Miris kita: „Polako…”
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Miris kita: Putanja sapuna
„Zar i ti, sine Brute?”
Brzinom svetlosti se savijam i okrećem Igoru leđa pokušavajući da sakrijem dignutu kurčinu između nogu. Sva krv mi je navrla u glavić koji je sad tamnoljubičaste boje. Bože, nikad mi nije bio ovako ogroman! Smanji se! Smanji se! i – samo da nije video! Samo da nije video – je ono što ponavljam u glavi.
– Si okej? – pita Igor i prislanja dlan na moja savijena leđa.
Vatromet. Eksplozija. Ne znam koju frazu bi ovde upotrebio, možda najpribližnije – erupcija vulkana. Doživljavam momentalni orgazam i svršavam kao sumanut na njegov dodir. Na sreću, sprema je toliko gusta da se ne razvlači po pločicama već mi se sve zadržava na dlakavim butinama i nogama.
– Da, da, dobro sam. Upala mi je pena u oči, samo da isperem. – Temperatura vode kao da je dostigla sto stepeni ali osećam ogromno rasterećenje i olakšanje nakon orgazma.
– Okej – kaže i uzima peškir koji obomotava oko struka i kreće u pravcu klupa ostavljajući me samog pod tušem.
Ribam sve tragove sperme sa sebe dok se još neko nije pojavio. Hladnom vodom spuštam temperaturu tela. Koža mi više nije upaljena a kita je ponovo u stanju mirovanja. Šta sad? Kako da pričam s njim? Da li me je video? Nema šanse da nije. Ne želim da napustim tuš, ali nema mi druge i sledi trenutak istine.
Igor je već obukao čisti šorts i majicu i trenutno vezuje pertle. Pridružujem mu se na klupici i počinjem i ja sa oblačenjem.
– U kom pravcu ideš? – pita me.
– Um, ka Sava centru.
– Super, i ja – i opet onaj njegov razoružavajući osmeh.
– Ja sam tu blizu pa pešaka idem.
– Strava, ja sam malo dalje ali obožavam večernje šetnje.
Na koju kartu igra ovde? Da li me zaista nije video? I sad će me pešaka pratiti do zgrade? Okej, igraću. Da vidim gde će nas ovo odvesti. Mislim, koji je ovde najgori scenario koji može da se odigra?
Napolju je sparna letnja noć. Deset je sati ali stazice pored zgrada još uvek su pune ljudi. Konačno mali dašak vetra. Svi su čakali da popodnevna žega prestane i sada ne žele da se vrate u svoje zagušljive stanove. Dok hodamo jedan kraj drugog, bez obzira na vetrić, moju majicu natapa znoj, što od uzbuđenja, što od neizvesnosti od daljeg razvijanja radnje.
– Pa, onda, sutra se rano budiš? – on konačno prekida tišinu – Mislim, ono, kad uveče ležeš? Si ranoranilac?
– A, pa, obično legnem oko jedanaest da bi se ujutru probudio oko pola osam. Ništa ekstremno. A i posao mi je tu u blizini.
– Fino. Tebi je očigledno sve u blizini.
– A ti? Neko ekstremno buđenje?
– Ne. Ne baš.
– Ne zovu te u dva ujutru da popljuješ neki film na brzinu? – u šali ga ćuškam po ramenu i primećujem da je i on takođe mokar.
Iznenada se se čuje vibracija i zvono njegovog mobilnog.
– Ah! – zvuči iznerivarno – Izvini, moram da se javim. – Sa druge strane se čuje tihi ženski glas koji ne mogu da razumem i ako silno želim da propratim fabulu radnje jer kreće malo žustriji razgovor. – Da, kod mene je. Biću u stanu za nekih dvadesetak minuta – i ovim rečima završava razgovor: – Ljubim te.
– Preblemi u ljubavnom gnezdu? – radoznalo pitam.
– Ne, ne živimo zajedno. Daleko bilo. Prenaporna je. Ubrzo bi trebalo da okončamo ovu stvar. – Kako se bližimo mojoj zgradi kao da mi se korak usporava.
– Prevruće je – izgovaram ovo dok odlepljujem majicu sa vlažnog stomaka puštajući da povetarac prostruji kroz nju.
– Ne pričaj mi ništa – isti postupak ponavlja sa majicom otkrijavajući znojave trbušnjake: – Džabe sam se tuširao. Ponovo sam se usmrdeo samo tako. – Posmatram šorts koji mu je spao nisko na kukove, a iz kog viri gusti žbun dlaka.
