Seljančica me je čvrsto zgrabila nogama
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Bojan me je jebao grubo, onako zatvorski
Te godine se približavao 1. maj i ljudi su polako euforično počeli da se dogovaraju gde će za praznike. Veliki sam ljubitelj roštilja i druženja, ali iz iskustva sam znao da će se to pretvoriti u jedno prašnjavo, pijano, povraćajuće i bezvezno tračanje. Zato sam na elegantan način izbegao nekoliko ponuda za doček praznika i rešio da otkinem malo od ušteđevine i provozam se motorom kroz Srbiju. Sve prognoze su govorile da će tih dana biti lepo vreme i ja sam uz mapu i pivo napravio itinerer kojim ću se provozati i malo uživati u samoći tih nekoliko dana za praznike.
Krenuo sam iz Novog Sada put Vrnjačke Banje sa namerom da posetim kumove. Namerno nisam hteo da im se javim, jer sam hteo da ih iznenadim. S obzirom da je moja kuma radila kao medicinska sestra, znao sam da ako ne više bar jedan dan za praznike radi, odnosno ima dežurstvo, pa će zbog toga praznike dočekati kod kuće. Pre toga sam hteo da se malo provozam planinskim putevima zapadne Srbije i uputio sam se put Guče.
Međutim, pre nego što vam ispričam ovu priču, želeo bih da vam skrenem pažnju na jednu drugu stvar. Kroz istoriju, ljudski pojam lepote se je menjao. Naravno, napredak u svemu je činio i da se ukusi ljudi menjaju, a samim tim i ukusi prema ženama i muškarcima. Poređenja radi, nekada su zgodni, a samim tim i pravi muškarci bili ljudi koji su bili pre svega snažni, dlakavi, grubih ruku i sposobni da se brinu o svojoj porodici. Danas su njihovo mesto zauzeli metrosexualci, uredni, depilirani, namirisani i sa dovoljno para da plate nekome da brine o njihovoj porodici. Kod žena je to bilo malo drugačije. Kod žena se pre svega cenilo da je dobra domaćica, to što ima dlake ispod pazuha, po nogama, a pička joj se krije u pravoj džungli od dlaka, nije smetalo. Naprotiv, mnoge muškarce tog vremena je to palilo. Dok današnje žene ne smeju imati ni jednu dlačicu na sebi, moraju biti namirisane i lepe, doterane, za pokazivanje, a to što nisu domaćice… Pa pobogu, ima restorana, a i mnogi muževi danas kuvaju. I na kraju ono što je bilo zajedničko za muškarce i žene iz tog vremena je to što su preferirali prirodne mirise. Tada parfema i krema nije bilo ili bar ne u tolikoj količini i pristupačnosti kao danas. Tada su se ljudi osećali na znoj i ostale prirodne mirise ljudskog tela što im nije nešto naročito smetalo, a mnoge je i palilo. Ti aršini lepote su se i danas zadržali u ponekim zabačenim ruralnim sredinama, gde civilizacija i prednosti novog načina života nisu uspeli da dosegnu, ili ti ljudi jednostavno nisu imali para za tako nešto.
I tako, nakon par sati vožnje kroz krivudav planinski put naiđem na jednu česmu pored puta. Rešio sam da zastanem i malo se odmorim. Parkirao sam motor u hladovini velikog drveta, raskomotio se i krenuo ka česmi. Milina… Lep sunčan dan. Zelenilo svuda oko mene, cvrkut ptica i tiho žuborenje vode iz česme u betonsko korito. Skinuo sam rukavice, odložio ih iznad česme i nagnuo se da se umijem. Zapljusnuo sam lice ledenom vodom i ispravio se da oslušnem. Još malopre mi se učinilo kako čujem da neko peva, ali nisam bio siguran. Prvo sam mislio da mi zuji u ušima od višesatnog brundanja motora, ali… Osvrnuo sam se i sada sam već bio siguran da čujem lepi ženski glas kako nešto peva u daljini. Umio sam se i rešio da proverim da li je istina ili sam počeo da ludim. Probio sam se kroz šiblje i popeo uz brdo. Izašao sam na jedan oveći proplanak i ugledao stado krava kako mirno pase. Na sredini proplanka su bila tri drveta, a u hladovini jednog je sedela jedna žena, štrikala nešto od vunice i pevušila. Bila mi je predaleko da bih procenio koliko ima godina, ali sam po seoskoj nošnji znao da je u pitanju žena.
