Pornografija nekad i sad
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kada sam u ranom pubertetu uhvaćen kako gledam porno film, moj otac je mojoj majci pored uobičajenog opravdanja “svi to gledaju u tom uzrastu”, rekao i to kako je bolje da gledam porno film nego ratni – ”lepše ću stvari naučiti”. Da se, međutim, ta situacija dešava u ovom trenutku morao bi dobro da razmisli pre nego što to izgovori ili bi se žešće ugrizao za jezik nakon što bi to izgovorio. Pornografija je danas sve osim klasičan seks sa eksplicitnim scenama. Koliko su se stvari u tom domenu promenile najbolje ćete sagledati ukoliko na bilo kom internet porno sajtu ukucate naziv nekog filma iz svoje mladosti (ne bitno da li je reč o gay ili str8 porno filmu), a stariji ste od 30 godina, i shvatite kako se on nalazi u kategoriji classic ili vintage. Ovi filmovi su zahvaljujući internetu dostupni svima, ali retko kome mogu biti interesantni u ekscitativnom pogledu o čemu najbolje svedoči broj njihovih pregleda.
Aktuelnim konzumentima pornografije uzbudljivo je nešto sasvim drugačije. Ona je danas agresivnija nego ikada pre. Brojna istraživanja preferencija publike prema određenoj vrsti pornografskih sadržaja kroz analizu lajkova, komentara i onoga što se najčešće kuca na pretraživačima ovakvih sajtova pokazuju da su apsolutno najtraženiji oni klipovi koji podrazumevaju neku vrstu nasilja. Iz nekog, psihološki teško objašnjivog razloga, opšteprihvaćena je činjenica da seks između dva muškarca mora da boli. Ili bi barem trebalo. Stručnjaci se ipak slažu oko toga da je to paradigma heteroseksualne osude homoseksualnosti i da ona sa realnošću nema baš puno veze. Čak, naprotiv.
Da prethodno navedena teorija ne pije vodu, najbolje pokazuje upravo osvrt na gay pornografiju nekad i sad. Pri čemu, iz ove analize isključujemo filmove koji se bave nekim S&M fetišom jer se tamo grubosti i nasilje podrazumevaju. Govorimo o najjednostavnijem porno filmu. Onom koji bi trebalo da nam prikaže seks dva muškarca krajnje eksplicitno, ali na nivou prikaza dvoje ljudi koji vode ljubav, a ne dva alfa mužjaka koji se takmiče u rvanju ili boksu. Takvi filmovi nastali 70-ih, 80-ih, pa čak i 90-ih godina prošlog veka uglavnom i jesu takvi. Najčešće se tu može videti nekoliko scena muškaraca koji vode ljubav ili imaju nešto žestok, ali ne i agresivani seks. Takav se pojavljuje eventualno u jednoj sceni koja pravi presek pornografske priče, na isti način na koji to radi i scena u kojoj neki lik masturbira. Danas pak scena klasičnog seksa postaje predah u okviru porno filma koji obavezno uključuje neki vid agresije od šamaranja, preko vezivanja putem kojih se ljudi povezuju isključivo zbog seksa. Ukoliko tamo odlazite kako biste ponudili ili pronašli klasičnu varijantu istog, gotovo da ste osuđeni na propast.
Pitanje je dakle kako smo za samo dve, tri decenije od primamljivosti pornografije baziranoj na tome što ona daje otvoren prikaz idealnog seksa bez pehova, neprijatnih iznenađenja i loših završetaka, došli do toga da ključ njene popularnosti leži u preterivanju. Odgovor je, naravno, krajnje jednostavan. Ono što se nekada nazivalo pornografijom, pa mekom pornografijom, danas je svuda oko nas. Njeni elementi su prisutni u okviru svakodnevnog TV programa, štampe i dešavanja na socijalnim mrežama, kao i običnih igranih filmova. Ako je ono što smo 80-ih i ranih 90-ih stidljivo delili ispod ruke na video kasetama sada postalo dostupno na svakom koraku, logično je da je sama pornografija otišla korak ispred toga, pa je počela da koristi teško naoružanje. Čak i kada se radi o klasičnom seksu koji je u okvirima savremene pornografije lišen svake senzualnosti i lepote i neretko preveden u samo nasilje.