– Brate, veruj mi, nisi si se usmrdeo više od mene – kažem samouverno kao da sam ja pobednik.
– Oćeš se takmičimo? – smeje se: – Bulja i kita su mi potopljeni znojem.
– Fuj! – pravim grimasu zgađenosti – Kako bi uopšte izgledalo takmičenje u smrdenju? – Obojica se smejemo.
– Ne znam brate, al znam ko bi nas pobedio.
– O, pa zar postoji i treći takmičar?
– Da, da, trener Nikola!
– Šta!? – iznenađeno pitam.
– Kunem se brate! Čoveka znam iz dva viđenja, ali toliko mu bazde muda! – U čudu sam jer je ovo potpuna istina, ali je niko nikad nije izgovorio, kao da smo Igor i ja jedine osobe koje su to primetile. – Kunem ti se, i kita i muda mu toliko bazde da štipa za oči. Kad radiš trbušnjake a on ti drži noge, pa onda kad ti đoku stavi iznad glave dok ti prdržava tegove…
– Znam! – prekidam ga u nabrajanju – Znam, brate!
– I šta je s tim ‘vatanjem? Non stop se ‘vata za muda? I ti preuski šortsevi?
– Sam bog te je poslao, mislio sam da sam jedina osoba koja je to osetila. – Na momenat se osevrćem oko sebe i shvatam da smo laganim hodom stigli do moje zgrade. – Ovde sam ja – pokazujem prstom zgradu.
– A pa nismo daleko. Deli nas koji blok – kaže i odvlači me u stranu, u mračniji kut ugla zgrade – Teško ću se takmičiti sa Nikolom, ali evo, ti presudi.
I onda čini nešto neverovatno, što nikada ne bih očekivao. U mraku, van šetačke stazice, krišom zavlači ruku u svoje gaće. Pomno pratim kako šakom zaranja u žbun a zatim nastavlja ka mudima. I ako ovaj deo ne mogu da vidim od gaća i šortsa, on kruži oko i ispod muda, a odmah zatim i oko korena kurca i dlaka. Dolazi do kite, povlači kožicu par puta skupljajući sav nektar sa nje. Konačno, vrelu šaku vadi iz gaća i prinosi je meni uz nos. Nozdrve mi isponjava miris blaženstva, blagostanja. Tako jak, specifičan i opojan miris koji me parališe. Uvlačim ga u sebe sa željom da ga prisovojim i nikad ne zaboravim. Čisto savršenstvo najlepših aroma.
Oko nas je buka saobraća i obližnje autobuske stanice koju ja više ni ne primećujem. Videvši da mu dolazi autobus, Igor se odvaja od mene.
– Moram bežim sad, evo mi je 95-ica – počinje da trči kako bi stigao, a onda se u jednom memntu naglo okreće i viče: – Sutra budi oko 18:30 ispred Ušća. „Dina” počinje u 19h!
– Va… ži – je sve što uspevam da izgovorim sebi u bradu dok ga gledam kako uleće u autobus.
Uzbuđen ulazim u zgradu rezimirajući šta se ovo upravo desilo. Njegov gest me je toliko napalio da jedva čekam da dotrčim do stana i nemilosrdno ga izdrkam. Ovaj čovek je za mene misterija.
Da li se on samo igra sa mnom? Da li strejt muškarci mirišu kite jedan drugom?
Da li se takmiče kome više smrde muda? Zbunjen sam u potpunosti i ne znam kako ovo da protumačim. Čovek ima devojku.
Izlazim iz lifta sa spremnom i nadignutom kitom, a onda, iznenada i na veliko zaprepašćenje ispred ulaznih vrata stana u sedećem položaju pronalazim Nemanju. Prelepog osamnaestogodišnjaka čije prezime ni ne znam, a kog sam u subotu žestoko izjebao u dupe na rođendansnkoj zabavi i oduzeo mu nevinost. Momak koji je samo jednu reč izgovorio dok sam ga guzio: „Polako”. A onda se prisećam njegovih krikova i stenjanja, te tesne galtke rupice, njegovog užitka i delirijuma. Koliko je pohotno pušio i primao kurac. Davio se i grcao u mojoj spermi a onda preklinjao da mu razvalim mušku pičku.
– Nemanja… šta ćeš ovde? – začuđeno postavljam pitanje.
– Izvini – čim me je primetio da prilazim ustaje sa otirača – Morao sam da dođem.
– Otkud znaš gde živim?
– Anđela mi je rekla. – Nisam siguran ni da ona zna gde živim, ali lako je mogla da se raspita preko Stefana ili nekog drugog.
– Dobro… – postaje mi nelagodno, a onda pod svetlošću osmatram njegovo prelepo momačko lice: – Koliko već čekaš ovde?
– Samo što sam stigao.
– Aha, i odlučio si da malo prilegneš… ispred vrata… u hodniku?
– Izvini. Morao sam…
– Da dođeš – prekidam ga – jesam ja to dobio uhodu?
– Ja… ne… ovaj…
– Uđi – otključavam vrata i koračam u hodnik.
– Misliš da će… – ne stižem ni da se okrenem, niti da izgovorim misao do kraja, a Nemanja je već svukao majicu sa sebe pokazujući svoj savršeno isklesani torzo.
– Šta to radiš? – Brzinom treptaja dolazi do mene i uvaljuje mi jezik u usta. – Vou, vou! – odgurujem ga svom snagom – Šta to radiš?
– Znam koliko želiš ovo – muževnim grubim glasom ovo izgovara dok rukom prelazi po grudima.
– Vou, polako brate! Nisam gej – uhvatila me je panika.
– Ne moraš da glumiš preda mnom stejt muškarčinu.
– Ne brate, pogrešno si shvatio – pravdam se i objašnjavam – Nisam gej, jebao sam te samo jer je tvoja sestra tražila. Ništa više.
– Mi pederi uvek preoznamo jedan drugog. Uvek znamo šta je potrebno jedno drugom.
– Nije tako. Ja nisam peder.
– Misliš da nisam video koliko ti se čmar razjapio dok sam ti ga lizao i nabijao jezik? Vapio je za kurcem! – Na same ove reči i prisećanje kita mi ponovo raste i počinje da balavi, a čmar da pulsira. – Misliš da ne znam koliko si uživao u mojoj neprobijenoj rupi i koliko si želio da jezikom rovariš po njoj?
– To sam samo uradio jer sam želio da povalim tvoju sestru! To je bio uslov!
– Ne laži – otkopčava dugme na bermudama i iz gaća vadi svoju veliku a tanku mladu kurčinu – Zar misliš da nisam primetio kako nisi skidao pogled sa moje kite?
Ah, koliko me muči i izaziva. Sve što želim je da kleknem i posisam mu ga tako dugačkog i lepog. Iskušenje je preveliko, ali ne smem da otkrijem svoju pravu prirodu.
– Misliš da na vidim koliko želiš da padneš na kolena i celog mi ga izdudlaš? Da ne vidim koliko ga želiš u svojoj strejt dlakovoj guzici? – Kipim od besa jer sam nesposoban da skenem pogled sa njegovog glavića. – Dođi. Poliži ga. Nema potrebe da se stidiš. Poliži mi muda – počinje da ga drka, a zatim spušta pogled ka mom kurcu: – Šorts će ti pući koliko ti se digo.
Ostajem bez snage za daljom borbom. Previše sam napaljen dok mi je u nozdrvama još uvek Igorov miris. Posustajem i prepuštam se.
U milisekundi padam na parket i jednim potezom Nemanji svlačim bermude i gaće. I dalje na sebi nema ni jednu jedinu dlaku. Celu kurčinu trpam u usta. Neprikosnoveno je koliko sam halapljiv i kojom brznom cuclam.
– Ahh! – Nemanja jako jači od uživanja – Ahh! Polako! – Vadim kurčinu iz usta i tapkam je po obrazima, prvo blago, a zatim grublje. – Uff, ah! cima – se dok mu moja kratka bradica bocka kurac.
Cela brada i deo lica su mi umraljni predsemenom tečnošću. Trljam ga o lice i nos pokušavajući da ga što bolje omirišem, ali ne odaje ga nikakav miris. Dižem mu kurac i ližem jaja. Koliko su samo mekana i puna sperme. Neverovatno dobar osećaj glatke kože pod mojim jezikom. Skupljam pljuvačku u ustima, a zatim je pljujem i drkajući razmazujem po kurcu. Željnički ga ponovo naglo trpam u usta, ovaj put do krajnika.
– Ah! Polako! Polako! viče. – Smešno zvuči, ali preključe sam je njemu upućivao ove reči dok je on dudlao moju karinu. Ne obazirem se i nastavljam nemilosrdno da mu pušim. – Ahh! – ječi i iznenada mi ekplodira u ustima. Iznenađuje me ogromna količina guste sperme. Nisam je očekivao tako brzo. Kako ga nisam izvadio na vreme, manji deo momentalno gutam, dok se poveći razvlači sa mojih usana i pada na parket.
