Sonja Sajzor – regionalna dreg zvezda
Registrovani korisnici ne vide reklame
Sonja Sajzor je mlada dreg performerka, vogerka, DJ… jednom rečju zabavljačica koja je garant da će žurka biti za pamćenje. Mogli ste je videti u Drugstoreu, KC Grad, Mikseru, na Tronic Lab žurkama, na otvaranju Merlinka festivala u Beogradu, ali i u Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu…
Da li bih pogrešio ako bih rekao da je Sonja Sajzor regionalna dreg zvezda?
Za nastup na Merlinka festivalu u Sarajevu su me najavili kao „regionalna zvezda Sonja Sajzor“ i od tad su ljudi počeli masovno da me najavljuju tako. Moja tetka Tanja me mnogo zavitlava zbog toga. Kad joj se javim na telefon prvo me pita iz sprdnje da li može da razgovara sa regionalnom zvezdom Sonjom Sajzor, a tek onda me pita šta želi.
Gde si sve u skorije vreme nastupala i kakvi su utisci?
Pravila sam žurku u Novom Sadu u aprilu, 130 ljudi, pun klub, nije moglo da se diše. Drugar kojeg sam zvala da dođe, bukvalno nije mogao da prođe do mene da se pozdravimo, od mase ljudi koji su igrali. Bila sam potpuno zatečena uspehom. Sarajevo u januaru, Banja Luka u maju. Publika u BiH isto – potpuno iznenađena što ljudi u tim gradovima uopšte znaju za mene. Klanjaju mi se do zemlje i stavljaju mi do znanja da su jako, jako zahvalni što sam došla, što je meni predivno, jer je u mojoj glavi obrnuto – ja sam zahvalna svakome ko želi da mi ustupi bilo kakvu scenu, a pogotovo kada ljudi poput onih iz Banja Luke koji imaju tako malo, izdvoje novac da dovedu jednu malu nebitnu mene i plate mi honorar, put, smeštaj, hranu i sve ostalo što mi je potrebno. Dobila sam ponude da nastupam u Prijedoru, što zvuči ludo i prezabavno. Bila sam u Zagrebu 14. maja i 3. juna nastupala na Pride Weeku. Imam baš jaku povezanost sa Zagrebom godinama, jer ga vezujem za neke ljude koje mnogo volim i koje nisam dugo videla. A sada sam upoznala još divnih ljudi. Upoznala sam dosta fanova koji su me zvali na ručak, večeru, da izađemo zajedno, što je predivno i jedva čekam da se dogodi. Želim da pravim za njih žurke, tamo. U Beogradu sam isto počela da pravim žurke za sebe i svojih 50-ak prijatelja, a onda su došli ljudi sa strane i posećenost je porasla na visok nivo. Bilo bi divno da se to desi i u Zagrebu. Povezala sam se sa ljudima koji prave DAS KVLT žurke što je u suštini hrvatska verzija Tronic Laba i oni mi pomažu dosta, što mnogo cenim.
Koji su planovi za leto/jesen?
Prvu sezonu Tronic Laba zatvaramo 2. jula u KC Grad. Žurke sam počela da organizujem u julu prošle godine i organizovala sam i producirala preko 20 žurki za ovih 11 meseci, radeći bez prestanka, tako da na leto nameravam da se odmorim, koliko to finansijski bude bilo moguće jer sada živim od organizovanja žurki. Na jesen nastavljamo sa drugom sezonom Tronic Laba – Beograd, Novi Sad i, nadam se, Zagreb. Kao što rekoh Prijedor je u pregovoru, Sarajevo ponovo u septembru, a imam i ponude za nastupe u Temišvaru, Ljubljani, Minhenu i Berlinu, što je predivno jer nikada nisam bila u ovim zemljama. Koncept mog nastupa će se znatno promeniti (na bolje) zbog projekta koji pripremam.
Završila se sezona RuPaul’s Drag Race. Kako si ti zadovoljna sezonom i pobednicom?
Zadovoljna sam pobedom Bob The Drag Queen jer je ona osoba iz naroda, jedna od nas, a ne ledeni nedodirljivi selebriti, a to puno cenim. Naomi Smalls mi je bila favorit, takođe. Smeta mi što je ishod previše očigledan od početka, što ne smatram propustom produkcije, jer su sve kraljice koje angažuju talentovane i dobre, samo kada se stave jedna do druge, neizbežno je da će nečija ličnost zasijati jače, ali je meni kao gledaocu ta očiglednost malo iritantna.
Koju drag zvezdu bi volela da upoznaš i zašto?
Volela bih da upoznam Jackie Beat, Heklinu ili Peaches Christ. Njihov smisao za humor i pogled na dreg, umetnost i život generalno, mi mnogo više odgovara nego senzibilitet Drag Racea koji je nažalost ispran da bi bio dovoljno sterilan za televiziju koja ne sme nikoga da uvredi.
Kako bi opisala beogradsku drag scenu?
Beograd ima dreg žurke koje organizuje dreg kraljice. Te žurke su se desile u pet različitih klubova koji su nam sa zadovoljstvom ustupili prostor i potrudili se da se osetimo maksimalno dobrodošlo. Ja sam bila angažovana, nastupala i imala ponude da nastupam u još desetak klubova/kafića. Apsolutno smo dobrodošle u Beogradu. Ljudi nas shvataju ozbiljno. Cene nas. Naše žurke su popunjene. Nas šest u Beogradu zapravo zarađujemo novac od dreg angažovanja i ljudima je konačno jasno da nas ni ne pitaju da dođemo besplatno. Moja kćerka, Dita Von Bill, se dregom bavi u Subotici… Bila sam u Novom Sadu i družila se sa pretalentovanim, predivnim dreg kraljicama iz House Of Killix. Imam na čekanju desetak performerki i u Beogradu i u Novom Sadu koje nikada nisu nastupale, već su se samo igrale povremeno šminkom u svoja četiri zida misleći da neće u skorije vreme moći da izađu takve napolje. I one su motivisane onim što su videle na mom instagramu ili fejsbuku, shvatile da u Srbiji postoje ljudi kao što su one. Njih je mnogo. Stvar koja takve umetnike čini nemotivisanim je to što misle da su sami, ili pak smatraju da bi tih par sati igranja šminkom ili opremom za šivenje, bili čisto gubljenje vremena. Stvar koju smatram svojom misijom je da okupim takve ljude u velikom broju da bi shvatili da nisu sami i da bi našli društvo koje ima ista interesovanja kao i oni, jer je to ono što će ih naterati da stvaraju. Dreg scena u Srbiji cveta i ja ne mogu opisati koliko sam zahvalna ljudima koji nas podržavaju.
Šta se može dodatno učiniti na popularizaciji draga u Srbiji?
Tronic Lab nisu samo žurke, Tronic Lab je kolektiv nezavisnih umetnika koji se skupljaju da bi međusobno stvarali. Nama jeste cilj podržavanje drega kao umetniče forme, ali mislim da je nama više cilj podržavanje generalno nezavisnih umetnika i nezavisne umetnosti – mladih ljudi koji imaju dobre ideje, ali nemaju para. Jer svi mi se snalazimo kako znamo i umemo. I mislim da ono što mi treba da učinimo radi popularizacije nezavisne umetnosti je da stavimo do znanja mladim umetnicima u kojim uslovima je to umetničko delo nastalo – da ni mi nemamo para i da se može stvarati bez budžeta. Većina mojih fotografija izgleda vrlo profesionalno, ali svi moji fotošutovi su izgledali tako što je dvoje-troje ljudi držalo stone lampe da me osvetle jer nemamo novca za reflektore, i slično. To je to – pitaj, pomoći će ti neko. Tu je internet, tu su društvene mreže – bukvalno nema izgovora. Nemaš opremu? Pa dobro, naći ćemo nekoga da nam pozajmi i poslužićemo se onim što imamo. Takođe, pare se mogu napraviti ako si dovoljno kreativan. I ne dozvoli da te iskorišćavaju oni koji su sposobni da pretvore tvoj rad u pare. Guraj napred, ne odustaj.
Koja je tvoja poruka za čitaoce Optimist magazina?
Smrt Dekadencinoj leopard haljini.
Izvor: Optimist, razgovarao: Predrag Azdejković
Registrovani korisnici ne vide reklame
