Zabranjeno je uvek najslađe, I deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Goca je svima poznata kao vaspitačica u vrtiću u jednoj maloj varošici u Banatu. Sva deca su je obožavala, bila im je izuzetno draga zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini činila izuzetno poželjnom ženom u očima mnogih muškaraca. Sve njene drugarice često su joj zavidele, govoreći kako eto ona ima baš skladan brak, ćerku koja je uspešan đak gimnazije, lep posao i slično…Najviše su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a samo je Gordana s godinama sve više cvetala i bivala jednako lepa kao u mladosti. Njena povučena narav je stalno sprečavala druge muškarce da joj se približe i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i majka.
Ali, na svetu nema osobe čiji je život idealan. To je Gordana itekako dobro znala jer je u dubini duše bila veoma nesrećna. Bila je krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muž koga je čitava varoš poštovala, počeo joj je nanositi samo bol. Shvatila je koliko je pogrešila kada se udala za 12 godina starijeg čoveka, uz to skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noći sama presedela i proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je ćerka otišla u internat postajalo je samo još gore. Bila je ipak samo žena, željna muškog dodira i poljubaca, a svoju želju je morala da krije duboko u sebi. I gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.
Jedino je ponekad tu bio on, Marko, mužev sestrić, veoma lep i naočit mladić koji je upravo tih dana posle završenih studija otišao u vojsku. On je jedini od porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da razvedri ujnu svojim šalama i urođenim šarmom. Goca ga je volela i od cele familije bio joj je nekako najbliži. I kako je Gordanina usamljenost u dugim noćima bivala sve veća, tako su i njene misli sve više lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti, sećajući se samo muškog dodira i stidljivih poljubaca. Čeznula je za pravim muškarcem, a to nije smela nikome reći…
Marko je jednako mirno odrastao. Uvek povučeno dete i dobar đak, tek, odjednom je izrastao u prelepog stasitog mladića, odmerenog i veoma muževnog, čak toliko da su krišom na njega padali pogledi i udatih žena, starijih od njega. A opet i on je, sad već u svojoj 27-oj sve više počeo da se interesuje za žene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi, a sad su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe žene o kojima je maštao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uživao je u strasnoj ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda rešio da ipak, posle dva meseca uzme odsustvo i dođe u varoš, da poseti svoje. Morao se ipak suočiti sa bivšom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne.
Uskoro joj je bio rođendan, četrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je da je Marko mnogo češće mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima je puštao mašti na volju, u početku se samo divio njenom telu i sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala, sve češće je maštao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo njegove tajne maštarije…
Gordani je leto počelo po starom, u stalnim problemima s muževim pijančenjem i kockom, koji su se završili saobraćajkom u kojoj je jedva izvukao živu glavu i zaradio nekoliko nedelja bolnice. Povrh sve muke još je morala i sama provoditi duge noći u pustoj kući. I to sve češće plačući… Danju je pak, posle posla odlazila do bolnice.
Marko je došao na nagradno odsustvo, konačno, jedne srede početkom jula, veseo, uživajući u slobodi van kasarne i mirisu leta. Marko je dugo čekao to odsustvo, možda i suviše dugo, budući da su ga se svi u familiji bili veoma uželeli. Miris bakine pite koji ga je dočekao u kući ponovo ga je za tren vratio u detinjstvo i lepe bezbrižne dane… Ipak svi u kući su bili pomalo zabrinuti i potrešeni tom nesrećom koja se dogodila njegovom ujaku.
Gordanu je u prvi mah prestrašila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno obradovala kada je začula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je ujak, jel’ se oporavlja i kako je njoj samoj u kući a ona je, glumeći, uzvraćala kao je sve dobro i kako će joj muž ipak brzo kući. Jedino je bila iskrena kako jedva čeka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona završi posao u vrtiću…
Jedini vrtić u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje. To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobično dugo spremala. Sutradan joj je bio četrdeset i drugi rođendan i želela je da tog petka izgleda lepo svojoj dečici u vrtiću i svom mužu i možda ponajviše, htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Šarena letnja haljina sa dubokim dekolteom savršeno je pristajala njenim jedrim oblinama i crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro dečica su bila neobično glasna; pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred njima stvorio visok, nasmejan mladić. Ujnino lice se najednom ozarilo…
– Jao, Marko, mili moj…? – rekla je ushićeno i gotovo mu se bacila u zagrljaj, poljubivši ga i dajući mu priliku da oseti miris njenog parfema i toplotu njenog tela u tom ionako vrelom danu.