Tada je odložila pletivo, uzela bidon za vodu koji je stajao kraj nje i ustala krenuviši ka meni. Pošto sam stajao u hladu drveta, primetila me je tek kada se je približila na nekih 20-ak metara od mene. Ja sam do tada ćutao i posmatrao je i tek sam tada primetio koliko je mlada. Nije imala više od 20 godina. Njena smeđo-crvenkasta prirodna kosa joj je ravno padala i okruživala njeno okruglo i jedro lice, crveno od planinskog vazduha. Šareni seoski jelečić preko bele košulje se je razdvojio kako bi omogućio njenim jedrim dojkama da dišu. Bela suknja sa šarenom pregačom joj je dosezala do polovine listova koji su bili kao stubovi, široki i snažni. Na nogama je imala kožne seoske opanke koji su joj davali neku čudnu erotsku notu. Nakrivila je malo glavu u stranu, žmirkajući očima od sunca i pozdravila me:
– Pomaže Bog dobri čoveče…
– Bog ti pomogao snajka…
– Otkud ti u ove naše krajeve? – nastavila je sa onim karakterističnim srbijanskim akcentom, sada već više slobodna, jer je valjda predosetila da joj od mene ne preti nikakva opasnost.
– Evo putujem, pa stao da malo odmorim… Onda sam te čuo kako pevaš, pa rešio da vidim da li je istina ili ludim…
– Ha, ha, ha…. – grleno se je nasmejala i nastavila da prilazi lagano – Ti se to sprdaš sa mnom?
– Ma ne… Stvarno… Iskreno, nisam bio siguran da li u ovoj zabiti čujem pesmu, ili to meni odzvanja u glavi…
– Pa da… Vi iz grada vrlo često pobrljavite… Kod nas na selu je to drugojačije… Nego ja pošla da za’vatim malo vode… – reče ona pokazujući na bidon u ruci.
– Hajde, ja ću ti pomoći…
– Ja sam Stojanka… – reče ona sada već na par koraka od mene i pruži ruku na pozdrav.
– Dule, drago mi je… – imala je snažan stisak za tako sitnu ženu.
Spustili smo se kroz šiblje do česme i ja sam seo na jedan kamen i izvadio cigarete. Ponudio sam je dok je ona klečala ispred česme i punila bidon sa vodom.
– Ne hvala… Ne trošim… – reče premeštajući se sa noge na nogu. Pošto je čučala, to premeštanje izazva vrckanje njenog dupenceta koje mi se u tom trenutku učini kao najerotičnija stvar na svetu. Rešio sam da pokušam. Nemam šta da izgubim, ako bude, super, ako ne… Palim dalje.
– A šta trošiš? – upitao sam dvosmisleno.
– Jao, vi iz grada… – nasmejala se i pogledala me prekorno. Možda je bila neobrazovana, ali nije bila glupa. – Pa trošim samo ono što je zdravo… Zdravu hranu, zdravu vodu…
– A momci? Da li trošiši i zdrave momke? – Na to pitanje se je malo uozbiljila i blago crvenilo obli njene okrugle obraze. Lagani osmeh joj zaigra na uglovima usana.
– Slabo… Malo gi ima ovde… ili su oženjeni ili su zauzeti poslom, a uostalom kod nas je običaj da momci troše devojke, a ne obratno.
– Pa to sam i mislio – pokušao sam da se izvadim iz situacije – Pa da li tebe troše momci?
– Iju… Sram te bilo… Neću da ti kažem… – Sada već dobrano crvena u licu, pokušavala je da tvrdi pazar. Da imam prolaz, primetio sam u njenom pogledu i ponašanju njenog tela, jer iako je već napunila bidon sa vodom, ona je i dalje čučala držeći ga ispod česme i nespretno strugala svojim butinama ispod suknje.
