Marinela i Milan. Ljiljana u šumici.
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Marinela i Milan. Tamo gde su strast i srce.
Milan je bio siguran da imaju vremena na pretek. Ljiljana je bila na simpozijumu u Novom Sadu – tri dana predavanja, večera sa kolegama, hotelska soba rezervisana unapred. Sve provereno, sve racionalno.
Kao i njihov brak poslednjih godina: precizan, uredan, bez iznenađenja, bez predigre, seks jednom nedeljno, timski rad smorenih supružnika. Marinelin dolazak u njegov stan bio obojen ogoljenom intimnošću. Ovo više nije bio neutralni hotelski prostor već njegov život.
Stan je mirisao na kafu, knjige i tanke, crne cigariljose. Na naviku. Marinela je hodala polako, oprezno, kao da zna da svaki njen korak ostavlja trag. Gledala je fotografije na polici – putovanja, osmesi, jedno drugo vreme.
Stamena, prsata žena lepih crta lica, duge, kovrdžave crne kose i zlatnih očiju je izazivala s fotografija. Zamislila je, nije znala ni sama zašto, s Milanovim udom između tih velikih, kruškastih sisa. Blago golicanje u međunožju – osetila ga je, nije mogla da porekne.
– Ona izgleda… mirno – rekla je tiho.
– I jeste – odgovorio je Milan. – Previše.
Razgovarali su dugo. Nije bilo žurbe. Kao da su oboje osećali da je ovo susret koji nosi težinu veće odluke nego prvi. Dodiri su bili retki, ali značajni – ruka na naslonu fotelje, ramena koja su se dotakla dok su stajali pored prozora.
Kada su se poljubili, to je bilo tiho, gotovo neosetno, kao prvi put. U tom trenutku, ključ se okrenuo u bravi. Ljiljana je ušla umorna, sa torbom prebačenom preko ramena i mislima o idiotu od organizatora koji je u poslednjem trenutku otkazao skup.
Mlada žena stajala je pored prozora, bleda, sa rukama sklopljenim ispred sebe. Milan je stajao između njih, kao loše postavljen most. Vreme je stalo. Ljiljana je, kao doktorka, bila imuna na krize, na trenutke kada se donose teške odluke bez dramatike.
Prvo što je osetila nije bio bes – već iznenađenje. Zatim radoznalost. A tek onda bol.
– Ko je ona? – pitala je mirno. Milan je otvorio usta, ali Marinela je bila brža.
– Marinela – rekla je. – Ja… nisam znala… – Ljiljana ju je posmatrala pažljivo, profesionalno, kao skoro pa neizlečiv slučaj.
– Ni ja nisam znala da ću da naletim na tebe – rekla je Ljiljana i spustila torbu. – Hajde, idi. Odmah – rekla je potom i skrenula pogled u stranu. Marinela je pogledala Milana koji je, bled kao kreč, klimnuo glavom i ona je izjurila napolje.
– Lili… – počeo je Milan.
– Kriza srednjih godina.. Nemam reči. Milane, otkad si postao tako predvidljiv?
Ljiljana nije donela odluku te večeri. Ne onako kako ljudi zamišljaju odluke – jasno, glasno, sa početkom i krajem. Ona je samo ostala budna dugo nakon što je Milan zaspao na kauču, gledajući u plafon i slušajući poznato disanje čoveka za koga je mislila da ga poznaje bolje od sebe.
Bes nije bio dominantan osećaj. Bio je tu, ali ispod njega – povređen ponos. I nešto opasnije: želja da povrati kontrolu.
Marinela joj se vraćala u misli. Uzela je muževljev laptop (mobilni je bio kod njega, u dnevnoj sobi) i počela da pretura po internet istoriji a potom, saznavši ono što već znamo, otvorila Teams, ulogovala se i, gle čuda, tu je, onlajn, bila Marinela.
– Ovde Ljiljana, Milanova žena. Nemoj da brineš, ne želim da te proganjam. Hoću da znam zašto. Toliko mi duguješ. Ako želiš, možemo na piće. To jest, ako imaš gram savesti. –Marinela je odgovorila posle sat vremena:
– U redu.
…
Kafić na Dorćolu bio je tih, s par gostiju. Ljiljana je stigla prva, smirena, elegantna, ali s nemirom koji nije mogla da sakrije. Ruke su joj bile nemirne, a to što je prestala s pušenjem pre tri meseca nije pomagalo.
Kada je Marinela ušla Ljiljana je pomislila – i da mi ne kaže zašo, jasno mi je šta Milan vidi u njoj. I ja bih, da sam on, došla u iskušenje.
Razgovor je počeo oprezno. O Milanu – ali ne kao centru, već kao tački preseka. O vezama koje nisu onakve kakve izgledaju spolja. O izborima koje prave ljudi različitih godina iz istih razloga.
– Ne želim da ti budem neprijatelj – rekla je Ljiljana.
– Ni ja – odgovorila je Marinela. – Izvini, ja nisam znala.
