Miris kita: Posao na prvom mestu (I deo)
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Miris kita: Blještave stvari (II deo)
Odaberi posao koji voliš i nećeš morati da radiš nijedan dan u životu.
Već je ponedeljak a ja se nisam pošteno naspavao od petka. Naravno da sam celu prethodnu noć urnisao čmar trljajući ga i nabadajući prste u njega. Rešetao sam ga brzo, jako i bez milosti.
Iz glave mi nisu izlaze scene razjapljenih čmarova moja dva božanstva. Kad se samo setim svog onog špricanja iz njihovih bulja! Najsavršenije fontane ikad isklesane!
Kurac sam drkao do iznemoglosti i sada me boli na svaki dodir. Iscedio sam ga tri puta za redom dok iz njega nije imalo šta da iscuri osim providne pišoline.
Ostatak noći proveo sam razmišljajući o Igoru. Pokušavao sam da ga pronađem na Facebook-u, Instagramu, Twiteru, ali bezuspešno. Osećam nervozu i strepnju, jako mi se dopao i moram da ga ponovo sretnem po svaku cenu.
Rekao sam da ću u teratni biti u 20 časova, treba li da odem tamo ranije? U 19? Raznorazne ideje mi se motaju i shvatam da od daljeg spavanja nema više ništa. Komotno mogu da počnem da se spremam za posao.
…
Ekran mobilnog pokazuje 8 časova i 10 minuta, u busu sam i dopisujem sa na četu sa Stefanom i Vladom. Kancelarija mi je u blizini i treba mi svega 3 stanice. U većini slučajava idem pešice ali ovoj ponedeljak je prevruć za ikakvu šetnju. Iako je ovako rano, ima bar 30 stepeni.
Počinjem da se znojim a to nikako ne želim. Na sebi imam besprekorno plavo odelo koje mi stoji kao saliveno. Pantalone su mi malčice tesne i saršeno ističu moje velike oble guzove koje svi krišom merkaju dok se držim za šipku na samoj sredini autobusa. Mogao bih da je obgrlim i zavrtim se oko nje. Da im izvedem koju tačku, što da ne?
Bacam pogled na mobilni i čitam poruke,
Stefan: – I Vladice, kako je prošlo lizanje? Jel’ su čmarolizačici bila puna usta posla?
Sada ja kucam: – Jel’ samo njen jezik završio u tvom čmaru ili ti je ugurala još šta?
Stefan: – Mmm… I ja sam bio u iskušenju da juče uguram još šta u taj glatki čmarić.
Ja: – Da nije Nataliji ostala koja zalutala dlačica u ustima?
Vlada: – Kurac sam dobio! – i nakon ovoga stoji bar 20 znaka uzvika.
Ja: – Što, šta se desilo?
Stefan: – Stoko jedna! Mora da si dobio proliv nakon onoliko šnenokli koje si usisao. Niko ih ne pravi bolje od Milanove keve.
Vlada: – Retardu retardirani, nisam dobio proliv, nego mi se sinoć, kad smo došli sa ručka, čmar upalio! Toliko je iziritiran i toliko me peče!
Znam tačno o čemu Vlada priča. Svako moje brijanje guze i čmara se tako završi. Užasna iritacija kože koja traje bar tri dana. Cela guza i obrijano područje mi se upali i peče bez obzira koliko ga hladio hladnim tušem i gelovima. To je jedan od glavnih razloga što mrzim brijanje.
Stefan: – Muškarčino, izdrži. Još malo i proći će.
Vlada: – Ne mogu da brišem dupe! Ne mogu da kenjam!
Ja: – Proći će ubrzo, to je donekle normalna reakcija. Samo ga hladi što više.
Vlada: – Bolje da sam kitu primio nego ovo!
Stefan: – Biće i kita sledeći put.
Vlada: – Nemate pojma kako mi dupe izleda. Crveno je kao prepečeni rak!
Stefan: – Ajde, nije tako strašno.
