koncert. Nisam znao šta da kažem.

„Ja sam za, videću da li Marina može“, rekao sam i u sebi dalje pomislio da li može da te pogleda u oči pošto ti je mesec dana ranije iscedila svaku kap iz dečka. Naravno da ništa nisam mogao da joj kažem. „Ako me Miloš ostavi, ja ću da se ubijem“, to je govorila nebrojeno puta pre toga, pre Marine, pre svega… Često je znala da kaže kad bih je naveo da pričamo o prevari: „Ne bih ja mogla mog Miloša da prevarim, sve i da mi čupaju nokte“.

Sve mi se smućkalo u glavi, kao neka bljuvotina. Opet mi je pripala muka. Marina se nije javljala na moje pozive. Telefon je samo zvonio i zvonio. Taj dosadni zvuk… bez odgovora. Otišao sam na koncert sa Marijom i Milošem. Prvo se pojavila Marija, sva nasmejana. Odglumio sam, Marina je prehlađena. Ubrzo se pojavio i Miloš. Nosio je neku dugu, debelu, crnu jaknu sa ogromnom kapuljačom na leđima, koja je bila obrubljena žućkasto-crnim krznom. Inače je bio krupan, ali mi je ovako obučen delovao još glomazniji i viši, stvarno impozantna figura, dok je prilazio svojim pobedničkim korakom. Široko je izbacivao noge, a ramena je pokretao upadljivo, dok su mu ruke bile u džepovima. Šepurio se, širio se zadovoljan sobom, kao da je osvojio čitav svet. Poljubio se sa Marijom i pružio mi ruku. Pozdravili smo se.
– Gde ti je Marina? – pitao je.
– Prehlađena – rekao sam i osetio kao da mi je neko zabio iglu u grlo. Nije odreagovao, pažljivo sam ga posmatrao, lice mu nije odavalo nikakvu promenu u izrazu. Samo onaj njegov zadovoljni smešak. Kako je samo bio hladan! Morao sam da mu se divim zbog ovoga (i zbog mnogih drugih stvari…). Otišli smo na koncert. Posle nekih sat vremena, poslao je Mariju da kupi piće za šankom. Kako ga je samo slušala! Otišla je. Prišao mi je i na uvo rekao, sasvim jasno:
– Kažeš li išta Mariji, polomiću ti svaku, ali svaku, kost u telu, i potom nastaviti da jebem Marinu.
– Jebe mi se za Mariju i za lomljenje kostiju! Gde je Marina? – razdrao sam se jedva se suzdržavši da mu ne odgrizem uvo.
– Ne deri se, čoveče. Ne znam gde je, nije mi se javljala od onda. Možda je otišla kod sestre. – Otkud li on zna za njenu sestru? Odakle li mu samo ovakve informacije? Onda je pomirljivo rekao, verovatno očekujući da se Marija vrati, a i videvši da neću praviti još veći problem od ovoga:
– Moraš da razumeš, ona je došla meni. Kako, bre, da je odbijem? Znaš to bolje od mene. Nisam mislio da će onako da ispadne…

Marija se vratila. Ostatak večeri je „lepo“ prošao. Ujutru, poslao sam novu poruku Marini: „Bili smo na koncertu nas troje, falila si nam“.

2103956992

„Pušila sam mu kurac sinoć“, to je bio njen odgovor. „Kad, pre ili posle koncerta?“, upitao sam, ali opet nije bilo odgovora. Kakav odgovor na poruku da smo bili na koncertu i da nam je nedostajala! Posle sat vremena poslao sam joj poruku: „Prekini više to da radiš, otkači se od Miloša“. „Neću“, kratak i jasan odgovor.

Zvao sam Miloša da se vidimo. Bio je u gužvi, ali je uspeo da dođe na par minuta do jednog parkinga u centru grada. Izleteo je iz svoje metalik sive nove mazde i pozdravio se sa mnom, sav unezveren.
– Gde je ona? – pitao sam.
– Ne znam.
– Sinoć ti je pušila – rekao sam.
– Ne mogu da se raspravljam, prihvati to! Moraš se obratiti njoj, ja sam tu samo tupi instrument. Zar nije očigledno? I nemoj praviti sranje, pretući je ili tako nešto. Zaglavićeš u zatvor bezveze. Ostani hladne glave.

Otišao je, a ja sam ceo dan razmišljao i setio se nečega zanimljivog. Na samom početku veze sa Marinom, pomislio sam, igrajući se u mislima egzibicionizmom, da ako bih nekome dao Marinu, bio bi to Miloš, znajući da bi joj s njim bilo dobro. Tada nikog drugog nisam mogao da se setim, niko mi drugi nije padao na pamet, da mu je predam kao poklon.

I sada je bilo isto. Potpuno ista ideja. Bio je u pravu, bio je samo tupi instrument. Uživao je u tome, ali to je samo zato što je imao sreće. Jednostavno, neki imaju tu sreću u životu. Ne mogu da zamislim nijednog boljeg frajera sa kojim bi me prevarila, mada je ovo bilo daleko više od prevare. Svakako je on bio korak napred za nju. Odlučio sam da njega i Mariju ostavim na miru. Neka se ona brine šta on radi. Meni je u glavi bila samo Marina. I taj prokleti sneg napolju, koji nikako nije prestajao da pada. Zatrpao je pola grada. Teško je bilo i izaći iz ulice. Pustio sam joj poruku da se vidimo. „Ma, ti nisi normalan. Ne idem ja nigde nedeljom, pogotovo po ovakvom vremenu.“, to je bio odgovor.

8e1426dd61eb9d3626e826ed593ef7ba7c946cf9

Setio sam se i Fejsbuka. Na četu mi je uvek odgovarala na poruke. Tu nije mogla da me ignoriše, odnosno nije htela… Sve je Marina mogla. Sneg je neumorno padao, a ja uporno zvao da se vidimo. Jednom sam joj napisao na četu: „Ala bi bilo dobro da smo sad na Kopaoniku“… „Bila sam na Kopaoniku“, rekla je. „S kim?“ „Sa drugom“, odgovorila je. „Nije ti drug, sigurno mu se sviđaš.“ „Pa, sviđam mu se.“ „Pa, kako onda drug?“, pitao sam. „Lepo. Otišla sam“, rekla je i otišla.

Došao je i njen rođendan. Sneg se nije predavao, naprotiv, sve je više padao. Čestitao sam joj. Nije mi odgovorila. Nije me ni zvala da dođem. Posle tačno 57 dana dopisivanja na Fejsbuku, slučajno sam oko ponoći ušao na profil. U inbox-u mi je bila jedna poruka. Marinina: „E, možda sutra popodne da me vodiš negde na sok“. Nisam mogao da verujem. Šta se ovo dešavalo?! Bio sam srećan kao da sam dobio na lutriji. Prvi put posle više od dva meseca legao sam na spavanje srećan, sa osmehom na licu. Kako li je samo uspevala da izazove takve reakcije u meni? I to posle svega onoga.

Ustao sam nešto posle 10 ujutru i krenuo nedugo posle doručka da se probijam po snegu ka pošti, da platim neke račune. Ogromna gužva svugde. Setio sam se jedne male pošte na autobuskoj stanici i zaputio se tamo. Dok sam čekao tramvaj, tačno u podne, pustio sam joj poruku: „Šta radiš?“ i vratio mobilni u džep jakne. Nedugo potom začula se zvonjava telefona. Izvadio sam ga i video da ona zove. Javio sam se. To je bio prvi put posle više od dva meseca da joj čujem glas. Sasvim opušten razgovor.
– Gledamo li se danas? – pitao sam.
– Gledamo, ako me ne prođe volja – rekla je i počela da se smeje.
– Da, znam, spreman sam ja na te tvoje promene raspoloženja – rekao sam.
– Bolje da ti kažem iskreno, nego da te lažem nešto. Ja radim do četiri, pa posle toga. Ne izlazim ja više kasno noću, da znaš.
– Kad si mislila, oko 5-6? – pitao sam.
– Da, čućemo se posle – rekla je.