Dublji problem nastaje iz toga što muškarcima koji gledaju takve filmove rastu apetiti pa od druge strane očekuju nemoguće, zaboravljajući da je sve to ipak fikcija i da je to što vide upakovano u nekoliko minuta, zapravo snimano satima sa mnogo pauza i rezova. Sa takvim apetitima oni se onda okreću tržištu seksualnih usluga, ukratko rečeno – prostituciji, jer njihovi stalni ili potencijalno stalni partneri nisu u mogućnosti da ih zadovolje. Ne može, naime, baš svaki tip, ili jednostavno ne želi, da im pruži pornografsku predstavu kakvu dobijaju nakon ukucavanja par eksplicitnih reči na internet pretraživaču, te stoga oni ostaju u sferi virtuelnog užitka ili instant zadovoljstva.
Na sličan način situaciju rešavaju i oni koji su meta nerealnih očekivanja ne samo zbog preferencija koje kod njihovih partnera bude egzibicije viđene u okviru savremene pornografije, već i zbog izgleda samih glumaca koji je u filmovima, kao najdostupnijem i najraširenijem obliku pornografije, doveden do erotske perfekcije. Muškarci normalnog izgleda i sa polnim organom prosečne dužine usled takvih očekivanja bivaju odbačeni ili poniženi, neretko se i sami povlačeći s obzirom na činjenicu da pornografija danas predstavlja ozbiljan atak na njihovo samopouzdanje. Opterećenje rekordima iz porno-filmova, mitovi o seksualnoj veštini i izdržljivosti dok se savremeni porno glumci mačuju svoje hibridne klipove.
Najveći problem leži ipak u tome što savremene pornografske predstave, prvenstveno kod mlađih i neiskusnih muškaraca, stvaraju nerealnu sliku o tome šta je zaista dobar seks. Logično je da su seksualne slobode aktuelne i da svako može da radi šta hoće, ukoliko druga strana pristane na to, ali ako se to počne nametati kao normativ ponašanja, onda je trenutak da se zabrinemo. Pornografija je, razume se, unosan biznis koji ima svoja pravila; ali, pošto porno sadržaji oblikuju seksualni život mladih ljudi mnogo više nego što je to ranije bio slučaj zbog jednostavnijeg pristupa i sveprisutnosti, vredi se pozabaviti ljudskom percepcijom tog materijala i njegovim uticajem na seksualnu praksu. S obzirom na to da je seks u mnogim sredinama i dalje tabu, puno je onih kojima porno film nije samo izvor zabave ili vizuelni stimulans pri masturbiranju, već i izvor informacija na osnovu kojih grade svoje seksualne veštine i želje. Kakvi će oni biti za deset, dvadeset godina ukoliko pornografija nastavi putem kojim je krenula pitanje je od čijeg će odgovora mnoge zaboleti glava ako ne i nešto drugo. Pornografija ovakva kakva je danas stvara generacije koje gube mogućnost da se uzbude normalnim stvarima već priželjkuju ekstremne sadržaje. Naravno da je svaki oblik seksualnog opštenja – makar i netipičan – sasvim u redu ako svi koji učestvuju u njemu pristaju na taj čin, ali ako neko stasava sa ubeđenjem da dobar seks podrazumeva isključivo trojku, gangbang, dominaciju ili bizarnost onda je to već problem.
Da li je njegovo rešenje u cenzuri (što je najmanje verovatno), dodatnoj edukaciji uz tešku pornografiju kakva ona danas jeste ili u nečem trećem tek neko bi morao da se pozabavi onim što se kroz pornografske sadržaje mladim ljudima plasira. U suprotnom za nekoliko godina možemo imati čitavu generaciju mladića koji će pre nego na operaciju devijantnog nosa otići na produženje penisa (koji je i bez te intervencije dovoljno velik) jer ukoliko to ne uradi teško da će druga strana, njime biti zadovoljna ili će morati da idu na kurseve akrobatskog seksa i tolerancije na nasilje i grubosti kako bi mogli zadovoljiti partnera.
Piše: Bogdan Petrović, Izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
