Na terapiji: Robinja u kavezu
Registrovani korisnici ne vide reklame
„Robinja“… Ta mi je riječ odzvanjala u glavi na putu ka njegovoj kući.
Prošla je ponoć, kiša stala i opet se osjećao prijatan miris proljeća. Ništa nismo govorili ni on, ni ja. Ja sam skoro i bila zaspala.
– Hajde bezobraznice, izlazi… – trgnuo me je iz sna.
Osjećala sam se umorno i više ni sama ne znam kako sam funkcionisala. Išla sam postiđeno iza njega.
Otključao je vrata i povukao me za kosu kada sam krenula ući…
– Klekni – naredio je.
Tako sam i uradila.
– Čekaj tu – rekao je i ušao unutra.
Nisam mogla sebi da objasnim šta osjećam. Pitala sam se da li me moji uopšte traže, telefon se izgasio…
A onda se vratio on sa lancem u ruci.
– Tako, droljice… Sad si prava kuja.
Oh ne… opet sam se naložila kao nikada do tada. Mislila sam da će me uvesti u kuću ali nije, poveo me je u dvorište u kom je bio kavez.
Bila sam šokirana…
– Ne Gospodine, molim Vas… – uplašeno sam rekla.
– Mirna kujo! – Zapovjednički je rekao…
Bila sam neukrotivna svakome, ali njegove naredbe su na mene uticale prejako.
I bila sam mirna… I ušla u taj kavez
Pomazio me je po kosi i samo rekao:
– Budi dobra. Laku noć…
Gledala sam za njim i nisam imala snage vise ni riječi reći… Zaspala sam.
Ujutru me je probudio hladan vazduh.
Vrtjela sam se po kavezu nervozno poput prave kuje. Vidjela sam kako prilazi iz daleka. Nije ništa rekao, samo je uhvatio za lanac i izveo me iz kaveza.
Počeo je opet da se otkopčava i pomislila sam da opet želi pušenje. Ovog puta nije bilo to. Ovog puta je odlučio da se olakša baš tu… po mom licu i usnama.
Instiktivno sam se trgnula.
Bio je ljut. Uhvatio me je za kosu govoreći mi da će od sada uvijek se prazniti u mom grlu i da se trebam zahvaliti, a ne okretati glavu. Klimnula sam kao znak da mi je jasno.
Nastavio je, a ja sam otvorila usta kao da samo na to čekam… Osjetila sam topli mlaz u grlu, po licu… Stisnula sam oči, a onda shvatila da nije neprijatno kao što sam mislila.
– Tako droljo – rekao je sa osmijehom.
Vratio me je u kavez govoreći da budem mirna, da on mora do grada… A posle da ćemo nastaviti „terapiju“…
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
