Todor, prijatelj mog muža, III deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Todor, prijatelj mog muža, II deo
Kroz san čujem nekakvu zvonjavu. Upornu i jasnu. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim, ne otvarajući oči, da neko zvoni na ulaznim vratima. Zato, naglo otvorim oči te me zaslepeše zraci Sunca koji obasjavaju naša gola tela isprepletana na mom bračnom krevetu. Nekako se iskobeljam ispod Todorove telesine, čija gornja polovina leži na Radinom stomaku. Sklonim Miloševu ruku sa mojih sisa i bešumno ustanem sa kreveta. Prolazim holom i priđem ulaznim vratima. Kroz niz malih, vertikalno nanizanih stakala, vidim pred vratima tri siluete. A kada zvirnem kroz špijunku, zabezeknem se. Ukoči me strah… strepnja od zle vesti. Vidim napolju pred vratima oficira (ili podoficira, ne razumem se u činove). Pod levom miškom drži šapku, a desna mu ruka na tasteru zvona, koje ječi u mojoj glavi. Iza njega su dva vojnika sa belim opasačima. Tresući se, onako gola, nepomično ih gledam, sve dok mi se nekakvo belilo ne navuče na oči. Poslednje čega se sećam jeste moj krik, koji čujem i sada dok ovo pišem.
Sledeće čega se sećam jeste mrak i nekakav neobičan miris, koji mi je uvek razdirao nozdrve. Čujem glasove oko sebe, a ne vidim nikoga. Neko me šamara. Među onim rečima prepoznah i moje ime. Neko me doziva. A onda – nekoliko glava iznad mog lica. Među njma prepoznajem Radu. Stoji malo podalje od mene u mom bade-mantilu. Pored nje Miloš u pantalonama i neupasanoj košulji. Setih se da tu treba da bude i Todor, ali ga ne vidim. Mom licu najbliža je seda glava čoveka svog u belom. Pored njega je kratko podašišana plavuša lepog lica, isto u beloj odeždi.
– Dobro je! Dolazi k sebi… – čujem nekog iznad moje glave. Usmerim pogled iznad svog uzglavlja i vidim ono uniformisano lice. Setih se! Svega se setih! Ali, ovaj put nema glasa od mene. Samo suze potekoše. Ruke! Trebaju mi ruke da ih obrišem. Tek tada primetih da mi je u levu zabodena igla, te izvlačim desnu ispod čaršafa kojim sam pokrivena. Šaka mi dodiruje golo telo. Pa ja sam gola!… načisto gola!
– Gospođo… – začuh onaj meni nepoznat glas, koji prekide Todorov:
– Kapetane… nema potrebevi da joj saopštavate. Mi će mo joj sve objasniti. Važno je da nije opasno.
– Dobro, ako je tako – začuh odsečan glas i oglasi se škripa čizama po parketu. Kada se vrata zalupiše, potražih pogledom Todora. Rada to primeti, pa mi priđe i kleknu na pod pored mene.
– Ne boj se! Sve je dobro! Onesvestila si se a da nisi ni saznala da ti je muž ranjen. Sinoć je eksplodirala avionska bomba, izbacila ga iz rova, Izgubio je svest i deo bombe ga ranio. Iskrvario je, ali je živ transportovan do niške vojne bolnice. Operisan je. Iz Niša su javili da je dobro. Kažu da je primio krv i van je životne opasnosti. – Samo gledam u njene usne. I ne osetih kada mi medicinska sestra izvadi iglu iz vene, smota providno crevo i sa bocom spakova u torbu. Doktor mi povuče donje kapke nadole i zagleda mi se u oči. Odlazeći od kreveta na kome ležim, obrati se onim troma:
– Neka miruje. Da pije što više tečnosti. Do viđenja. – Čujem kako ih Todor ispraća. Ja se lagano uspravljam u krevetu uz uzglavlje. Čaršaf mi skliza niz telo i zabelasaše se gole sise. I ne pokušah da ih pokrijem.