– Izvini. Nisam želeo…
– U redu je – prekidam ga i ustajem ispred njega.
– Nikad mi ga niko nije pušio – približava mi se i prinosi svoje usne na moje. Jezikom skuplja zaostalu spremu sa moje brade, a onda mi opet uvaljuje jezik. – Mmm – mumla.
– Sviđa ti se ukus tvoje sperme? – pitam – Zar je nikad nisi probao?
– Nisam. Uvek mi je nekako bilo gadno.
– A sad?
– Amm, ni sad ništa posebno – smeška se i hvata me za kitu preko šortsa – Više volim tvoju. – Nastavljamo da se žestoko ljubimo izbalavljenih i umrljanih lica. – Želim da te jebem – šapuće mi ovo na uvo kao da zna da mi je to sada najpotrebnije: – Mogu li? – Odgovaram bez ikakvog daljeg dvoumljenja:
– Možeš.
Golog ga dovlačim u dnevnu sobu i guram snažno na kožni kauč.
– Čekaj me ovde – još jednom mu liznem usne i govorim preteći: – Ne mrdaj – a zatim trčeći odlazim u kupatilo.
Ulećem kao furija i skidam sa sebe majicu, šorts, gaće i čarape razbacujući ih na sve strane. Osećam jačinu svog znoja. Kita mi bazdi jer je prokuvala u gaćama u povratku od teretane do stana, ali toliko sam napaljen i toliko mi je potreban kurac da nemam vremena za tuširanje. Grabim veliko pakovanje vlažnih maramica i izvlačim bar deset komada. Prvo brišem pazuhe, a zatim ih mirišem proveravajući da li sam uspešno otklonio tragove znoja. Deluje u redu. Novim maramicama brišem žbun, kitu i muda. Trljam uporno i žestoko jer tu je najjača aroma i treba najviše truda prikriti je. Za kraj čučeći brišem znojavu guzicu i čmar. Uranjam maramicama u njega i oko njega ali tu se sve blista od silnih klistira koje praktikujem. U šali mogu slobodno da kažem da mi je guzica najčistiji deo tela i to bi bila čista istina (namerno koristim reč „čista”). Iz ormarića uzimam kondom i odlazim sa čvrstom namerom da se nabijam na predmet moje najveće požude.
Prilazim Nemanji koji na kauču uveliko drka balavu kurčinu. Opkoračujem mu butine i sadam u krilo smeštajući njegov kurac među moje guzove. Sisam mu bradavice i glatke grudi, a zatim jezikom krećem ka vratu i usnama. Strasno se ljubimo jezicima dok se vrela kita trlja o obod mog čmara. Precum mu toliko curi da nema potrebe ni za kakvim lubrikantima. Otvor mi je u potpunosti vlažan, lepljiv i klizav.
– Mmm… – zaneseno stenje – Šta treba da radim?
– Ono što sad najprirodnije osećaš. Uteraj mi ga u rupu.
– Jesi siguran? – pita me kao da ja gubim nevinost.
– Mali – smejem se – ne seri.
Prinosim ruku iza leđa i hvatam ga za kurčinu sa namerom da mu stavim kondom.
– Možemo li bez kondoma? – U retkim situacija se jebem bez zaštite, i u ovom slučaju – tip je nevin i još ga nigde nije zavukao, a pritom je jedina kita koju je primio moja.
– Okej, možemo i tako. Ja sam savršeno zdrav. – Rukom mu vodim i nameštam kurac, a zatim ga nabijam svom silinom u svoj čmar.
– Aaa! – viče na sav glas. – Nabio sam ga celog i do kraja, a već u sledećoj sekundi i celog izbacio.
– Polako momče, polako – kažem cereći se, a potom ga ponovo hvatam rukom i nabijam u potpunosti.
– Uhh! – ječi – Kako si uzak… ahh!
– Samo u početku. – Lagano dižem i spuštam guzicu na njegovim butinama vodeći računa da mu kita ne ispadne pri svakom izdizanju.
– Ahh! Preusko je, ekslodiraću koliko me stiska.
– Neće, to je samo početak. – Ubrzavam ritam i počinjem jače da ga jašem.
– Mmm… koliko je dobro, ah! – zadihano viče dok mu se znoj sliva niz grudi.
Hvata me za kukove i svom silinom me spušta na svoj kurac tako da u celosti nasedam na njega ne dopuštajući mi da mrdnem guzicim.