– Pa što nećeš snajka… Ja sam u prolazu i nikom neću reći…
– Pa eto takve stvari se ne govore svakome…
– Aaaa…. znači tajna…
– Da… tajna…
– To znači, ako te ja budem trošio, nikome nećeš reći… – Seljančica me je pogledala prodorno u oči i uspravila se. Pobočila je ruke na kukove i upitala:
– A što misliš da bih ti ja dala da me trošiš?
– Pa zato što sam bolji od ovih tvojih seoskih momaka, a i nisam toliko zauzet poslom.
– Ti? Taki, zategnut u te kožne gaće… Ne verujem…
– A šta ako jesam?
– Nemoj da budeš bezobrazan… Ću se izlanem što ne treba…
– Reci slobodno…
– Neću… ću te uvredim…
– Ma reci kada ti kažem…
– Vi momci iz grada ne možete da zadovoljite nas seljanke…
– Kako to misliš?
– Pričala mi komšinica Rada. Imala je jednog iz grada, mislim, samo su se jedanput videli…
– I?
– Kaže da mu je bio tako mali ki u pevca… Samo ju je golicao… Nije uspeo ni da je istroši…
– E pa vidiš draga moja, i nas ima raznih… Ja recimo nisam takav…
– Rada kaže da su svi iz grada takvi… – sada sam je već imao.
– Ajd’ u opkladu…
– Kako to misliš?
– Ako sam takav, ja ti dam hiljadarku, ako nisam, mogu da radim sa tobom šta god hoću…
– Hmmmm… – zapretila mi je prstom – Ne znam…
– Što ne znaš? Pazi ti si malo pre mene uvredila i ja sada hoću da ti dokažem da nisi u pravu.
– Kako misliš „uvredila“?
– Pa rekla si da je svima nama iz grada mali. E pa moj nije…
– Neću… Ovo se otrglo kontroli…
– To je kao kada bih ti ja sada rekao da su devojke iz grada bolje od vas seljanki u krevetu. – Po očima sam odmah video da sam udario u njenu sujetu i da je tu prilika da nešto uradim.
– E nisu… – reče skoro ljutito. – Možda su doteranije i nakinđurene i lepše mirišu, ali za ono u krevetu, ne dam…
– Vidiš… Sada se moramo dokazati…
– Kako?
– Ja tebi da mi nije mali, a ti meni da si bolja od gradskih devojaka u krevetu…
Malo se je zamislila, odmerila me od glave do pete pa upita:
– Je l’ još važi ona opklada?
– Važi…
– Da vidim…
– Šta da vidiš?
– Pa da vidim… Neću da idem sa tobom ako ti je mali ki u pevca…
– Dobro… – rekao sam i bestidno počeo da otkopčavam šlic. Zavukao sam ruku i lagano izvadio svoj poludignuti kurac, jer me je cela ova igra polako palila. Izbacio sam ga kroz šlic i odmakao ruke. Visio mi je tako pred njenim očima. Stojanka se obliznu videvši ga i tiho reče:
– Nije loše, nije loše…
– Hoćemo li sada da se trošimo?
– Ako ćeš da me provozaš na tu tvoju mašinu… – reče ona pokazujući na moj motor.
– Hoću…
– Idemo… tu uz put ima jedna pastirska koliba, za zaklon od kiše… – Seljančica Stojanka začuđujuće lagano skoči na motor, namesti svoje seoske čakšire i sa osmehom reče:
– Hajde, šta čekaš? Šta si se ukipio? Idemo dok mi se krave nisu razbežale…
Skočio sam na motor i krenusmo. Seljančica Stojanka mi je govorila kuda da vozim. Brzo smo sišli sa asfalta i krenuli uz brdo zemljanim putem izoranim od traktora i zaprežnih kola. Nakon par stotina metara skrenuli smo još užim putem kroz šumu. Put je bio širok da sam jedva prolazio motorom. Verovatno je to bila neka pešačka staza. Nakon stotinak metara, pred nama se ukaza drvena koliba sklepana od dasaka, sakrivena ispod guste krošnje dva velika drveta. Parkirao sam motor i moja seljančica poskoči i otrča u kolibu. Ušao sam za njom. Kolibica je u stvari bila jedna prostorija koja je mirisala na ustajalo. Nije imala prozora već samo ta jedna vrata kroz koja smo ušli. Unutra je bilo polumračno, ali dovoljno da vidim kako ima dve male stolice, jedan mali stočić i ogromna daska koja je služila kao krevet. Na dasci su bile nabacane razne krpe i krzna koja su verovatno služila kao posteljina.