A onda, počeše da mi prinose: vodu… sok… istovremeno skuvaše i kafu, pa i čaj. Todor se odnekuda vrati noseći kesu sa mlekom, voćem, konzervama hrane i kutijama slatkiša. Dok se muvaju oko mene, vidim da su oba muškarca bosi, a Rada ispod mog ogrtača nema ništa na telu. Kao da ne verujem sebi, podigoh u krilo mi srozani čaršaf i zagledah ispod njega. Vidim da sam načisto gola.
– Ne boj se. Vojska te nije videla golu, a doktor i sestra jesu. Šta te briga za njih. Oni moraju da ćute – čujem kako Todor govori. I ispričali su mi: kako sam se srozala pored vrata, a Rada vrisnula te više nisu mogli da ćute. Na brzinu su se obukli koliko-toliko, mene preneli golu na krevet i prekrili čaršafom, a onda od kapetana saznali šta se sinoć desilo Rad Milu. Pozvali su hitnu pomoć da mi pruži pomoć i oni su me osvestili. Bilo je to nakon rađanja Sunca majskog dana. A to veče, noćas, kada je Rad Mil stradao, ja sam bestijala.
Zavladala je neprijatna tišina koju sam ja remetila svojim šmrcanjem i jecajima. Prva se odvažila Rada koja mi je prišla ponovo krevetu, i legla pored mene umirujući me rečima da nema zašto da brinem.
– Ne vredi!… Za džaba mi pričaš! Moram ga videti! – kažem im i ustajem. Pokušavaju me vratiti u krevet, ali se ja ne predajem. I ne hajem što sam gola pred njima… što me njihove ruke grle… dodiruju svuda po telu. Prate me u kupatilo i ne uspevaju da me spreče da se otuširam. A onda počnem da se oblačim…
– Gde ćeš to? – pita me Todor.
– U Niš.
– Kako… čime… kada?
– Mi će mo je odvesti kolima – začuh Radu. I zaista i ona i Miloš se počeše odevati. Kada to vide Todor poče i on da se oblači mrmljajući:
– … pa danas je nedelja…
Tačno u 13:30 časova bili smo pred vojnom bolnicom u Nišu. Meni su dozvolili da vidim muža. Doista samo kroz staklo, ali sam videla da diše, da je živ i saznala da nije u opasnosti. Objasnili su mi da je teže kontuzovan i ranjen jer mu je geler isekao venu na levoj butini kroz koju je iskrvario. Kako ga nije bilo na prozivci nakon granatiranja, krenuli su da ga traže i da ga nisu našli malo dublje u šumi, iskrvario bi do smrti. Rekli su mi da je dobro podneo operaciju, da je jak i da se ne plašim za njegov život, te da neće ostati invalid. Sada je u veštački izazvanoj komi da lakše podnese jake bolove. Vidim da nije potpuno svestan. Samo me gleda ne reagujući bilo kako. Kada sam morala da odem, poslala sam mu poljubac misleći da to ne vidi, ali mi se učinilo da se krajem usana osmehnuo. Da li jeste ili nije – ne znam, ali je mene to učinilo presrećnom. Jeste nemoćan, ali mi se osmehnuo! Mojoj radosti nije bilo kraja što će moj junak živeti! Tako sam se osećala ponosnom, a taj ponos je rasterao strah… zebnju… smušenost. Opet sam ona stara Zana.
Večerali smo u jednom etno restoranu. Tokom večere smo odlučili da se ne vozimo skoro 500 km natrag, već da noćimo u hotelu. Dogovorimo se da ja i Rada uzmemo jednu dvokrevetnu sobu, a Todor i Miloš drugu.
Svi smo popili malo više vina i jezici su nam se razvezali. Poneseni sretnim ishodom po mog Rad Mila, pale su i prve šale na moj račun. Šta bih ja… kako bih… i koliko moogla izdržati bez sexa – kurca… i tako. Pala su i peckanja kakav je ko bio prethodne noći, a onda su me napali da treba da častim. Onako radosna – pristala sam i kupila nekavo vino koje smo poneli u sobe. Ona dvojica su nas čekali pred liftom i kada je Todor video samo buteljku vina, prošaputao je:
– Ne misliš valjda, da ćemo primiti samo tolicnu čast…
Ono dvoje su se nasmejali, meni i ako je bilo smešno… nije priličilo da se smejem. U liftu je Miloš napao na Radu grleći je. Todoru je bilo neprijatno da mi priđe te smo tako stigli u sobu koju su oni nazvali „devojačkom”.