Vlada: – ‘Oćeš ti slikam!?
Stefan: – Fuj, ko bi gledao tvoju užarenu čmarulju?
Vlada: – Sad niko bar mesec dana!
Stefan: – Možda nije loša ideja da ipak daš Nataliji da ti liže. Možda je čmarolizačicina pljuvačka lekovita?
Vlada: – Mamlaze! O korenu kite da ni ne pričam.
Stefan: – Sad će bubuljice da ti iskoče oko kurca.
Vlada: – Ne! Neće?
Ja: – Možda ti koja izađe.
Vlada: – Samo me muda ne peku, ali ne mogu da prestanem da se ‘vatam za njih. Toliko dobar osećaj! Tako su glatka i meka, kao da nisu moja već tuđa.
Aparat u autobusu najavljuje moje stajalište i ja napuštam čet. Žao mi je Vlade, ustvari lažem, nije mi žao, ali za tri dana će opet biti onaj stari.
Ulazim u kancelariju u kojoj me dočekuje Ana sa kafom.
– Vidim po vama dragi kolega da je bio dobar vikend
– Draga koleginice – kezim se od uva do uva – živim za ovakve vikende ali volim kad me ponedeljkom dočeka vaša kafa.
Imam sreću da kancelariju delim sa Anom. Zbližili smo se u poslednje dve godine koliko radimo zajedno i postala mi je najbolja ženska prijateljica što na poslu, što u privatnom životu. Ima 29 godina i za sobom bar toliko propalih veza. Savršeno se slažemo, čak upotpunjujemo i odličan smo tandem. Oboje smo donekle neozbiljni i detinjasti i imamo fore koje samo mi međusobno razumemo. Delimo sve i između nas nema tajni, osim jedne malene. Kada bih odlučio da obelodanim da sam gej, Ana bi bila osoba kojoj bi to prvo priznao.
Ponedeljak: Na prvom mestu je drkanje…
– Uzela sam nam čokoladne mafine sa malinom i komadićima bele čokolade iz one nove pekare – kaže to i vadi ih iz kutije i stavlja na sred stola.
– Ponedeljkom beše smemo, jel’ da? – grabim mafin i trpam ga usta.
– Mislim da je prošle nedelje bio četvrtak. Ali okej je da od danas bude ponedeljak. – Ona stavlja naočare i dobija izgled seksi profesorke: – Moram da završim danas ovaj izveštaj koji ću kasnije prezentovati našem direktoru.
– Direktor obožava prezentacije seksi učiteljica. Pokloniće vam svu pažnju – zadirkujem je.
– Trebalo bih da poradim na dekolteu – zatreska grudima. – Misliš li da treba dublji rez?
– Definitivno! Što dublje to bolje. I rasčupajte tu kosu. Budite razuzdana plavuša. – Iz fioke vadim hrpu papira i ređam ih po stolu.
– Trebalo bih ovo odmah da mu odnesem, da pregleda i potpiše, ostalo je od petka.
– Nemoj sad, žena je s njim u kancelariji.
– Otkud ona tako rano? Nema ni 9.
– Ne znam, samo smo čuli viku i tresku.
U tom trenutku mi stiže na telefonu obaveštenje sa Facebooka. Gledam sa nevericom u tekst pred mojim očima: „Igor Skywalker vam je poslao zahtev za prijateljstvo.” I da, na slici je isti onaj Igor kome sam juče umalo slomio nos. Skywalker? Znači fan je i Ratova Zvezda, što sam i očekivao. Kako god, on je. Na profilnoj se smeška sa biglom u naručju. Presladak je! Pravim sumanuti kez i bukvalno bih skakao po kancelariji od sreće.
– Opa! Kakva reakcija! Jel’ to vikend devojka? – Ana me gađa hemijskom dok ja zurim u ekran.
– Tako nekako – i samo se misteriozno smejem.
– Ništa više neću dobiti?
– Ništa. Još je rano da se išta dobija.
