Nastavak priče: Prodata robinja i kuja na lancu, I dio

Klečala sam pored njegove fotelje. Pod njegovom rukom sam bila poslušna kujica. Češkao me je po glavi i iza uha, kao što ljudi obično češkaju kujice. On je sjedio i gledao pornić. Ja nisam ništa vidjela, ali sam čula.

Slušati pornić nije bilo isto kao gledati ga. Iz riječi sam zamišljala scene. Muškarac je tvrdim glasom prigovarao nekoj ženi. Ona je na svaku njegovu tvrdnju potvrdno odgovarala. Počeo joj je pričati o kazni koju je zaslužila zbog loše obavljenog posla. Žena je molila za milost. Muškarac joj je grubim glasom prigovarao. Ona je bila sve očajnija, a on nije popuštao ni malo.

Zvono se oglasilo na vratima. Andrija je ustao i cimnuo lanac:
– Idemo vidjeti tko nam je došao u goste – rekao je.

Bila sam dobro dresirana. Poslušno sam krenula za njim. Možda sam pogriješila – pomislila sam. Shvatit će da sam dresirana. Da su me drugi prije njega dobro izdresirali. A muškarci vole kad oni sami izdresiraju kujice.

– Bok – rekao je muškarac na vratima hrapavim glasom.
– Bok. Uđi – rekao mu je Andrija.
– Šta to imaš? – rekao je Hrapavi dok je teškim korakom ulazio u kuću.
– Kuju.
– Tko ti ju je dao?
– Kupio sam je.
– Je li dobra?
– Kao i sve kuje. Malo dobra, malo zločesta.
– Jesi li je već dresirao?
– Meni se čini da je već dresirana.
– Preodgojit ćemo je kako nam odgovara.
– Nije potrebno. Sve su kuje iste.

Odveli su me u sobu. S televizora su dolazili zvuci kažnjavanja. Čuo se fijuk šibe. Nekoliko trenutaka je sve bilo tiho, a onda je žena rekla: sedam. Očito je morala brojati udarce.

– Zna li kujica šta mora raditi? – upitao je Hrapavi.
– Isprobaj je, a ja idem po piće.

Snažna ruka me uhvatila za kosu i privukla k sebi. Kurčina mi se naslonila na usne.

– Je li već razvaljena? – upitao je Hrapavi.
– Razvaljena je – odgovorio je Andrija iz druge sobe.
– Koji kurac čekaš? – rekao je Hrapavi.

Nisam znala da li je to rekao meni ili Andriji. PLJUS! Ošamario me je. Meni je rekao – pomislila sam. Počela sam mu lizati kurac. Klečala sam i lizala kurac Hrapavom kao da je sladoled. Bio je ogroman. Uzela sam ga u usta. Glavurda mi je ispunila usta. Pitala sam se da li će mi on nabiti cijeli kurac u grlo i da li će me ugušiti.

Opet se oglasilo zvono na vratima. Čula sam Andrijine korake. Otvorio je vrata. On i došljak su kratko popričali. Koraci su ušli u sobu.

– Bok – čula sam glas iza sebe.
– Bok – odgovorio je Hrapavi.
– Šta to imate?
– Kuju – rekao je Hrapavi.
– Gdje ste je nabavili?
– Andrija ju je kupio.
– Gdje ih ima? I ja bih jednu kupio sebi.
– Znaš da kod Tonija ima svakakve stoke za kupiti.
– Ima li ih još?
– Nema danas. Sutra će sigurno biti.
– Kako znaš?
– Sutra je sajam.
– Neće biti sajma. Vijeko je tu.
– Sranje. Morat ćemo ovu dijeliti.
– Evo piće – rekao je Andrija zveckajući čašama.

Nazdravili su. Ja sam cijelo vrijeme lizala kurčinu Hrapavom.

– Mogu probati? – upitao je pridošlica.
– Samo se posluži – rekao je Hrapavi.

Pridošlica me je uhvatio za kosu, okrenuo mi glavu i odalamio me kurčinom po licu. Imao je dug kurac i glava kurca me opalila po uhu tako da mi je zvonilo u glavi. Onda mi je kurac sjurio u grlo. Njegov me je kurac podsjećao na jeger. Bio je jako dug, ali ne predebeo. Prozvala sam ga Jeger. I dok je Jeger istraživao dubine mog grla i testirao moju vještinu gutanja kurca, zvono se opet oglasilo. U normalnoj situaciji bih se pitala do kad će mužjaci dolaziti. Ali sad sam bila poslušna kujica, promjenjene svijesti i nije me nimalo bilo briga šta će sa mnom biti i koliko će se mužjaka iživljavati na meni.

– Hladno je u pičku materinu – čula sam piskutavi glas.
– Dođ i ugrij kurac – rekao je Jeger.
– Šta vam je to?
– Kuja.
– Iz kojeg legla?
– Iz Tonijevog.
– A otkud njemu?
– Iz Zagreba.
– Je li još jedna od pičkica koja je htjela vidjeti kako izgleda ljubav na selu?
– Ova je izgleda premazana svim mastima. Sve zna i ne buni se.
– Onda ćemo nas četvorica biti malo – rekao je – Tko još dolazi?
– Zokija nisam mogao dobiti, a Mrga je rekao da ide u Zagreb jebati neku političarku.
– Daj je meni malo.

Mesnata kurčina mi je ispunila usta. Nije bio dug, ali je bio debeo

Šiljata glava je krčila put pred sobom, a debelo tijelo mi je začepilo usta. Muškarac me je gladio po licu i vratu. Osjećala sam da ima mekanu i mesnatu ruku. Zato sam ga nazvala Mesnati.
– Hoćemo li i mi nju ovako? – upitao je Hrapavi.

Tek tada sam shvatila da se već dugo čuju zvuci kažnjavanja s televizora. Nakon svakog udarca žena je plakala. Tek kad bi se uspjela sabrati izgovorila bi broj udarca. A za to joj je trebalo gotovo pola minute:
– Pedeset sedam – rekla je.
– Ovo činim za tvoje dobro – rekao je muškarac koji ju je kažnjavao.
– Hvala Vam moj gospodaru – rekla je ona. Zato vas molim da me naučite svemu šta će biti dobro u mom životu.

Šiba je fijuknula i oštar udarac je rasparao zrak. Žena je bolno vrisnula. Očajnički je hvatala zrak i pokušala ugušiti plač.
– Pedeset osam – napokon je izgovorila – Znam da ovo činite za moje dobro. Bit ću dobra. Uvijek ću Vas slušati.

Nekoliko trenutaka se čuo samo njen plač. Onda je progovorila:
– Molim Vas da me još učite.

Šiba je opet fijuknula. Ona je vrištala od bolova. I dok je žena na filmu prolazila okrutnu naobrazbu, ja sam imala puna usta posla. Kurčevi su mi se smjenjivali u ustima.

– Hoćemo li ići u Dvorac? – upitao je netko.
– Ići ćemo. Tamo nas nitko neće moći čuti. Ali ne još.

Sama riječ „dvorac” u meni je budila sjećanja na mnogobrojne sado-mazo porniće koji su se odigravali na nekakvim mračnim mjestima, a koja su podsjećala na srednjovjekovne dvorce. Žrtve su bile tretirane kao u doba inkvizicije.

– Da vidimo kakva je s druge strane – rekao je piskutavim glasom Mesnati.

Uzeo me je u ruke kao da sam igračka. Šiljata glava mi je ušla u utrobu, a za njom i ostatak debelog kurca. Sjeo je u fotelju. Ja sam mu sjedila u krilu nataknuta na kurac. Oni su pili i pričali, a ja sam poslušno sjedila na kurcu. Povremeno bi me nečija ruka grubo zgrabila i zašlatala. Na filmu je žena bila na rubu ludila…

– Sad je daj meni! – rekao je Jeger.

Zgrabio me je za kosu i skinuo s kurca Mesnatom. Vukao me je po podu, a ja sam vrištala od bolova. Odvukao me do stola i bacio na njega kao komad mesa. Prstima mi je raširio guzove i strpao dugu kurčinu u mene. Pumpao me je dugim zamasima. Ja sam jaukala. Netko me uhvatio za kosu, podigao mi glavu i utrpao kurac u usta da šutim. To je Andrija – rekla sam u sebi. Muškarce sam bolje poznavala po kurcu nego po bilo čemu drugom. Vic o plavuši koja po okusu sperme prepoznaje sve muškarce iz grada je za mene bio stvarnost. I ja sam poznavala okuse sperme više od tisuću muškaraca.

S televizora se čulo samo kako žena plače. Bio je to plač smirenja i opuštanja. Nije više bilo očaja u njenom glasu. Pitala sam se koliko je puta dobila šibom po guzi.

– Ova kuja je dobila svoje – rekao je Hrapavi – Sad je mala na redu. Pustite je meni.

Hrapavi me nataknuo na kurac i nosio po sobi. Sa svakim korakom mi se njegov kurac zabijao do dna utrobe. Nije imao milosti. Ostali mužjaci su za to vrijeme nazdravljali.

– Utovari je u auto.

S kapuljačom na glavi, ništa nisam vidjela i trebala sam pomoć. Muškarac me jr vodio držeći me za nadlakticu. Na sličan način su me vodili i policajci kad bi me privodili zbog kurvanja. Ruka mu je bila mekana i mesnata. To je sigurno Mesnati – rekla sam u sebi. Činilo mi se da se njemu najviše sviđam. Ako me Andrija bude prodavao dalje, on bi me sigurno kupio – pomislila sam.

– Ona je kuja! – upozorio ga je Andrija.
– Imaš pravo. – PLJUS! Odvalio mi je šamarčinu od koje sam pala na pod. – Na sve četiri moraš hodati!

Hodala sam poslušno, uz nogu. Čula sam zvuk otvaranja vrata automobila. Umjesto na sjedalo, kao ljudskom biću, meni su namjenili gepek. Sjetila sam se da sam, kad sam dolazila s Tonijem, vidjela u dvorištu parkiran Passat karavan. Vratila sam u mislima tu scenu i sjetila se da je stražnji dio karavana bio ograđen mrežom. Andrija je ponekad vozio pse u gepeku. Tada sam mislila da je on ljubitelj pasa, ali sad mi je postalo jasno da mu je mreža trebala za žene-kuje. Pitala sam se koliko je žena vozio u svom gepeku kao kuje.

– Ulazi kujo! – naredio mi je.

Ušla sam u gepek i pokušala se udobno smjestiti. Ušli su i oni i krenuli smo

U početku je bilo sve u redu. Put je bio asfaltiran. Nakon nekoliko minuta vožnje skrenuli smo na šumski put. Auto se ljuljao i više nisam mogla ležati, pa sam klečala na sve četiri kao prava kuja. Pitala sam se kuda me vode i šta me tamo čeka. Po mojoj računici bilo je oko dvanaest sati. Ponoć. Prije osam sati sam izašla s posla. U tih osam sati sam proživjela više toga nego neke žene u cijelom životu. Stali smo. Vrata su se otvorila. Nečija ruka mi je zakačila lanac za ogrlicu na vratu.

– Izlazi kujo!

Izašla sam. PLJUS! – Opalio mi je šamarčinu.

– Na sve četiri!

Spustila sam se na sve četiri. Namjerno sam izašla iz auta na dvije noge, samo da bi me on ošamario i naredio mi da hodam na sve četiri. Cijelo vrijeme vožnje nitko me nije ni vrijeđao ni tukao i polako sam izašla iz raspoloženja da sam kuja. Dresura je bila jednostavna stvar. Naređenja i batine. Kad ne ispunjavaš gospodareva naređenja, dobijaš batine. Kad je on zadovoljan, batina nema.

Muškarac je povukao lanac i krenula sam u tom smjeru. Tlo je bilo mekano i to mi je bilo drago. Koljena su mi već bila ranjena i krvava od sati provedenih na sve četiri kao kuja. Lanac me je vukao prema sve mekšem tlu.

– Požuri! – čula sam ga kako govori iz daljine.

Tlo je bilo sve mekše. Ušla sam u blato i teško sam vadila ruke i koljena. Lanac me i dalje vukao i nisam smjela zastajkivati. Trudila sam se koliko sam mogla, a bilo mi je sve teže. Stala sam. Nisam mogla izvaditi ruke iz blata. A ni koljena. Šta sad? – upitala sam se.

– Koji ti je kurac? – vikao je muškarac koji je držao lanac. Vukao me je, ali nisam se mogla ni pomaknuti. – Kuja je zapela u blatu! – dreknuo je.
– Sad ću joj ja pomoći – čula sam Hrapavog.

Očekujući pravu pomoć, nisam bila spremna na ono šta me zadesilo. TRAS! – Hrapavi me je odalamio remenom po guzi.

– Goni kujo dalje! – dreknuo je. Ja sam vrisnula od bola. A to je bio tek početak. PLJUS! – Jeger mi je odvalio šamarčinu. – Ne deri se kujo! – viknuo je na mene. Pokušala sam se suzdržati, ali nisam mogla. Bol je bila preintenzivna. – PLJUS! PLJUS! –  Uvjeravao me je Jeger da šutim. – TRAS! TRAS! – Pomagao mi je Hrapavi da se izvučem iz blata. Od njihove pomoći, samo sam se derala sve više i tonula u blato sve dublje.

– Ušutkaj je! – viknuo je Hrapavi – Začepi joj gubicu!

Jeger je kleknuo pred mene, uhvatio me je za kosu i utrpao mi kurac u usta. Više se nisam mogla derati. TRAS! TRAS!

Pokušavao me je Hrapavi izvući, ali sve je bilo uzalud. Noge su mi još dublje utonule u blato i raširile se. Rupetina mi je zjevnula.

– Jeb’o te! – rekao je Hrapavi – Mi imamo kobilu, a ne kuju. Za ovakvu rupetinu začepiti treba konjski kurac.

Samo to ne! – vrisnula sam u sebi. Istu izjavu sam čula prije mjesec dana na jednoj redaljci s grupom starčeka. „Ovoj kobili treba konjski kurac!”, rekao je jedan od njih.

– Nemamo konja!
– Ali imamo konjski kurac – rekao je netko drugi.

Odnekud su izvadili dildo veličine i oblika konjskog kurca. Jebali su me njime. Moja nezasitna jama se širila i malo po malo cijeli dildo su ugurali u mene. Shvatili su da trebam još, pa mi je jedan od njih nabio ruku u pičku. Nakon njega su se svi izrđali rukama u meni.

Dogodilo se upravo ono čega sam se najviše bojala: Hrapavi mi je guruo ruku u pičku.

Jebati nekog rukom je bilo priznanje vlastitog poraza. Bilo je to priznanje da nemaš dovoljno velik kurac. Prvi put sam to doživjela još kao mlada droljica. Davala sam pičke svakom tko me je htio jebati. Jebala sam se svakog dana i pička mi je bila razgibana. U moru mladih kuraca koji su se zabijali u mene, naletio je jedan starkelja. Nije on bio tako star, ali ja sam bila mlada i svaki muškarac stariji od trideset godina mi se činio starim. A on je imao pedeset. Kad mi je starkelja uvalio kurac, shvatio je da njegov kurac nije dovoljan za mene. Uvalio mi je ruku. Plakala sam, ali on nije imao milosti. Udarao je šakom u moju pičketinu kao u najljućeg neprijatelja. Otišla sam od njega razvaljena kao nikad prije u životu. Tada sam mislila da više nikada ništa slično neću poželjeti. Ali nakon tjedan dana otišla sam k njemu pokunjena i zamolila ga da mi opet uradi isto.

Hrapavi mi je naizmjenice gurao lijevu pa desnu ruku. Utroba mi je bila tako razvaljena da mi se činilo kako bih mogla obje ruke primiti istovremeno.

– Šta joj to radiš? – čula sam glas Masnog.
– Jebem kuju k’o kobilu.
– Daj je i meni malo.
– Posluži se. Slobodno je.

Hrapavi je imao čvrstu i snažnu ruku. Jebao me je grubo. Masni je imao mekanu ruku. Kako mi je njome ulazio u utrobu, osjećala sam kako me ispunjava. Slično sam osjećala kad sam se jebala s parizerom. Gurao ju je polako, ali nezaustavljivo. Nabio bi mi je do lakta, a onda je polako krenuo izvlačiti. Četiri ruke su se smjenjivale u mojoj utrobi, a Jeger mi je kurcem razvaljivao grlo. Nitko nije svršavao i pitala sam se koliko će to sve trajati.

– Preširoka je – rekao je Hrapavi – Napunit ćemo je blatom da nam bude uža.
– Tako smo i onu sisatu punili – rekao je Masni.
– Jednu smo joj rupu napunili, a u drugu jebali.
– Dvocjevka.
– Sve su one dvocjevke.
– I muzli smo je kao kravu.

Hrapavi je šakom trpao blato u mene. Osjećala sam da mi je trbuh narastao kao u trudnice.
– Do vrha je puna – rekao je Hrapavi.

U tom trenutku se čuo Andrijin glas:
– Naložio sam vatru. Idemo se ugrijati i nešto popiti.
– Aj’mo se grijati i piti. Neka se sama izvuče – rekao je Hrapavi.

Čula sam njihovo šljapkanje po blatu i korake kako se udaljavaju. Ostala sam sama. Ruke su mi do laktova bile u blatu, a koljenima sam uronila do polovice butine. Raskrečena i razvaljena, čekala sam šta će se dogoditi. Osjećala sam kako i dalje tonem u blato. Jesu li ovakav tretman imale i moje kolegice? – upitala sam se.

Nastavak: Prodata robinja i kuja na lancu, III dio