Upoznao sam je u Sarajevu, a onda mi se život izmenio iz korena
Registrovani korisnici ne vide reklame
Bio sam već u nekim srednjim godinama, relativno uspešan i ostvaren čovek, ali još uvek nisam bio rešio osnovno životno pitanje, a to je bilo pitanje životnog, tj. bračnog saputnika. Zato sam odlučio da sve stavim sa strane i da se malo više potrudim kako bih pronašao srodnu dušu.
Tog leta `97. godine sam otišao na more u Crnu Goru. Bio sam sâm, jer sam smatrao da ću tako mnogo lakše pronaći društvo, poželjno žensko. Letovanje je trajalo desetak dana. Iako sam upoznao neke ljude, sreća mi se nije osmehnula, jer su to pre svega bili porodični ljudi i parovi sa decom. Jesam se odmorio, ali sam se na kraju kući vratio razočaran, jer nisam uspeo u svojoj nameri da upoznam neku ženu sa kojom bih ostvario neki intimni kontakt.
Veoma brzo sam se vratio u kolotečinu, poneli su me posao i život i gotovo da sam zaboravio na svoju odluku da se posvetim traženju svog para. Međutim, onda su usledile neke posete prijateljima koji su organizovali proslave zbog venčanja i rođenja deteta. Iako sam bio srećan zbog njih, nakon tih proslava sam bio dodatno utučen, jer sam shvatio da sam nekako iz čitavog društva postao izuzetak, jer sam samac, a oni su svi porodični ljudi koji pre podne rade, dok posle podne vreme posvećuju svojim porodicama. Morao sam da se trgnem!
Par dana sam razmišljao šta ću i kako ću, a onda mi je sinulo. Pomislio sam da bi možda bilo dobro da krenem da idem na ekskurzije, po različitim destinacijama. Obično se ide autobusom, pa se tu uvek nađe dosta novih ljudi za upoznavanje. Druga stvar, to su uglavnom ljudi koji žele da obiđu lepa mesta, ali i da obogate svoj društveni život, pa se to nekako uklapa i sa mojim potrebama. I tako sam uzeo svoj prvi aranžman, putovanje u Prag. Na putovanju, ali i u obilascima grada sam zaista uživao. Čak sam i upoznao neku mlađu ekipu sa kojom sam bio na tom putovanju. Međutim, opet nije došlo ni do kakvog intimnog kontakta.
Nisam odustajao. Odlučio sam se da uplatim ekskurziju po Bosni, gde sam već bio, doduše pre 20 i više godina. Ekskurzija je podrazumevala obilazak Višegrada, Sarajeva, Mostara i Trebinja. I tako sam krenuo, kasnije će se ispostaviti, na putovanje svoga života. Višegrad mi se zaista svideo, ali s obzirom na to da je ovo bio tek početak putovanja, nekako su svi bili previše zategnuti i nepristupačni. Onda smo nastavili svoje putovanje prema Sarajevu. I tu u autobusu sam upoznao jedan mladi, normalan par, koji me je pozvao da sa njima odem u jedan dobar restoran čim stignemo u Sarajevo. I tako je i bilo.
Seli smo, poručili hranu i piće i krenuli sa pričom. Pošto sam pio crno vino, a kažu da je u vinu istina, što sam više pio, više sam im se otvarao. Prošlo je gotovo pola sata, a onda sam shvatio da držim monolog, a da me oni netremice gledaju. Muškarac sa druge strane stola mi je samo pružio svoj telefon, na kome je bio otvoren sajt Sex oglasa Bosne i Hercegovine. Ja sam pogledao i odmah pred njima ostavio oglas, koji je glasio otprilike ovako: „Muškarac srednjih godina traži srodnu dušu i ženu za ozbiljnu vezu u Sarajevu“. Usput rekoh:
– Ajde baš da vidimo – na šta smo svi prsnuli u smeh.
Konobar je ubrzo počeo da donosi hranu, a meni je u tom trenutku zazvonio telefon – broj iz BiH. Prvo sam gledao u neverici i oklevao da se javim, pa je njegova žena viknula:
– Javljaj se, šta čekaš! – I ja sam se javio. S druge strane linije prijatan ženski glas lokalnog naglaska. Zvučala je potpuno smireno i opušteno. Rekla je da ima 35 godina, razvedena sa dvoje dece, što mi apsolutno nije ništa zasmetalo. Pitala me je da se vidimo, a ispostavilo se da živi veoma blizu restorana u kome smo ručali, pa je bilo moguće da se vidimo za pola sata. Pristao sam na keca.
Ustao sam a da ništa nisam ni pojeo, otišao do konobara, platio kompletan račun, pozdravio se sa bračnim parom i otišao na mesto susreta. Kada sam stigao na dogovoreno mesto video sam da mi u susret prilazi prelepa plava žena krupnih očiju i lepog osmeha. Nosila je širu odeću, ali se videlo da je negovana i da nema višta kilograma, najverovatnije aktivna u nekom sportu. Poljubila me je u obraz i rekla da se zove Jasmina. Uzela me je pod ruku i krenula da priča o Sarajevu. S obzirom na to da smo bili baš u turističkom delu Sarajeva, tj. na Baščaršiji, pričala mi je o svim tim mestima koje smo prolazili u šetnji. Videlo se da je inteligentna i obrazovana osoba.
Došli smo do klupe i ona je predložila da sednemo. Tada sam joj rekao kako je došlo do toga da ostavim poruku, na šta se ona od srca nasmejala. Pitala me je da li mislim da je reč o sudbini i tu sam shvatio da joj se sviđam. Rekao sam joj da ne verujem u sudbinu, ali da mi se jako sviđa kao osoba. Ona mi je na to rekla da sudbina postoji i da bi trebalo da verujem u to i blago me poljubila u usne. Svoje lepo lice je zadržala dovoljno blizu da sam mogao da se ogledam u njenom prelepom pogledu. U tim očima sam video sebe. I tada sam shvatio da je to što je rekla za sudbinu istina.
Ustali smo i nastavili šetnju. Sada smo ćutali. Kada smo došli do nekog starog objekta, koji mi se učinio posebno lepim upitao sam je šta je to. Ona je na to rekla da je reč o starom hotelu. Stali smo dok sam zverao u prelepu zgradu. Kada sam spustio pogled, ponovo sam se zaustavio na njenom pogledu, koji me je gledao nekako drugačije, kako to nije učinila ni jedna žena do tada. Taj pogled me je oborio s nogu. Ponovo me je uzela za ruku i krenula prema hotelu, rekavši:
– Hajde.
Toga dana sam ostao u Sarajevu. Samo sam javio svojim prijateljima da ne nastavljam putovanje, na šta su mi oni poželeli sreću. A sreća mi realno nije ni bila potrebna, jer sam veoma brzo shvatio da je došlo do savršenog spoja. Neko vreme sam živeo na relaciji Beograd–Sarajevo, da bih se šest meseci kasnije preselio kod žene koja mi je život izmenila iz korena.
Registrovani korisnici ne vide reklame
