Tanja i Mira su nevaljale na Kritu
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Tanja i Mira… evrići i ženice
Tanja i ja stižemo na Krit oko podne. Mira i Petar će stići kasnije posle podne. Planiramo da se sretnemo to veče. Još nemam ideju kako da organizujemo susret. Nemam ustvari još uvek nikakav plan. Obično to dođe samo po sebi. Nadam se biće tako i ovog puta. Moram da smislim neku interesantnu igru. Da unesem malo perverzije u naše druženje. Ono sa razmenom ženica je bilo mnogo dobro. Za sada mi ne pada na pamet ni jedna perverzija tog nivoa i tako kvalitetna. Setiću se već nešto. Uvek se setim. Treba mi samo malo inspiracije. A moja lepa inspiracija je tu pored mene.
Sleteli smo na Krit. Taksi nas je dovezao do hotela. Idemo u naš apartman. Prostran salon i lepa spavaća soba. Ogromna terasa. Puca pogled na plavetnilo mora. Pre neki dan uživali smo u zelenilu vinograda. Danas to predivna kombinacija plavog i belog. Ta lepota, tako tipična za Grčka ostrva. Sedamo na terasu. „Da se odmaramo celo posle podne u ovom divnom ambijentu?”, pitam moju Tanju. „Sležem se ljubavi”, odgovara mi Tanja. „Šta planiraš za večeras?”, pita me lutkica. „Stvarno ne znam”, odgovaram joj. „Želiš li ti nešto posebno?”, pitam ja nju. „Jedino što sam sigurna”, govori mi Tanja, „je da hoću da budem sa tobom. Ostalo je malo važno.” „A sa kim bi pa drugim bila bezobraznice?”, zadirkujem je. Lutkica mi je raspoložena. Srećna je što se provodimo i što smo zajedno. Kad je u takvom raspoloženju lako uskače u intelektualne bezobrazluke.
„Hoćeš li i ovde da me delkaš nekom dasi?”
„Ne znam ja…”, počinje rečenicu pa zastane. „Šta ne znaš?”, pitam je. „Pa… ti si nešto govorio da si našao neki zgodan par. Pa, koliko si bezobrazan, nikad ne znam kakvi su ti planovi… i sa kim ću ja na kraju biti.” „Ma nemoj”, odgovaram joj ja. „Sad sam ja za sve kriv.” „Ti, ti si kriv ljubavi. Niko drugi, ti si me pokvario. Zaboravio si kakva sam smerna bila kad smo počeli da se zabavljamo.” Gledamo se. Jedva se uzdržavamo da ne prsnemo u smeh. „Dobro je da smo to pregurali”, jedva uspevam da izgovorim od zadržanog smeha. „Dobro je ljubavi. Nije ti bilo lako sa mnom.” I ona jedva izgovara zadnje reči. Smejemo se glasno. „Jeste nam trebalo vremena da se zagrejemo.” Zaustavljam smeh. Vraćaju mi se tadašnja osećanja. „Znaš šta, nije bilo lako, ali jeste i tada bilo lepo.”
„Mnogo te volim ljubavi”, govori mi lutkica. „Nisam verovala da postoji ovakav odnos između muža i žene.” Zastane malo da može da počne da zajebava. „I baš da meni upadne takav muž. Delka me sa prijateljem. Možeš misliti. A ovamo priča koliko me voli.” Skačem iz ležaljke. Dižem moju ženicu. „Sad ćeš da dobiješ po toj tvojoj guzi. U što ćeš da dobiješ batine, bezobraznice.” Nosim je kroz sobu do kreveta. Spuštam moju lutkicu na krevet. Okrećem je na stomak. Malena odmah diže guzu. Onako izazovno. Da mi bude pod rukom. Podmeće mi dupence da je pljesnem. Rečima se prenemaže bezobrazna moja devojčica. „Nemoj, nemoj molim te ljubavi. Biću dobra, biću dobra. Obećavam, obećavam.” Zna malena šta sledi. Dižem joj suknjicu. Još više diže guzu moja ženica. Da mi pokaže kako ima izazovno dupence. I da me draži svojim bezobrazlukom. „Pljes”, jedan put, dva puta. „Pljes”, još jednom.
