Odmor u septembru, I dio
Registrovani korisnici ne vide reklame
Najavili smo dolazak još u junu ali su okolnosti promijenjene, pa smo odložili za početak septembra. „Mada je u to doba godine ljepše”, rekoh Mačkici dok smo pakovali stvari. Gužva jenjava, temperatura vazduha i mora su približne pa se stiče utisak da je voda toplija. A i kod Verana sad nema nikog, njegovi su se vratili kući, nas troje ćemo biti sami dolje. Gosti sa djecom su uglavnom otputovali i biće nam komotnije na plaži. Prošla je julska i avgustovska vrućina, svakako će biti prijatnije.
Dugonja nas je čekao na ulazu u naselje, kako smo se i dogovorili. Poslednji put sam bio tamo još u momačko vrijeme pa nisam bio siguran da bih iz prve pronašao kuću. Mahnuo je kad nas je ugledao, zaustavio sam kola uz ivičnjak, ugurao se nekako na zadnje sjedište. „Ej Dugi, možeš li stati pozadi?” „Ko mi kaže”, uzvrati Veran, na šta se svi nasmijasmo. Zezali smo se onih nekoliko minuta koliko nam je trebalo da stignemo do njegove kuće. Primjetio sam usput da ih je puno zatvoreno, kapci na prozorima spušteni. Odlično – pomislih.
Ubrzo stigosmo. Veranova kuća me podsjeti na prošle dane kad smo blejali okolo, muvali ribe, sjedjeli do jutra uz pivo. Primjetih da je zastaklio terasu, što mi se dopalo. S vana se nije vidjelo ništa unutra, zahvaljujući zavjesama. Parkirah ispred i isključih motor. „Poslednja stanica, mole se putnici da bez panike napuste vozilo, jedan po jedan.” „Važi”, odgovori, „bićemo pribrani”. Mačkica se smijala našem izmotavanju.
Izašli smo na prijatno septembarsko sunce. Još nije bilo podne. Izvadim torbu iz prtljažnika. Veran otvara vrata, propušta Mačkicu: „Izvolite gospođo”. „Hvala, gospodine.” Mačka prihvata našu zezu.
Na zatvorenoj terasi je prijatna hladovina, spuštam torbu pored vrata, sjedam na kauč pored nje i vadim cigarete iz torbice. „Ovako, dugački – pepeljara, kava s mlijekom, čaša vode. Sad ti, kažem joj.” „Ma daaj”, lupi me po koljenu i nasmija se. Na sebi je imala onu kućnu haljinicu sa bretalama za koju sam mislio da je spavaćica. Nježna boja neke voćke (nemam pojma koje ni kako se zove ta boja). I ništa ispod. Uspio sam da je nagovorima da tako bude. Nježna, ženstvena ramena, isti takav vrat, prelijepo lice i repić. Kad je prekrstila nogice, haljinica se zadigla visoko. Dok smo putovali ovamo, ruku sam često držao na njenoj butini i na fino sređenoj pici. „Blesane, vidjeće nas neko!”, branila se uz predivni osmjeh. Izula je papuče i sad je bila bosa. I poželjna… Veran je bio samo u šortsu za plažu i bos. Ja u džins bermudama, bijeloj majici i starkama.
Kafenisali smo i ćaskali, Veran je sjedio na drugom kauču preko puta nas. Iz pristojnosti je izbjegavao da gleda u Mačkicu i njene prkrštene nogice. Mada sam mu nekoliko puta uhvatio pogled dok je mijenjala pozu. Mogu da pretpostavim šta je imao da vidi. Nas dvojica smo drugari od… više ni ne pamtim otkad. Umjetnička duša, ljetni dio godine je provodio ovdje, uvijek je nešto stvarao – pisao, crtao. Kuća mu je bila u stalnom neredu, razbacane knjige, časopisi, crteži.
Nakon pola sata opuštenog druženja, Mačkica se protegnu i reče: „’Ej, vagabunde, pregrijaće nam se more!” Nasmijasmo se, ustadoh i uzeh torbu. „’Ajde da se presvučemo pa da provjerimo dubinu vode”, rekoh. I Mačkica ustade, poravna haljinicu i krenu za mnom u sobu.
Skinuo sam joj tu haljinicu u jednom potezu
Kad smo ušli, zatvorih vrata, spustih torbu i snažno je zagrlih. Poljubih je u vrat, gricnuh za uvo. „Nemoooj”, prošaputa, „znaš da me to pali!” Naravno da sam znao. Za sve ove godine braka obožavam je kao prvog dana. Lijepa, nježna, pametna, ona je druga polovina moje ličnosti. Beskrajno vjerujemo jedno drugom, nemamo tajni i, da, srećni smo.
Pustim je iz zagrljaja, uzmem joj haljinicu i u jednom potezu je svučem. Stajala je gola preda mnom. Uvijek uživam u tom prizoru. Na brzinu sam se izuo i svukao sve sa sebe. Ponos mi se digao, opet je zagrlih. Kad ovako stojimo, on joj dodiruje stomačić. Mazio sam je po leđima, divnoj jedroj guzi, ljubio vrat. Ništa nije rekla, samo je ubrzano disala. „’Ajde okreni se”, šapnuh joj u uvo. „Neeee”, reče takođe šapatom. „Može nas čuti ili ući…” „Neće, ne sjekiraj se.”
Okrenu mi leđa, sagnu se i rukice spusti na krevet. Malo se izdigla na prste. Uhvatih je za guzu i namjestih ga. Pica joj je vruća, vlažna. Lako je skliznuo cio. Počeh nježno da ubadam, prijao mi je dodir njene guze. Nisam htio sada da svršim. Ostaviću za kasnije. Posle minut ili dva ga izvadih, ona se ispravi. Kad se okrenula, primjetih da je pocrvenila u licu. „’Oće li pomisliti…?”, reče tiho. „Ma, nemaš frke”, rekoh. Na brzinu obukosmo kupaće i izađosmo.
Hodali smo kroz naselje, po sitnom pijesku, prema plaži. Mačkica u sredini. Držali smo se za ruke. U laganoj torbi su bili peškiri, telefoni, cigarete, ona mazalica protiv opekotina. Mačkica ju je prebacila preko ramena. Veran i ja smo usput komentarisali promjene koje su se desile za vrijeme otkad nisam dolazio. Ko su novi vlasnici vikendica, ko je prodao a ko nije. Zaboravio sam da se do plaže pješači desetak minuta. Moja ljubav je na sebi imala dvodjelni plavkasti kostim, ja bijeli šorts. Papuče. Sunčarice oboje.
Ubrzo smo stigli. Primjetio sam da je onako kako sam i očekivao – nije bilo gužve. Suncobrani, peškiri, rijetke plastične ležaljke. I, uglavnom, parovi. Pošli smo niz plažu, da se osamimo. Što nije bilo teško. Tamo dalje, možda na kilometar, već su se mogli vidjeti prvi nudisti. Kako bi se primicali Adi, bivalo ih je sve više. Mada ne toliko koliko u julu i avgustu. Odmakli smo se petstotinjak metara i podigli logor. Njega su činili peškiri i torba. Mačkica je po navici poravnala pijesak prije nego što spusti peškire, ali je odmah shvatila da to ovdje ne mora da radi. Pijesak je izuzetno sitan i prijatan, odrasli i djeca se ovdje često zatrpavaju njime do glave, fotografišu i objavljuju na mrežama. Ovo mjesto je stvoreno za uživanje.
Talasi su bili mali, nikog oko nas. „ ‘Oćeš da te namažem onom tvojom mazanijom?”, upitah moju mačku. „’Ej, mogao bi.” Sagnu se i iz torbe izvuče pakovanje toga na čemu je pisalo da je to faktor ovaj ili onaj. Stade ispred mene i okrenu mi leđa. Nanesoh kremu po rukama i stadoh je mazati. Polako. Nježno. Bez žurbe. Uvukoh ruku ispod brusa. Pogledah iza i vidjeh da je Veran u vodi do članka i da je zagledan u pučinu. „A da skineš gornji dio, da te bolje namažem?” „Maa, neećuuu.” I baci pogled preko ramena, ka Veranu. „Slobodno, šta ima veze. Na plaži smo.” „Ma, nemoj, stid me je malo.” „ ‘Ajde, nemaš frke, nas dvojica smo stari pajtosi. To je naš čovjek, opušten tip.” „Dobro, ali…” „Kad ti kažem, slobodno.” Otkopčah joj gornji dio i skinuh. Instiktivno prekri sikice rukama. Nasmijah se i poljubih je u kosu. Uzeh je za ramena i okrenuh prema sebi. Namažem joj stomačić, sike, ramena, noge… „’Eej, to mogu sama!” „Možeš, istina, ali mogu i ja.”
Voda je bila prijatno topla, plivali smo oko pola sata svo troje, pa izašli. Mačkica se opustila, nije joj bilo neprijatno. Veran nije ni obraćao pažnju na njenu razgolićenost. Legosmo na peškire, Mačkica na stomak. I sad je bila između nas. Potražih cigarete i zapalih jednu.
Nas dvojica smo se prisjećali starih dana. Blebetali smo i smijali se. Malo posle, okrenem se prema njoj i ozbiljnim glasom, kao da objavljujem početak rata, rekoh joj: „Nešto smo zaboravili”. Naviknuta na moja izmotavanja upita: „Šta?” „Nisam ti namazao guzu.” „E jesi blesav”0, nasmija se. „Ne, stvarno, situacija je alarmantna”, rekoh i dohvatih kremu iz torbe. Spustim je pored njene guze i krenem da joj svlačim gaćice. „Neee, reče i uhvati me za ruku. Pomisliće Veran da smo skroz odlijepili!” Pogledam Verana i ozbiljnim glasom ga upitam: „Gospodine, da li bi vam smetalo ako bih ja sada dovršio započetu radnju?” Stavio je ruku preko lica da se zaštiti od sunca, nasmijao se i odgovorio ne gledajući me: „O, da, veoma bi mi smetalo. Ma, dajte ljudi, opušteno, radite šta vam se sviđa.” Pogledam Mačkicu i kažem joj: „Eto, i to smo riješili”.
Uzmem joj gaćice sa bokova i krenem da ih svlačim. „’Ej, obojica ste ludi!” Podigne guzu da mi olakša i ubrzo bi gola. „Dobro”, rekoh, nanoseći kremu na dlanove, „sad drugi dio radnje”. Mazio sam joj guzu nanoseći kremu i uživao. Šorts mi posta tijesan. Mazio sam je polako, sa uživanjem. Razmaknem malo i dodirnem joj picu. Opet ruke na guzu i tako nekoliko minuta. Završim, zavalim se pored nje. „Eto, sad si bezbjedna.”
Leškarili smo tako i ćutali, ne znam da l’ su njih dvoje zadrijemali, ja sam bio budan. U jednom trenutku Mačkica se okrenu na leđa, pa na bok, prema Veranu. „A ona izložba o kojoj si nam pričao, kako je prošla? Jesi li prodao nešto?” Mače ruku sa lica, otvori oči i okrenu se prema njoj. Kad ima sagovornika kog zanima njegov rad, može o tome da priča satima. „Da”, reče, „imao sam nekoliko dobrih ponuda…”, i nastavi nadugo i naširoko. Pažljivo ga je slušala a ja se okrenuh prema njoj i primakoh. Stavih ruku na njen bok. Zažmurih slušajući njihov razgovor. Onda spustih ruku niže niz nogicu pa je vratih. Pa je spustih na stomačić. Mazio sam ga. Obožavam njen stomačić. Obožavam sve na njoj.
Dok oni pričaju o umetnosti, ja joj ga zavukoh od pozadi
Zapričali su se i, valjda, nisu ni obraćali pažnju na mene. Krenem naviše i sad mi je sikica bila u ruci. Samo sam je tako držao. Ispunila mi je šaku. Nisu prestajali da pričaju. Počeh blago da joj stiskam bradavicu. Ućutala je i počela dublje da diše. Veran nastavi – o inspiraciji, tehnikama, pristupu.
Vršnjak mi je zatezao šorts. Ma, zašto da ne – pomislih. Naši smo. Brzo se svukoh, ponos mi se praćaknu i dotače joj guzu. Od tog dodira, čini mi se, posta još tvrđi. Podigoh joj malo nogicu, ona izbaci guzu prema meni, pronađoh picu i uvukoh ga. Do kraja. Na tren tako stadoh pa navalih.
Sad je i Veran ućutao. Ubadao sam ko blesav. Bilo je odlično! Vruća i vlažna pica, jedra i slatka guza. I Mačkica se opusti, poče da uzdiše i ispušta one njene zvuke uživanja maltene Veranu u lice. Ubrzo okrenu glavu prema meni i jedva izgovori: „Penji se”. Nisam čekao drugi poziv. Obretoh se na njoj, obgrli me nogicama. Vidjeh da se Veran opet okrenuo na leđa, lice pokrio rukom. Kao, drijema mu se. Mačkica spusti ruku, uze ga i namjesti. Obožavam taj trenutak kad ga stavi u picu.
Opet navalih, kao da nismo vodili ljubav čitavu godinu. Kako nikog od drugih turista ne bijaše bliže od petsto metara, gotovo je vrištala od užitka. Prekidao sam je poljupcima i čim bi nam se usne razdvojile, nastavljala bi još glasnije. Obožavam da vodimo ljubav na otvorenom, to me još više uzbudi. A i Mačkicu.
Napravila je onaj izraz lica i tad ubrzah. Utihnu, samo se zgrčila nekoliko puta. Onda se opusti. Nije više ispuštala ni glas. Na licu spokoj i sreća. Ubrzah još malo i osjetih kao iz daljine da dolazi. U pravom trenutku ga izvadim a moja mačka ga spremno uze u ruku i izdrka po svom stomačiću. I taj trenutak, naravno, obožavam. Naslonjen na ruke a ona odradi završnicu. Neopisiv momenat. Kad je poslednja kap sperme završila na njoj, poljubim je i vratim se na peškir. Mir, tišina. Samo lagani talasi i moje ubrzano disanje…
Biće da sam zaspao. Prenuh se, ne znavši šta me je probudilo. Zaspao sam sa sve sunčaricama. Osjećao sam se lako kao pero i zadovoljno. Podignem glavu i vidim njih dvoje kako se brčkaju. Mačkica se smijala svojim zvonkim glasom nekoj Veranovoj šali. Poznat mi je taj smijeh. Spustim glavu i zatvorim oči.
Onda rekoh sebi – nisi došao ovdje da spavaš. Ustanem, protegnem se. Spustim pogled – vršnjak mi se bješe povukao u sebe. Dobro, pomislim, doći će vrijeme kad ćeš promjeniti dužinu. U tom trenutku osjetim da imam i bešiku. Osvrnem se okolo… ipak ću morati u more. Dođem do njih dvoje. Mačkica na leđima, samo glava vani. „’Eeej, ljubavniče!”, reče i nasmija se. „ ‘Oćeš čas plivanja?” Veran se uspravi i vidjeh da je i dalje u šortsu. Pokažem prstom i kažem, kao, ozbiljnim glasom: „Tako neće moći. Miči to sa sebe.” Mačkica se zakikota i poprska me. „Kako vi kažete, odgovori dugonja i skinu mokri šorts. Okrenem se prema njoj i zavjerenički rekoh: „Da vidimo čime gospodin raspolaže.” Oboje ga pogledasmo. „Pa, tu ste negdje”, reče moja mačka. „Da, da”, rekoh i bućnuh se u toplo more…
Nastavak: Odmor u septembru, II dio
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
