Katja, moja najlepša simfonija…
Dolazila je poput najlepšeg ženskog parfema mošusa, i opijala muškarce svojim zgodnim nogama i telom. Intelegentna, visoka, u poznim tridesetim, trbuhom za kruhom, nije delovala nimalo vulgarno, kad mi ga je popušila u WC-u, pred generalnu tonsku probu pred koncert. Ipak, na tren, bila je prava kurva kojoj je, virio kurac iz očiju. Katja je bila najlepša simfonija.
– Milutine, moj. – Tako mi je laskala i dahtala na uho. – Jebi me. Sva sam navlažila. – I onda bismo otišli da se kresnemo u njenom autu, na zadnjem sedištu. Kao „fejk taxi”. Samo bih joj zadigao teget suknju, a ona bi malo pomerila tange u stranu, i svukla hulahopke. Aaah. Brzo bi svršila, a onda bi tražila da je jebem u dupe. Pervezno, nema šta.
Njene učenice klavira mogle su u svojim prljavim požudama, samo da zabijaju prstiće u sočne i vrele pičiće, i da šapuću o Milutinu. Katja, gospodarica orgazma i ekstaze, je davala posebnu draž svojim telom, napupelim, senzualnim usnama, sa ruskom šubarom na glavi i bundicom, za koju je Milutin, dobro iskeširao. A ispod skoro da ništa nije nosila; bluzicu, korset, suknjicu. Bila je spremna, da s lakoćom, skine gaćice, sedne na čvrst Milutinov ud, i započne najlepšu simfoniju, iz kur-dura.
– Aaaah Aaaah, to mi radi, Milutine moj! – prolamali su se uzdasi u njenom iznajmljenom sobičku, koji je iznajmljivala od profesorske plate. Kad nema njenog Milutina, pokupila bi bilo koga, koliko da nahrani svoju nezajažljivu potrebu za seksom. Gutala je, muške kurčeve, kao i vazduh, tako drsko, u jednom potezu, grubo, kao da ne gubi vreme, trtila se nad klavirom.
– Bram. Bram – odjeknuli bi zvuci nespretnih ruku, od stresa, dok je njena ribica treperila, od uzbuđenja dok su je trpali, nebitno, stariji, mlađi muškarci, i Katja im je ostvarivala nezajažljivu potrebu i apetit za telom, i ženom kakva je ona, bila; bele puti, namazana pomadom od krastavaca, koja se razlivala poput šminke, što od uzbuđenja tokom seksa, što od vonja, slatkastog, mirišljavog, od ženskog tela, i znoja.
– Mhmmm. Ooooh – začulo bi se kroz nozdrve, dok je primala žestoke ubode muških kurčeva, nežno bi se nasađivala na njih, a onda sve brže na stolici za klavir, oslanjajući se na poklopac od klavira. Ili zguza, na kožnoj sofi, kako je najviše volela u dogi pozi. – To, mi radite, aaah. Najviše volim u psećoj pozi… To! Ah.
Najlepša simfonija od svih žena bila je ona…
I ređali bi se u redaljci muškarci, da je svako izjebe u guzu. Otvor je dobio boju rumene ružice. Prolamalo se stenjanje Katje, uz strasne krike uzbuđenja u njenom iznajmljenom sobičku. Katja je bila tuga u vođenju ljubavi, pažljivo birajući termine svojih jebača, kako ih niko ne bi ometao u činu vođenja ljubavi.
Katja je najviše volela predigre; kad dovede jebača, da ga pomazi stopalom, presvučenim u tankim svilenim čarapama, po jajima. Uuh. Pa kad kurac postane dovoljno krut, otkopčala bi im šliceve, pušeći im kurčeve, u isto takvim svilenim rukavicama, nekada im ne dajući da prodru u njenu vlažnu i toplu vaginu, iscedivši ih do kraja. Duvala im je tako drčno, da su se oni totalno gubili od zadovoljstva.
Najinteresantniji je njen susret, sa mnom, spontan, na nekom koncertu klasične muzike. Sela je tik uz mene, da bi se njeno očijukanje pretvorilo u flert i slatke dodire, kada me je u mraku uhvatila za kurac, a ja utrnuo od zadovoljstva. Kurac mi je skočio, nismo ni dočekali kraj koncerta, otišli smo kod nje, i kao gladni seksa, opet u mraku, poskidali svu odeću sa tela.
Punio sam njenu ženskost svojim penisom, a ona je dahtala i stenjala, tiho pazeći da ne remetimo mir. Najslađi su mi bili zvuci simfonije, dok se rukama oslanjala o poklopac klavira, a ja spreda ulazio u njeno međunožje uz njenu sladostrasnu podršku sa uzvicima:
– To, to to aaaah…
Kraj.
Dušan Dojčinović