– Znala si, mala. A i da nisi, videla si da je oženjen kad si ušla u našu dnevnu sobu. I znam, takođe, da ovo između vas nije samo seks. Ne prekidaj me. Dakle…
Primetila je kako Marinela sluša – pažljivo, sa interesovanjem. Kako joj se osmeh menja kada se Ljiljana opusti, kada prestane da bude doktorka, supruga, racionalna odrasla osoba – i postane samo žena.
To je bio trenutak kada je osveta dobila oblik. Ne kao plan. Kao impuls. Pod izgovorom da mora da ide na posao i da ovaj razgovor moraju nastaviti, Ljiljana je otišla nakon manje od petnaest minuta.
Sledeći susret, zakazan za nedelju, je iz kafe prešao u dugu šetnju a šetnja u razgovor koji traje do kasno u noć… Marinela je osećala zbunjenost koju nije očekivala. Privlačnost prema Ljiljani bila je tiha, ali postojana.
Nije bila slična onoj prema Milanu. Bila je mekša. Dublja. Više uznemirujuća.
– Znam da ovo možda izgleda kao igra – rekla je dok su sedele na klupi na Dunavskom keju. – Ali za mene nije.
Ljiljana je ćutala dugo. U tom ćutanju, Marinela je shvatila istinu – da je Ljiljana započela sve ovo iz potrebe da vrati udarac. Ali isto tako je shvatila nešto drugo: da se stvari više ne odvijaju samo po toj logici.
– Ne mora da bude ovako, rekla je i nežno spustila šaku na Ljiljaninu.
– Kako to misliš?
– Ako nekako, ikako mogu da popravim situaciju, ja ću to uraditi. Ja znam da te Milan voli i ti voliš njega i nisam htela da ispadne ovako… Veruj mi. Nije ni on. On je divan čovek.
– Nemoj ti meni o mom mužu!
– Izvini ali, stvarno, ako želiš, učiniću sve što treba.
– Ne, nećeš! Nemaš petlju – odgovorila je Ljiljana i nevaljalo joj se osmehnula.
– Imam. Hajde, reci.
Liljana ju je uzela za ruku i, kao da je njen pacijent, povela do šumarka. Mrak se već spustio i nigde nije bilo ni žive duše, samo lagani topao vetar i velika tužna vrba čiju je koru osetila na svojim leđima. Grebala je na prijatan način.
– Priđi mi, šta si se stisla? – Zadigla je svoju džins suknju i otkrila fino obrijanu picu – s brazilkom.
– Ja ne mogu…
– Rekla si da si spremna za sve.
Ljijana je zgrabila Marinelu za potiljak…
– A mom mužu si mogla da popušiš kurac? Hajde, dole.
– Zašto?
– Da te ponizim… A i nikad nisam probala pa sam malo radoznala. Hajde, dole!
Marinela je krotko klekla na bockavu zelenu travu, ispružila jezik i krenula prema usminama Ljiljinim. Nije joj bio prvi put – Olja, njena drugarica iz srednje škole je bila njena prva i jedina. Par puta su eksperimentisale kad je noćila kod nje. Tada su imale jedva osamnaest. Prestale su kad je upoznala Ivana.
Sočna, zrela đana, raskrečena, žudno je dočekala njen jezik. Prvi, drugi, treći liz, napupeli klitoris. Dala je njenim usminama veliki francuski poljubac.
– To, tako, vidim da znaš, ahhhh… Je l’ znaš, kurvice mala?
– Mhmmmpppffff.
Ljilja je zgrabila njenu glavu i pribila uz sebe. Moćni kukovi su krenuli da se pokreću, melju njene obraze, nos, usta, pičani sokovi potekoše. Šake mlade preljubnice su se podigle naviše na velike, teške dojke, mazile ih dok je jezik vršljao tuda svuda; čas u pizdi, čas na klitu, unutrašnjoj strani butina.
Volela je malena ovo, taj diktirani ritam, tu zrelu raskoš, napukli, osvetnički glas crne žene.
– Budi dobra prema meni, mala, i ja u biti dobra prema tebi. Tucaj me, ufff, bolja si od Milana u kunilingusssu… Tako, sisaj labije, ne spuštaj šake, čekaj…
Sad je oslobodila sise haltera i prstići su mogli da zavrću njene velike kupine. Opsluživala je boginju prirode, plodnosti, i volela to, iako ponižena i zgromljena. Krišom je jednu šaku spustila u svoj šorts i počela da trlja pičkicu.
– A ne, obe sise, hajde, mesi ih, ne ujedaju, tako… Levu ruku spusti na moje dupe, mazi ga, ah, niže, niže, do anusa, zabij ga, odmah, srednjak… Ahhhh!
Ljiljana je otvorila oči i pogledala ka nebu. Puni Mesec, bludan, zaštitnik zverskog i paganskog, bacao je svetlost na dve tribade. Zenice joj se raširiše, one što pripadahu ljubavnici i lavici.
– Dublje mala, dublje, i picu i guzu aaaaaaaahhhhhhhh!
Iwon
Nastavak: Milan, Marinela i Ljiljana uživaju u analu
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