Krenula je moja odiseja po gradu koji je bio u haosu, neprohodan i prekriven snegom. Plaćeni računi, obišao par radnji, pokupio auto, smislio šta da obučem. Svratio sam i do poliklinike, da se javim bivšoj šefici. Ko god me je video od tih ljudi koji su me poznavali, prokomentarisao je da sam bled kao krpa. Istina je da sam bio prestravljen. Sav prebledeo. Toliko sam želeo taj susret s njom, a sad kad je došlo do toga, nisam znao šta da radim.

Taman kad sam došao kući i počeo da se spremam za taj dugo očekivani sastanak, javio se brat od tetke. Morao sam da odem da pokupim njegov auto od majstora. Još jedna blokada na putu do Marine. Kao da se i nebo urotilo protiv mene. Jedva sam se probio kroz sneg i uspeo da se vratim nazad, sve za kratko vreme. Makar je bela napast prestala da pada na par sati. Moglo se bar malo prodisati i kolima voziti. Nešto posle pet, Marina je pustila poruku: „Na šišanju sam, kad tebi odogovara? Gotova za sat vremena.“ „Taman tako“, odgovorio sam i počeo zapravo da verujem da ćemo se ponovo videti. Oko pola sedam opet je stigla njena poruka: „Spremna. Samo da pojedem nešto.“ Odleteo sam do njene kuće, pazeći da ne naletim na još neku smetnju i blokadu usput. Bio sam ispred njene kuće u sedam te večeri. „Tu saaaaam“, pustio sam joj poruku.

Izašao sam iz kola, kao nešto da pogledam, a ustvari to mi je samo bio izgovor da je zagrlim kad izađe. Nije se pojavljivala. Prošlo je pet minuta. Telefon je bio na sedištu u kolima, gledao sam u njega. Nije zvonio. Prošlo je i celih deset minuta, činilo se kao cela večnost. Postao sam nestrpljiv i unervozio se. Nije je bilo.

Konačno je zaškripala njena kapija. Izašla je u dugoj crnoj jakni, plitkim čizmama i uskim farmerkama koje su otkrivale njene zgodne noge. Više gledajući u zemlju, nego u mene, prilazeći i osmehujući se, promrmljala je kroz osmeh:
– Ja sam se baš nešto zamislila, slučajno sam videla poruku. Mogao si još duže da me čekaš. – Zagrlio sam je čvrsto sa obe ruke i poljubio u obraz, govoreći pritom:
– Gde siiii, lepojko.

Ušli smo u kola i odlučili da odemo do jednog tržnog centra. Sneg je opet počeo da pada. Kao da se ništa nije ni dogodilo. Pričali smo najopuštenije o svemu, a ja sam bio uzbuđen kao kada sam je prvi put ugledao. Stigli smo na parking tržnog centra, a ja sam bio toliko izgubljen, da sam zaboravio da zaključam kola i uključim alarm, što mi se nikada ranije nije desilo. Ušli smo unutra i seli na piće. Ponovo smo započeli neki uobičajen razgovor, a onda sam u jednom trenutku upitao:
– Šta bi ono?
– Šta? – odgovorila je sa izrazom lica kao da hoće da pukne od smeha. – I ja sam se jedva suzdržavao.
– Pa, ono… Što si uradila…
– Šta hoćeš da ti kažem? Da mi je žao? Nije mi žao.
– Zašto si to uradila?
– To je moralo da se dogodi. Nisi morao da ostaneš da gledaš. Sam si to odabrao.
– Zašto si to uradila? I ona tvoja kazna, je li to baš bilo potrebno? – pitao sam.
– Ma pusti kaznu. To si ti sam dozvolio. To je bio samo test. Da vidim dokle si spreman da ideš. Nisi ti dovoljno muškarac za mene. Devojkama treba čvrsta kara, ali i čvrsta ruka. Šta ja da ti radim kad si slab.
– Slab sam na tebe. I nisam jedini koji je slab na tebe… – rekao sam.
– To nije važno – rekla je.
– Vala i nije – rekoh.
– Nisi to morao da trpiš. Mogao si, trebalo je da nađeš drugu. Koji ludak bi pristao na takvu kaznu?! I još izdržao četiri meseca? – krenula je sa tiradom.
– Zar ti to nešto ne govori? – upitao sam je.
– Ne. Govori mi samo da mogu da ti radim šta god hoću. A neću!
– Hajde… – rekoh.
– Pa, ti bi opet bio sa mnom posle svega?! Ti stvarno nisi normalan – rekla je glasno.
– Zar ti misliš da će ti uspeti sa Milošem? On i Marija su zajedno već sedam godina. Trebalo bi i da se venčaju – rekao sam.
– Ne mislim ja ništa, a od Miloša imam sve što mi treba – rekla je.
– Šta je on to toliko bolji od mene? – pitao sam je.
– Pa, rekoh ti. Veći je muškarac od tebe. Lepši je, zgodniji je, veći mu je… Je l’ treba da ti nacrtam? Pokušaj da se staviš u moju situaciju – rekla je.
– Auh… – samo sam uzdahnuo – Marina, molim te…
– S njim ponovo otkrivam sebe – nastavila je da me bode. – Zbog njega radim nezamislive stvari. Ti si mi dosadan. Ne možeš da me ispratiš, znaš to i sam.
– I ove dve godine sa mnom su ti bile foliranje? – pitao sam.
– Nisu, ali ti si kao nedovoljno začinjeno jelo. Miloš je prava stvar… I da si dovoljno lud da me prihvatiš ovakvu nazad, ne bih opet bila s tobom – rekla je.
– Budi sa mnom, budi i sa njim, samo da sam pored tebe… – rekao sam tiho.
– Ne – kratko je rekla ne gledajući me i ispijajući piće.
– Marina…
– Pošto vidim da si voajer i da ti to prija, pustiću te povremeno da gledaš te naše predstave ako hoćeš. A i treba nam prostor, ne možemo uvek kod njega i kod mene – rekla je.
– A Marija? – pitao sam.
– Baš me briga. A i čisto sumnjam da sam prva koju je uzjahao otkad je s njom, tako da je nebitno.
– Hoću da gledam… Samo da sam blizu tebe… – rekoh.
– Kako god ti hoćeš – odgovorila je zadovoljno.

Daleko je bilo od toga kako ja hoću…

Odvezao sam je kući. Miloš ju je redovno jebao sve ovo vreme. Marija je saznala da nismo više zajedno. Bilo joj je žao. Poprilično smo smanjili kontakt. Parovi idu sa parovima.

1

Posle par dana nazvao sam Marinu. Bio je četvrtak, oko devet uveče.
– Ne mogu da razgovaram – kratko je rekla i spustila slušalicu. – Užas!

Sneg se topio i konačno je moglo normalno da se živi. Posle desetak dana našao sam je na četu na Fejsbuku. Trebao im je prostor… „Doći ćemo sledeći petak kod tebe“, ukratko je glasio zaključak tog bezveznog dopisivanja.

Opet sam bio sam kući. Došla je prvo Marina, oko šest popodne. Dolazak pastuva se očekivao nešto kasnije. Sela je u kožnu fotelju u mojoj sobi i počela da se vrti u njoj. Volela je to da radi. Bila je obučena kao za matursko veče. Opet one roze cipele, lelujava, tanka, crna, providna mini haljina ispod koje su izvirivale nestvarno bele butine. Opet paž frizura i mala crna traka stegnuta oko vrata na kojoj je bilo malo crveno srce obrubljeno zlatnom bojom. Kakva mačkica – pomislih.