Osećam blaženstvo dok mi je čmar ovako začepljen i ne bih se skidao sa njega…
– Ah… ah… sad je ispuštam prigušene uzvike. Konačno se ispuštam iz njegovog stiska i dižem guzicu tako da mu đoka odmah izleće iz moje rupe a za njom i velika količina kurčevih providnih bala. Momentalno me hvata za bulju i širi je sa obe šake i ponovo mi ga nabija. Samo ovaj put nema polako. Dečko je ušao u štos i sada me cepa. – To! To… brate… ahh! – kurvinjski vičem: – Jebi me! Jače! – Guzicu više ni ne pomeram jer je sav posao preuzeo na sebe. Nemoguće je rasazanti obrise njegove guzice i muda kojom se neverovatnom brzinom nabija u mene. Sa obojice lije znoj. – Daa! Ah! Tooo! – stenjem. Sobom se prelipiću zvuci njegovih lepljivih muda kako udaraju u moju guzicu, mog glasnog stenjanja i njegovog prigušenog ječanja.
Rastežem celo telo sa rukama u vis dok se on zakucava u mene. Prstima mu prelazim kroz mokru kosu dok on jezik prinosi na moje vlažne grudi i liže mi znoj i dlake sa njih. Sisa mi bradivice, liže ih i grize dok mi desnom rukom drka kitu.
– Ahh! Polako! – na ivici sam orgazma. – Stani. Svršiću.
Oslobađam se njegovog stiska i naglo ustajem sa njegove kite kako bi sprečio vrhunac. U potpunosti sam mokar i zadihan. Nemanja takođe ustaje sa kauča i prilazi mi uz leđa. Grli me i ogromni kurac naslanja na moju guzu. Tako me, kao policajac, sa rukama iza leđa privodi i odvlavlači do fotelje gde me presavija u struku. Mazi moju naguženu guzu koja otkriva otvoreni dlakavi čmar.
– Sad je već šira – kaže dok mi gura dva prsta u njega.
– Rekao sam ti. To je sam… aaah! – skičim u sred rečenice osetivši da mi je utrao i treći – Samo na početku. – Stavljam i noge na hladnu kožnu hotelju a zatim je grlim i oslanjam na nju. U potpunosti sam nagužen i dupe mi je maksimalno razjapljeno. Uvaljuje mi ga sad kao profesionalac. Kao da ne jebe po prvi put, već sto prvi. – To! To, Igore, razvali me! – mumlam. Koliko god ja želeo da izbacim Igora iz glave, on je tu, ne izlazi. Zašto sam se zaljubio u njega? – Jebi me jače! – vičem i okrećem se ka Nemanji gledajući ga pravo u oči: – Jače!
Nemanja mi otkida čmarulju. Utrpava mi ga do muda i vadi napolje. Čmar mi je užaren i fino raširen tako da kita uleće sasvim prorodno i bez ikakvih smetnji. A onda odjednom pljas po guzici!
– Aaaah! derem se kao magarac.
– Jel’ to kurvetino hoćeš? – i vadi kurac i vše ga ne uteruje. Guzica me peče i bridi. – Hoćeš jače? – pita grubim tonom.
– Mhm – tiho stenjem.
– Moraš da moliš kurvo da ti ga uteram. – I šiba mi grubo i drugu stranu guzice.
– Ahhhh! Da! Molim te… mmm… utreraj mi ga!
I evo ga, penje se i on na fotelju iznad mene. Guzu nameštam u visinu i još više je širim, a glavu uranjam u sedište fotelje. On se spušta u polučučanj i nabija kurčinu do kraja u moje dlakavo dupe. Cepa me kao što sam ja njega pre dva dana. Kao da mi vraća milo za drago.
– Ahh! Ahh! To! To! Razvali me! – vičem i ako ne može da me čuje i razume. Propinje se i dahće kao rasplodni bik dok se njegov znoj sliva svuda po meni. Za kraj me lupa još jednom po guzici nakon čega svršavam svuda po fotelji. On mi ga vadi iz užarenog čmara i nastavlja da drka.
– Sisaj mi ga! Sisaj mi ga. Svršavam. – Dolećem poput munje po još njegove guste, vrele i ukusne sperme i ovaj put neću dopustiti da se ni jedna kap uzaludno prolije. Klečim na podu sa ispleženim jezikom dok ga on razvlači.
– Pusti mene – grabim kitu i uvlačim glavić usta dok drkam kožicu.
– Ahh! Milane! Mmm!
Kurčina mu eksplodira u mojim ustima. Gutam i gutam i gutam. Preukusna je i toliko gusta. Malo se razliva sa mojih usana, ali ništa strašno. Brišem prstima ostatke sa lica i ponovo ih uvlačim u usta sisajući prste.
– Milane, koliko si kurčeva popušio i primio? Profesionalac si.
– I ja sam to mislio za tebe kad sam te u subotu jebao. – Ustajem sa poda još uvek balavog lica sa željom da ga poljubim, međutim ovaj put, on me odbija i kreće sa oblačenjem. – Nećeš da ja obradim tvoju rupicu?
– Žao mi je… Izvini… – zamuckuje.
– Zašto se izvinjavaš?
– Izvini… ali… – zastaje – moram da žurim.
Ponovo deluje izgubljeno i nesigurno kao pre dvadesetak minuta kada sam ga našao ispred vrata. Nestao je svaki trag od one grube osobe koja je me izjebala i nazvala kurvetinom. Skuplja i oblači sve razbacane stvari. Pred vratima se još jednom okreće:
– Zaista mi je žao – upućujući mi onaj nežni dečački pogled i odlazi. Ostajem nag u stanu pitajući se čemu ova izvinjenja i nagli odlazak? Da li oseća krivicu što me je „grubo izjebao” i par puta lupio po guzici? Voleo bih da sam tada znao razglog ovog izdajničkog čina, ali sada kao sveznajući pripovedač, dok sam ja „proplaknuo” kitu i guzu u kupatilu, Nemanja je krišom postavio uključenu kameru mobilnog u skrivenom uglu stana. Mogu se pohvaliti da sam napravio odličan pornić. U krupnom kadru se jasno vidi kako jašem kitu na kauču, zatim kako me cepa na fotelji dok mi šiba rumeno dupe. I onda za kraj, trešnjica na šlagu, gutam spermu i oblizujem njene ostatke. Mislim da sam zaslužio nagradu za najbolju ulogu pasivne drolje ili bar neko porno priznanje. Jebač neće biti nominovan ni u jednoj kategoriji jer mu se ne vidi lice, pa ne bi imao ko ni da preuzme zasluge. Uglavnom, snimak kojim će me ucenjivati i okrenuti moj svet naglavačke, ali polako, ima još par poglavlja dok ne postanem svestan toga.
Tuširam se po peti put u ovom danu a onda se nag bacam u krevet. Ove tropske noći su pretople za bilo kakav suvišni veš. Rezimiram današnje događaje i zaključujem da je ovo bio dobar dan za moj čmarić, šta više, odličan. Prepodne me je rascopao Danilo, a sad i Nemanja. Mada sve je neuporedivo sa prizorom i scenom koju mi je Igor priredio u svlačionici. Pokušavam da se setim mirisa njegovog znoja, njegovih čarapa, stopala, njegove šake koja se našla tik ispred mog nosa. Samo prisećanje tih skupljenih najlepših aroma čini da mi se kurac ukruti. Mirim se sa time da je Igor postao moja opsesija, ali ne mogu da se pomirim da ga svrstam u kategoriju strejt momaka koje nikada neću pojebati zajedno među Vladom i Stafanom. Lupam glavu šta je značenje njegovog gesta sa šakom toliko da na Google-u kucam najbesmislenije pitanje ikad – „šta znači kada vam strejt momak natrljava miris muda o nos?”. Dok se prevrćem po krevetu iznenada mi pada na um da iz ranaca još nisam izbacio na pranje svoj prljav veš. Nevoljno se dovlačim i uzimam ranac sa poda hodnika gde sam ga zavrljačio dok sam ugošćavao Nemanju. Otkopčavam rajsferšlus i zavlačim ruku u pregradu ni ne gledajući šta vadim. Žmirkam kako bih bolje osmotrio nepoznati predmet i iznenada shvatam da u šaci držim Igorove još uvek vlažne crne slip gaćice.
KRAJ ŠESTOG POGLAVLJA
Nastavak: Miris kita: Preklinjem te!
Autor ovog posta je:
Milan Lepljivi
Kurac. Postoji li lepša stvar na svetu? Predmet mojih najvećih čežnji i skrivenih želja. Toliko različitih veličina, oblika, boja, aroma i ukusa. Taj miris kad vam se uvuče u nozdrve. Upoznaću vas sa nekoliko kurčeva koji upotpunjuju moj život i daju mu svrhu. Možemo da počnemo…
Registrovani korisnici ne vide reklame