– Ne mogu da verujem, srećo moja, pa gde je moja vojničina? – uvela ga je u prostoriju i predstavila dečici. Našla mu je mesto sa strane i sela do njega pustivši decu da rasturaju igračke. Marku je, još pomalo opijenom njenim mirisom, samo prostrujalo kroz glavu kako se nimalo nije promenila, još uvek onako raskošna i poželjna kakvu je sanjao.
– Evo me, ujna. Odsustvo. Kako si ti, šta ima? Ujak? – pitao je.
– Eh, kako, moj Markić. Ujak se napio i vidiš sad šta napravi. Jako sam zabrinuta za njega – govorila mu je, srećna što je pored nje i što zna da će je on jedini saslušati i razvedriti… Pored njega se uvek osećala nekako sigurno, kao da je bilo dovoljno samo da vidi njegova široka snažna ramena i da bude zaštićena. Ćaskali su neko vreme uz kafu, pričajući o svemu i svačemu. Ona je osetila par puta kako njegov pogled krišom nestašno luta od crvenih uvojaka kose do njenih oblina, odmeravajući je, onako u prolazu. Kao da je osetila užarene iskrice koje je ostavljao na svome putu. A potom bi se postidela, prekorevajući sebe zašto je obukla baš tu izazovnu haljinu. A nakon svakog takvog škakljivog momenta, oboje su skretali temu i pažnju na nešto drugo.
Roditelji su polako odveli svu decu kućama i njih dvoje pođoše do obližnjeg grada u bolnicu. Ujak se veoma obradovao kad je video svog sestrića. Marko se takođe radovao tom susretu, ali nije mogao da poveruje kad je video u isto vreme i koliko je isti taj ujak grub sa ujnom.
Uporno je odbijao da proba kolač koji mu je ona ispekla, govoreći joj da nije ni morala dolaziti, da ne želi da je gleda. Marko je pokušavao da ga smiri dok je Gordana sve to trpela, na ivici da zaplače. Ranije je takvo ponašanje pripisivala piću i nervozi, ali sada je shvatala da je on bio ljubomoran na njene godine i besan što nije sposoban da je zadovolji. Bilo joj je žao što je Marko morao sve to da sluša, a opet i drago što nije sama sa mužem kojeg je nekada volela, a sad samo trpela. Posedeli su par sati kod njega. Marko je bio mnogo drugačiji od svog ujaka i osetila se toliko slobodnom pored njega da je u povratku gotovo zaplakala pričajući mu o svom životu.
– Znam da ti je teško, ali moraš se držati, ujna, biće valjda bolje – pokušavao je Marko tešiti je. Čak su zajedno otišli na sladoled i smejali se njegovim dogodovštinama iz vojske.
– Eh, Markić, milo moje, ne znam ja kako ću ovako – uzdahnula je, izlazeći iz autobusa – hajde sad kod mene, hoću da te počastim za rođendan.
– Znaš da bih voleo, ujna, ali moram kući, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom društvu.