Ostavili smo otključana ulazna vrata da bi on mogao da uđe kad stigne… Pričali smo nešto bezveze, sedeo sam na krevetu, a ona u fotelji, a onda sam joj uzeo ruku u svoju i počeo da joj mazim gornju stranu dlana. Samo me je gledala i osmehivala se, ne govoreći ništa. Krenuo sam lagano da je milujem celom njenom golom rukom, od dlana ka ramenu i vratu. Samo se nasmejala i spustila glavu u stranu braneći se, da joj ne bih dodirivao vrat. Odgurnula se unazad na fotelji sa točkićima, a nedugo zatim, ušao je mamlaz Miloš i popeo se uz stepenice. Nosio je neku torbu i iz hodnika nam rekao:
– Budite tu, odmah dolazim. Ne izlazite iz sobe dok ne dođem, brzo ću. – Zatvorio je vrata od moje sobe.

Ja sam klekao na kolena, približio se Marini, prislonio lice na njene prekrštene noge i počeo da milujem i ljubim njene meke butine. Stvarno je fenomenalno izgledala. Malo me je pomazila po glavi. Počeo sam da zavlačim ruke ispod njene haljine, a ona me je samo radoznalo gledala u oči, kao da me prvi put vidi. Hteo sam da je pokidam! Potpuno me je izluđivala! Taman kad sam pomislio da ustanem i da je poljubim, Miloš je otvorio vrata od sobe. Gledao sam u Marinu, a ona je iskolačila oči i samo kroz smeh rekla:
– Uhuhuhuhu! Vidi ovo!

9c98514cf32004dd6c26923e04df7ddf

Okrenuo sam se i zamalo se nisam onesvestio! Na vratima je stajao isklesani grmalj golog torzoa, u crnim kožnim pantalonama, sa dve kožne narukvice sa metalnim bodljama na njima i sa crnom, kožnom sado-mazo maskom koja mu je prekrivala celu glavu i imala proreze za oči, nos i usta. Marina se oduševila.

– Skloni se od nje i sedi dole – rekao mi je hrapavim glasom koji je dobro odglumio.
– Marina, dođi ovamo – rekao joj je. Ustala je i prišla mu.
– Na kolena – kazao je. Ćutke ga je poslušala i skinula svoje roze cipele. On je otkopčao pantalone i opet je izvirio njegov ogromni ud. Marina je svojim krupnim očima nemo gledala u njegov nadignuti penis. Počeo je da je mazi po kosi, a onda joj rekao: – Puši ga.
Da, gospodaru – odgovorila je.

Osetio sam kao da me neka kiselina izjeda iznutra. Pušila mu je držeći ga za kukove, povremeno se zaustavljajući da ga proguta celog, što nimalo nije bilo lako. On je uživao. Samo je zabacivao glavu unazad i govorio:
– Ah, to! Tooo… Aaah…

Marina je delovala kao da uživa više nego on. Izvadio ga je iz njenih usta i počeo da je lupka kitom po licu. Prvo polako, a onda sve brže. Ona je samo zatvorila oči i ćutala.
– Ustani – rekao joj je.

tumblr_njlxokcEqk1r59j9ao1_500

Počeli su da se ljube. Bolje reći, žvalave. Nije to bilo usne na usne, već jezik na jezik, onako napolju. Miloš je imao dugačku jezičinu. Delovalo je grozno. Poprilično je izbalavio Marinu, jezikom kačeći otvor za usta, pa se čulo samo pucketanje njegove kožne maske.

Prestali su i okrenula mu je leđa. Hvatala ga je za kurac i blago mu ga nadrkavala, a on joj je zadigao haljinu, ispod koje je imala crvene tanga gaćice.
– Tooo… Lepo, poslušala si me – rekao joj je. Opet se samo nasmejala.
– Dođi ovamo – rekao joj je dok ju je vodio ka mom radnom stolu.

Marina se okrenutih leđa Milošu, rukama naslonila na sto i blago povila unapred. Miloš je izašao u hodnik, uzeo veliko ogledalo koje je tamo bilo okačeno i doneo ga. Naslonio ga je na zid ispred Marine, da bi mogli da se gledaju.

Otkopčao joj je haljinu koja je lagano kliznula sa nje padajući odmah pored mene. Osetio se jak, lep miris njenog parfema, koji sam joj ja poklonio za rođendan. Crvene tange, crveni brus. To je ostalo na njoj. Miloš ju je gledao sa leđa, otvorenih usta, skoro da je počeo da balavi. Lampa sa mog radnog stola je bacala prigušenu svetlost na njih dvoje, pa su oboje izgledali preplanuli, kao da su se upravo vratili sa mora. Kara mu je bila očvrsla i on je počeo njome da je lupa po guzi. Marina je okrenula glavu i otvorenih usta sa osmehom ga gledala. Počeo je jako da je udara. Samo je tiho uzdisala:
– A, a, a, a, a!

tumblr_ncln8aY3YE1smcfy6o1_400

Povlačila se unapred. Onda ju je žestoko lupio. Delovalo je kao da je neko nekome odvalio šamar. Oćutala je, samo je izvila glavu unazad. Namestio se da prodre u nju. Gurnuo je samo glavić i stao. Taman što je Marina rekla:
– Uuu… – stala je i pogledala ga. – Hajde, šta čekaš? – Izvadio ga je iz nje i snažno je povukao za kosu. – Aaa! Šta to radiš?! – pobunila se i pokušala, bez uspeha, da se iščupa iz njegovog stiska. Nabio joj je glavu na sto udarivši je. – Aaaa! Nemoj! Boli to, kretenu! – prodrala se.
– Jesi li mislila da će da bude tako lako? – rekao je opet hrapavim glasom.
– Pusti me, Miloše – rekla je plačnim glasom.
– Šta, bre, da te pustim?! Radi ono što ti govorim! – rekao joj je. Desnom rukom ju je držao za vrat, pribijene glave uz ploču stola, a levom je povukao njene tange i iscepao ih.
– Aaa… – prigušeno je zavapila. Videlo se da je boli.
– Polazi na krevet – kazao je držeći je za vrat. Sama je otkopčala brus ne govoreći ništa. Imala je brazilku između nogu. Lep detalj. Legla je na krevet. – Ne tako. Na drugu stranu se okreni. Naguzi se – naredio joj je.

Okrenula se poslušno i čekala ga. Ali izraz njenog lica nije odavao utisak zadovoljstva. On je skinuo pantalone i stao iza nje.

Opet joj je legao na leđa, a ona je poklekla pod njegovom težinom i potpuno se opružila potrbuške. Počeo je da je jebe. Samo mu se dupe mrdalo, i to po malo, u nekim kružnim, sitnim pokretima. Marina je samo stenjala, zatvorenih usta, kao da je siluje. Delovalo je odvratno, sve to. Miloš je bio van sebe. Uživao je i povremeno je grebao po leđima bodljama sa narukvica.

Ubrzo je stao, lupio je šakom po glavi i rekao joj da se pridigne i naguzi. Opet je počeo da je rastura, fatalna Marina je sad već počela da se opušta. Gurao ga je polako, a ona je izvijala telo podižući svoju guzu naviše. Sve glasnije je uzdisala, dok joj je kosa padala preko lica i prekrivala ga.

tumblr_mj3d5dpltC1s3t1hxo1_500

Miloš je odjednom stao i snažno je sa obe ruke uhvatio za vrat. Počeo je da je davi! Dok se borila da dođe do daha, pokušavala je da mu skloni ruke sa svog tanušnog vrata. Totalno bezuspešno. Miloš ju je samo stiskao i žestoko joj ga nabijao. Mogao sam samo da vidim njegove stisnute zube kroz otvor maske. Ko zna kakvu je grimasu pravio na licu, bolje što je nosio tu masku.

