Jahala si me žestoko u kupeu
Registrovani korisnici ne vide reklame
Žurim na železničku stanicu. Neka dosadna kišica ceo put me prati. Kupujem kartu, istrčavam na peron i u zadnjem trenutku ulazim u voz… Gledam gde ima slobodnog mesta. Uđem u jedan kupe, pogledam: dva sredovečna muškarca u kupeu, jedna baka i – ti.
Sednem do prozora u kupeu, iz torbe izvadim laptop i radim nešto za posao, letimično bacim pogled, zastane mi na tebi: čitaš knjigu, s osmehom, očima gutaš redove… OK, pomisliš – žena čita, radim i dalje svoj posao, ali primetih nešto čudno; pre nego što okreneš stranicu prst lizneš da se malo nakvasi i onda okreneš stranicu. Pokušavam par puta da uhvatim ali uvek to brzo uradiš da ne vidim dobro.
Pravim se da radim nešto, a ispod oka gledam i čekam, kažem mozgu da uspori snimak. Tvoj dugi prst kreće polako ka tvom jeziku, dodiruje ga i dok se udaljava od jezika ostaje trag pljuvačke koja se razvači kao žvaka.
Neka jeza mi prostruji telom, pogledah oko sebe; baka do mene spava, muškarci se spremaju da siđu, vidim pakuju stvari. Posle par minuta odlaze, više ne radim samo, gledam tvoj prst, jezik… Obuzima me misao kako umesto tvog prsta je moj miško…
Baka počinje da hrče, trgnem se, ti si prestala da čita. Uzimaš iz tašne čokoladicu, lagano je otvaraš i primičeš usnama. Snima sve svaki tvoj pokret, srce mi lupa jako. Ispružim noge i slučajno dotaknem tvoje, ti kao ne primećuješ, podgneš pogled i uhvatiš kako te gledam s raširenim zenicama. Osmehneš se.
Posle par minuta pogledaš me, malo me zakačiš nogom namerno… Rekoh:
– Izvinite, ne mogu se koncetrisati na posao od vas! – Ti podigneš jednu obrvu i kažeš:
– Zaista!
Klimnuh glavom. Ti ostaviš knjigu, podigneš ruke u vis kao da se istegneš od sedenja u kupeu a tvoje čvrste grudi poskočiše. Iz torbe uzmeš telefon, i pitaš me:
– Izvinite, tek sam uzela ovaj mobilni na dodir, jel’ može na njemu da se instalira Skype? – Rekoh:
– Da, kako da ne, uradiću to odmah. – Za sekund instalirah ti ga i upitah te: – Smem da budem vaš prijatelj? – Nasmešiš se i kažeš:
– dama69.
Dodam te, klik zeleni znak – online dama69! Pošaljem poruku: „Veoma ste lepi!”
I tako, reč po reč, pitaš me zašto sam onako čudno gledao kako okrećeš stranicu, kažem ti da je to nešto najerotičnije što sam video.
– Ha ha – tvoj smeh – to nije ništa, ovo je erotika – kažeš ti i kreneš nogom od mog stopala ka mojim preponama, zamalo da mi ispadne laptop.
U kupeu se čovek lako napali…
Dođeš do mog miška i počneš da praviš kružne pokrete. Napišeš: „Navuci zavese na ulaz u kupeu i dođi do mene”. Uradih to. Pogledah baku preko puta – spava, hrče, odlično. Ruku ti prebacih preko ramena i nežno te poljubih. Uzvratila si poljubac, druga ruka mi je ispod tvoje košulje… Mmmmmmm, nemaš brus, mazim ti grudi, ti spuštaš ruku na moje prepone i diraš moj već nabrekli ud.
Mazim ti sve jače gudi, ljubimo se sve više divlje, ti mi otkopčavaš farmerice, malo ih spuštaš i hvataš ga.
Moja ruka samo kliznu na tvoje meke butine i polako dođe do tvog međunožja, mazim ti ribicu lagano pa sve brže i brže. Pomerim ti malo gaćice i prstom raširim tvoje usmine. Ti mi grickaš usnu, trljam ti jako brzo ribicu, ona se otvara… vlaži se…
Zastaneš i kažeš:
– Pst! Da baka ne čuje. – Ustaneš, skineš gaćice, podigneš suknju i opkoračiš me rukom. Uhvatiš moj ud, staviš ga na ribicu. Vlažna je, malo se promeškoljiš i sama se nabiješ.
Uvhatim te za guzove, zarijem prste u njih… Ljubimo se strasno, toliko jako da smo se zubima udarili, zabolelo je i tebe i mene, ali ne stajemo. Ti poskakuješ po mom mišku, tvoje ruke oko mog vrata, kraičkom oko gledam tvoje jedre grudi i baku – spava i dalje, dobro je.
Prstima ti diram leđa, onako jako da ostaju sve crveni tragovi, pa ih spustim na tvoje guzove i još više te nabijam na sebe. Ribica ti bridi, pravi kontrakcije. Uzdišemo glasno i ti i ja, ljubimo se da budemo tihi, da nas bakica ne čuje.
Ti se izviješ pa sjuriš, i tako par puta, tvoj jezik je duboko u mojim ustima, osećam tvoj dah i mumlanje. Svršavaš, ribica ti se grči oko mog miška. Spuštaš se još par puta, onda zastaneš dok je u tebi do jaja i malo promešaš za kraj.
Digneš malo pogled – oči nam gore. Gledamo se par sekudni, čini se kao večnost. Ustaneš, uzmeš gaćice, obrišeš se i kažeš:
– Uzmi za uspmenu. – Zatim sedneš, središ se i nastaviš da čitaš u kupeu…
Vratim se i ja na mesto, uključim laptop, vratim se poslu. Bakica se probudi:
– Deco gde smo sad? – a ja ti šaljem poruku: „Sad smo na Zemlji, maločas smo bili u oblacima”.
Stiže mi tvoj odgovor: „:)”
Registrovani korisnici ne vide reklame