– Dobro, mili, ali sutra obavezno moraš doći na kolače. – rekla je ponovo ga zagrlivši i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje još jednom osete onu napetost. – Hvala ti za sve danas – okrenula se i otišla niz ulicu u svojoj lepršavoj letnjoj haljini, što se nestašno uvijala oko zategnutih listova…
Znala je da će joj opet biti teško u duši jer će biti sama, ali je osetila ujedno i neko čudno olakšanje jer je svaki put u mladićevoj blizini osetila neobičnu napetost i neko čudno treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u požar… Nekako je sve u vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osećala, kao da je vraćao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noći pakleno vruće. Gordana se čitavu noć nemirno okretala u svom praznom krevetu. Dugo joj je trebalo da usni, razimišljala je kako joj je bilo lepo tog dana, poptuno drugačije u odnosu na sve one nesrećne trenutke koje joj je muž priređivao. Mislila je o tome kako je sve vreme braka pored njega samo patila, bila je tako željna muške ljubavi, dodira, seksa… Prvu noć nakon dugo vremena da je sanjala… i to šta… i koga… Sanjala je Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muški, poželjno i strasno… Sanjala je njegove snažne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomešanoj posteljini, a što ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno vlažna među nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku, pokušavajući sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene stvarne želje, iako je njeno međunožje ostalo izdajnički vlažno. Otišla je na kraju da se istušira i potom ponovo usnila, ovaj put sa zabrinutošću da će možda opet ili još i gore stvari sanjati…
A iste te noći, na drugom kraju sela, Marko se vraćao iz izlaska sa drugarima. Sve devojke koje je video te večeri u njegovim mislima nisu mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je došao na odsustvo, ta žena ga je naprosto začarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima kose boje višnje, punim mesnatim usnama, nežnim pogledom i ponajviše svojim raskošnim oblinama koje su mu pamet zavrtele, toliko da je stalno u misli vraćao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute preko krupne, oble i naglašene guzice. To ga je izluđivalo i mada je znao koliko su grešne te misli, štrašno su ga uzbuđivale. I kad je legao u svoj krevet, nije izdržao, izvukao je svoj ogromni nadignuti kurac i polako ga počeo drkati, zamišljajući samo svoju lepu, guzatu ujnu… Strašno jeste i grešno, ali to su samo maštarije, mislio je… I uz te strasne maštarije je i zaspao, znajući da će već sutra imati priliku da je vidi…
Veselo igranje sunčevih zraka na njenom jastuku probudilo je Gordanu i ona se lenjo izvukla iz kreveta, istežući svoje raskošno telo. U glavu su joj dolazile slike sinoćnjeg sna ali se trudila da ne razmišlja o njima, otišla je do kupatila i dugo se tuširala, milujući svoje zgodno telo koje nije imao ko da pomiluje… Kapljice vode što su klizile niz njenu kožu imale su zadatak da ublaže tu želju i da je vrate u stvarnost… Došlo joj je da plače nad svojom sudbinom. Bio joj je četrdeset i drugi rođendan a bila je sama. Ako, nema veze, proslaviće ga danas sa svojim Markom.
Doterala se još lepše nego obično, obukla je crne tange i njenu omiljenu suknju od crnog satena za koju joj koleginice uvek kažu da savršeno naglašava njene obline… Malo pre nego što će krenuti iz kuće nazvala ju je ćerka. Bila je na moru sa društvom i samo je majci poželela srećan rođendan, ne čekajući da čuje još jedan savet da se čuva i pazi. Poručila joj je da je u žurbi i da puno voli i nju i tatu i spustila je slušalicu. Gordana izađe iz kuće s osećajem kako eto, i ćerka ima svoj život. Osetila se samom.
Marko je tog jutra jako dugo spavao, odmarajući od kasnog izlaska i tulumarenja s društvom. Tek, u neko doba, čuo je glasove iz dnevne, polako se izvukao iz kreveta i lenjo isteglio svoje mišićavo telo, brzo navukao samo letnje pantalonice i izašao iz svoje sobe. Tek ušavši u dnevni boravak, lice mu se ozarilo. Majka i ujna se sedele na krevetu i pile jutarnju kafu i naravno, vodile uvek isti razgovor. Ujna joj se prilično snuždeno jadala o njenom nerazumnom bratu, majka je samo ćutala govoreći kako ni sama nije pametna i da ne želi da im se meša u brak.
I Gordanino lice se ozarilo u momentu kad je Marko ušao u sobu. Sav teturav od spavanja, razbarušene kose i mišićavih golih prsa, ličio je na nekog grčkog boga. U momentu je gotovo osetila kako je sestrić guta pogledom prelazeći od njenih lakovanih cipelica, preko golih listova i kolena i njenih bujnih grudi, konačno se bezobrazno sudarivši sa njenim iznenađenim pogledom. U momentu je preplavila čudna jeza.
– Ćao, ujna. Hej, pa tebi je danas rođendan!? – veselo je Marko pozdravio i odmah krenuo prema njoj – E, znaš, ovi moji mi ne daju para, pa ću ti ovako samo na prazno čestitati… – rekao je već stežući njenu nežnu šaku svojim snažnim prstima.
– Hvala ti, mili moj – jedva je stigla da uzvrati, dok je on poljubio u obraz, spuštajući usne opasno blizu njenih. – Ma ti si moj pravi kavaljer i bez poklona – uspela se i našaliti sedajući nazad na kauč. Sedeli su još neko vreme svo troje, ćaskajući o svemu, poslovima, ujakovom sporom oporavku. Konačno, dve žene se spremiše i pođoše u grad, u posetu Markovom ujaku.
– Joj, ubi me već ovo stalno hodanje gore-dole. – žalila se Markova majka ustajući. – Samo da mu bude bolje… Hajdemo.
– A ti Maki, obavezno danas naiđi do mene. – reče mu ujna, popravljajući svoju šarenu bluzicu – napravila sam tortu koju ti najviše voliš, a zaboravih je poneti.
– Super, torta. Doćićemo ja i mama. Hajde, pozdravite mi ujaka – ispratio ih je pogledom niz ulicu i u mislima se već spremao da ide na kupanje na obližnju reku. Nešto je pojeo na brzinu, uzeo svoj stari bicikl i odvezao se, trudeći se da odvrati misli i od sinoćnjeg sna i od ujne, ujaka…
I bio mu je to jedan od najlepših odlazaka na reku. Kupao se sam, daleko od svih, uživajući u prirodi i tihom šumu reke. Sunce se snažno probijalo kroz granje i igralo se na njegovom licu, opijajući svojom toplotom. Uskoro je i zaspao, duboko i čvrsto. Više nije mislio ni na svoju propalu ljubav, ni na glupog komandira u vojsci, kao da je konačno našao mir i snagu da uživa u životu. Tek kad je sunce već klonulo na zapadu, nešto jači vetrić ga prenu iz sna. Mislio je da se još jednom bućne u vodu ali sad je već nila previše hladna, on pokupi stvari i pođe prema selu. Kad je došao do kuće, majka se još nije bila vratila, ali uskoro se i ona pojavi na vratima. Vidio je po njoj da se nervirala.
– Šta je sad opet bilo?
– Eh, šta, ma znaš i sam. Onaj moj ludi brat zaista postaje nesnošljiv. Jadna Gordana, ja ne znam kako ona uopšte izdržava sa njim.
– Opet su se svađali?
– Znaš već! Ne znam šta bi on hteo. A ona, jadnica, toliko je dobra da mu ništa nije zgrešila. Hajde, idi ti do nje, ja neću s tobom, noge me strašno bole. Hajde idi, rekla je da obavezno dođeš na tortu.
Presvukao se u svoje omiljene lanene pantalone i krenuo je. Dobro poznatom ulicom ka ujakovoj kući. Tim putem je još kao klinac prolazio i kako vodi pored jedine cvećare u selu, setio se da ujna obožava cveće… Kupio je jednu kao krv crvenu ružu i nastavio njihovoj kući. Bila je to prilično stara i trošna kuća koju je jedino ujna uvek održavala i brinula se da je dovede u red. Sećao se kako su ujak i ujna planirali da sagrade novu kuću, ali to nikad nisu uspeli, najviše zbog ujakovog pića i kartanja.
Dvorište im je mirisalo na lipu koja se zaštitnički natkrilila na njegovom ulazu. Taj miris ga je sećao na detinjstvo kada je često dolazio kod ujaka da se igra sa sestrom. Otvorivši kapiju, dočekalo ga je preteće režanje njihovog psa, starog čupavog rundova, ali čim ugleda Marka, preteće režanje se pretvori u umilno cviljenje i veselu igru oko njegovih nogu. Prošao je uskom stazicom do praga i pokucao na vrata, pa ih polako otvorio. Ujna je sedela u fotelji i tražila u svojoj torbici najnovije recepte koje joj je doktor prepisao za muževe lekove. I ona je tek bila stigla i još nije uspela ni da skine omiljene lakovane cipelice. Crvene lokne njene lepe kose padale su joj do ramena i uvijale se oko vrata. Tek, njen tužan pogled je skrivao sve ružno što je taj dan ponovo doživela od muža i to pred njegovom sestrom. Stisnula je usne, spremna da zaplače, ali je iz misli prenu otvaranje vrata. Lice joj se ozari kad na vratima ugleda Marka. Divno joj je izgledao, onako visok, lep i nasmejan i beskrajno simpatično držeći u ruci crvenu ružu za nju. Odmah je ostavila torbicu i ustala da prihvati taj skromni, ali prelepi znak pažnje.