Marina je počela da klati glavom gore-dole pokušavajući nešto da kaže. Miloš nije posustajao, ni u svojim divljačkim naletima u njeno međunožje, ni u davljenju. Hteo sam da mu kažem da prestane, ali opet sam zanemeo. Marina je prestala da mrda glavom i izbuljila oči, a on se konačno setio da joj pusti vrat, da bi mogla makar malo da dođe do daha. Počela je glasno da kašlje držeći se za grlo i da balavi po krevetu. Miloš je počeo zlobno da se smeje. Marina je jedva disala, a on je ustao s kreveta i stao pored mene.
– Dođi ovamo, dođi ovamo – rekao joj je. Skliznula je sa kreveta i puzeći krenula ka njemu dok je brisala iskašljalu pljuvačku sa svoje brade. Milošu se mogao videti širok osmeh na licu. Taman kad je stigla do njega, on je ponovo seo na krevet. – Dođi sad ovamo – rekao je. Dopuzala je do njega konačno prestavši da kašlje i krklja. Kara mu se već bila pomalo spustila. Mišićavko je sedeo na krevetu naslonjen rukama unazad. – Hajde sad, progutaj ga – izdao joj je novo naređenje. Počela je ponovo da mu ga puši. Čulo se samo njeno prigušeno:
– Mmmm… – U poređenju sa onim davljenjem, ovo joj je bila premija. Počela je sa sve bržim pokretima glave, a on joj je onda napunio usta spermom. Svršio je i opet onim hrapavim glasom rekao samo:
– Marinaaaaaah… Aaaah! Aaah… – Marina je usisala svaku kap. Okrenula se ka meni, obrisala malo sperme sa svoje donje usne, i rekla mi:
– Poliži ovaj prst.

Usisavao sam njen prstić sa ushićenjem zaboravljajući na odvratan ukus tuđe sperme

tumblr_nkxeyeQvvG1twdj1wo1_400

Miloš se samo kezio. Skinuo je masku i otkrio svoje potpuno oznojeno lice. Izašao je iz sobe noseći svoje kožne pantalone i masku i zatvorio vrata. Marina je legla na krevet i držala se levom rukom za vrat, a desnom za međunožje, sa bolnim izrazom lica. Miloš se vratio.
– Marina, obliži mi ga. Mrzi me da ga sad perem, a moram do Marije za nekih sat-dva. – Klekla je i počela da mu ga glanca jezikom. Stala je.
– Hajde, ako te mrzi, ja ću ti ga oprati – rekla je pomalo čudnim glasom.

Grlo ju je bolelo, ono njegovo davljenje je ostavilo traga. Otišli su u kupatilo. Ja sam ostao u sobi. Marina se vratila i gola legla na krevet opet se držeći za vrat i međunožje. Preterao je i sa davljenjem i sa nabijanjem. Hteo sam da je pokrijem, ali je ubrzo ustala i sela na krevet. Miloš se obukao i krenuo. Pozdravio se s nama, a Marina ga je zamišljeno gledala, još uvek se držeći za vrat.
– Je l’ mogu s tobom do negde? – pitala je. Pogledao ju je brišući znoj sa čela.
– Hajde – odgovorio je.

Video sam ih kroz prozor kako razgovaraju, ulaze u njegov auto i odlaze. Opet sam pao na krevet, uništenog duha.

*****

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Vreme je prolazilo. Marina mi se retko javljala, tj. retko je odgovarala na moje poruke i pozive. Sve manje i manje. Sa Milošem i Marijom skoro da i nisam imao nikakav kontakt. Nisam mogao ništa da radim. Ni u čemu nisam nalazio zadovoljstvo. Samo sam besciljno lutao.

Proleće je već uveliko stiglo. Ništa od toga nisam primećivao. Osećao sam se kao da sam na samrti. Kakav maler. Jedi. Spavaj. Ustani. Jedi. Spavaj. Ustani. Sve je bilo mehanički. Bez Marine, sve je bilo bez ukusa, smisla… Sve je bilo dosadno i nezanimljivo. Neke ljude ništa ne može nadoknaditi i zameniti. Ostaju previše urezani u sećanje. Njihov lik, miris, pokreti, način kako govore, smeju se. Previše su uticajni. Ne mogu se zaboraviti. Ne može se od njih osloboditi. I na Fejsbuku mi je retko odgovarala na poruke. I kad bi odgovorila, bilo bi to nekako na silu. Jednom je samo napisala: „Svratiću do tebe malo da se vidimo. Sutra uveče, da ne kukaš više bezveze. Ali ne mogu dugo da ostanem“. I to je bilo dovoljno.

Bio je četvrtak uveče, oko 8 sati. Lepo, prolećno veče spustilo se na grad. Bilo bi lepo prošetati gradom sa njom. Znao sam da od toga nema ništa. Ušetala je opet savršeno sređena. Opet crna, pripijena mini haljina, opet crne čarape, njene lepe, debele usne i krupne oči. Oduševio sam se.
– Gde si to pošla kad si se tako sredila? – pitao sam je.
– Idem s Milošem večeras – odgovorila je.
– Mislio sam da više ne izlaziš kasno uveče – rekoh.
– Počela sam ponovo – rekla je.

tumblr_n4wuk6LYZm1tnz9bbo1_400

Zagrlio sam je i počeo da je ljubim po vratu. Nije se bunila. Počela je i ona mene da ljubi i gricka po vratu. Naježio sam se! Zatim je krenula da me hvata za već očvrsli kurac. Izvila se unazad i pogledala me radoznalo, svojim zanosnim očima. Kao da sam se rastopio. Potpuno razoružan pred njom, toliko je bila fatalna.
– Možda ipak da ostanem s tobom večeras? – pitala je masirajući mi karu.
– Obavezno! – odgovorio sam kao iz topa.
– Hajde – rekla je, a ja pomislih da sanjam. Uštinuo sam se, za svaki slučaj.

Sela je na krevet i prekrstila svoje lepe noge. Taman što sam seo do nje, ušao je Miloš. Takođe sređen za izlazak. Uska, bela majica, koja je otkrivala njegove mišiće, tamne farmerke i elegantne, crne patike za izlazak. Marina je ustala i poljubila se s njim, držeći ga za ramena.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Pozdravio se sa mnom. Marina mu je okrenula leđa i mazno se guzom uvijala oko njegovog međunožja, stimulišući ga znalački. Počela je da mu ga ispipava, smešeći se i gledajući u mene. Miloš je uživao.
– Jesi li spremna za polazak? – pitao ju je Miloš.
– Jesam – rekla je Marina. Klekao sam i zagnjurio glavu među njene noge.
– Mislio je da ću večeras ostati sa njim – rekla je Milošu uz osmeh, dok sam ja pokušavao da se jezikom probijem do njene mačkice, držeći je za kukove. Nisam uspevao.
– Ah, što vas volim… Ah, što vas volim obojicuuu… – rekla je počevši ponovo da njiše kukovima, dok sam ja polako prihvatao činjenicu da ni ovu noć neću provesti sa Marinom.

Miloš ju je nežno lupio po dupetu i rekao:
– Aj’mo, zakasnićemo. Imamo rezervaciju.

Otišli su. Nisam znao gde su, niti s kim su. Da li ju je Miloš ponudio nekim svojim drugovima? Da li su je pojebali redom u toaletu nekog kluba? Da li im je pušila? Da li su završili kod kuće nekog od njih? To su bila pitanja koja su me mučila čitavu noć.

tumblr_nf43kuRQ6X1tkde8wo1_500

Dva meseca nisam imao nikakav kontakt sa Marinom. Došlo je i leto. Vrelo leto. Non-stop su temperature bile oko 40 stepeni. Stigla je i dugo očekivana kiša i vratila stvari u normalu. Ta nedelja posle kiše je bila podnošljiva. Temperatura je pala desetak stepeni. Bila je sreda kada je stigla poruka od Marine: „Miloš i ja ćemo sutra celo popodne biti na Adi, pa svrati ako hoćeš malo da se vidimo“.

Konačno sam malo živnuo. Sutradan sam je nazvao, nešto posle 12 sati.
– Mi smo na levoj strani jezera, pri kraju. Imaš da tabanaš malo više – rekla je.

Kada sam stigao na Adu, začudio sam se. Vreme je bilo idealno, ali je ljudi bilo veoma malo, čak iako je bio radni dan. Premalo je to bilo posetilaca za letnji period. Krenuo sam asfaltnom stazom uz plažu, tražeći ih pogledom. Bilo je toplo, ali ne previše, taman toliko da se ne oznojim. Sunce je sijalo, a zraci su pravili divan odsjaj o vodu jezera. Još je samo Marina falila.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Na plaži je bilo jedva pedesetak ljudi. Mogao se videti tek poneki biciklista na stazi, ili devojke na rolerima. Hodao sam već dobrih dvadeset minuta i duboko zašao u Adu, maltene do kraja jezera. Tu sam ih ugledao. Bili su otprilike pri sredini plaže. Miloš je bio zavaljen u ležaljku obližnjeg kafića, sa naočarima, a ona je stajala pred njim u žutom kupaćem kostimu i desnim stopalom ga pipkala za karu smeškajući se. Iznenada sam se okrenuo i krenuo kući. Nije mi se ovo gledalo.

Na pola puta sam se ipak predomislio i krenuo ponovo do njih, sada već dobro oznojan. Kad sam došao, klečala je pred njim, i izvadila mu kitu iz kupaćih. On je i dalje ležao zavaljen, a ona mu ga je nežno drkala pri korenu, sve vreme ga gledajući ga u oči. Glavić mu je bio nabrekao, upadljivo bordo boje, sav se sijao na suncu.

Oko njih nije bilo nikoga. Samo se jedna preplanula, vitka devojka sa naočarima za sunce, sunčala na jednom ozidanom betonskom bloku, pri dnu plaže, na samom ulasku u jezero. Kako žene mogu da leže na tako tvrdoj podlozi, nikada mi neće biti jasno.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Marina je počela da mu puši. On ju je gledao sa osmehom iza naočara, i prekrštenim rukama iznad glave. Prišao sam i pozdravio se s njim. Marina me nije ni pogledala. Nije htela ni glavu da podigne, daveći se slasno u njegovom udu. Samo sam je pomazio po njenoj crnoj kosi, a ona je samo dotakla moju ruku, stavljajući mi do znanja da je svesna mog prisustva, ali da ne želi da je uznemiravam. Miloš je rekao:
– Daj, molim te, kupi mi nešto da popijem. Umreću od žeđi. – I sam sam ožedneo šetajući do njih. Dobra ideja. – Uzmi mi koka-kolu, molim te – rekao je.
– Ja ću fantu – Marina je konačno oslobodila usta i javila se. Odmah je nastavila da ga obrađuje.

Devojka na betonskom bloku kao da ništa nije primećivala, i dalje je ležala na leđima. Krenuo sam da potražim sokove. Morao sam da se vratim skoro na početak Ade. Kao da niko nije radio. Vrućina me je dobro savladala. Jedva sam se vratio nazad do njih dvoje. Spustili su se malo ka vodi. Miloš je ležao na leđima na peškiru, a Marina je sedela pored njega i igrala se svojim kažiprstom idući kroz pravilne useke između njegovih trbušnjaka i mišića na grudima. On je na sebi imao samo svetlo sive, uske kupaće gaće uz telo, sa belim tankim prugicama i malim natpisom „Armani”, ispod kojih se ocrtavala njegova moćna, pomalo nadignuta kurčina. Uvek je hteo da ima što manje na sebi, da što više pokaže svoje savršeno izvajano telo. Leto je bilo pravo vreme za to. Oboje su već bili pomalo preplanuli. Dovukao sam se do njih, već poprilično izmoren.
– Gde si do sad? – upitao me je Miloš.
– Jedva stigoh, nigde nema ništa da se kupi – odgovorio sam.
– Crkosmo od žeđi – rekao je.
– Ma jadan ti! Marina ti ga puši, a ti misliš na žeđ – rekao sam mu, a njih dvoje su se samo nasmejali. Miloš je uzeo flašu fante i stavio je Marini među noge.
– Evo ti, malo da se ohladiš – rekao joj je i dodao – Moj savet ti je da je zadržiš tu bar pet minuta. Marina se kidala od smeha, držeći i dalje hladnu flašicu između nogu.
– Ali onda će fanta postati vrela i neće moći da se pije – dodao sam, a Marinin smeh se samo pojačavao.

Legao sam pored Marine. Sada je bila u sendviču između nas dvoje. Svo troje smo ležali na leđima i sunčali se. Prislonio sam se ramenom uz nju, da je bar malo osetim. Miloš je počeo da je pipka između nogu. Ona je samo savila svoju desnu nogu u kolenu i nasmejala se. Ubrzo je skočila na njega i počela da se ljubi s njim. On joj je masirao guzu i povremeno bi je udario po njoj. Počela je da se spušta naniže i da mu gricka i liže bradavice. Miloš je samo tiho govorio:
– Sssssss… Aaaahh…

Prekrstio je ponovo obe ruke iza glave, zavalio se sa sve naočarima na licu, i sa osmehom se pripremio za uživanje koje mu sledi. Cela scena je bila nestvarna. Pogledao sam okolo, plaža je bila začuđujuće pusta, osim devojke koja se sunčala pri dnu plaže. Sad se već okrenula na stomak i krišom, iza naočara, posmatrala šta se dešava na dvadesetak metara od nje.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Marina i Miloš se ni na šta nisu obazirali. Ni na prolaznike ili bicikliste. Iako ih je bilo malo, divio sam se njihovom egzibicionizmu. Marina je krenula da se spušta još niže, pažljivo lickajući Miloševe izražene trbušnjake. Stigla je do njegove nadignute kare i počela da mu ga liže od korena na više, preko njegovih utegnutih kupaćih, gledajući ka njemu, koji se samo osmehivao.

Njegov kurac koji se ocrtavao je bivao sve veći i veći. Počela je da mu ga gricka, njega je to golicalo. Laganim pokretom ruku, Marina mu je spustila kupaći na dole, i ponovo je izvirila njegova impresivna, obrijana i sređena batina. Glavić mu se opet nekako upadljivo zacrveneo i dobio tamnu bordo boju, kao da ga je sunce teralo da menja nijansu. Marini se osmeh razvukao preko celog lica. Gledala ga je pažljivo, uživajući potpuno u prizoru. Volela ih je bez dlaka. Počela je ponovo celog da mu ga liže, i blago da ga nadrkava. Iz njenih malih šaka, Milošev penis je izvirivao sa više od pola svoje dužine. Počela je da mu liže i sisa jaja, takođe potpuno izbrijana. To ga je dodatno napalilo, i terao ju je da nastavi:
– Sisaj ih jače! Ekstra je… Aaaa, tooooo… Aaah…

Devojka sa betonskog bloka je čula njegovo uzdisanje i osmehnula se. Verovatno je želela da se pridruži. Marina je počela da mu ga puši. Sav je okamenio, i ud i jaja. On joj je milovao glavu, uživajući u ugođaju, koji verovatno nije mogao ni da izmašta sa svojom devojkom, Marijom. Pušenje, na javnoj plaži, na inicijativu devojke, po tako lepom vremenu.

R058 Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Fatalna Marina nije dugo izdržala. Previše ga je želela u sebi. Malo se pridigla, skinula svoje žute kupaće gaćice i pažljivo i polako se natakla na njegov ogromni buzdovan. Oboje su samo uzdahnuli. Uzjahala ga je i počela sa nekim čudnim, vrlo malim pokretima da meša, primajući ga u sebe. Kako je samo uživala! Sunce je bacalo zlatkastu svetlost, po njenom telu i licu, sijala je, osmehivala se.

Ceo prizor je delovao kao iz nekog visokobudžetnog pornića. Neverovatno dobro je izgledala. Miloš bi se povremeno samo malo pridigao, verovatno da bi dodatno naglasio tonus svojih mišića, što je Marinu dodatno raspaljivalo. Kako bi se on podigao koji centimetar, ona bi ga rukama ispipavala i ljubila ga po telu.

