Ipak je bolji kurometaš nego rukometaš
– Hahahahaha… – začuo se neprijatni i podrugljivi kikot sa druge strane žice.
– Jesi li ti prsla, jadna, kakva ženidba, kakvo vezivanje? Pored gomile pičaka oli da na tebe jednu spadnem? Na što si se uradila, jadna, pa kenjaš kano foka? Ako se zaželiš dobrog kurca i ekstra provoda, tu sam, a da se ja odreknem drugih pičaka zbog tebe, nijesam puka… – završio se komentar moga Đetića na temu moje izjavljene zaljubljenosti i potrebe za vezivanjem prilikom nedavnog telefonskog razgovora.
Bila sam besna i pomislila sam u sebi: „Tako ti i treba, Irena, kad se primaš na mafijaša i jebeš uonaokolo kao štuka sa kojekakvim kulovima!“ Bes je preovladao nad povređenošću. Kako sam i mogla da pomislim da će on reagovati blagonaklono na izjavu ljubavi, jebao me pas glupi, džaba mi diploma renomiranog fakulteta. Verujte mi, od poslednjeg karanja sa njim pička mi videla drugi kurac nije. Onako raspomamljena i razuzdana nisam osetila potrebu za drugim kurcem u prethodnom periodu. Posle dužeg vremena sam se bila stvarno zaljubila, gle čuda, u krimosa.
Posle neslavnog epiloga razgovora sa Đetićem, rešila sam da se našikam kao dupe i tako pobedim stres i odagnam bes. Posle izvesnog vremena već dobro uroljana, skinula sam se u seksi veš i počela sama u sobi da izvodim striptiz uz neke živahne i poletne latino numere.
Pozvala sam drugaricu i onako pijana sam uspela da joj objasnim šta me je zadesilo. Dogovrorile smo se da se za pola čuke nađemo i otfuramo na jedno bolje i in mesto, kako bih zaboravila da me je Đetić napušio. Ubrzo smo se našli na mestu odličnog teranja. Mnogo razgolićenih klinki i naroljanih klinaca se sumanuto klatilo u ritmu glasne muzike. Jedva da je bilo par separea sa društvom naših godina i nešto starijom ekipom. Bile smo mortus pijane i sve nam je bilo potaman.
Uvijale smo se razuzdano uz živahne ritmove mešajući izazovno razgolićenim guzicama (treba da nas je sramota pred ovom decom, he, he, he). Jedan od klinaca se posebno zablenuo u mene, samo što mu voda nije pošla na usta. Primetivši da mu je kurčić ispod pantalona baš nabrekao, počela sam još pohotnije da mešam prdarom.
Bilo nam je zabavno da provociramo te klinje koji nisu imali muda da nam priđu. Da jesu, ne odbacujem mogućnost da bi se omrsili. Pošto nisu, neka ga posle drkaju, jer nemaju muda da priđu. Iako sam se za kratko vreme pretvorila u prvorazrednu dronfulju, nisam se srozala baš toliko da startujem klince, koji uzgred verovatno još nisu stekli potrebno iskustvo u karanju.
No, bilo je zabavno. U jednom trenutku, verovatno od velike količine alkohola mi se pripišalo. Vraćavši se iz klonje, onako pijana, zakačila sam lika koji je stajao pored separea sa društvom naših godina i možda malo starijih riba i likova. Rekla sam sorry, a kada se okrenuo i ljubazno rekao da je sve okej, veoma sam se iznenadila. Bio je to lik iz sveta sporta, jedan od mojih davnašnjih favorita, kad su muškarci u pitanju.
Osetila sam strašnu požudu i onako uroljana počela da mu se otvoreno nabacujem
– Baš si mi ulepšao veče, tako sam želela da se upoznamo i ne samo upoznamo, hihihi… – govorila sam pijanim, ali kurvinskim glasom. – Ti i ja imamo slična interesovanja, ti se baviš rukometom, a ja kurometom, hahaha… – moje pijanstvo me je baš ogolilo. – Sigurna sam da si čak i bolji kurometaš, nego rukometaš… – završila sam svoje bestidno nabacivanje. Inače, taj lik koga sam sasvim nenadano srela u klubu mi je bio vrlo simpatičan i pre nego što sam se odala promiskuitetnom životu.
Ranije sam imala bolje kriterijume, bila pristojna cupi, a sportisti su uglavnom okej likovi i muževni tipovi. Posle mnogo orgija sa kojekakvim ološima, eto napokon prilike da „uleti” i neki sportista.
– Večeras sam free, pozivam te na piće u intimnoj atmosferi, i ne samo piće… – reče on vešto i ubrzo krenusmo iz kluba. Drugarici sam mahnula, a ona, videvši sa kim sam otišla na prcanje, mi palcem pokaza podršku.
Pošto je i on, u pauzi sportskih obaveza, dozvolio sebi malo alkohola, uzeli smo taksi. Procenivši iskusno da sam zrela da momentalno primim kurac, umesto u kafić na piće, odveo me je na gajbu. Gajbica je bila moderna i simpatična, a što je najvažnije, imala je udoban kauč. Posle još par čašica i uz zvuke Beri Vajta, već smo se našli u pohotnom zagrljaju.
Ščepao me je za dupe i ne skidajući ekstra kratku suknju, koja je u većini poza otkrivala pola dupeta, napravio je prorez na unihopu slasno njišteći. U jednom trenutku, mimo mog očekivanja, izvadio je kurac iz pičke i vešto ga premestio u već odlično razrađenu bulju. Svršavala sam u naletima neobuzdane požude na talasima pijanstva i ranije simpatije prema mom „kurometašu”.
U pravom trenutku sam procenila kada će svršiti i nakon nekoliko veštih poteza jezikom oko glavića sam izazvala njegovu obilnu ejakulaciju usisavši, čini mi se, punu šolju sperme u usta. Zadovoljno i muževno je dahtao, dok mi je punio usta slasnom spermom.
Ovaj je bio mnogo bolji od mog Đetića
Ubrzo je rasklopio kauč, mužjački me bacio na leđa, podigao noge u vis i zario svoju ćelavu glavu u moje međunožje. Maestralno je lizao moj klitoris u pravim trenucima i na pravim mestima me grickajući. Svršila sam urlajući od zadovoljstva, dok je iz moje pičke isisavao slasnu tečnost.
Nastavio je da me jebe u istom položaju još jedno pola sata, nakon čega smo oboje ponovo svršili.
Nakon kraće pauze, nastavili smo akciju u svim mogućim pozama. U pauzi između prcanja sam mu rekla da sam ljuta na potencijalnog dečka (Đetića), da hoću da se snimamo i da mu iz inata pošaljem taj snimak. U tom trenutku sam bila pijana i nisam imala na umu da Đetića boli kurac sa kim se i da li se ja jebem. Nije on zaljubljen u mene, nego ja u njega.
„Kurometaš” me je zaista odvaljivao od kurca i potvrdio visoku formu, rečeno sportskim vokabularom. Na rastanku sam ga nežno poljubila mazno rekavši da je zaista bolji kurometaš, nego rukometaš. Rekao mi je da ne patim za Đetićem, nego da uživam u životu i seksu.
Dogovorili smo da se ponovo „družimo”, čim se ukaže prilika. Đetiću sam poslala snimak da ga isprovociram, a on me je kulovski ignorisao, ništa nije rekao na moje tucanje sa „kurometašem”. Što me više otkačinje, to više razmišljam o njemu. Besna sam, ali, čini mi, se da bih mu se i dalje potpuno predala. Zovite me „Irena mazohista”. Što reče njegov zemljak: „Čud je ženska smiješna rabota”…