Dok smo pijuckali vino, Miloš je milovao Radu i bestidno joj zavlačio ruku pod svečanu haljinu. Zavalio ju je na krevet i milovao celo raspičje… butine… stomak, a najviše picine usmine. Lepo se videlo kako počinju da se sjaje – vlaže.
Todor i ja smo sedeli na drugom krevetu i gledali šta oni rade…
Todor nije smeo da mi pipne ruku, a kamo li da pokuša nešto više od toga. A ja u početku nisam bila uzbuđena. Ponašanje Rade i Miloša sam posmatrala kao produžetak svih onih šala… dosetki i peckanja – zadirkivanja u vezi događanja prethodne noći. Ali kada su njih dvoje zaćutali, shvatili smo i ja i Todor da oni plivaju u vode sexa. Ta spoznaja nas dvoje nije mogla ostaviti ravnodušnim. Oboje smo netremice gledali u njihova tela i igru i vidno ubrzano disali.
– Ja ne mogu više ovako… – začuh Todora, koji se uspravi i uputi ka kupatilu. Ja mislim da hoće na mene, pa ubeđujem sebe da nema razloga da ga ne „častim“ i da imam više razloga za veselje. No, on kada izađe iz kupatila krete ka krevetu na kome se svlače ono dvoje. Iskoristi Todor Miloševu zauzetost svlačenjem pantalona pa zagrli Radu i poče među njima dug i sočan poljubac.
Miloš se oslobodi odeće i kleknu na pod Radi pored nogu. Šakama je dohvati za kolena te joj rastavi butine. U njenom međunožju sudariše se Miloševo teme i Todorova šaka. Nasmejaše se ovom sukobu. Ne izdržah ni ja. Miloševa leđa mi zaklanjaju vidik, ali se izvirujemi sa strane vidim kako Todorovi prsti pomiču gaćice sa Radine pičke i čine je dostupnom Miloševom jeziku. Poneki Todorov prst zamakne među njene otekle usmine. Rada se svlači guzom ka ivici kreveta odižući je u vis sa postelje. Prosto traži od Miloša da joj svuče gaćice. A kada to Miloš i učini, zasjaktaše se u Radinom međunožju crne, kovrrdžave dlačice na pički…
Ona žmuri i čeka da je neko od njih ubode… da je dovedu do orgazmične ekstaze. Znam kako joj je lepo pa i meni došlo da doprinesem njenoj lepoti… sreći i zadovoljstvu. Slatko bih joj polizala pičkicu, ali ne mogu da priđem od ove dvojice.
Gledam kako se otimaju dva mužjaka oko jedne ženke. Oko njenog spolovila… njene pičkice. Kako su se otimali oko njenih sisa… usana – a opet mi to njihovo otimanjene izgleda kao borba. Izgleda mi kao da jedan drugom ustupaju mesto na Radinom telu. Kada je Todor ljubi milujući jednu sisu, Miloš joj ljubi stomak i drugu sisu. A kada se Todor zaputi usnama niz njene grudi i preko stomaka ka pički, Miloš se povlači i ustupa mu mesto, a svojim usnama ide na Radine, koje tek što su napustile Todorove.
Ova spoznaja mi ih učini tako pitomim i privlačnim… dobronamernim. Tako predusetljivim ka Radinom zadovoljenju, da sam osetila naklonost ka njima. Poštovala sam njihovo držanje… njihov odnos, poštovanje jedno drugog i prosto sam ih poželela svo troje na meni… ali, moj Rad Mil leži u bolnici ranjen.
– Hej Zana! Hajde pomozi mi… ne mogu sama protiv njih dvojice…
– A kako sam ja sinoć ugostila obojicu? Primila ih zajedno istovremeno u sebe.