Toliko sam zagoreo od želje da ponovo vidim to lice da bez ikakvog razmišljanja prihvatam zahtev za prijateljstvo nepoštujući nikakva pravila o čekanju. Nek ispadne da sam ceo život čekao njegov zahtev i za sekundu ga prihvatio, nije me briga, samo želim još njegovih slika. Razgledam profil upijajući sve informacije, sve filmove koje je pogledao, knjige koje je pročitao. Prolazim kroz sve postove, sve klipove i muziku koju je postavio. Dečko ima ukusa i interesovanja su nam u ogromnoj meri ista. Ulazim u galeriju slika i počinjem da ih listam. Puno ima selfija sa biglom pa zaključujem da je to definitinvno njegov pas. Kroz opis sledećih saznajem da ga zove Roko. Tu su fotke sa gomilom drugih ljudi, svi su nasmejani i dobro se provode. Mora da je omiljen u društvu. Jedna plavuša kovrdžave kose mi privlači pažnju dok prisno pozira uz Igora. Da li mu je devojka? Sestra? Listam dalje pokušavajući da pronađem bar neku slobodniju sliku, ali ko za inat na svakoj je u dugočkim pantalonama, bluzama i duksericama. Pristojan momak.
I konačno, evo jednog selfija slikanog u ogledalu teretane. Kratki crni šorčić, maljave butine i noge, uska crna majica na bratele koja otkriva tamnije fleke ispod miške i po sredini grudi. lepo isklesane ruke sa mišićima. Ispod majice se naziru trbušanjci. Napravio je neku frajersku namrštenu facu dok je ovo fotkao. Prejebozavan je i učinio je da mi kita poskoči u uskim pantalonama. Kara mi sve više bubri i počinje da mi ovlažuje gaće.
– Aniči, idem do toaleta. Prolazim pored Sandre, treba da uzmem nešto?
– Ne, ne, ništa sad.
Napaljen, prošao sam pola firme krijući nadignutu kitu. Ulazim u toalet i ulećem u prvu slobodnu kabinu. Nestrpljivo i nespretno otkopčavam kaiš i šlic, a zatim spuštam pantalone i umrljane bele gaće. Jednu nogu dižem na dasku WC šolje dok sam drugom na pločicama. Trtim se i širim bulju.
Na dva prsta leve ruke pljujem dok desnom rukom držim telefon na čijem je ekrenu Igorova slika. Razmazujem pljuvačku po dlakavom čmaru i svom silnom nabijam prste u njega. Brzim pokretima ih izvlačim pa ponovo uguravam. Otimaju mi se uzdasi dok zamišljam Igrora bez majice i šta krije ispod tog šortsa. Vadim prste iz čmara, prinosim ih usnama i trpam ih u usta. Sisam ih i ližem, a onda ih ponovo vraćam među bulju.
Kakvog li mu je oblika kita? Koje je veličine? Uteravam i treći prst i ubrzavam ritam. Da li je s kožicom ili obrezan? Kakvog li je ukusa? Kakvog mirisa? Osećam da sam blizu orgazma i prestajem sa nabijanjem. Više se ne trtim i isravljam se nad WC šoljom podižući dasku. Pljujem na kurčinu i drkam je sumanutom brzinom. Da li mu je uzak čmar? Koje je boje? Da li obrijan ili dlakav? Da li mu je probušen ili ne? Svršavam po celoj šolji dok par kapljica sperme završava i na mojim crnim cipelama.
Dahćem u kabini kao da su unutra nas dvojica. Toalet papirom skupljam svu rasutu spermu a zatim ga gužvam i bacam u šolju. Moglo bi se reći da ovaj toalet i ja imamo intimnu istoriju koliko sam bezbrojano puta doživao vrhunac u njumu zamišljajući razne kolege koje su me ložile kako me trte, ali i kako ja trtim njih.