Nevaljala je… dobiće po guzi
„Hoćeš li ti da budeš dobra devojčica?”, govorim joj prekornim glasom. „Hoću, hoću”, prenamaže se malena. „Nemoj molim te po guzi, ljubavi. Nemoj molim te.Neću moći da nosim onaj kupaći koji voliš.” Ima pravo malena – mislim i ja. Treba da joj čuvam to lepo dupence. Treba da ga prikazuje po plaži. To je jedan od razloga što smo ovde. „Bićeš dobra?” završavam ja kažnjavanje. „Biću, biću ljubavi”, glumi mala pokornost. Hajde, kad je obećala lepo ponašanje moram i ja da menjam svoj stav. Krećem da joj ljubim guzu. Svuda de sam pljeskao. „Cmok, cmok, cmok”, ljubim joj guzu onako teatralno. Kikoće se moja ženica sva srećna. „Tako je, ljubi, ljubi, blesavi mom mužu.” Valjamo se po krevetu kao klinci. Smejemo se oboje. Skroz naskroz smo poludeli. Zaustavljamo se, lutkica je na meni. Gleda me oniim svojim lepim okicama.
„Hoćeš li da se volimo mužu moj?” „Hoću ljubavi, hajde da se volimo”, odgovaram joj. „Onako dugo i lepo”, govorim joj nežno. „Pričaj mi kako si srećna dok se volimo.” „Mnogo sam srećna mužu moj”, odgovara mi lutkica. „Pričaj i ti meni zašto me voliš. Pričaj mi koliko me voliš. Pričaj mi isto onako kao prošli put u vinogradima.”
Prolazi nam popodne u ljubavi i nežnostima. Ne razdvajamo se moja lutkica i ja sve do večeri. Došli smo nas dvoje na Krit da obogatimo seks. Da budemo bezobrazni bračni par na izletu. Kad ono, počesmo da se zaljubljujemo kao blesavi. Svakojaka iznenađenja ću da doživim sa ovom mojom ženicom.
Stižu Petar i Mira… biće lepog provoda
Telefon me vraća u realnost. Petar mi javlja porukom da su sleteli i da ih taksi vozi prema hotelu. „Kakav je plan za večeras?”, pita me. „Smestite se i osvežite se”, odgovaram mu. „Da se vidimo oko 9? Još ništa ne pričaj Miri.” „Važi”, odgovara mi Petar. „Kako planiraš susret?” Razvijam ideju. „Pozvaću te za sat vremena da dogovorimo.” „OK, zovi, evo baš i mi stižemo u hotel.”
Vreme je da nešto smislim u vezi našeg susreta večeras. Nikako da nađem pravu ideju. Nešto što će biti uzbudljivo i neobično. A što se uklapa u ambijent. Da se samo sretnemo je skroz bez veze. To ne ide. A opet, prave stvari treba ostaviti za vikend. Danas je samo odmor i zagrevanje. Najbolje što mogu da smislim je situacija da nas lutkice poljupcem prepoznaju. To mi ne izgleda tako loše za zagrevanje.
U koji ambijent da smestim te poljupce? I kako da pripremimo dame za to. Mora neka priča da prethodi. Prvo sam mislio da to odradimo u sobi. Da stavimo lutkicama povez na oči. Nije to dobro. Suviše je veštački. Jedino što vidim u ovoj varijanti kao moguće je da se sretnmo recimo u restoranu. Svaki svojoj da zatvori oči. Pa onda poljupci. Nemam ništa bolje, nažalost. U dobroj atmosferi i u morskom ambijentu proći će, nadam se, i ovakav plan. Šaljem Petru poruku da mi se javi. Tanji kažem da ću da izađem na čas do lobija da uzmem dokumenta sa recepcije. Javlja se Petar. „Jeste li se smestili?”, pitam ga. „Jesmo prijatelju”, odgovara. „Super je smeštaj. Mira mi je oduševljena. Kakavaj je plan?” „Je li vam dosta sat veremena da se raskomotite?”, pitam ga. „Sasvim dovoljno”, odgovara on. „Evo šta ja mislim.” Izlažem Petru svoj plan. „Da se sretnemu dole u bašti restorana. Mi vas čekamo za stolom. Sedećemo leđima okrenuti prema ulazu. Mira da zatvori oči kad prilazi. Da im kažemo da ima iznenađenje. Obećan je poljubac nekome. Mora da prepoznaju ko je. Eto to je plan. Nisam mogao ništa bolje da smislim u ovoj situaciji za prvi dan. Šta kažeš?”, pitam ga. „Može li da prođe?” „Sasvim dobro druže”, odgovara Petar. „Spremiću Miru dok vam prilazimo. Javi porukom kad sednete u baštu da i mi krenemo.”