Marina je sad već počela žestoko da se natiče. Ubrzano je radila gore-dole, gotovo ga udarajući. Čulo se glasno i brzo pljeskanje njenog tela o Miloševo. Počeli su oboje da stenju, nekako potmulo. Tela su im se ubrzo zgrčila i zatresla. Svršio je u nju.

tumblr_mlu0bdt0xx1s95wzmo9_500

Marina je samo zabacila glavu unazad i gledala ga. Pridigla se sa njega i četvoronoške stajaći preko Miloša, počela da ga ljubi. Kosa joj je padala preko njegovog lica. On je samo izbacio jezik, kojim se Marina igrala, ali je i dalje ležao prekrštenih ruku iza glave. Marini je sperma curila niz desnu butinu iz njene nadražene mačkice. Dodao sam joj maramicu kojom je obrisala svoje umrljano međunožje. Legla je na Miloša, bez gaćica, gurnuvši mu svoju nogu između njegovih.
– Miloše, pusti Mariju, budi sa mnom – rekla mu je.
– Ma daj… – odgovorio joj je.
– Pušiću ti svako jutro. Budićeš se sa karom u mojim ustima – nastavila je.
– Ne lupetaj! Bolje se obuci, treba neko da naiđe, da te vidi golu? – ohladio ju je. – Nevoljno je navukla svoje žute gaćice. – Marina, sada si Karina – reče joj Miloš kroz smeh.
– Ostavi Mariju, dosađuje ti. Stalno bežiš od nje, i izmišljaš neke izgovore da se ne vidite. Viđate se samo jednom nedeljno – nastavila je da ga ubeđuje.
– Ne sad, to sad nije izvodljivo. Može, ali ne mogu to sad da uradim. Previše je iskomplikovano – govorio je.

Marina se opružila, ali se ubrzo okrenula na desni bok, ka meni. Gledala me je nekako čudno, čežnjivo. Nešto joj nije davalo mira. Osećao sam to. Počela je da me miluje između nogu. Kurac mi se toliko digao, da šorts više nije mogao da ga zadrži. Glavić se pojavio, probivši se ispod lastiša. Nasmejala se i nastavila da me ispipava. Ah, kako je prijalo! Posle toliko dugo vremena, njen dodir na mojoj kari.
– E, to ti je najpametnije – dobacio joj je Miloš, videvši je šta radi i smejući se.

Poljubio sam je. Nije mi uzvratila, ali se nije ni bunila. Ubrzo sam se spustio dole i uronio lice među njene noge. Lizao sam je preko kupaćih gaćica. Samo je pomalo cimala telo i uživala kikoćući se. Osećao se jak miris Miloševe sperme. Stavila je ruku preko svoje mace, sprečavajući me da nastavim. Pokušao sam jezikom da se probijem kroz njene prstiće, do toliko željenog cilja. Bezuspešno. Odustao sam, a ona se okrenula na leđa, i nastavila da se sunča. Samo se malo počešala između nogu i namestila gaćice.

1768129159

Ležali smo tako u tišini nekih pola sata. Čudna trojka na plaži. Devojka na betonskom bloku nas je i dalje posmatrala, verovatno se pitajući šta se tu događa. Sunce je bilo fantastično, a blagi povetarac je odnosio svaki nagoveštaj velike vrućine, koja bi nas naterala da se sklonimo u hladovinu.
– Treba da nas voziš na aerodrom – reče mi Marina, ne gledajući me i ne pitajući da li uopšte mogu.
– Gde vi to idete? – upitao sam zatečeno.
– U Tunis – odgovorio je Miloš – Na sedam dana. 26-og ovog meseca.
– Izvini, a šta Marija, tvoja devojka, misli o tome? – upitah.
– Ne brini se ti, pobrinuo sam se ja za to. Rekao sam da idem na plac sa ćaletom da nešto radim na par dana, a i ona će biti zauzeta čuvanjem sestrića. – Kako je samo sve tako lepo isplanirao. – Taman da ja i Marina to iskoristimo i malo pobegnemo. Nego, je l’ možemo da računamo na tebe za tu vožnju do aerodroma? – pitao me je.
– Pa, valjda… Videću – rekoh.

Ležali smo tako, nas troje, još nekih sat vremena, dok sunce nije već pomalo zašlo. Marina je predložila da krenemo. Ustali smo. Obukla je svoju teksas mini suknju i papuče, a Miloš crnu, usku majicu bez rukava, koja je potpuno prijanjala na njegovo telo i otkrivala njegovu muskulaturu. Navukao je i sive bermude i krenuli smo. Kako smo izašli na stazu sa plaže, uhvatili su se za ruke! Bez straha da će na nekoga poznatog naleteti.
– Nešto si mi bio posebno tvrd danas – obratila mu se Marina.
– Kako to misliš? – pitao ju je Miloš.
– Kara ti je bila neviđeno čvrsta, posebno dole pri korenu. Nisam uopšte uspevala da ti je promrdam. Baš si me lepo istrljao iznutra – rekla mu je i nasmejala se.
– Pa, nego kako?! To je tretman koji ti zaslužuješ – odgovorio je Miloš.

Ona se izdigla na prste i gurnula mu jezik u uvo. Počela je da ga ispipava po grudima i da ga ljubi, a on se nasmejao i predložio da odemo da pojedemo nešto. Otišli smo na po parče pice, u jedan lokal, na samoj stazi pored jezera. Miloš je otišao po picu, a Marina i ja smo stali za jedan barski sto, koji se nalazio sa druge strane staze, na samoj plaži, koja je bila sablasno prazna. Počeli smo da jedemo, a Marina je prokomentarisala da je baš ukusno.
– Ukusno ti kad neko drugi plaća – uzvratio je večito neozbiljni Miloš.

R058 Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Prišao joj je, i gurnuo joj ruku pod suknju, uhvativši je za međunožje. Marina je prestala da jede i gledala ga pohotno u oči.
– Neverovatno je da si još uvek vlažna – kazao joj je Miloš. Nije mu ništa odgovorila. Samo je buljila u njega otvorenih usta.

Svršio sam u šorts za kupanje gledajući je. Toliko me je palila, toliko je bila jebeno fatalna.

Pustio ju je i nastavio da jede. Marina je nekako čudno izgledala, pogubljeno, kao da će da padne u nesvest. Završili smo sa jelom i krenuli do parkinga, gde je bio Milošev auto. Krenuli smo i dovezli se do njegove zgrade. Oni su otišli kod njega u stan, verovatno da je on ponovo dobro istrese, a ja sam nastavio kući autobusom.

Došao je i dan da ih vozim na aerodrom. Prvo sam pokupio Miloša. Opet je bio u onoj prugastoj, ljubičasto-crnoj majici i teksas bermudama. Bio je odlično raspoložen, sav nasmejan. Videlo se da mu Marina prija. A tek što će ići na more s njom i odmoriti od Marije…

Došli smo i po Marinu. Izašla je u svetlo-zelenoj majici i istoj teksas mini suknji koju je imala par dana pre toga na Adi. Na nogama je imala sandale zlatne boje. Bila je već dobro preplanula, izgledala je fenomenalno. Na glavi je, kao rajf, namestila naočare za sunce. Miloš je istrčao i poljubio se sa njom. Ubacio je njenu torbu u gepek. Ušla je u auto i sela pozadi, sva ushićena zbog predstojećeg putovanja. Krenuli smo tako i ćaskali usput. Uhvatila nas je mala gužva na autoputu, ali se sve brzo raščistilo i ubrzo smo stigli na aerodrom. Parkirao sam se i izašli iz kola. Miloš je uzeo svoju torbu, a ja sam poneo Marininu. Samo što smo ušli u aerodromsku zgradu, Miloš je predložio da odemo do prodavnice, kako bi oni kupili neke časopise koje bi prelistavali da prekrate vreme tokom leta. Jedva da smo zakoračili u radnju, a Miloš je već sa ulaza rekao:
– Evo, Marina, ovo je za tebe. – Dodao joj je mali časopis, sa roze koricama. Bio je to sex oglasnik. Pokidao sam se od smeha, a Marina se samo zacrvenela, vratila taj list nazad i ćutke izašla napolje. Kako mu je mozak radio! Kako li je samo uspeo tako brzo da uoči taj mali časopis, veličine sveske, sa samog ulaza u prodavnicu? I to pri samom vrhu police?! Miloš je stvarno bio neverovatan.