– Marko, mili moj, došao si – reče srećna što ga vidi i što neće bar taj dan presedeti sama.
– Ćao, ujna. I srećan rođendan, ovaj put sa malim poklonom – reče on, stidljivo pružajući ženi rascvetalu ružu. – Izvoli, sad sam je kupio, da mama ne kaže kako njoj nikad nisam ni cvetak kupio.
– Jao, srećo moja, pa hvala ti. Ti si zaista divan, a divna je i ruža – reče ona, ljubeći ga u obraz u znak zahvalnosti i istovremeno zasipajući ga mirisom svog parfema – Hajde, uđi. Ja sam ti sama, kao po običaju – okrenula se da odnese cvet u vazu, dajući Marku priliku da odmah osmotri njene raskošne obline, uzak struk, veliku zadnjicu i prelepe, skladne noge, koje su se, činilo mu se, dodatno isticale na štiklama.
– Ma i mi smo se skoro vratile, evo nisam se još ni presvukla. Sedi tu, sad ću ja, samo kafu na nastavim… – čuo se njen glas iz kuhinje.
– Kako je ujak? Ide li nabolje?
– Eh kako. Ma nikako – rekla je mnogo potištenije, vrativši se i sedajući na kauč nasuprot Marka. I on je sad primetio njen tužni pogled i brzo je pokušao da skrene temu. Gordanina suknja blago otkri njena kolena i lepe noge, što i Marko primeti, pomislivši kako je zaista neodoljiva tako jedra i bujna.
– Ma hajde, mani ti ujaka, daj to vino da nazdravim ja svojoj super ujni – reče on, smešeći joj se.
– Eh, šašavko moj, sad ću ja, a bogami i ja ću vino, pa nek se i napijem… – reče žena hitro dohvatajući bocu crnog iz regala. Još uvek nije primetila koliko je pomno prate njegove krupne oči. Nasula je u visoke kristalne čaše za oboje i poslužila zajedno sa kafom koja je u međuvremenu bila gotova. Blago se nagnuvši, pazeći da ne prospe kafu, ponovo je i nesvesno pružila priliku svom vojniku da odmeri njene bujne, velike dojke, koje su se nadimale ispod bluzice. Mozak su mu opijale u stilu tihe muzike koja je svirala na radiju. A iskušenje da bude još veće, sad je sela na ugaonu još bliže njemu i suknja joj je još jednom nestašno pobegla preko kolena, tek nagoveštavajući lepe oble butine.
– A Mima nije dolazila? – pitao je Marko za njenu ćerku. Čudno mu je bilo da je nema na majčin rođendan, a bilo mu je veoma žao ujne. Bila je oduvek vema dobra prema svima, brižna majka, a videlo se da vene tako sama.
– Javila mi se. Danas ide na ekskurziju pa nije mogla doći. Hajde da se kucnemo!
– Živela ujna, a nek je i Mimi srećan put!
– Ma bori se i ona nekako. Neće da prizna, ali i nju je strašno potreslo ovo sa ocem. Teško je to, Markić – govorila je sada već vidno rastužena. Uzela je vino u par krupnih gutljaja, poput pijanca koji želi da čim pre utopi svoju tugu. Marko je sad shvatio zašto je njegova majka bila toliko potrešena danas. Očigledno je ujak bio još grublji nego inače. Na ujninom lepom licu se tačno videlo koliko je slomljena i tužna. Pogledala ga je i shvatio je da su joj oči prepune suza. Nije imao reči i već u sledećem trenutku suze su joj potekle i zajecala je.
– Ahh, ne mogu više Marko, ne mogu. On je odvratan… prema meni. Užasno, eh, eh. – suze su joj lile niz obraze i ridala je kao malo dete.
– Ubija me polako. Joj, majko moja – sad se već sva tresla. Marko se i sam potpuno usplahirio ne znajući kako da joj pomogne. Bilo mu je žao i uspeo je samo neubedljivo prozboriti:
– Nemoj, ujna, hajde nemoj plakati. Sve će se to srediti. Videćeš.
– Joj, ne mogu, Marko. Izvini, molim te al’ sve mi se skupilo. – rekla je pokušavajući da zakloni lice rukama. – Majko moja, ne znam šta sam ja Bogu zgrešila, da me tako kažnjava… – ponovo se izjadala a onda počela tiho da uzdiše.