Hoće nevaljica odmah da obuče onaj seksi šorts
Lutkica se sprema za večeru. Baš da vidim kako će da se sredi. Više seksi ili neutralno? Od toga će da zavisi i moje raspoloženje. „Šta ćeš da obućeš?”, pitam je. „Pa onaj tvoj šorts ljubavi”, odgovara mi smejući se. „Šteta je da se ne nosi kad si ga već kupio.” „Koji bre šorts?”, pitam je glumeći da sam zaprepašćen. „Onaj što ti pola guze viri?” „Taj, taj”, smeje se mala nevaljalica.
„E pa neće da može”, odgovaram joj glumeći strogoću. „Mi smo ozbiljan bračni par.” „Dobro, dobro”, duri se lutkica. „Pa kad ću onda moći da ga obučem? Mnogo mi se sviđa taj šorts. A sviđa se i tebi videla sam. Diže ti se čim ga obučem.” To i jeste problem – mislim ja. I drugim mangupima se diže. „Sutra devojčice. Sutra ćeš da budeš bezobrazna. Danas si smerna ženica ljubomornog muža.” „Dobro mužu moj”, zafrkava lutkica. „Smerna sam ti ženica. Nemoj baš da budeš previše ljubomoran večeras.” „Neću dušo, a kad razmislim, možda ćeš i večeras da budeš malo bezbrazna.” „Malo po standardima ljubomornog muža ili po našim standardima?” Hoće lutkica ipak da zna koliko će to morati da bude bezobrazna. „Po našim dušo”, odgvaram joj. „Znači ne mnogo”, zaključuje mala uz osmeh. „Tako je dušo. Ne mnogo, samo malo.” „Baš da vidim šta si smislio.” Zna lutkica da kod mene uvek nešto ima. Ali pošto je „malo“, ne treba nešto o tome ni da razmišlja.
Smislio sam priču… Vraća ženica moje kockarske dugove
Silazimo u baštu. Evo dok silazim, dolazi mi jedna ideja u glavu. Po pitanju poljupca za večeras. Biće ipak iznenađelja za moju lutkicu večeras. Priča koju sam smislio kako da opravdam njen poljubac nepoznatom je ipak nešto više nego „malo“ bezobrazna.
Sedamo za sto. Nameštam malenu da bude okrenuta leđima ulazu. I ja se postavljam tako da ne mogu da me prepoznaju. Šaljem Petru tekst. „Seli smo druže, krenite kad vam odgovara.” Odmah nam stiže i piće. Sad moram da krenem sa pričom. Jeste malo nategnuto. Izgleda, ponestaju mi dobre ideje. Krećem onako okolo naokolo. „Znaš šta lutko, moram mešto da ti kažem. Nemoj da se ljutiš molim te. I nemoj da me grdiš.” „Šta je sad?”, čudi se malena. „Zar sad kad nam je ovako lepo?” „Biće nam opet lepo, ali moram da ti kažem.” „Pa kaži ako mora. Malo me plaši tvoj ton”, govori mi moja ženica. „Znaš šta lutkice”, okolišam ja i dalje. „Igrali smo poker pre neki dan. Imao sam dobre karte i reskirao. Nažalost, moj prijatelj imao bolje.” „Pa šta je to strašno?”, pita me lutkuca. „Pa nije strašno”, odgovaram. „Samo je ulog neobičan.” „Pa nadam se nije kuća bila ulog.” „Nije lutkice. Malo mi je sad neprijatno da ti kažem šta je bio ulog. Ljutićeš se na mene.” „Već sam ljuta”, odgovara mi moja Tanja. „Reci šta je bio ulog.” Udahnem duboko da mala vidi da mi je teško da izgovorim. „Pa ulog je bio tvoj poljubac.” „Moj poljubac?”, čudi se Tanja. „Moj poljubac kome?” „Jednom mom prijatelju”, odgovaram. „Znam li ja tog prijatelja?” „Znaš ali ne mogu da ti kažem ko je.” „Pa kako onda da ga poljubim?”, čudi se moja ženica. „Moraćeš da žmuriš ljubavi.” „Zašto da žmurim?” „Tako smo se dogovorili. Ako saznaš ko je, biće neprijatno i tebi i njemu.”