Seli smo da popijemo piće pre njihovog ukrcavanja. Miloš i ja smo seli jedan pored drugog, a Marina je sela preko puta nas, pijuckala piće i listala neki tabloid. Izula je sandale. Nas dvojica smo nešto pričali, ali su nas u tome prekinula dva lepa, gola stopala, koja su izvirila ispod stola i počela da nas čačkaju između nogu. Marina nas je obojicu nadraživala, ne gledajući nas i čitajući žutu štampu, ali ipak ne uspevajući da sakrije mali osmeh na licu. Nas dvojica smo se samo pogledali i kao po komandi uzeli nežno da joj masiramo stopala. Znali smo obojica šta ona voli… Spustila je časopis i lagano zabacila glavu unazad. Gledala je u nas, uživajući u masaži. Ova devojka je znala da uživa. Zavela nas je obojicu, potpuno nam zavrtela mozak, i sada je mogla da se časti plodovima svog truda. Masirali smo je tako strpljivo, više od dvadeset minuta, ne obazirući se na čudne poglede putnika, koji su prolazili oko nas.

Onda je na terminalu objavljeno ukrcavanje na avion za Tunis. Krenulo je ukrcavanje putnika. Marina se prenula, kao iz sna, navukla svoje zlatne sandale i ustala. Kako me je samo nerviralo što takvi trenuci moraju da se prekinu. Krenuli smo do carinske zone i tu sam se pozdravio sa njima, poželevši im srećan put. Marina me zagrlila i pitala hoću li ih sačekati kad se vrate.
– Može, samo pustite poruku kad stižete – odgovorio sam.

Otišli su. Došao sam kući oko ponoći, pomešanih osećanja. Bilo mi je žao što ja nisam išao sa njom. Zaspao sam i sanjao je celu noć. Probudio sam se, besan kao ris što nije pored mene. Dan kasnije stigla je MMS poruka od Miloša. Slika njega i Marine sa naočarima za sunce na ležaljci na plaži, jedno pored drugog, uz tekst: „Razglednica iz Tunisa“. Uveče je ponovo poslao poruku: „Ova tvoja Marina je načisto podivljala, ne mogu da je smirim, jebote!“ Na moje pitanje zašto, odgovorio je: „Samo naskače na mene i spopada me, ne mogu da se odbranim od nje“.

Na moru je Marina uvek bila dodatno napaljena i seksualno inspirisana. Uvek je posebno doživljavala ceo taj morski ambijent. Uočavala je stvari koje su neretko promicale drugim osobama. Oko ponoći, Marina mi je poslala poruku: „Mi sad odosmo u provod. Aj, laku noć“. Kako su samo podjebavali i pravili zazubice, iskusno. Sutradan su mi stigla dva video klipa od Miloša. Oduvek je bio naložen na te visoke tehnologije. I uvek je imao neki mobilni telefon koji je više bio kompjuter, nego telefon. Kamera je uvek morala da bude visoke rezolucije, verovatno da bi snimao te svoje egzibicije sa devojkama, koje je tako predano naticao na kurac. Na prvom klipu je bio snimak hotela, plaže, plažnog bara, terase njihove sobe, koja je gledala na unutrašnji deo hotela, koji je bio kao park, sav u zelenilu, sa lampama i sa lepo uređenom, podvodno osvetljenom, veštačkom rečicom.

tumblr_mlu0bdt0xx1s95wzmo2_500

Na drugom klipu je bila Marina, gola, ležeći na krevetu potrbuške, ruku vezanih za gornji ram kreveta. Čuo se Milošev glas iza kamere telefona: „Eeee, pogledaj u kameru“. Marina je pogledala i ubrzo uronila glavu među ruke, vičući moje ime i „Pomagaj“ kroz smeh. Miloš se samo smejao i dobacivao joj: „Hajde, nemoj da si stidljiva, pošalji poljubac“. Uskoro se i on ukazao iza kamere telefona, potpuno go, idući ka Marini, dok mu je kara landarala. Legao je na nju, i počeo da je jebe otpozadi, ali se snimak ubrzo prekinuo.

Izašao sam to veče i napio se. Krenuo sam kući kolima, ali naleteo sam na policiju. Priveden sam na trežnjenje. Kakva uporedna slika. Ja u pritvoru, a Miloš i Marina orgijaju u Tunisu. Pušten sam sledećeg dana, a na telefonu je osvanuo novi klip od Miloša. On sedi na terasi sobe, pije kafu, a Marina mu ga puši. „Ubiću te kad se vratite“, pustio sam mu poruku. „Što mene brate, evo ti Marina. Ona je kriva za sve ovo…“, odgovorio je. „Dosta, bre, više sa tim porno klipovima! Pošalji ih Mariji, neka i ona vidi kako si mi izjebao devojku!“, rekoh mu.

Od tog trenutka, tajac. Ništa više nisu slali. Javili su se samo kad dolaze, da ih sačekam na aerodromu. Stigli su, preplanuli, nasmejani i dobro raspoloženi. Kako i ne bi bili? Još su mi i neke poklone nakupovali, suvenire iz Tunisa, i neke stvari iz free shop-a.
– Šta ste se umirili i ućutali, šta vam je? – upitao sam ih kad smo seli u kola.
– Jeste pomislili da ću da prosledim klipove Mariji? – nastavio sam.
– Malo smo se uplašili… – odgovorio je Miloš.
– Neću, ne brini se. Nisam baš toliko poludeo – prekinuo sam ga. – Čemu pokloni? – upitao sam ih.
– Pa, shvatili smo, da nije tebe bilo, ne bismo se Miloš i ja nikad ni upoznali… A, i ćutao si sve vreme. Mogao si sve da ispričaš Mariji – odgovorila je Marina.
– Hm… Pa je ovo kao znak zahvalnosti? – upitah.
– Da… – reče Marina uz stidljiv osmeh.

Odvezao sam ih kući oboje. Posle toga se nisam dugo čuo s njima. Leto je polako prošlo i zamenilo ga je grozno jesenje vreme. Kiše su počele, lišće je požutelo i opalo, oblaci su se nadvili nad gradom, a ja sam poželeo da sa Marinom pored sebe pobegnem na Mauricijus.

Bio je kraj oktobra. Ostao sam sam kod kuće po podne. Već se smračilo, iako je bilo tek nešto posle četiri. Došao sam umoran sa fakulteta i legao da odmorim. Ispred kuće sam začuo motor automobila. Ustao sam i pogledao kroz prozor. Taksi se zaustavio pred mojom kućom, a iz njega je izašla Marina. Strčao sam niz stepenice i otvorio joj vrata. Ušla je, izula patike, bez reči me poljubila u obraz i otrčala uz stepenice do moje sobe. Krenuo sam za njom i ušao u sobu. Ona je sedela na krevetu. Bila je u nekom neurednom izdanju. Na sebi je imala neke stare, svetlo plave farmerke i tamni džemper, a na nogama roze čarapice. Bila je bez šminke i puštene kose, ali sa osmehom na licu. Bio sam zbunjen, bez reči. Seo sam sa njene desne strane. Samo me je pogledala svojim krupnim, radoznalim očima i rekla:
– Imaš možda želju da uradiš nešto?

Bio sam gotov! Odmah sam skočio na nju i počeo da je ljubim. Ugrizao sam je za vrat, kao vampir, da joj ostavim trag. Brzo sam joj skinuo džemper i majicu. Nije imala brus ispod. Povukao sam je da legne na krevet i raskopčao joj farmerke. Imala je svetlo roze gaćice, sa malom mašnicom na sredini.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Odmah mi je nabila glavu među njene noge. Počeo sam da je grickam i ližem preko gaćica. Mmmm… Kao sladoled. Već je dobro ovlažila. Svukao sam joj gaćice. Ostala je potpuno gola. Imala je samo plitke roze čarape na nogama, koje namerno nisam hteo da joj skinem. Lepo mi je izgledala sa njima.

