Na terapiji: Robinja na kiši
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Na terapiji: Prva prava seansa
Sunce je i dalje sijalo ali ja nisam mnogo obraćala pažnju. Bila sam zbunjena, umorna, iscrpljena.
Kada sam došla kući, opet sam otišla pod tuš pa u krevet. I zaspala kao omamljena.
Kad sam se probudila već je bilo veče. Na telefonu sam primijetila poziv drugarice. Lijeno sam joj poslala poruku da sam umorna i da ne mogu izaći.
Inače je nisam odbijala i nekako je izgledalo kao da se prilagođavam njenom slobodnom vremenu. Željna da se nekom požalim i izjadam zbog problema, ali ona me je uglavnom prekidala zbog gluposti. Ovog puta sam joj napisala da neću izlaziti.
– Kako je prošao razgovor sa docom? – pitala je.
– Biće OK, nadam se. Čujemo se sutra – napisala sam. Na dalja pitanja nisam htjela da joj odgovorim, niti da ih čitam.
Razmišljala sam o onome što se desilo tog jutra. Misli mi je prekinula majka koja je ušla u sobu vičući…
Znala sam da im odlazak na psihoterapije zvuči blesavo ali do te mjere, to nisam očekivala. Znala je kroz šta prolazim i opet me je ostavila bez podrške.
To je bio jedan od onih trenutaka kad ti prekipi sve… Skočila sam sa kreveta, zgrabila tašnu i izašla iz kuće.
…
Za razliku od dana, noć je bila vjetrovita i oblačna. Tu i tamo osjećale su se kapi kiše. Bila sam do kraja ljuta i očajna. Osjetila sam se izdatom, usamljenom.
Hodala sam dugo da sam čak izašla i na auto-put. Nije bilo automobila, samo mrak, kiša i ja. Počela sam da plačem zbog svega ali onda mi je vid zaslijepilo svijetlo automobila koje mi je išlo u susret. Bez obzira na ljutnju i očaj koji sam osjećala, savjest je radila pa sam rukama sakrila lice. Molila sam se da nije neko moj, odlučila sam da se ne vraćam…
– Ti si baš van sebe – čula sam iz auta koji se zaustavio pored mene. Bila sam šokirana kad sam shvatila da iz kola izlazi moj psihijatar!
– Gospodine… otkud Vi? – pitala sam šokirano.
– Hajde, ulazi u auto i ne pričaj mnogo – naredio je.
– Molim Vas, ne vraćajte me kući, tamo me ne… – nisam stigla da završim rečenicu, ljutito je rekao:
– Ućuti, kad kažem!
Ućutala sam. Gledao me je na retrovizor, pa malo tiše rekao:
– Ne bih te sad vratio ni da me moliš, ideš sa mnom.
Nisam smjela da pitam gdje me vodi, ali taj glas i strogi pristup me je opet uspješno naložio. Pomisao šta će da radi sa mnom me je izluđivala.
Otkopčao je farmerke i izvadio kurac…
– Hajde kujo, nemoj samo tako da sjediš – strogo je rekao…
Šta sam mogla nego da spustim glavu i pušim taj savršeni kurac… Kao gladna kučka poletjela sam da to uradim, a on mi je rukom još više pribijao glavu. Davila sam se, mumlala, pokušavala doći do daha, a on nije imao milosti.
Nakon nekog vremena naglo mi je podigao glavu.
– Dosta… izađi iz auta.
Kiša je stala ali vjetar je i dalje ludo duvao. Gledala sam šta radi… Svršavao je na mokri asfalt…
– Hajde kujo, liži to… – rekao je i ušao u auto.
Par auta je prošlo i bio me je stid. Pokušala sam da se vratim u auto ali vrata su bila zaključana. Prozor je bio malo otvoren, čisto da izlazi dim cigarete koju je zapalio. Gledao me je, ne otključavajući vrata. Shvatila sam da ću morati to uraditi uz rizik da me neko vidi.
Kleknula sam i počela lizati spermu… Par kola je prošlo, neko je usporio, neko svirnuo, neko nešto dobacio. Proklinjala sam ga u sebi, sve je bilo OK u četiri zida, ali da me javno izlaže sramoti, to me je naljutilo.
Bijesno sam ustala i drsko rekla:
– Eto, jesi li zadovoljan?
– Molim? – Izgledao je iznenađeno.
– Dosta mi je, preko svega mogu da pređem ali da mi ovo uradiš… – Nasmijao se.
– Ivana, saberi se i izvini se za drsko ponašanje – mirno je rekao.
Odbila sam… ponovio je naređenje još jednom… Opet sam odbila…
Zatvorio je prozor i upalio kola. Shvatila sam šta radi i pokajala se zbog drskosti… Kiša je počinjala opet… A on se spremao da ode, bez mene.
Stala sam pred auto i kleknula jecajući i moleći ga da me pusti u kola. Nije kretao ali me je pustio jedno vrijeme baš tako… da se nalivam i molim ga…
Izašao je sa kišobranom i stao iznad mene… Drhtala sam od straha i hladnoće… Podigao mi je glavu…
– Sama si ovo željela. Nemaš gdje, osim sa mnom. Od sada, radićeš ono što ti kažem… Od noćas si moja… Moja robinja…
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak?