Klinac koji je odlično znao da jaše
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Koko, ta prepotentna kučka, obožavala je spermu
Još uvek sam u Parizu. Tih dana se je desio veliki preokret u mom životu. Nekoliko dana sam se intenzivno družio sa Nikom i društvom iz baze. Kako bih skratio priču, jedne večeri uz piće sam slučajno pomenuo Niku kako sam nekada imao firmu za obezbeđenje i da imam iskustva u tome na šta mi je on ponudio posao. Pošto sam imao već sređena dokumenta za rad zahvaljujući kompaniji gde sam do tada radio kao kuvar, ostalo je samo da dam svoj pristanak. Zatražio sam mu da mi da jedan dan da se odlučim, kako bih prespavao i trezvene glave doneo odluku.
Sutradan sam motorom krenuo ka bazi na sastanak sa Nikom. Odlučio sam da prihvatim posao i počnem neko novo poglavlje svog života. Od tog trenutka sam prestao da budem kuvar, bar profesionalno, i počeo da se bavim poslovima obezbeđenja. Sklopio sam ugovor sa, kako je zvanično stajalo na dokumentu, vojskom Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor je bio na godinu dana, finansijski veoma dobar po mene i što je najvažnije, davao mi mogućnost da se posle godinu dana odlučim hoću li nastaviti ili prekinuti.
Suština svega je bila što je vojska htela da te kako oni zovu administrativne poslove prebace na civilno stanovništvo. Taj deo posla je prihvatila jedna privatna kompanija iz Pariza, a Nik je uspeo svojim uticajem da izdejstvuje da ja budem deo te kompanije jer sam „osoba koja uliva poverenje steknuto prethodnim angažovanjem za američke kompanije“, kako je on naveo u dokumentu. Faktički ja sam bio predstavnik američke vojske za komunikaciju i saradnju sa privatnom kompanijom koja je obezbeđivala bazu i vojne objekte. Direktno sam komunicirao i sarađivao sa glavnim iz kompanije koji se zvao Žan.
Elem, tako je krenuo moj rad za američku vojsku u predgrađu Pariza. Posla je bilo na pretek, ali srećom to je bio posao koji sam ja dobro poznavao tako da mi osim oduzimanja vremena nije predstavljao problem. Međutim, nakon desetak dana shvatio sam da sve jednostavno neću moći fizički da postignem i da mi je neophodna sekretarica ili neka pomoćnica. Sa tom idejom sam se obratio Niku, na šta je on rekao da će videti sa direktorom firme za obezbeđenje.
…
Ponedeljak. Sedim u svojoj kancelariji i sređujem neke papire. Neko kuca na vrata.
– Napred – viknuo sam dok sam i dalje mišem nešto brljao po računaru. Na vratima se pojavi Nik. Imao je razoružavajući osmeh.
– Pa gde si ti prijatelju? Nismo se videli cele prošle sedmice… – reče on i spusti svoju zadnjicu u fotelju preko puta mene.
– Evo me… Po običaju zaglavljen u administraciji. Šta ima kod tebe?
– Hajde vadi onaj viski iz fioke. Imam dobru vest za tebe…
– Da čujem? – upitao sam otvarajući fijoku. Izvadio sam flašu viskija i dve čašice i nasuo nam po piće.
– Sredio sam ti posao…
– Koji posao?
– Danas u 12 sati ti dolazi asistent koga si tražio. Prvo ćete se upoznati, pa ćeš ga uvesti u posao i ako ti odgovara, mogao bi da krene sa radom već od sutra.
– Extra… – rekao sam i podigao čašicu da nazdravimo. Ispijao sam gutljaje zlatne tečnosti i već mi se kroz glavu vrzmala slika sisate plavušice zanosnih oblina koja će raditi kao moja sekretarica. Ono o čemu tada nisam razmišljao je to što reč „asistent“ u engleskom jeziku nema roda, odnosno, odnosi se i na mušku i na žensku osobu. Naravno, ja Balkanac, sa velikim B mislio sam samo na sekretaricu koja bi pored redovnih poslova opsluživala i moj alat. Koliko sam se prevario pokazali su nadolazeći događaji.
…
Malo pre 12 sati uputio sam se iz kantine gde sam popio kafu, nazad u kancelariju. Ispred kancelarije je stajao neki dečak. Kada kažem dečak, onda mislim na pravog derana. Nisam bio čak siguran da ima više od 18 godina.