– Lepo vam je ovo mesto… Skrovito… – rekao sam čisto da bih razbio tišinu.
– Ehhh… da zna da priča, mnoge od nas se ne bi nikada udale… – reče ona i vragolasto se nasmeši.
– Oho… znači… – nisam mogao da dovršim rečenicu jer mi seljančica priđe, zagrli me i poljubi.
Oh, kako se je ova seljančica ljubila…
Stegao sam je oko struka i prihvatio njen poljubac. Ljubila me je iskreno, gladno i prirodno… To je ono kada vas neko ljubi, a vi osećate da to radi iskreno i zato što želi da vas poljubi, a ne reda radi.
Brzo sam joj skinuo jelečić i počeo da otkopčavam košulju. Ona je nespretno pokušavala da otkopča kaiš na mojim pantalonama. Sve to nam je otežavalo i to što smo se sve vreme ljubili u usta. Konačno sam joj otkopčao košulju i rastvorio je da je skinem. Zapahnu me miris ženskog znoja, ali onaj lepi prirodni miris ženskog znoja. To me napali i kurac mi se prope u punoj snazi. Za to vreme, seljančica nekako uspe da skine sve sa mene i ja sam stajao go samo u raskopčanim pantalonama. Kada je videla moje telo, lagano zagreba noktima po mojim trbušnjacima i tiho reče:
– Zgodan si…
– Dođi… – Uhvatio sam je i odigao u ruke. Poneo sam je ka krevetu i lagano spustio. Ležala je na leđima raskopčane košulje. Pred očima su mi se belesale najlepše grudi ovoga sveta. Jedre, okrugle, sočne sa malim tvrdim bradavicama… Ovakvu lepotu nijedan plastični hirurg ne može napraviti od silikona. Svukao sam pantalone i gaće i sada sam bio skroz go. Zadivljeno je posmatrala sa kreveta kako moj kurac pulsira u iščekivanju da je probode. – Legni pored mene… – reče promuklo pružajući svoje ruke ka meni.
Prišao sam joj i zadigao suknju u nameri da se počastim jednim lizom po njenoj seljačkoj pičkici, međutim…
– Šta to radiš? – upita me ona hvatajući za glavu i vukući ka svom licu.
– Pa mislio sam…
– Ne… ne… to ne dolazi u obzir… Mislim, znam ja za to…
– Pa u čemu je problem?
– To se na selu ne radi… Ako hoćeš, može samo na seoski način…
– Ne razumem…
– To je greh… Te stvari što imamo ti i ja između nogu nisu namenjeni za to…
– Dobro… – rekoh pomalo razočarano i nastavih da je svlačim.
Sada je seljančica ležala skroz gola ispred mene. Između nogu je imala pravu šumu dlaka. Nisam mogao ni da joj vidim pičku. Ma kakva šuma, to je bila prava džungla smeđe-crvenih dlaka. Čak joj je iznad trougla duž stomaka na gore ka sisama išla i tanka linija dlačica do pupka. Smestio sam se između njenih nogu i poklopio je svojim telom. Ona zadrhta i prihvati moje poljupce. Vrelina njenih dojki mi je palila grudi i kurac mi se još više prope. Napravio sam lagani manevar kukovima i prislonio glavić na njenu dlakavu pičku. Cimnuo sam unapred i moj joj glavić upade u sluzavu utrobu. Seljančica ciknu od zadovoljstva i zabaci glavu unazad. Propeo sam se rukama o krevet i sjurio joj ga do kraja.
– Ahhhh…. divno… – dahtala je.