Mora pravi poljubac… french kiss
„Zašto bi poljubac u obraz bio neprijatan?”, pita moja lutkica. Sad je vreme da joj sve kažem. „Mora, ljubavi da bude pravi poljubac. French kiss, kako bi rekli naši prijatelji Amerikanci. Sa jezikom lutkice.” Iznervirao sam malenu. Možda i nije loše, biće lepše kad sve prođe i kad shvati da je sve samo moj bezobrazluk. „Da li je moguće da mi ti praviš takve situacije? Kad ću morati da ljubim tog tvog prijatelja?” „Sad, ljubavi, za par minuta. Tu je i on na Kritu.” Ćuti mi lutkica. Uh što ne volim kad ćuti. Možda sam trebao da idem na blažu varijantu. „A šta ako neću?”, pita me. „Nemoj, nemoj da mi odgovaraš. Ko zna šta si sve obećao. A šta bi ti dobio da si imao bolje karte?” „Isto što i on. Da poljubim njegovu ženicu.” Izgleda da je ovo malo smirilo moju ženicu. Ipak je nekako ravnopravno. „Nije baš možda ni tako strašno. Da je ovaj moj dobio meni bi to ličilo na šalu. Hajde i ja da to primim kao šalu. Biće lakše. Poljubim ga i gotovo. Nemoj više to da mi radiš”, govori mi. „Dovedi tog tvog druga da ga poljubim.” „Važi lutkice”, odgovaram ja sav srećan. „Evo ga dolazi”, kažem joj. „Poljubiće i on tebe”, dodajem za kraj. „Ubiću boga u tebi”, je odgovor moje ženice koji sam zaslužio.
Ženice zatvorile oči… čekaju poljupce
Stiže tekst od Petra. „Iza vas smo na 10 metara. Ne okreći se. Mira je već zatvorila oči.” „Zatvori oči lutkice”, kažem ženici. „I ustani pored mene.” Ustaje mi lutkica. „Ne smeš da gledaš”, govorim joj. „Ni ne želim”, ljutito odgovara. Jeste se malo uplašila od cele situacije. Ja je držim za ruku. „Nećemo govoriti”, šapućem lutkici. „Samo poljubi mog prijatelja kad ta zagrli.”
Prilaze nam Mira i Petar. Miri Petar stavio povez na oči. Ili joj ne veruje ili misli da je ovako zanimljivije. Pokazujem mu da priđe mojoj Tanji. On mi dovodi Miru. Ja uzimam njegovu Miru u ruke. On grli moju Tanju. Auuu, ovo budi uspomene iz apartmana posle one večere kad su lutkice služile. Meni ne treba mnogo. Budi mi se prijatelj u pantalonama. Verujem i Petru se dešavaju iste stvari kao i meni.
Krećem da ljubim Miru. Pratim kako Petar kreće da ljubi Tanju. Mira drhti u mom zagrljaju. Siguran sam da i Tanja podrhtava u Petrovim rukama. Otvaram jezikom Mirina usta, rekao bih da i Petar vać isto tako bezobrazno ljubi Tanju. Čekam da vidim ima li odgovora. Čekam dali će Mira da aktivira svoj lepi jezičić. Da li će da pređe u moja usta. Šta li radi moja lutkica? Mogu li ženice da prepznaju poljubac? Što bi bilo erotično ako nas proznaju kroz poljubac.
Čini mi se da Mira reaguje. Vidim da rukom kreće da me zagrli. I počinje da mi daje svoje sokove iz usta. Auu što je dobro. Vidim i Tanjine ruke oko Petrovog vrata. Prepoznale su nas lepotice. Tanja još ne otvara oči. Na trenutak prekida samo poljubac. Samo da mi kaže par reči. „Ja ovog tvog prijatelja mnogo dobro poznajem, ljubavi moja. I to ne samo po poljupcima. Poznajem ga i po malo bezobraznijim stvarima. Ali čekaj još jednom da proverim. Možda grešim. Mora još jedno ponavljanje da budem skroz sigurna.” Vidim Petar se ne buni na dodatnu proveru identiteta. Vraća mi ovako malena za moju zajebanciju. Proverava moja ženica još jednom. Ipak malo kraće ovog puta. Progovara i Mira. „Prepoznala sam i ja ovog gospodina i pre nego što je njegova ženica progovorila.” Skida Mira povez sa očiju. Ljubi me prijateljski u obraz. Kako i doliči porodičnim prijateljima kad se sretnu na letovanju. I Tanja na isti način ljubi Petra. Grle se i ljube i devojčice između sebe. Petar i ja se rukujemo.
