Stanje našeg uma u trenutku orgazma
Registrovani korisnici ne vide reklame
Jedini trenutak kada nam je um potpuno prazan je kada doživimo orgazam – i kako je onda to orgazam nebitan?!
Često ljudi upoređuju orgazam sa kijanjem, tačnije, smatraju kijanje jednom trećinom orgazma. Okej, prijatan je osećaj kinuti, ali ne baš toliko prijatan. I pritom, šta ako kinemo tri puta zaredom? Da li to znači da smo onda doživeli orgazam? Ovo poređenje baš i ne pije vodu.
“La Petit Mort“ ili „mala smrt“ mnogo više opisuje očaravajući osećaj orgazma. Prvobitno, ovaj izraz se odnosio na stanje u koje upadamo kada padnemo u nesvest, a tokom 16. veka on je postao asocijacija na stanje našeg uma kada doživimo orgazam. Neki filozofi su smatrali da tokom seksa mi ne dajemo oduška samo svom telu, već i umu, dok su neki „malu smrt” doživeli sasvim bukvalno i govorili kako nas orgazam dovodi do stanja koje je na korak do smrti. Kulturološki gledano, seks i smrt su bili isprepletani mnogo pre nego što je reč “La Petit Mort” zauzela svoje mesto u francuskom leksikonu. Aristotel je, recimo, verovao kako orgazam čini žene neplodnim, a u srednjem veku je postojalo verovanje da se tokom seksa skraćuje život.
Ipak, u modernom vremenu seks produžuje život, ali i dalje se pitamo kako je moguće da nešto toliko dobro dolazi bez ikakve cene? Onda se prisetimo jedine rečenice iz ekonomije koju smo zapamtili, “There is no free lunch” i postavimo sebi pitanje, da li je orgazam zaista besplatan? Kada zanemarimo sve emotivne poreze koje mi plaćamo na orgazam i posmatramo ga kao čist proizvod, deluje poprlično besplatno. Ne samo besplatno, već i non-refundable. Svaki orgazam je samo naš i niko ne može da nam ga oduzme.
“La Petit Mort” možda nema veze sa smrću, ali ima sa stanjem uma, stanjem nirvane u kojem se naš um potpuno isprazni da bi se telo koncentrisalo da upije svaki trenutak užitka koji nam donosi orgazam.
Kada sedimo negde i pogled nam potpuno odluta, mi kažemo ono čuveno „isključio sam se na sekund”. Zapravo, uopšte se nismo isključili, ni najmanje. Možda iz stvarnosti, ali u glavi nam se trenutno vrti 1001 informacija, i pitanja, i odgovori. Sve što želimo je da bar na trenutak odmorimo naš mozak, jer imamo osećaj da će proključati svakog trenutka. Dok ne savladamo svet meditacije, svet seksa će nam u tome pomoći.
Svaki put kad doživimo orgazam, naš um potpuno zacrni, i jedno veliko ništavilo uguši svaki osećaj brige, nemira, razočarenja, bola i svega što naša podvest nosi u sebi. Jedini trenutak kada je naš um potpuno prazan i miran je kada dostignemo vrhunac. I onda, ne možemo a da se ne zapitamo kako neko može da nazove orgazam nebitnim?
To je isto kao kad bismo rekli da mir nije bitan. Svaki put kada doživimo orgazam, nama se približi malo parče raja. Parčiće vremenom sklapamo kao slagalicu, ali slika je uvek nekako nejasna, jer na kraju dana – nije ni bitna. Parčići su ti koji su bitni, jer su prolazni i neuhvatljivi. Orgazam možda ne možemo da vratimo, ali zato ne možemo ni da ga zadržimo. Baš zato, on jeste naša mala smrt. Trenutak kada ne mislimo, već samo osećamo je trenutak u kome svako od nas može da pronađe svoj mir. Ni njega ne možemo da zadržimo, ali zato možemo da ga prizovemo baš uvek kada nam je potreban.
Možda je ručak nebitan, ali orgazam sigurno nije.
Izvor: Wannabe magazin
Registrovani korisnici ne vide reklame
