Aerodrom: Kako sam upoznao Nevenicu
Registrovani korisnici ne vide reklame
Beše to nedelja. Naizgled kao i svaka druga. Roditelji su vodili svoju decu na beogradski aerodrom kako bi ova uživala u prizoru poletanja aviona. Ni moja porodica nije bila izuzetak u tom uveliko uhodanom igrokazu.
Ali te nedelje nešto je drugo zaokupilo moju pažnju. Pored prizora gotovo pa nepomičnog sunca bilo je to lice jedne žene. Lice na kojem mi se činilo kao da su ispisane sve tajne ovoga sveta. Ali i mnogih drugih. I zato gde god bih krenuo činilo mi se da to lice putuje baš svuda sa mnom. Toliko je taj prizor bio učestao u mom umu da bi mi se ponekad učinilo da sam ga ja u stvari izmislio.
A onda, par godina kasnije ponovo sam je video. Rešio sam da joj priđem. Taman što je zamakla u toalet aerodroma eto i mene za njom. „O kako si ti jedan lep dečak”, sačekala me je ona s spremnom konstatacijom.
„Mora da već imaš puno ženskih prijateljica. Sigurno si već puno puta i bio intiman sa ženom.” „Ne, nisam”, dgovorio sam joj zbunjeno. „A zar te nisu stariji drugari makar malo podučili kako se to u stvari radi?” „Jesu, jesu. Čak sam ih video kako to rade svojom desnom šakom ali kada sam ja to isto probao baš ništa se nije dogodilo.” „Ali, mali moj, postoji i jedan potpuno drugačiji način. Otkriću ti ga ako mi nešto obećaš.” „Recite, recite, učiniću baš sve što mi kažete.” „Obećaj mi da ćeš se uvek vraćati kod mene po još.” „Obećavam.” „U redu. Sada mi se samo popni u krilo i lagano klekni na mene.”
Odjednom srednji deo moga tela našao se u ravni njenih pohotnih usta. Vešto mi je otkopčala pantalone i izvukla je moj tada još uvek mali kurac na videlo. Zapanjeno sam je psosmatrao dok je počinjala nezasito da ga guta.
Kako je njen jezik vrludao svuda po mojoj izbalavljenoj kiti tako je ona pretila da eksplodira, narastajući sve više i više tako da sam joj ga zabio u usta sve do mojih vlastitih stidnih dlačica. I u narednim trenucima postojala su samo njena puna, večito gladna i senzualna usta i moj kurac koji je nestajao u toj njenoj pečini ne ostavljajući pogledu ništa osim narečenih dlačica.
Preplavljivalo me je neverovatno zadovoljstvo dok je moj nabrekli kurac stpljivo ispitivao njene krajnike i svaki pa i najskriveniji kutak njenih pomamnih usta. Toliko sam bio napaljen prizorom koji se upravo odvijao ispred mene da sam u jednom momentu i bukvalno počeo da se tresem od uzbuđenja.
Da li ću ikada opet prskati to divno lice spermom?
Kako ne bi dozvolila da joj slučajno pobegne iz usta, ona me je veoma čvrsto zgrabila s obe svoje šake. I onda je krenulo. Počeo sam da svršavam u njena usta kao u slapovima. Činilo se da mi sperma i doslovno teče u galonima. Hektolitri su ispunjavali ta njena tako pohotna usta slivajući se preko njenih nemirnih i nimalo hrišćanskih grudi, sve do njene mačkice u kojoj je teklo kao u potocima. Toliko da sam imao utisak da sam upravo izjebao kakvu vodenu vilu.
„Tako je mali moj. Isprazni mi se u usta do kraja. Drago mi je što si svoj dug i ljubičasti kurac čuvao tako dugo samo za mene. A meni tvrde kurčine ama baš nikada nije dosta.”
Od siline svršavanja gotovo da sam i doslovno zaspao na njenom ramenu. Morala je da me odgurne nežno kako bih napokon ustao. Osmehnuo sam se i pobegao koliko me god noge nose. Narednih godina neprestano sam nastavio da dolazim na aerodrom. U nadi da ću je još koji put sresti.
Prolazile su godine. Ali nje nije bilo. Uspeo sam samo da saznam njeno ime. Zvala se Nevena, a tepali su joj Nevenica. Bila je lepa poput slika koje su krasile one najprestižnije svetske muzeje. Njeno je telo imalo zlatan sjaj i teksturu koja je bila nežna baš kao i njeno lice. To lice kojega se nikada ne možete dovoljno nagledati baš kao ni zvezdanog neba iznad nas. I to lice koje nikad ne možete dovoljno našpricati, jer ono kao da uvek traži još.
I ja sam dolazio po još i još i još. Ali nje nikako nije bilo. Valjda je to zato što se najbolje stvari u životu odigravaju samo jednom. I mi zapravo najviše i volimo samo one stvari u koje nikako ne možemo poverovati dvaput. U koje možemo kročiti manje nego čak i u samu Heraklitovu reku.
Volim te Nevena i nadam se da ćemo se još neki put pojebati kao tada u toaletu beogradskog aerodroma.
Endi Kolesar
Nastavak: Ludilo, I deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