– Hahahaha… „dva u jednoj“ – nasmeja se Todor. Nasmejaše se i ono dvoje i za to vreme prekidoše Radino milovanje. Ovaj moj odgovor Radi, kao da oslobodi Todora, koji onako ležeći pored Rade, pruži mi ruku. Njegova ruka osta prazna u vazduhu nekoliko trenutaka, a onda joj se pridružiše moji prsti. Njegovi prsti ščepaše moje i njegova ruka me trgnu te me naglo privuče k njima i ja se strovalih na njih troje. Nekom moje lice… nekom moje sise, a nekome se moje butine uglaviše među noge. Todorove usne ljube moje, a Radine – moje sise, dok Miloševe ljube moj vrat. Pičku mi kroz tanani til masira nečije koleno.
– Stanite! Udaviste me! – oglasi se Rada, te se ja podigoh sa njenog tela. Ustade i Miloš, on već nag, dok Todor ležeći pored Rade i svlači jedino što ima na sebi – gaćice. Rada skida haljinicu i onda se svo troje ustremiše na mene. Ne znam šta su mi sve radili i šta je ko radio na meni. Osećala sam ih svuda po telu, kao da sam im ja bila cilj. A možda i jesam. Možda su hteli da me u potpunosti rehabilituju od stresa koji sam doživela prethodne noći. A možda sam im trebala da sebe zadovolje.
Kako bilo da bilo – meni je prelepo. Svuda prsti – lagani kao mačiji rep. Telom mi klize tesne helanke nategnute preko moga tela… i majicu svlače. Gaćice mi trgaju. Njihovi jezici mi kližu i vlaže sisama i stomakom. Nečiji zubi mi grickaju bradavice na sisama, a nečije usne vlaže obe butine s unutrašnjih strana. Snažne ruke me dižu i prenose na drugi krevet. Postaviše me na kolena i laktove. Razmiču mi kolena a druge ruke povlače guzu unazad i podižu je za malo u vis. Pripremaju me za nečiji kurac da ga ugnezde u moju pičku. A za sve to vreme, tanki prsti mi rovare po njoj, koja je toliko već mokra da iz nje kaplje.
Da li su to moji sokovi koji pripremaju mi pičku za kurac ili možda pišnem od zadovoljstva – ne znam…
A onda osetih na anusu, gladak i čvrst glavić. Neko ga zamoči u pičku, nakvasi ga njenim sokovima, pa onda provuče dva-tri puta između usmina. Pokušah da ga uhvatim stiskom picinih mišića, ali ne stigoh. Plitko je zalazio u picu i uvek mi je izmicao. Dosetih se, pa kada je sledećeg puta bio na ulazu u vaginalni kanal, cimnuh se telom unazad… ka njemu i nabih se na nečiji debeo kurac. Stegnuh ga mišićima, ali on iskliza unazad pa za kratko pica ostade bez njega. No, ne ostade zadugo pica bez njega. Na mah se sjuri u nj. Iz nje prsnuše sitne kapnice uz pljesak muških butina o moje guzove…
Tako dva-tri puta, a onda čuh Todora:
– Pusti mene! – i tek tada sam shvatila da me jebao Miloš. I zaista – izvuče ga Miloš iz pičkice koja osta da zjapi toliko raširena, da osetih u uzavreloj njenoj dubini hladnoću koju odmah smeni toplo meso. Valjkasto, pa debelo i dovoljno dugačko da me svu popuni. Znam. Todor je to. On na meni a njegov kurac u meni. Ubada me. Zariva se u svaki kutak moje pičke, a ja mu se poturam i nameštam, da je nijedan put ne promaši. I taman da zađem u lepotu iz koje nema povratka i koja se rečima ne može opisati, kada se oglasi Miloš:
– E, sada ja! – i zaista… izađe onaj debeli i klizav kurac, da bi ustupio mesto istom takvom, ali nekako suvom, što mi je godilo jer me je više parao… više se lepio za zidove moje vulve… Po tome znadoh da mi ne dolazi direktno iz Radine pičke.