Počeo sam da je ližem, zabadajući joj jezik što sam dublje mogao u mačkicu. Posle toliko vremena osetio sam njene usmine.

Počeo sam bukvalno da se žvalavim sa njenom picom, a ona se samo izvijala i uživala uzdišući. Nisam znao gde se nalazim, delovalo je kao neki lep san. Počeo sam da vrtim glavom u krug, da bih celo svoje lice umrljao njenim sokovima.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Kara mi je bila kao kamen. Zakačio je kožicom neku dlaku koju sam propustio da obrijem i počeo da je čupa, ali jedva da sam to osećao. Kako je Marina imala lep ukus! Ah, kako mi je samo nedostajala!

Krenuo sam jezikom ka njenom pupku, napravio krug oko njega i nastavio da je ližem, sredinom njenog lepog, belog tela, preko vrata, do brade koju sam počeo nežno da grizem u slast. Poljubio sam je i vratio se među njene noge, gde je sve gorelo. Snažno sam huknuo ka njoj stazom koju sam napravio svojom pljuvačkom. Naježila se i izvila telo na gore.

Skinuo sam farmerke i ostao samo u boksericama i majici. Glavić mi je izvirivao ispod lastiša bokserica. Kurac mi se toliko digao, da je došao skoro do pupka. Marina je sa osmehom počela da ga ispipava, oslobodivši pritom dlaku koja me je čupala, a ja sam samo zatvorio oči i uzdisao.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Skinula mi je bokserice i počela da mi drka. Prekinuo sam je, raširio joj noge i legao preko nje. Počeo sam da joj grizem ramena, režeći kao besan pas. Podivljao sam. Počela je nogama da me gura od sebe, smešeći se, ali sam legao celom težinom na nju. Ubrzo je shvatila da je otpor uzaludan.

Opet će biti moja. Nema više bežanja.

Hteo sam da je rastrgnem, ko zna kakav mi je bio izraz lica. Samo što mi voda nije krenula na usta. Moj slatkiš je ponovo bio u mojim rukama. Niko je nije doživljavao tako kao ja. Niko nije umeo da uživa u Marini na toliko nivoa. Vredelo ju je čekati. Spremio sam se da uzmem ono što mi je od početka pripadalo.

Počela je ponovo da mi drka, ali sam je prekinuo. Previše dugo sam čekao na ovo, nisam hteo da gubim vreme. Uvukao sam joj ga polako, a ona je samo uzdahnula, široko otvorivši usta:
– Aaaaah…

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Pogledala me je očima punim sjaja.

Raspametio sam se! Počeo sam žestoko da joj ga nabijam, ali sam odmah usporio i počeo da mešam telom u krug, trljajući je iznutra, da ne bih prebrzo svršio, mada ne znam da li je to ikako bilo moguće, koliko me je napalila.

Fatalna Marina je zatvorila oči i sa osmehom na licu uživala. Telo mi je bilo potpuno nadraženo. Sav sam se naježio. Iznutra sam osećao neko jako peckanje, kao da iz mene izbijaju hiljade iglica. Nokti na rukama i nogama kao da su mi se zapalili. To je samo fatalna Marina umela da probudi u meni.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Opet sam ubrzao sa nabijanjem, i snagom tela je naterao do vrha kreveta i pribio je uz uzglavlje. Malo je savila glavu i zgrčila telo. Tu sam se već potpuno pogubio, više nisam znao gde se nalazim. Toliko sam se napalio!

Marina je to primetila, nešto mi je rekla, ali nisam uspeo da razaznam šta, kao da sam bio u nekom vrtlogu. Lupila mi je šamar u pokušaju da me malo povrati u realnost, ali to ništa nije pomoglo. Ništa nisam osetio, samo sam čuo „pljas!“. Nastavio sam da je razvaljujem, grčeći svoje telo u pokušaju da joj što dublje nabijem svoju nabreklu karu.

Dok sam je rezbario, počeo sam mahinalno da vrtim glavom levo-desno, zatvorenih očiju. U mislima su mi bile slike Marine od ranije, sređene, u miniću, roze cipelama, sa malom crnom trakom oko vrata… Mišići u njenoj utrobi su radili neverovatan posao, masirajući moj buzdovan.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Batina mi je potpuno utrnula, kao da sam u nju utrljao kokain. Razbijao sam je udarajući je uz plišano uzglavlje mog kreveta, kao što je to Miloš radio… Držao sam joj obe ruke na jastuku, ne dajući joj da se pomeri. Fatalna divljakuša je podigla glavu prema meni, pokušavši da me ugrize, a ja sam se izmakao i poljubio je, a onda sam je žestoko ugrizao za donju usnu.

Skoro pa je potpuno istrpela tu bol, samo je prigušeno jauknula. Nastavio sam da je tresem, sa osmehom je gledajući pravo u njene krupne, lepe oči, dok u jednom trenutku nisam počeo da svršavam.

Tada se desilo zatamnjenje u mojoj glavi. Lebdeo sam u nekom međuprostoru, kao da sam bio drogiran, kao da sam prešao u neku drugu dimenziju. Samo sam osećao da mi se telo cima, u kratkim, malim pokretima.

Zbog nje sam postao bedni crv. Toliko je bila fatalna.

Ne znam koliko je to trajalo. Kada sam malo došao sebi, primetio sam da sam se potpuno ukipio. Usne su mi bile izvrnute, oči zatvorene, zubi stisnuti, telo u nekom čudnom, zgrčenom položaju, napravio sam neku grimasu na licu. Kada sam otvorio oči, ugledao sam Marinu sa pomalo bolnim izrazom lica. Sperma je bila na sve strane.
– Jesi li se konačno vratio iz tog tvog transa? – pitala je tiho i nekako bojažljivo. Nasmejao sam se. – ‘Aj, majke ti, pusti mi ruke – dodala je. Primetio sam da je držim za bicepse. Bez reči, lagano sam sklonio ruke i primetio da su Marini dobro pomodreli mišići na rukama. Toliko sam je jako stezao.
– Izvini… – rekoh joj.
– Nema veze, nije leto. Lako ću to sakriti. Aaah, boli… – rekla je baš tihim glasom.
– Izvini, ali nije trebalo da me pustiš toliko da čekam. Previše si mi nedostajala – prošaputao sam joj na uvo.

Bili smo slepljeni mojom tečnošću. Uronio sam glavu u jastuk, pored nje, ležeći na njoj, iscrpljen, ali srećan i u strahu šta će reći…
– Marina… Ostani sa mnom…Budi i sa Milošem… Budi i sa još trojicom, ali ostani. Trebaš mi, zar ne vidiš… – šapnuo sam joj, grickajući joj uvo, jako nežno.
– Ma, pusti ti Miloša – rekla je mazeći me između nogu. – A, ako nastaviš ovako da me jebeš, neće mi trebati ni ta trojica. – Izgovorila je to i nasmejala se.

Toooo – rekoh u sebi. A možda i naglas.

I dalje uronjen u jastuk, mirišući joj kosu, počeo sam da se smešim i da je mazim. Zaspali smo slepljeni mojom izlučevinom. Miloš ju je verovatno ostavio i sada se vratila meni…

Ocena naših korisnika:
[Prosečna ocena: 5 / Ukupno glasova: 1]

Priključi se tomiradi forumu – zajednici ljudi koji se ne stide svojih želja i fantazija.

Sve što treba da znaš o tomiradi zajednici možeš videti ovde: https://tomiradi.com/tomiradi-zajednica/ – a za više informacija o VIP članstvu i Premijum sadržajima pogledaj ovde: https://tomiradi.com/postani-vip-clan/

Voleli bismo da čujemo tvoj predlog!

Preporučeni tekstovi:
Zaprati ovu diskusiju
Obavesti me o

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments