Slađa se zaljubila
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Lepa slađa je nevaljala dama
Dejan je zavaljen u fotelji. Slađa mu je unaručju. Leži na njemu. Još uvek je seksi konobarica. Ne prestaje lepa Slađa da ga ljubi. Ceo događaj je dobio neverovatno ubrzanje. I gotovo neverovatan tok.
Šetam po kiši skoro pet godina… – misli Slađa. I ništa… ništa, baš ništa. I onda… iz vedrog neba grom. Hoće da kaže pametnica da su joj se najmanje pet godina nabacivali raznorazni šmokljani. I sad kad nije očekivala, doživljava ovakvu avanturu. Čak nije bilo ni munje – govori sebi. Samo grom. Valjda misli Slađa da bi munja bila makar neka opomena. Ne može baš devojčica da se seti koja bi oluja, grom i munja, bile stilske figura za ove njene misli. Možda ona druga pametnica to zna? Ali ta još čuči zaključana u podrumu.
Prijaju Dejanu Slađini izlivi nežnosti. Vraća joj i on nežne poljupce. „Ti si mala poludela”, dira je zadovoljan. „Da se ti nisi zaljubila?” „Ja se zaljubila” potvrđuje Slađa. „Ne znam u koga… Ali zaljubila se jesam.” „Je li taj srećnik negde blizu?” šali se Dejan. „Ležim ja na njemu” odgovara Slađa. „Samo ne znam ko je taj. Doduše, znam kako se zove. I koliko je bezobrazan. Toliko znam.” „Pa to je onda problem”, zaključuje Dejan. „Hajde da otkrijemo ko je taj u koga si se zaljubila.”
U kog dasu se zaljubila lepa Slađa?
„U onog dasu što je sedeo sa Mirom?”, kreće da je propituje. „Nisam u toga”, odgovara Slađa. „Tog sam samo konstatovala da dobro izgleda.” „OK”, odgovara Dejan. „Onaj što te je za ruku izveo iz restorana?” Razmišlja Slađa na trenutak. „Ne, taj me je malo nervirao što je arogantan. Ali je bio muževan. Moram da priznam.” „Dobro, idemo dalje”, prihvata Dejan. „Šta je sa onim dasom sa kim si ljubila u hodniku i sedela u taksiju?” „Uh, uh taj me je uzbudio. Taj nevaljalac je počeo da me uzbuđuje.” „Eto napredujemo”, smeje se Dejan. „Da se nisi zaljubila u onog što ti je iscepao gaćice?” „Ha, ha, ha”, kikoće se Slađa. „Dame se ne zaljubljuju u takve razvratnike. Ali se mnogo pale na takve dripce. Kome pričam…”, nastavlja da se smeje. „Kao da ti to ne znaš.” „Nije važno šta ja znam”, smeje se i Dejan. „Važno je da otkrijemo u koga se zaljubila ova lepa devojčica u mom naručju. A onaj frajer koji te je nosio na rukama? Onaj koga si tako strastveno primila.” „Mmmmmm” prede lepa Slađa. „Nije me ni pitao da li želim da ga primim. Joj, joj, možda… možda sam se malo zaljubila u tog tipa. Tako me je lepo nosio dok je bio sav strastven u meni. Vrlo malo sam se zaljubila u tog dasu. Ali mnogo mnogo sam se napalila na tog dasu.”
„Pa lepo”, smeje se Dejan. „Znamo na kakve se tipove lepotica pali. Još ne znamo kako se zaljubljuje.” „Čekaj, čekaj bio je još jedan bezobraznik koji je mnogo napalio damicu”, smeje se Slađa. „Taj koji me je najviše napalio.” „Koji je bre taj?” smeje se bezobrazno Dejan. „Koji je… koji je?”, imitira ga ironično Slađa. „Onaj što je ponižavao damicu. Što je tražio da mu bude… šta ono? Kurvica… pa vlasništvo, pa pravljena za njega.” „A taj dripac”, smeje se Dejan. „Nisi se valjada u njega zaljubila?” „Nikako”, smeje se Slađa. „Ali da znaš da tog dripca ne dam ni jednoj drugoj dami. Taj je samo moj. Znaš, mnogo je opasan. Iz sigurnosnih razloga mora se izolovati.” „Kad je opasan stvarno se mora izolovati”, prihvata Dejan. „Ali dripac se mora i zadovoljavati.” „Mmmmmm mora se i koristitii zadovoljavati”, prede Slađa dok se priseća kako je svršavala pod teškim „uvredama“ i „ponižavanjima“.
„Izgleda nema ih mnogo koji su ostali”, konstatuje Dejan. „Izbor je mali. Nema ih mnogo, a mislim da je posle tog siledžije koji je damicu vređao, posle bio samo jedan.” „Onaj koji me je nosio na rukama pola sata nakon što smo oboje doživeli orgazam. U tog sam se u stvari zaljubila.” „Pa taj ti je tražio da kažeš bezobrazluke da te pusti” dira je Dejan. „I bila si mu robinja.” „Mmmmm bila sam mu robinja” prede Slađa. „Dasa koji nosi robinju na rukama. I u tog sam se zaljubila.” „Interesantno”, govori joj Dejan uz poljupce. „Stvarno čudan tip. Nosi robinju na rukama. Ima li još neki?” „Pa ima ih još. Jedan nevaljalac me obukao u konobaricu da ga služim. Možda se u tog nisam zaljubila ali ni tog nikom ne dam. Dasa plaća kurvice. Sve evrići. Moram da ga čuvam da ne troši pare na kurvice. Da ga neka kučkica ne opljačka.” „Pametno”, smeje se Dejan. „Čuvaš ga sama od njega samog. Možeš li i da ga namiruješ?”, pita je Dejan. „Taj će opet da traži.” „Mmmmm jedva čekam da služim tog perverznjaka. Ko zna kakvu će ulogu da mi odredi sledeći put. I na kom mestu ću morati da ga služim. Dasa je mnogo perverzan. Plašim se da me golišavu ne pošalje van sobe. Ili da radim u seksi opremi pred svima u restoranu. Kako je nevaljao, možda dovede i drugove da ih sve služim.”
„Pa znači to je to”, zaključuje Dejan. „Nema više.” „Kako bre nema?” smeje se Slađa. „Tu je i onaj mega nevaljalac kome je konobarica klečala između nogu. Taj mangup joj napunio usta. Sve što mangup ima u sebi dobila mala konobarica u ustašca.” „Mmmmm” prede Slađa dok se priseća kako je uživala u Dejanovoj strasti. I u novim ukusima. „Nisi se valjda u tog zaljubila?”, pita je Dejan. „Mmmmm, nisam u tog što mi je napunio usta. Ali u onog što me je posle ljubio, jesam. Mada je to možda isti tip.”
Možda se i Dejan zaljubio
„Šta si ti lutko sve doživela”, saučesnički joj govori Dejan. „Jel’ vidiš?”, prihvata Slađa. „A šta kad bi sve to bio isti dasa?”, postavlja joj Dejan pitanje. „Isti dasa?”, čudi se Slađana. „Neki supermen?” Smeje se nevaljalica. „To ne postoji. A ako se sučajno pojavi… E taj je moj. Nema da mrdne od mene.” „Kako ćeš da ga čuvaš?”, smeje se Dejan. „Nije tog tipa lako zadovoljiti.” „Pa nije ni teško”, odgovara Slađa. „Prvo, zaljubio se taj mangup u damicu koja ga je služila. Sviđa mu se ta mala. A drugo, sve što dasa želi je u stvari da damica uživa. Taj mangup poludi kad vidi da mu partnerka uživa. A ta mala, da znaš, mnogo uživa u svemu što mangup traži. Ništa joj nije teško kad je zaljubljena.”