Marko je konačno shvatio da je mora nekako utešiti i iako nikada nije znao kako smiriti ženu, približio joj se i seo tik do nje. Pokušao je što nežnije da je zagrli. Osećao je kako sva drhti od jecanja.
Tešenje je polako prelazilo u maženje, zabranjeno maženje
– Hajde ujna, hajde, budi jaka, nemoj plakati. Sve će biti dobro, smiri se.
Zgrčena i uplakana, osetila je njegovu blizinu i njegovu snažnu ruku oko svojih ramena i začudo, bilo joj je odmah malo lakše. Osećala je kako svojim rukama nežno miluje njenu mirisnu kosu i kako joj briše suze, izgovarajući reči koje su je vraćale u život:
– Ne brini, evo, pa ja te volim… i tu sam kraj tebe. – Na kraju, poljubio ju je u obraz, nežno, tik pored napućenih usana i sva je zadrhtala od one čudne jeze. A tek njemu kako je bilo… I tako uplakana i nesrećna, nenormalno ga je uzbuđivala blizina njenog tela. Krv mu je jurcala žilama i jedva se uzdržavao da ne napravi glupost.
– Srećo moja i ujna tebe voli. Ti si mi jedina pomoć. Evo, neću više plakati, ne brini, daj da nazdravimo… – uzvraćala je pažnju, vešto se izvlačeći iz mladićevog zagrljaja koji joj je donosio samo uzbuđenje koje je znala da teško može savladati. Nasula je pune čaše oboma, iako ju je već hvatala vatra i od prve čaše. Muž joj je jednom rekao kako jedino vino može utopiti tugu i ona je taj recept primenjivala. Popila je
još par opuštajućih gutljaja. I odjednom više nije marila ni za satensku suknju koja je vragolasto bežala s njenih kolena, samo su neobavezno čavrljali oko nebitnih stvarčica i mnogo je uživala u njegovoj blizini, pa čak i u njegovim ispitivačkim pogledima koji su je činili ponovo mladom i poželjnom. Vino je učinilo čak da dopusti sebi i prikriveno koketiranje sa mladićevim očima. Uzbuđivala ju je pomisao da njen Marko tako opčinjeno gleda u njene nabujale grudi i gola kolena. Ponovo se osećala lepom i mladom i… osetila je uzbuđenje. Strašno, kao čudan čvor zavezan u stomaku i trnci po celom telu… Više nego ikad pre, trebao joj je muškarac. To joj je prolazilo kroz svest, pomućenu vinom. Ali to nikako nije smeo biti ON. Ma, mrzela je svoj život…
A tek njemu kako je bilo u glavi. Čitav haos. Kako bi voleo da mu ona nije ujna, možda bi i smogao snage da joj kaže koliko ga uzbuđuje. Ovako, to je bilo zabranjeno i trpeo je i krišom bacao poglede na njene raskrupnjale grudi. Kako li ljude najviše privlače stvari koje su im najstrože zabranjene. Ali, neka – mislio je, bar može da uživa sa njom u jednom opuštenom danu. Ona je bila duša od žene i zaslužila je da joj neko bar rođendan ulepša i da je nasmeje. Donela je tortu, onakvu kakvu je najviše voleo, i zajednički su se sladili.
– Hajde, uzmi još, znam da voliš – nudila je već treće parče.
– Ne mogu više,ujna. Ti baš hoćeš da me ugojiš… –branio se.
– Važi, samo da znaš, ja sam samo zbog tebe baš ovu tortu pravila… Ti si mi danas jedina sreća i uteha… – rekla mu je, konačno se malo osmehnuvši, dajući mu da primeti kako ju je vino blago opilo. – Hajde, upali muziku da slušamo, imaš ujakove cd-ove tamo na komodi…
– Jao, super, moramo se malo i proveseliti na rođendan. – nasmejao se Marko, podešavajući spravu i pustio je neke balade koje je ujna prethodne večeri puštala.
Lagana muzika je neobično prijatno ispunila prostor stare kuće, donevši mladiću prijatan osećaj da je uspeo razvedriti svoju tužnu i uplakanu ujnu. Ona se konačno razveselila, videvši koliko mu je stalo do nje. Opazila je njegove užarene ispitivačke poglede i jako čudni osećaji su joj ispunili dušu. Uvek stidljiva i smerna žena, prvo se posramila kada je shvatila kakvu je reakcija izazivala kod njihovog mladog sestrića kojeg je uvek gledala kao sina kojeg nikad nije imala, a onda je morala sebi priznati da joj je sve više prijao osećaj da neko u njoj gleda zgodnu ženu. Ponovo se osetila poželjnom i lepom, kao i prvih godina braka. Sela je na fotelju, shvativši da još uvek nije izula svoje lakovane cipelice na štiklu.
– Eto vidiš, kad mi je ove cipelice kupio tvoj ujak, govorio je kako će me i na bal voditi da plešem u njima, a ja nikad nisam mrdnula iz ovog sela… – govorila je ironično, pokušavajući da odveže kopču.
– E ako je tako, hajde ujna, pleši onda sa mnom – reče mladić, želeći u sebi da ponovo dođe u priliku da je zagrli i udiše njen zavodljivi parfem.
– Ma hajde, beži, matora ti je ova ujna za plesove. – branila se a i stidela.
– Hajde, molim te, moraš plesati za sopstveni rođendan – reče on uporno, uhvativši je za članak na ruci.
I baš taj dodir njegove ruke ju je razoružao i naterao da pristane na još jednu sitnu ludoriju. Ustala je i iskoračili su na slobodan prostor pored fotelje… Sentiš muzika i crno vino koje je kolalo njihovim venama učinili su da se oboje još malo opuste i zauzmu stav za ples, kao nekakav ozbiljan plesni par. Oboma je srce ludo tuklo u grudima, jer bez obzira na sve, nikad se nisu osećali toliko bliskim jedno drugom.
Počeli su se lagano njihati u ritmu muzike, ujna nešto nespretnije od mladića, zbog čega se čak malo i stidela i branila se da ne ume. On joj je predložio da promenu tehniku tako da ga je ona sad obgrlila obema rukama, a on je svojim snažnim šakama sigurno obuhvatio oko struka. Sad su se još više približili i gotovo je čuo ujna Gocino srce kako jako tuče, kao u preplašene srne. Ona je pak mislila da će se srušiti od napetosti. Dozvolila je sebi da se nađe u pravom pravcatom stiskavcu sa Markom i uopšte nije znala šta da radi i kako da se ponaša, budući da je on sve vreme bio divan prema njoj i beskrajno kulturan i pažljiv. Pomislila je da će joj biti lepše ako prestane da razmišlja i prepusti se plesu. I zaista bio je neverovatno lep osećaj i njoj i njemu.
Marka je čak toliko poneo trenutak, ujnina mirišljava kosa i pogled na njen jedri dekolte da ju je i nesvesno počeo privlačiti bliže svojim grudima. Osećajući potpunu sigurnost u njegovom zagrljaju, Goca se lagano prepuštala i privijala uz njegovo naručje, neoprezno ne mareći za sve češće dodire njihovih tela. Dodire koje Marko nikako nije mogao da ne oseti i koji su u njemu palili sve veću strast i pravu neizdrživu požudu ka svojoj zgodnoj ujni. Krv mu je jurcala svim žilama i dizala uzbunu među nogama. Neverovatno brzo i neobjašnjivo, kurac mu se strašno digao na sopstvenu ujnu. Iznenadni strah i stid ga je skamenio na momenat. Nije znao šta da uradi da to i ona ne primeti. Nije smeo da prekine ples jer bi ona sigurno videla sada već ogromnu nabreklinu na lanenim pantalonama, a nije se usuđivao ni previše da se približi jer će ga zasigurno osetiti.
Ujna je osetila kako se Marko najednom zbunio, zastajao, čak joj se činilo i zacrvenio i pitala se šta mu je odjednom.
– Srećo moja, pa šta ti je, ne želiš više da plešemo? – pitala ga je u jednom momentu, ne odvajajući glavu od njegovog ramena.
– Ništa ujna, malo sam se zamislio. Plesaćemo. I meni se sviđa muzika – njegov nesiguran odgovor ju je ipak ponovo smirio.
Sve dok se neminovno nije počelo dešavati, izbistrivši njihove glave. Jedan slučajan dodir, pa onda i drugi malo duži i odmah zatim treći, najduži, koji je Goca sasvim jasno osetila u predelu ispod svog pupka, presekao joj je dah. Kao grom ju je pogodila činjenica da je osetila dodir mladićevog nestašnog kurca u punoj erekciji. Oboje su se najednom uplašili stvarnosti u kojoj je ona, njegova ujna izazvala toliko burnu reakciju kod mladog rođaka. Oboje su se skamenili, zastali, zaustavili dah. Ni muziku više nisu čuli od silnog bubnjanja u ušima…
Trenuci kao večnost. Plašili su se da se odmaknu i suoče sa istinom, a plašili su se i daljeg nastavka ovog fatalnog dodira. Marko je hteo u zemlju da propadne, Gordana, zatečena i izgubljena stajala je kao kip, nemajući snage od silne sramote da ga odgurne od sebe. Sad su mogli čuti svoja srca kako preplašeno lupaju… Dešavalo im se ono što im je je zabranjeno…
Iako se osećao kao lopov uhvaćen u krađi i mada je hteo u zemlju da propadne zbog svog patrijarhalnog vaspitanja i poštovanja koje je osećao prema njoj i ujaku, Marko je uspeo prvi doći do daha i konačno odvojiti ruku od njenog struka. Gordana, pak, kao da je izgubila svu snagu, razum i svest da mora prekinuti svaki dalji kontakt, ostala je da stoji pred njim poput uplašene košute kojoj je srce toliko lupalo da je mislila da će iskočiti. Osetila je njegovu snažnu ruku kojom je pomilovao po bujnoj kosi, u nadi da će izmoliti oprost i pružiti bar neko izvinjenje. Čak joj se učinilo i kako on prestrašeno zamuckuje da mu je žao i da nije mogao da se suzdrži… Nije se usuđivala da ga pogleda, nije ništa progovarala, plašeći se svakog pogrešnog pokreta.
– Izvini, ujna, izvini – zamuckujući je ponavljao Marko, ubeđen da ga ona prezire, pokušavajući da izmoli oprost i pokušavajući u mislima da smanji svoje uzbuđenje. Uzalud. Ogromno nabreknuće na hlačama je postajalo samo još veće i tvrđe. Zabranjeno uvećanje…
Žena se potpuno zbunila i činilo joj se da ni reč ne ume da izusti, ne shvatajući da će time samo probuditi svoje ženske, iskonske nagone. Mladić joj je, nesvesno rukom milujući kosu, ustvari samo dodatno pomućivao već opijenu svest. Niko nikada nije u njoj izazivao takvu reakciju, da zaboravi na razum. U jednom momentu je shvatila da je sve manje bila nedodirljiva i shvatila je da je osetila uzbuđenje, koje se sad već razlivalo celim njenim telom. Tako nešto je bilo neverovatno i užasno i ona je to znala… ali ipak je ostala da stoji tik uz njegovo telo, kao omađijana muškim mirisima njihovog mladog sestrića. Postidela se. Bilo je samo pitanje trena kada će Marko shvatiti šta se sa ujnom zapravo dešava pa je pokušala nekako da smiri situaciju, ali sasvim nečujno i slabašno rekavši:
– Nisi ti kriv, mili, ja sam… Nisam znala… da ti baš tako reaguješ na… mene. – rekla je iskreno i neoprezno ga pomilovala po kosi. Marku je zadrhtalo u grudima, progutao je knedlu u grlu i zagrlio ženu… Prvi pokušaj poljupca Gordana je još nekako i izbegla te su njegove usne završile na njenom obrazu, ali jednako su je opasno opekle, da ju je načisto oblilo crvenilo. Čula je njegov šapat:
– Ujna, oprosti, ne znam šta mi je. Ne mogu više da ti skrivam, strašno me uzbuđuješ – govorio je pokušavajući ponovo da pronađe njene mesnate usne ali ga je ponovo dočekalo njeno nevešto izmicanje. Ipak, ohrabren njenim ćutanjem i ženskim mirisima probao je i treći put…
Konačno, zbunjena i uzbuđena, ujna Goca popusti i gotovo zadrhta od uzbuđenja kad joj se usne spojiše sa vrelim Markovim. Bože, kako su zabranjene stvari uvek i najslađe. Imala je osećaj da je niko nikada nije tako lepo ljubio i počela je da mu uzvraća poljupce.
Nastavak: Zabranjeno je uvek najslađe, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