Odmah su nam se digli… odmah su nas prepoznale
Ispade ovaj moj plan čak i dosta dobar. Bilo je i tenzije i perverzije. Onako kako treba. Odlična predigra. „Što mi je drago što ste sa nama”, govori Tanja. „Ovaj moj će da plati za ovaj spektakl koji mi je priredio. Da samo znate koju mi je priču bio spremio.” „Posle ćeš o tome”, kažem joj ja. „Prvo da kažete vas dve kad ste nas prepoznale. Mislim da za Miru znam po njenoj reakciji, ali interesantnije je da dame pričaju.” „Nije ni bilo mnogo teško kad se uzme u obzir prethodno iskustvo”, smeje se Mira. „Vrlo brzo, posle par sekundi”, nastavlja Mira da priča. „Lako je bilo prepoznati, nego teško mi je bilo poverovati s obzirom da vas ne očekijemo na Kritu. Zato je moja reakcija kasnila.” Smeje se i gleda u mene.
Znači ipak nisam pogodio tenutak kad me je prepoznala. Oprezne su ženice. „A ti ljubavi?”, pitam Tanju. „Od prilike isto. Par sekundi. Ali dobro kaže Mira, treba malo više vremena da se proveri.” Sad se i ona smeje. „Ti nešto ništa ne možeš iz cuga”, diram je ja. Nisam dogovorio sa Petrom drugo ponavljanje.
Nevaljalice hoće pod sto… ovde u kafiću
„Znaš šta Tanja, hoće Mira nešto da kaže.” Krene pa stane. Prekida je smeh. „Pa kaži”, požurujemo je Patar i ja. „Da se svi smejemo.” „Vas dvojica se nećete smejati. Vi ćete pre da plačete”, nastavlja Mira raspoloženo. „Kaže bre”, požuruje Tanja. „Moram da čujem ako će mangupi da plaču.” „Slušaj, slušaj”, ponovo počinje Mira. Prekida je smeh. „Ne mogu da se smirim”, smeje se Mira. „Mnogo je dobro. Dođi da ti šapnem”, govori Tanji. „Mnogo su nam glupi i nemaštovoti muževi. Propuštaju prilike.”
Šta je bre sad ovo? Ja mislio, baš da sam maštovit. Mora da sam nešto strašno omanuo ako će da plačemo Petar i ja. Naginje se prema Tanji lepa Mira. Šapuće joj da mi ne čujemo. Kikoće se moja Tanja kao luda. Ne može ni ona da stane.
Petar i ja se samo gledamo. Nismo sigurni da li je ova euforija dobra ili loša za nas. U smislu hoće li seks biti bolji ili lošiji kad se ženice povrate od ovog kikotanja i zajebancije. „Možete li i nas da prosvetlite?”, pitam pomalo uvrđeno. „Pa makar i da plačemo.” „Plakaćete”, smeje se Tanja. „Reci im Miro. Ti si se setila.” „Pa dobro”, smeška se Mira. Obe uživaju u iščekivanju. „Evo ovako. Možda je čin prepoznavanja mogao da bude i malo interesantniji?” Počinje opet da se kikoće. „Bezobrazniji i maštovitiji”, dodaje Tanja. „I lepši”, nastavlja Mira. „Da ceo kafić uživa u prizoru”, zaključuje Tanja.
Nastavlja se žensko kikotanje. Ove dve neće stati da nas zajebavaju. A bogami i imaju zašto. Tako mi i treba, posipam se pepelom. Kad hoću da bude prepoznavanje na nivou… romantično. A ove dve nevaljalice… one bi pod sto. Da pokažu kako su bezobrazne. I da pokažu kako su vešte u prepoznavanju. Da nas prepoznaju po karama. Po obliku, dimenzijama, ukusu i mirisu. Uh jebote, stvarno mi se plače za propuštenom prilikom. Ali kurac mi se diže. Petar mi pokazuje da sam u pravu po oba pitanja. Da sam budala što se nisam setio. A i to da se i njemu kurac diže na bezobrazluk naših ženica.