Na povratku se za pultom javljam sekretarici Sandri i započinjemo neobavezno čavraljanje o vikendu. Vrata direktorove kancelarije se otvaraju i iz nje izlazi, sa sve šeširom na glavi, gospođa Kacagić. Uvek elegantna i doterana, besprekorne frizure, nakinđurena od glave do pete sa smaragdima, draguljima i dijamantima. Uvek je u odevnim kombinacijama poznatih dizajnera kojima privlači pažnju gde god se pojavi. U aprilu je napunila 45 godina ali zahvaljujući botoksu i tretmanima ne izgleda ni dan starija od 32. Privilegije bogatih. Da nije žena poznatog biznisemena, bila bi glumica, prava umišljena diva.
– Sandra, da li si spremila papire koje sam tražila? – hladnim tonom se obraća sekretarici, sa pogledom u plafon, ni ne obraćajući pažnju na mene.
– Jesam gospođo Magdalena. Spremni su – pruža joj fasciklu preko pulta.
– Odlično – uzima fasciklu i gracioznim hodom napušta prostoriju.
– Oh! Kao da su joj metlu nabili u guzicu! – šapuće Sandra nakon što je ova izašla – I taj šešir od dva metra je nataknula na glavu po ovoj vrućinštini.
– Nataknula bi i ti da je Dior – kezim se.
– Sve za Diora.
Kacagići su dosta dugo u braku i imaju sina i ćerku koji studiraju negde u inostranstvu. Taj brak je sada radi formalnosti ali svima je poznato da i on i ona imaju nekoga sa strane. Privlače dosta medijske pažnje i tablodi vole da pišu o njima. Mi kao zaposleni u firmi često imamo tu čast da i pre samih novinara prisustvujumo sceni koju Magadalena Kacagić uvek voli da priredi. Tu ste u prilici da čujete najkulturnije psovke jedne dame. Buka i arlauka ovde nikome nisu strani.
Vraćam se u kancelariju i kupim papire sa stola.
– Veštica je izvukla metlu i odletela. Moram ovo da mu nosim.
– Možda sad nije najbolji trenutak – govori mi Ana – Verovatno je iznerviran nakon nje. Ko i uvek. Možda bolje da sačekaš.
– On je uvek iznerivaran, a ovo više ne može da čeka. Nosim mu ovo… – pokazujem tucu papira i mrštim se – i ovo će potrajati.
Opet sam u hodniku i stojim ispred direktorovih vrata, na trenutak se nećkam, a onda čitam ugravirani natpis na vratima: „DANILO KACAGIĆ, DIREKTOR”, i hvatam se za kvaku ni ne kucajući.
Posao sa direktorom je ipak na prvom mestu…
Kancelarija je sva u staklenim prozorima sa spoljašnje strane i pruža neverovatan pogled na Beograd. Danilo sedi zavaljen u svojoj radnoj fotelji sa ispruženim nogama na stolu i vodi žučni razgovor preko telefona. Obučen je u skupoceno sivo odelo Desmond Merrion dok se crne cipele sa znakom Louis Vuitton cakle. Nisam u fazonu lizanja obuće ali ove cipeli bi definintvno mogao da ližem. Kratko podšišana uredna frizura sa svakom dlakom na svom mestu. Crna kosa prošarana sedim mu daje naverovatan seksipil. Više je seda nego crna, kao i bradica od tri dana. Odaje utisak prave muške švalerčine koja juri za svakom suknjom. Ima 46 godina i savršeno ih nosi. Sve na njemu je krupno i nabildovano: ogromne grudi, ruke, butine i ogromna bulja u tesnim pantalonama. U svojoj vili ima sopstvenu teretanu u kojoj provodi dnevno bar 3 sata dižući tegove, bildujući se, i šta sve ne na silnim spravama. Sve to ostavlja vidljivi trag i svaki mišić mu je izvajan do savršenstva. Za svakog mlađeg pedera on je definicija i fantazija tatice. Bar sam ja tako zamišljao svog taticu u mlađim danima.