– Treba vam nešto? – upitao sam pomalo drsko.
– Da… ja… ovaj… – klinac je počeo da zamuckuje kao kada odgovara pred profesorom u školi – ja sam… za posao…
– Kakav posao?
– Pa znate… ja sam poslat da radim kao asistent… – Uh… Osećao sam se kao da me je neko udario mokrom čarapom posred čela. Pa gde je sisata plavuša o kojoj sam maštao??? Ko je sad pa ovaj klinac?
– Uđi… – rekoh otvarajući vrata od kancelarije.
– Hvala… – reče klinja u uđe cupkajući za mnom.
– Sedi – pokazao sam mu rukom na stolicu preko puta moje fotelje i zavalio se. Priča je bila da je klinac po imenu Al u stvari bio rođak nekog iz administracije firme, pa ga je ovaj ubacio da mi bude asistent. Morao sam da se pomirim sa time jer nisam imao uticaja na tu odluku, jedino ako mali nešto opasno zasere pa ga otpustim i zatražim novog asistetna. Inače, Alu je ovo bilo prvo zapsolenje i osim volje i entuzijazma za rad nije imao ništa drugo. No i to nije loše, pomislio sam, od njega ću napraviti dobrog radnika po mom ukusu.
Naredni dani će pokazati koliko nisam bio u pravu. Mali je bio prava čigra. Nije bilo posla i zadatka koji nije mogao da obavi. Od najjednostavnijih, tipa da mi donese kafu ili piće, do najsloženijih poslova o kojima ne bih sada razglabao. U glavnom, vremenom Al mi je toliko pomagao da me je dovoljno rasteretio obaveza koje su bile manjeg prioriteta, ali mi oduzimale previše vremena. Vremenom sam uspeo i da primetim kako je Al u stvari jedan jako sladak momak. Srednje visine, pravilno izvajanog tela, mladalačke muskulature i što mi je posebno smetalo imao je dečačko lice suviše feminizirano za moj ukus. Takođe, povremeno me je znalo iznervirati njegovo ponizno ponašanje i uljagivanje. Što bi naš narod rekao, redovno mi se uvlačio u dupe.
Glavni događaj se je desio par meseci nakon što je Al počeo da radi za mene. U jednom restoranu u blizini baze je bila organizovana žurka. Ogromni roštilj i sve ostalo što ide uz to povodom dana pilota. Piloti iz baze su bili naši domaćini i trudili su se da sve bude kako treba.
Moj asistent Al je bio presrećan što je i on deo ovakvog jednog događaja. U toj svojoj euforiji preterao je malo sa alkoholom. U stvari pošto nikada nije ni pio, nije mu puno trebalo da ga alkohol obori s nogu. Negde predveče, kada sam se spremao da pođem kući, primetio sam mog asistenta kako se pijano ljulja na nekoj stolici. Pogled mu je bio uprt u zemlju, dok mu je poluispijena čaša stajala nakrivljeno u ruci oslonjenoj na koleno. Prišao sam mu i on zbunjeno poskoči na noge, ljuljajući se i preteći da padne nauznak.
– Da li ti je dobro? – upitao sam ga.
– Naravno… – reče on zaplićući jezikom – živeli šefe…
– Dobro, dobro… – već sam bio pomalo ljut. Ipak je on bio moj asistent, a samim time i moja odgovornost. – Kako ćeš kući?
– Pa… Ne znam… Pešice? – raširio je svoje usne u pijani osmeh.
– Pešice? Pa do tvoje kuće ima 20 km.
– Pa šta… Mogu ja… – reče pomalo drsko.
– Sedi tu i sačekaj. Videću sa nekim da te prebaci do baze.
– Ok – reče i tresnu guzicom na stolicu kao da je to jedva čekao.
Ubrzo sam sa jednim narednikom organizovao da ga vozilom prebace u moj apartman u bazu. Mali se u početku bunio, ali kada sam mu prekorno rekao da se ne zajebava sa mnom, ćuteći je pošao za narednikom. Ja sam ostao na zabavi još neko vreme družeći se sa ljudima. Zatim sam seo na motor i krenuo ka bazi. Sutra će morati da se radi.