Mora da se reaguje. Dobile su nevaljalice bitku ali nisu dobile rat. Ili da se pokunjimo i čekamo milost, ili da krenemo u ofanzivu. Ako hoće pod sto nevaljalice… to se može brzo srediti. Povezi za oči su tu na stolu. A kite su nam obojicu dobro pripremljene za inspekciju.
Sad će obe pod sto, odlučio sam
Krećem ipak u ofanzivu. Od milosti nema ništa. Samo bi nas zajebavale. A pola frajera u kafiću bi rado ponudile našim devojčicama „prepoznavanje“. Ako smo već Petar i ja tako romantični. Pa nam je to gadljivo.
„Petre, druže”, krećam sad ja. „U pravu su ženice. Omanuo sam. Mora sve iz početka. Ali ne u ovom kafiću. Bilo bi smešno. Vodim ja ovu bezobraznicu koja mi je supruga u drugi kafić. Tamo gde su stolovi višlji. Da lutkici bude komforno dok te čeka da dođeš. Da joj bude udobno dok pogađa sa kojim parom će da se druži za vikend. A ti smesti tvoju pametnicu na komforno mesto pod sto u drugom kafiću. Da nas čeka kad završimo sa mojom. Pa da i ona uživa u pogađanju. Šta kažeš druže? Vredi li ovaj predlog?” „Idemo Miro”, diže se Petar. „Javi mi u kom ste kafiću”, govori meni. „I ne primaj nekog drugog dasu za sto da mi zauzme mesto.”
Gledaju nas ženice razrogačenih očiju. Moja mala nije sigurna da li se samo zajebavam. Mira još manje. „Jesi li pri pameti?”, pita me. Ne zna dali je momenat da se smeje ili da brine. „Šta je bre sa tobom? Nas dve samo da vas malo napalimo.” Napalile nas jesu. A ideja je ustvari odlična. Da vidim kako će sad da se izvuku. Ne treba potcenjivati moju ženicu. Zna i ona trikove. Ja nastavljam da izlažem svoj program. „Mislim kad želite, mora da vas zadovoljimo Petar i ja. Ne sme ništa da vam nedostaje.” „Ne sme, tako je”, kaže moja ženica. Mira je gleda u čudu. „Je li i ova Tanja luda?” „Dobri ste vi muževi. Samo nismo večeras Mira i ja prikladno obučene za pod sto. Može li sutra na plaži. Da vas tamo iznenadimo. Malo se menjamo Mira i ja i pogađamo.” „Mmmmmmm”, čujem Petra kako dahće. Sredila ga Tanja sa dve reči. Ja se kao snebivam. Kao opasan sam ja frajer. Treba za mene još par reči, vidi moja nevaljalica. Zna ona šta će. Toplo-hladno je taktika. „Ali ne smete da podmećete druge frajere da nas zbunjujete.” Sad sam i ja na „mmmmm modusu”. Mnogo mi je dobra ženica. Kako nas je napalila obećanjima. Sad imamo o čemu Petar i ja da maštamo. A bogami njih dve ima da se spremaju.
„Onda da završimo ovde piće, pa da idemo na večeru”, predlaže Petar. „Prepoznavanje se, znači, odlaže za sutra?” „Tako je”, saglasni smo mi ostali. „Ima nekoliko lepih restoranćića na obali”, govori Petar. Tako i radimo. Odlazimo na večeru. Svi četvoro smo u lepom raspoloženju.
Večera u restoranu prolazi u smehu. Susret nam je digao raspoloženje, a vino nastavlja da radi u istom pravcu. Kao što sam i predvideo, večeras nema dodatnih aktivnosti. Lepo nam je ovako. Ne treba kvariti. Treba da smislim gde sutra da idemo. I još važnije, šta da radimo. Vidim, i drugi misle o tome. „Šta ćemo Sutra?”, pita Tanja. „Videćemo na doručku”, odgovaram ja. „Važi”, odgovaraju svi u glas. Ko će sad da razmišlja… Pijuckamo vino i uživamo. Prava prijateljska atmosfera.
Nastavak: Tanja i Mira… Avantura na terasi
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