„Mmmmm nevaljalice”, škrguće Dejan. „Ti baš tražiš nevolju. Vidiš li ti da ti se taj tvoj ponovo uzbuđuje. Ti još ne znaš koliko je taj bezobrazan.” „Mmmmm što je bezobrazan. Uh, uh što volim što je bezobrazan”, okreće se na njemu. Pokušava da ga opkorači. Otkrila nevaljalica u kojoj pozi voli da prima svog dasu. „Voliš da se gledamo”, dira je Dejan. „Volim, volim mangupe… A ti šta ti voliš? U koga si se ti zaljubio?” „Mmmm lepotice… mmmm dušo. U ovo malu koja je svuda na meni. U onu nevljalu konobaricu što voli lovu. I u onu robinju koja želi da ostane robinja. Mmmm i u onu kurvicu što voli da zadovoljava svog muškarca. U onu nevaljalicu što je klečala ispred mene. Onu koja uživa kad vidi da ja ludim od zadovoljstva. Ima ih još. Samo da se prisetim. U stvari, zaljubih se u ‘tetkicu’ od jedne moje mlade prijateljice.” „U ‘tetkicu’ od prijateljice?” ponavlja Slađa. „Možeš misliti. O toj temi ima da se priča. I to podosta… I o tetkici… a tek o toj prijateljici… Čekaj, zvoni mi telefon.” „Pogledaj”, hrabri je Dejan. „Možda te zovu od kuće.” „Nije od kuće”, smeje se Slađa. „Mi o vuku… Moja mlada sestričina… Tvoja prijateljica. Da se javim?”, pita Dejana. „Pa ako je o vuku… da vidimo šta hoće ta tvoja sestričina. I ta moja prijateljica. Stavi je na spiker…”
Proverava Mira da li joj tetkica uživa sa Dejanom
„Šta je mala?”, pita je Slađa. „Šta sad hoćeš? Nemam baš mnogo vremena za priču sa tobom.” „Čekaj, čekaj lepa tetkice”, smeje se Mira sa druge strane. „Što se odmah ljutiš? Šta radiš?” „Šta te briga”, smeje se i Slađa. „Kaži… kaži”, dira je Mira. „Kaži ako smeš. Znam da radiš nešto bezobrazno.” „Kad baš hoćeš da znaš…”, odgovara Slađa, „Poslužujem jednog gospodina.” „Aaaaa”, vrišti Mira… „Poslužuješ… Poslužuje moja jebozovna tetkica gospodina. Uh, uh nevaljala tetkice. Nisam na spikeru, ne sluša me valjda taj gospodin?”, prekida na čas Mira svoju euforiju. Dejan odrečno odmahuje glavom. „Nisi mala”, laže je Slađa. „Nisi na spikeru.” „Je li te obukao u uniformu?”, pita Mira. Poznaje i Mira tog gospodina. „Pa mora…”, odgovara Slađa. „U ovom poslu uniforma je obavezna.” „Imaš kapicu?”, smeje se Mira. „Ne može bez kapice”, prihvata Slađa Mirin smeh. „I šta još?”, pita Mira. „Čekaj da vidim”, zajebava i Slađa. „Nešto i nema mnogo više.” „Joj, joj, joj.” Zamišlja je Slađa kako mala poskakuje od zadovoljstva.
„Jesi li silazila u lobi po piće za mangupa?”, nastavlja Mira da proverava Dejanovu strategiju. „Nisam, nisam… gde bih gola u lobi?”, čudi se Slađa. Za trenutak Mira zastane sa pričom. Ovo je iznenađenje. Mora mala da razmisli zašto Slađa nije dobila zadovoljstvo da golišava trčka kroz lobi hotela. „Stavi me na spiker”, govori Slađi. „Hoću da čujem tog gospodina.” Dejan potvrdno klima glavom. „Ćao mala”, smeje se Dejan. „Otkud ti da zoveš?” „Da vidim kako mi se tetkica provodi”, odgovara Slađa. „I dali je paziš. Pitaj nju odgovara Dejan. Ja mislim da je pazim. I ja mislim da je paziš. I mislim matori mangupe da si se zaljubio u moju slatku tetkicu?” „Možda i jesam… A kako ti to možeš da znaš?” „Pa čuvaš je samo za sebe. Nisi je slao po piće u restoran. Da nije moja tetkica možda bih i bila ljubomorna”, smeje se nevaljala Mira. „Šta ova moja lujka priča?”, pita Slađa Dejana. „Priča jednu malu avanturu u kojoj je uživala”, smeje se Dejan. „Nije naša Slađa još spremna za takvu avanturu”, govori Miri. „Ići će i ona da donese piće kad je spremim. Nemoj da budeš ljubomorna.” „Grli i ljubi Slađu.” „A jesam se malo zaljubio u tvoju tetkicu. Nemoguće je ne zaljubiti se u takav dijamant. Ti si nevaljalice to i planirala”, grdi Miru. „Bogami jesam”, smeje Mira veselo. „A ti tetkice moja nevaljala… Sigurna sam bila si kurvica mangupu.” „Nemoj da me vređaš mala”, smeje se Slađa. „Bila sam… pa šta. Ovaj naš mangup to voli. I meni se sviđa da mu budem kurvica. Bila si i ti. To nam je u porodici.” „Izgleda da jeste tetkice lepa. Bila sam i ja tom mangupu kurvica. I opet bih ako mi dopustiš. Samo sam ja trebala da učim od tebe, a ne ti od mene. Ipak si mi ti starija sestra.” „Sad nema veze”, smeje se Slađa. „Važno je da obe znamo da volimo da smo kurvice svom muškarcu.”
Mora da se menja plan… Slađa je novi lepi učesnik u avanturi
„Dobro, dobro…”, čuje se Mirin glas. „Sjebala si nam ceo naš plan tetkice moja. Moram sad da razmislim. Šta da radimo mangupe perverzni?”, pita Dejana za mišljenje. „Valjda vidiš da tetkica menja naše planove. Hoćeš da pričamo ovako u troje na telefonu?”, odgovara Dejan pitanjem. „Što pre to bolje”, odgovara Mira. „Mora da rešavamo. Svi smo umešani. Doduše, bio je i Miki. Ali on ne odlučuje.” „U parvu si”, saglasan je i Dejan. „Miki ne odlučuje. Nas troje odlučujemo.” „Ko je sad Miki?”, pita Slađa. „O čemu bre da se odlučuje?” „Ćuti tetkice”, smeje se Mira. „Još si u osnovnoj školi. Pitaš se i ti ali čekaj malo. Biće ti sve jasno… kad malo porasteš.” Kikoće se Mira samo tako. „Uživa što Slađa ništa ne razume šta se ovde dešava.”
„Dejane šta ova mala lujka priča?”, pita Slađa Dejana. „Ššššš dušo”, ljubi Dejan Slađu. „Sve je u redu.” I Dejan smatra da lepa Slađe još ne zaslužuje da joj se mnogo objašnjava. „Evo ovako ja mislim mala nevaljalice”, govori Miri. „Ti si ovo zamesila. A sad hoćeš da ja ispravljam.” „Ha, ha, ha”, kikoće se Mira. „Nisam ja išla za tobom u toalet u Bukureštu”, opominje ga nevaljalica. „Nisi”, smeje se Dejan. „Ja sam. I drago mi je što jesam. I zbog tebe…” Zastane malo pa nastavi. „I zbog ove tvoje slatke tetkice. Zbog koje sad moram da menjam sve i svašta.” „Šta ovaj priča?”, pita Slađa. Sad pita Miru. „Ćuti tetkice. Ljubi ti tog tvog dasu. To ti je sad najpametnije. Izgleda puno mu je stalo do tebe.” „Otkud ti znaš koliko mu je stalo do mene? Nisi ni bila sa nama.” „Ljubi je mangupe”, govori Mira Dejanu. „Neće da ućuti, izgleda mi, blesa bez poljubaca. Šta ćemo matori perverznjaku?”, nastavlja Mira da traži Dejanovo mišljenje. „Dobro ovako ćemo”, odlučuje Dejan. „Dođi kod mene dušo”, govori Slađi. „Tako tu… tako kako ti je lepo.” Mira ne prestaje da se kikoće. Mnogo joj se sviđa ovo između Slađe i Dejana.
„Miki otpada”, počinje Dejan. „Sad i u buduće. Dobro, otpada”, saglasna je Mira. „To mi je tetkica smestila”, ljuti se mala. „Zbog tetkice i tebe tako mora da bude u novim okolnostima. Ok to je lakši deo. Teži deo je nas troje.” „U stvari nas četvoro”, ispravlja ga Mira. „Izvini mala”, prihvata Dejan. „Jeste nas četvoro.” „Koji bre troje… koji četvoro?” Počinje Slađa da se ljuti. „I ne ljubakaj me…”, govori Dejanu. „Nisam ja imbecil.” „Nisi dušo. Ljubim te što želim. Ne ućutkujem te. Ali imamo nas troje situaciju za rešavanje.” „Dobro, dobro izvini… slobodno me ljubi. Volim kad me ljubiš.” I dalje se Mira kikoće. Biće ovo interesantno – misli nevaljalica. Možda bude i bolje. Perverznjak će da napravi da svi uživamo.
„Šta ste vas dvoje radili?”, pita Slađa… „Ko je taj Miki?”