Neprimetno zaključavam vrata kancelarije za sobom i prilazim njegovom stolu. Kako se približavam to jače osećam jak miris njegovog parfema Montblanc Explorer. Polako se krećem oko stola posmatrajući ga kako razgovara. Dolazim do njega i naginjem se na radnu površinu ostavljajući papire ispred. Tako nagužen počinjem laganim pokretima da vrtim guzom. Gaće mi se octvaraju ispod tesnih plavih pantalona.
Postalo je toliko tesno da mislim da će pantalone popucati po šavovima i otkriti bele gaće. Danilo i dalje priča, a onda me odjednom lupi šamarčinu po guzici. Kancelarijom odjeknu jak pucanj i siguran sam da su ga svi i izvan nje čuli. Iznenađen sam jer nisam očekivao ovoliku jačinu udarca, ali svejedno mi prija, i to jako. Guzica mi bridi a čmar svrbi još više. Ovo može samo da znači da ništa nije jebao za vikend i da će me upravo sad divljački izjebati. Sad sam još više nadražen.
U životu mi se samo jednom dogodilo da pronađem kurac koji je dizajniran tj. stvoren za moj čmar u potpunosti. Takva je Danilova kurčina, kad prodre u mene ispuni svaki milimetar moje unutrašnjosti. Ne ostavlja ni mrvicu slobodnog prostora niti praznine. Svojom dužinom i širinom dotačinje sve moje erogene tačke. Niko me u životu nije izjebao kao on. Savršenstvo stvoreno samo za moj čmar.
Sad me jednom rukom mazi po guzi preko pantalona dok drugom i dalje drži telefon. Bacam pogled na njegovu nabreklinu i oblizujem usne.
– Moram da idem sad – na kraju prekida vezu i baca mobilni iz ruku. Ustaje dok sam ja i dalje natrćen za stolom i snažno se pribija uz mene. Osećam nabreklinu među guzovima. – Bio si nevaljao za vikend – dahće mi za vratom i gricka uvo.
– Nisam tatice – stenjem.
– Bio si. Ostavio si taticu samog sa onolikom kurčinom.
– Žao mi je tatice. Pogrešio sam. Kazni me.
– To ću i uraditi – i lupa mi guzicu još jednom. – Cela prostorija mi se trese od udarca a ja jauknem kurvinjski:
– Ahhh!
– Jel’ primila halapljiva pička koji kurac za vikend? – Pljus! Još jedno lupanje.
– Mmmm – cvilim moleći za kurac.
– Pitam, jel’ primila? – povisuje ton i čupa me za kosu.
– Nije tatice, kunem se. Znam da samo ti možeš da mi je karaš.
– Tako je dečko. Nijedan drugi kurac ne može da završi u tvojoj prljavoj pički osim taticinog. To ti je jasno? – mazi mi bulju i još intenzivnije trlja nabreklinu o nju. Od žestine pokreta i njegove i moje pantalone će se istanjiti.
– Da tatice, jasno mi je.
– Šta ti je jasno? – sada me jače čupa za kosu.
– Moja… ahh… prljava pička je samo za tebe – ovo izgovaram u potpunoj ekstazi dok u mislima ponavljam kao mantru – skini svoje pantalone! Skini moje pantalone. Nabij mi ga – kao da bacam čini.
– To je tatin dobar dečko. Da vidimo sad tu dlkavu pičketinu.
Nastavak: Miris kita: Posao na prvom mestu (II deo)
Autor ovog posta je:
Milan Lepljivi
Kurac. Postoji li lepša stvar na svetu? Predmet mojih najvećih čežnji i skrivenih želja. Toliko različitih veličina, oblika, boja, aroma i ukusa. Taj miris kad vam se uvuče u nozdrve. Upoznaću vas sa nekoliko kurčeva koji upotpunjuju moj život i daju mu svrhu. Možemo da počnemo…
Registrovani korisnici ne vide reklame