A da bih videla, hoće li Radu jebati Toša, pogledah onako sagnuta između svojih nogu na susedan krevet i ugledah Radu kako ležeći na leđima sačekuje Todora. On se uglavi među njene butine i dalje na vidim njihovo spajanje od Todorovih leđa i guze.
A u meni Milošev kurac bubri… nekako jedra, nadima se i propinje. Osećam ga svakom tačkom moje vulve u pički. Osećam i njegove dlačice na mom depiliranom raspičju – reckaju me i golicaju. Male usmine kurac izvlači napolje pa na njih onako nežne nalete oštre i bodljikave dlačice koje se zarežu u nežne usmine. Ali taj bol – bockanje, ne sprečava moje uživanje. Čak je to novi moj doživljaj koji me intezivnije vodi do svršavanja.
I zaista. Nije se Miloš zario u moju pičku više od 5-6 puta, strese me nekakva struja. Sa svih strana mog tela, iz dubine moje utrobe, jure strelice u moje međunožje. Telo mi se talasa, koža gori a pička otekla i sluzava. Plače. Plače od lepote. Plačem i ja… suze mi naviru na oči a ne znam zašto. Da li zbog tuge ili sreće? Uglavnom – lepo mi je! Prelepo! Grči mi se vulva u talasima što u mozgu izaziva impulse za pojačano lučenje serotina – hormona sreće. Toplota iz pičke širi se okolo nje u međunožju i dalje preko butina i malog stomaka ka periferiji mog tela. Prati je talasanje mišića te mi celo telo poduzela drhtavica. Koliko je to trajalo – ne znam, ali znam da u jednom momentu osetih kako svi ti znaci mog svršavanja polako plasnu. Traju oni, ali sve su slabiji i slabiji. Ti talasi mog zadovoljstva se stišavaju i baš tada, pre nego će i nestati, osetih kako mi pička naglo ostade pazna, a mogla sam još malo tiho uživati.
Ali, odmah ulete drugi! Smeniše se. Ukliza taj drugi sav mokar. Prokliza kroz pičku tri-četiri puta, i vrati mi jezu koja počela nestajati. Da li zbog saznanja da me sada drugi kurac jebe i da sam nezasita kujica – ponovo me strefi strujni udar. Ponovo mi se naježi koža. U meni opet raste napetost koja se akumulira u mojoj pički, celom telu i mozgu. Osećam kako mi se približava eksplozija te akumulirane napetosti. Ta eksplozija će mi rasturiti pičku… moju utrobu i isplivati na površinu kao smiraj i tela i duha.
Ali opet drugi kurac u meni!
Ne vodim računa i ne razmišljam čiji je! Osećam ga nekako kao nešto svoje… nešto meni milo. I dalje klečim. Više ni ne znam čiji je kurac u meni… u mojoj pički – da li Tošov ili Milošev. Nije mi ni važno. Ne pada mi na pamet da ih prekidam. Ovako ću dok oni budu čvrsti.
– Rado! – dolaze li k tebi? Jebu li tebe?
– Jebuuu… jebuuu – grca Rada.
Pogledam ispod sebe između svojih butina, kad ono čaršaf sav mokar između mojih kolena i oko njih. Mokra fleka se pruža i ka mojoj glavi i doista, manja je, i tačno pod malim trbuhom sa koga je kapala moja sluz… možda i sperma, a možda sam i piškila od lepote a da to nisam znala. Dok gledam u te mrlje osetih nečije prstem kako ulaze u moju pičku. Miluju mi guzu, pa se opet zavlače u nju. Zavlači se jedan… pa dva, i na kraju skupljena sva četiri.
Okrenem se iza sebe da vidim ko mi to rovari pičkicom i vidim Todora kako stoji iza moje guze. Prste mi zavlači u picu, a levom šakom nadrkava mlohavi kurac.
Z A N A
Registrovani korisnici ne vide reklame
Dali i malo osecas neku grizu savest prema tvome muzu??i dali on sve ovo zasluzio..k..rvo