„Hajde razumem za troje”, prihvata Slađa. „Ko je četvrti? Taj Miki je četvrti? Ko je Miki? Šta je taj bio? Kikoće se i dalje Mira. Uživa što joj se tetkica našla u novoj situaciji. „Miki je bio treći a ne četvrti dušo”, govori Dejan Slađi. Mira će poludeti od smeha. „Posle ćemo o Mikiju tetkice moja draga. Sve ćemo tvoj mangup i ja da ti kažemo. Sačekaj samo malo da nam Dejan nađe neko lepo rešenje za zavrzlamu. Sa kim sam se uhvatila…”, žali se Mira. „Ne zna se koje gori od vas dvoje. Tvoj dečko je gori”, smeje se Mira. „Veruj mi, mnogo je gori. Ali je mnogo dobar. Veruj mi da je mnogo dobar.” „Misliš ljubavnik?”, pita Slađa Miru. Kikoće se Mira i dalje. „I to tetkice. Nego je stvarno dobar. Čovek, muškarac, prijatelj. Sve što ti treba. Pusti ga da kaže kako da se ispetljamo. A da svi uživamo. Kaži magupe”, govori Dejanu. „Nemoj da me izneveriš.” „Neću mala nevaljalice. Ali nema konačnog rešenja u ovom trenutku. Ima samo dogovor i dobra volja. Ti znaš mala da ima i taj element koji ti moraš da dovedeš u red.” „Znam, ide sve kako treba. Ide odlično. Jedva čekam da pričamo.” „Super”, odgovara Dejan. „Biće iskušenja… A može da bude i mnogo lepih doživljaja ako ih zavredimo.” „Znala sam, znala sam”, radosno vrišti Mira. „Ti si genije, perverzni genije”, ciči nevaljala Mira. „Kako ćemo konkretno?”, pita Mira. „Čekaj trenutak da pitam Slađu”, odgovara Dejan. „Ostaješ li sa mnom noćas dušo?” „Želiš li?”, pita ga Slađa. „Naravno da želim. Da li možeš?” „Naravno da može”, prekida Mira diskusiju. Nema se vremena za njihovo očijukanje. „Javi da si kod mene. Stalno ostajemo kod mene noću. Nekad i par noći.”
„Super, onda smo to rešili. Možemo li sutra svo četvoro na ručak?” „Koji četvoro?”, pita Slađa. Ne može da se savlada. „Vas dvoje, Janko i ja”, odgovara Mira. „A to?”, čudi se Slađa. Otkud sad Janko? –pita se u sebi. Dobro, makar nije taj Miki. Slađin muž je porodica i mnogo joj je drag. „Je li Janko spreman za druženje?”, pita Dejan. „Ovako u četvoro za ručak jeste.” Šta ova priča? – misli Slađa. Samo za ručak? Šta to znači? „Šta sam ja?”, nastavlja Dejan. „To što jesi”, smeje se Mira. „Slađin dečko.” „Pa nisam samo to.” „Za sada si samo to. Na drugom se radi.” Slađa bi da pita. Ne vredi, odustaje. „De ne zajebemo Slađu?”, pita Dejan Miru. „Šta će udatoj ženi dečko?”, pita Dejan. „To pitaj tvoju devojčicu”, smeje se Mira. „Ako i ona zna da ti odgovori. Janko će da je pokriva. Za to ne brini.
Ok, sutra oko 1?”, pita Mira. „Je li u redu?”, pita Dejan Slađu. „Jeste”, odgovara Slađa. „Onda u 1”, potvrđuje Dejan. „Javi nam porukom mesto i rezerviši.” „To smo završili”, konstatuje Mira.
Još ne bi nevaljalica da prekine. Mnogo joj se sviđa što joj se tetkica zaljubila. A još više uživa što je Slađa skroz izgubljena u ovoj njihovoj situaciji. „Tetkice moja lepa”, počinje Mira… „Šta hoćeš mala nevaljalice?”, pita je Slađa. „Samo nešto da te pitam.” Opet počinje da se kikoće. „Pa pitaj bezobraznice.” I ona se smeje. „Malo je nezgodno”, nastavlja Mira. „Onda nemoj”, odgovara Slađa. „Ipak moram”, odlučuje Mira. „Jesi li uzela tvom dečku lovu večeras?” „E pa znala sam”, smeje se Slađa. „Da znaš da nisam.” „Nisi…? skroz si me razočarala.” „Nisam dečku”, dodaje Slađa. „Ali gospodinu jesam. Gospodin je galantan.” Htela bi Mira još da podjebava. A i Slađa bi možda da se hvali. „Dosta priče”, odlučuje Dejan. „Ćao mala”, govori Miri. „Ćao nevaljalče”, odgovara Mira. „Ćao tetkice. Kakva mi je tetkica?”, ubacuje Mira zadnji pokušaj da dozna od Dejana koliko je uživao sa Slađom. „Ćao mala”, odjebava je Dejan. „Trči kod muža. Zar ti nemaš domaći?” „Uh, jebote”, odgovara Mira. „Imam, imam, Evo trčim. Ćao društvo.” Prekida Slađa vezu.
Plaća Dejan i dalje jebozovnu konobaricu
Slađa je sve vreme na Dejanu. „Nije ti tako zgodno”, konstatuje Dejan. „Idemo na krevet.” Diže se iz fotelje zajedno sa njom. Nosi je do kreveta. „Zaboraviću da hodam”, smeje se Slađa. Mnogo voli ovaj Dejanov manir. „Imaš pravo lepotice. Sad kad si rekla da hoćeš da šetaš. E pa hoću i ja još da gledam onu nevljalu konobaricu koja tako dobro izgleda u seksi uniformi.” Spušta je ispred sebe. Usput joj šapuće na uvo. „Onu jebozovnu konobaricu. Što voli lovu… I što mnogo dobro puši. Onu nevaljalicu kojoj sam napunio ustašca.” „Aaaaa razvratniče kakve su to bezobrazne reči. Ja ne radim takve bezobrazluke. Neću… neeeećuuu.” Oteže mala rači da pokaže koliko joj se sviđa da ga ponovo pali. „Hoćeš, hoćeš nevaljalice moja.” Pljeska je po guzi. „Hajde kurvice mala. Pokaži ponovo gospodinu tu jebozovnu guzu. Još ti imaš mala da služiš gospodina večeras.” „Ne mogu gospodine”, prenemaže se Slađa. „Isteklo je vreme koje ste platili. Zovu me obaveze u drugim sobama. Moram da služim drugu gospodu koja mi je platila usluge. „Evo ti kurvice…” smeje se Dejan. Vadi još 200 evra. „Za te pare imate samo desetak minuta gospodine”, odgovara Slađa. „Nemojte da se brukate.” „Dobro nevaljalice”, smeje se Dejan. Vadi još petsto. Kreće da vrati dve stotine u džep. „Obe gospodine”, ispravlja ga konobarica. „Šta to sklanjate?” „Hoćeš obe novčanice?”, pita je Dejan. „Pa naravno da hoću. To je najmanje što devojčica kao ja zaslužuje.” „Važi mala”, odgovara Dejan.
Pruža joj svu lovu… „Ali da mi doneseš piće iz bara… u hotelskom lobiju.” „Hoću gospodine”, spremna je Slađa. Znala je mala da će da dođe na red. A ni neće da zaostaje u bezobrazlucima za svojom sestričinom. „Ali da pođete i vi gospodine u bar. Tamo ću da vas služim. U hotelskom restoranu.” „Mmmmm kurvice moja slatka…” Pušta Dejan lepe zvuke uzbuđenog muškarca. „Mmmmmm nevaljalice. I hoćeš. Ali ne u Beogradu. I ti ćeš, kao i tvoja sesričina da me služiš pred napaljenim frajerima u Bukureštu. Tamo ćeš da radiš u restoranu. Za stolom i pod stolom lutkice.” „Ju, ju, ju gospodine”, cvrkuće Slađa uzbuđeno. „Ju, ju, ju… Kako to pod stolom? Šta serviram pod stolom?” „Tvoja lepa ustašca”, odgovara joj Dejan. „To ćeš da mi serviraš nevaljlice mala. Da svi frajeri vide kako si dobra. I kako mi dobro pušiš karu.” „Mmmmmm gospodine”, uvija se Slađa ispred njega. „Hmmmm gospodine… To će da košta.” „Neka košta”, smeje se Dejan. „Prave kurvice i treba da koštaju. Dolazi kurvice”, naređuje Dejan. „Nemoj slučajno da čujem da si služila nekom gospodinu.” „Hmmmm gospodine… Nisam sigurna. Tražena sam od gospode…”
„Hoću da me skineš…”, naređuje konobarici
„Dolazo ovamo kurvice”, naređuje Dejan. „Dolazi… Hoću da me skineš.” „Ijuuu gospodine… to ni je u mom poslu.” „Ššššš mala. Hoćeš li lovu?” „Da, da gospodine hoću lovu.” Prilazi mu. „Prvo košulju”, naređuje Dejan. „Taaaako lutkice”, zadovoljan je mangup. „Opaaaaa gospodine”, pušta Slađa lep uzvik prijatnog iznenađenja. „Vi izgleda da vežbate.” Sviđa se Slađi Dejanovo snažno telo. „Hmmmm gospodine… Možda ću i ja vas prikazujem pičkicama… U Bukureštu. Ili još bolje… Ovde u Beogradu.” „Nemaš lovu da platiš mala”, smeje se Dejan. „Skini mi cipele nevaljalice.”
Saginje se lepa Slađa. Više bezobrazno nego pokorno. Odšnirava Dejanove cipele. Jednu pa drugu. „Ostale su još samo pantalone gospodine”, konstatuje Slađe. „Da skidam i njih?” „Naravno nevaljalice. Otkopčaj me.” Odkopčava Slađa Dejanove pantalone. Uživa devojčica u intimi skidanja koju joj ovaj mangup poklanja. „Taakooo mala.” Padaju mu pantalone na zemlju. „Pokupi ih i složi”, naređuje Dejan. Stoji ispred Slađe u boksericama. „Ipak ću ja da vas prikazujem nevaljalim devojčicama”, odlučuje Slađa. „Hoću i ja da se hvalim.” Uživa Slađa u Dejanovom muškom telu. „Morate samo gospodine da kontrolišete to čudo u gaćama… Inače neću moći da vas odbranim od napaljenih devojčica. Rastrgnuće vas nevljale ženice. I klinkice i damice. Mnogo vam je izazovan taj vaš prijatelj što proviruje.”
„Mmmmm dušo…”, dahće uzbuđeno Dejan. Pali ga Slađina inicijativa. „Moraš da braniš svoje lutko moja. Ja neću pustiti ni jednog napaljenog kuronju da te pipne dok se hvalim sa tobom. Skidaj tu uniformu.” „Da skidam unuformu?”, čudi se Slađa. „Nisam više konobarica? Nisam više kurvica? Nema više love za kurvicu?” „Tako je mala. Nisi više konobarica. I nema love. Kurvica moraš uvek po malo da budeš.” „Pa šta sam onda?” Skida uniformu konobarica. Ostaje u tangicama i štiklicama. „Mmmmm mala rasturiću te”, počinje da reži Dejan. „Koga gospodine?” izaziva ga Slađa. „Ko sam ja?” „Mmmmm mala”, nastavlja Dejan da pokazuje zadovoljstvo i uzbuđenje. „Ti si mi devojčica. Ti si sada moja devojčica. Rasturiću moju devojčicu ovim kurcem što te gleda.”
„Ti si moja devojčica… i moja kurvica…” – stvarno se dasa zaljubio
Diže je u naručje. Nosi je prema krevetu. „Devojčica se čuva nevaljalče”, šapuće mu Slađa. Topi se i uzbuđuje u njegovom naručju. „Zar ti se ne sviđa kako te ja čuvam?”, provocira je Dejan. „Mnogo mi se sviđa kako me čuvaš. Joj što volim što me stalno nosiš. Šta si mi ti ako sam ti ja devojčica?”, pita ga radoznalo. „Pa šta hoćeš da ti budem?”, smeje joj se Dejan. „Pa valjda je normalno da si mi dečko”, stidljivo zaključuje Dejan. „I tvoja prijateljica Mira kaže da si mi dečko.” „Kad Mira kaže…”, smeje se Dejan, „onda tako mora da jeste”.
Spušta je na krevet. Počinje da je ljubi. Rukom joj širi nogice. Slađa kreće nešto da ga pita. Ima hiljadu pitanja. Mnogo toga joj nije jasno. „Ššššš mala”, smiruje je Dejan. „Sad ćeš da uživaš.” Ulazi joj telom među nogice. Kurcem joj ulazi u pičkicu. „Aaaaaa”, odgovara Slađa na njegov prodor. „Mmmmmm”, reaguje na Dejan na Slađinu usku vlažnu pičkicu. Jebe je sa puno strasti i emocija. Ona ga prima kako samo zaljubljena žena može da prima svog ljubljenog.
Nastavak: Čuvala je guzu za Dejana
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