…
Kada sam ušao u apartman zatekao sam Ala kako leži na krevetu u dnevnom boravku. Prekrivač je spao na pod, a on je ležao potrbuške go kao od majke rođen. Udovi su mu bili razbacani i opušteni što je dokazivalo da je bio pijan kao Rus. Međutim, ono što je meni privuklo pažnju je njegovo prelepo dupence. Glatke, savršene oble polulopte su stajale blago raširene jer mu je jedna noga visila na podu sa kreveta. Istog trenutka sam poželeo da mu smestim kurčinu u to nevino prelepo dupence, ali sam se nekako uzdržao. Otišao sam da se istuširam i legao da spavam. Jedva sam se uspavao jer nisam mogao da odagnam misli sa Alovog prelepog dupeta.
…
Novi dan. Prolazi u gužvi i poslovima. Alu sam još rano ujutru dao neka zaduženja tako da ga nisam video čitav dan. Samo smo se par puta čuli telefonom, a ja nisam mogao da se otmem utisku da je on izbegavao svaki kontakt sa mnom jer se stideo svog ponašanja od prethodnog dana.
Veče. Al i ja sedimo u mojoj dnevnoj sobi i ispijamo hladno pivo nakon napornog dana. Predložio sam mu da prespava kod mene jer smo kasno završili sa poslom, a sutra nas ponovo očekuju obaveze rano ujutru. Al je prihvatio moj predlog i sada smo nas dvojica ćaskali uz pivo i grickalice. Iskreno ne mogu da se setim kako smo se smuvali i kako smo došli do toga da se nađemo u krevetu. Tu je neka rupa u mom sećanju, ali tu noć ja sam ležao u mom krevetu dok mi je Al sedeo u krilu. Moja kurčina mu je bila duboko u čmaru, a on je znalači mešao kukovima i nežno se nabijao. Sklopljenih očiju je uživao u svakom milimetru mog kurca. Zatim bi se rukama oslonio o moje grudi i lagano bi odizao guzu dok mu u dupetu ne bi ostao samo moj glavić. Ja bih osetio hladan vazduh oko mog kurca i neodoljivu želju da se ponovo nabijem u njegovu vrelu utrobu.
Kao da je čitao moje misli, Al bi počeo lagano da spušta svoje kukove i usisava moj nabrekli kurac u svoje crevo. Stao bi tek kada bi osetio moja muda kako ga pritiskaju po polutkama. Dugo smo se tako jebali. Al je bio pravi znalac kako da iscedi svu snagu iz muškarca i smesti je u svoje prelepo dupence. Ono što me je najviše palilo kod njega pored njegove lepote i mladosti je to što je on stvarno uživao u kurcu. Koristio je svaki milimetar kurca kako bi uživao i sa pohotom se nabijao na njega.
Tada klinac uze svoj srednji prst i stavi mi ga u usta. Ja sam ga halapljivo usisao i počeo da dudlam kao najslađi kurac na svetu. To nas je obojicu raspametilo i ja sam explodirao. Počeo sam da punim Alovu guzicu litrama vrele sperme. Osetivši to, Al podivlja i poče još jače da se nabija. Istog trenutka iz njegove tvrde kurčine krenu lavina vrelog semena. Prskao je na sve strane. Kapi njegovog semena su mi padale po dlačicama na grudima i ostavljala beličaste sjajne tragove.
Polako se je odigao sa mog polumlitavog kurca i znojav se sručio pored mene na krevet. Zaspali smo.
…
Imao sam najboljeg asistenta na svetu. Mlad, lep, jebozovan i pre svega zaljubljen. Da, Al je bio zaljubljen, ali ne u mene, već u moj kurac. Koristio je svaku priliku da ga koristi. Jebali smo se kad god i gde god smo stigli, ponekad čak i rizikujući da nas neko vidi. Pušio mi je kurac u svakoj prilici. Obožavao je da se u kancelariji zavuče pod moj radni sto i puši mi kurac dok ja obavljam poslove i telefonske razgovore.
Sve u svemu dokle god mi je Al bio asistent, bio je ujedno i moja drolja. Drolja koju sam jebao i napušavao kad god i gde god sam hteo.
Nastavak: Mira i Igor, napaljeni svingeri
Autor ovog posta je:
Jebač-Presretač
Ja sam neko ko ume da uživa u životu, a ovo su priče o mojim uživanjima.
Registrovani korisnici ne vide reklame