– Uhhh… kako si vrela…
Zastao sam tako na tren duboko nabijen u nju. Seljančica je uživala sklopljenih očiju i ubrzano disala pokušavajući da se privikne na veličinu mog kurca. Izvadio sam ga lagano iz nje skoro do kraja i ponovo ga odlučno sjurio. Tada Stojanka od zadovoljstva odiže svoje ruke iznad glave i mene ponovo zapahnu miris ženskog znoja. Ispod pazuha je imala takođe smeđo-crvene dlačice koje bi u drugoj prilici možda kod mene izazvale odbojnost, ali sada su me palile. Zabio sam joj ga ponovo do jaja i zagnjurio nos u taj znojavi, dlakavi žbun ispod njene miške. Miris njenog znoja pomešan sa mirisom sena me popali još više i ja osetih kako mi kurac u njoj postaje još tvrđi.
Od tog mirisa u meni proradi životinja. Propeo sam svoj torzo i počeo ludački da joj ga nabijam. Daska ispod nas je škripala i opasno pretila da se polomi. Udarao sam kao zver. Seljančica je junački primala te udarce. Na licu je imala facu kao da je sve to boli, ali u stvari osmeh na uglovima usana je govorio kako uživa u svemu tome.
Tada me je zgrabila nogama. Jednostavno je obavila svoje noge oko mog struka tako snažno da mi je zdrobila bubrege. Pribila me na sebe, kao da joj nije bilo dovoljno snažno kako je udaram i prodirem u nju. Nastavio sam da je jebem pomalo se čudeći u sebi kako ne pušta glasa. Onda sam je uhvatio snažno za sise i tada se otvorila.
– Tooo…. ahhhh… kako mi prija… – dahtala je i kukovima pratila moj ritam.
– Uhhh…. kako ti je vrela pička….
– Vrelija nego gradske… ohhh….
– Vrelijaaaa…. ohhhh….
– I ti si bolji od ovih seoskih….
– Rasturiću te kao svinju….
– Rasturi me srećooo…. jebi meeee… biću tvoja svinja…
– Ohhh… uhhhh… jebaću te kao smrdljivu svinju…
– Daaaa…. jebi meee… ja sam tvoja smrdljiva svinja…
Ubrzao sam ritam i snagu prodiranja. Osetio sam kako mi se bliži vrhunac, a po njenom ponašanju sam znao da je i ona blizu. Još snažnije sam je ščepao za sise i ubrzavao ritam.
– To… to… to… – dahtala je moja seljančica u ritmu mog jebanja.
– Evo meeee….
– Ne vadi gaaaa…. i ja sam blizuuu… – Tada je puklo. Zabio sam joj ga do srca i izbacio prvi mlaz sperme u njenu utrobu. – Arghhhh… – vrisnula je glasno i tako me stegla svojim nogama oko struka da mi je zaustavila cirkulaciju. Celo telo joj se treslo u napadima orgazma. Sada i da sam hteo da ga izvadim iz nje ne bih mogao. Nastavio sam da je punim. – Toooo…. ahhhh…. kako ti je vrelo semeeee…. – uživala je u mojim sokovima i svršavanju.
Konačno je njen stisak popustio i ja se sručih pored nje na krevetu. Cela brvnara je mirisala na znoj i jebačinu. Poljubio sam joj sisu nežno i ona zadrhta. Zapalio sam cigaretu i legao na leđa.
– Pa, snajka… šta misliš?
– Boga mi… dobar si…
– Ih, „dobar“… pohvali me malo… – baš sam bio muška svinja.
– Prvo reci kakva sam ti ja bila…
– Odlična… vrh… samo što ne voliš oralno…
– Neee… to nikako, ali ostalo…
– Pa kako ti se čini…
– Pa evo reći ću ti ovako… Dao si domaći zadatak ovim seoskim momcima. Ne verujem da će te neki skoro dostići…
Stojanka je ostala u brvnaru, da se sredi, kako je rekla. Ja sam upalio motor i nastavio put. Prošao sam pored njenog stada koje je mirno paslo travu i ne sluteći da sam im do malo pre rasturio pastiricu od kurca. Skoro će mrak pa sam dodao gas kako bih što pre stigao do kumova.
Nastavak: Kuma i ja smo prešli granicu od koje nema povratka
Autor ovog posta je:
Jebač-Presretač
Ja sam neko ko ume da uživa u životu, a ovo su priče o mojim uživanjima.
Registrovani korisnici ne vide reklame
