Sve je pošlo naopačke, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Sve je pošlo naopačke, I deo
Često ljudi nisu znali da li sam jako lukav ili sam samo priglupa budala. Često to ni sam nisam znao. Definitivno sam se osećao kao budala dok sam zbunjeno pokušavao da kažem „dobro jutro” Jeleninoj majci koja je bila siva u licu i gledala me sa hladnom mržnjom. Sinoć sam joj u susednoj sobi rasturao ćerku koja je čak glasno vikala: „Napuni me Marko!” Sve je to naravno bilo Jelenino maslo, a onda se ujutru pravila da se uspavala da bih se sa njenom majkom prvi suočio ja.
„Dobro jutro”, rekao sam zbunjeno i glupo. Jelenina majka je samo podigla obrve sa mešavinom gađenja i mržnje. Nije mi ništa odgovorila, iako se znamo tolike godine. Par minuta kasnije zalupila je vrata i otišla. Pojavio se Nenad uskoro i s vrata mi rekao: „Bravo vole! Vas dvoje baš umete da napravite sranje kad ne treba.” On je hteo da o promeni fakulteta priča sa svojom majkom, Jeleninom tetkom, ali je njegova majka otišla negde pre dva sata. Na njegov pokušaj da priča sa njom samo je rekla: „Pričaćemo kasnije, u to budi siguran”. Jelena je došla i rekla da su joj majka i tetka javile sa su sele negde na doručak i da dođe taksijem do njih. Delovala je prilično zabrinuto. Nenad je sat vremena kasnije otšao da se nađe u gradu sa svojom majkom, a ja sam ostao očajan kod kuće da premotavam razne scenarije u glavi. Šta ako Jeleni zabrane da živi sa mnom? Šta ako budem morao da se iselim iz stana, gde ću onda? Šta ako budem morao da napustim studije i vratim se kući, dole na gladnu južnu prugu?
Jelena mi nije odgovorila na par poziva, samo mi je par sati kasnije poslala poruku da se nađemo u jednom fensi kafiću u centru grada. Ja sam se odmah spremio i otišao tamo. Kada sam stigao, imao sam šta da vidim: Jelena sedi sa drugaricama sa fakulteta; Anđelom, Lanom i Ivanom, i sve četiri umiru od smeha. Da me je neko tada pitao da ih opišem, rekao bih da je Ivana sa severa Vojvodine, ali da uopšte ne odgovara stereotipu jer nije niti je smirena niti flegma, uvek puna energije i prva kad treba da se negde ide ili da se nešto radi, a jezik joj je vazda brži od pameti. Lana je Hrvatica iz Istre, otac joj je iz tog kraja, bio je vojno lice, a majka joj je iz Beograda. Lana je odrasla na ostrvu na Jadranu i došla na studije u Beograd, uglavnom je bila tiha i povučena ali mi se činilo da vidi i razume mnogo više nego što pokazuje i mislio sam da je jako pametna. Anđela, koju sa razlogom stavljam na kraj je bila jedna bogata prepotentna razmažena Beograđanka, izrazito lepa i izrazito prevrtljiva. Stalno je podjebavala ljude oko sebe, insistirala da se igra „istina–izazov”, davala ljudima zadatke, manipulisala, i uopšte mi se nije sviđalo što se Jelena druži sa njom. Kad njima trima dodamo Jelenu koja je bila sa juga, ili kako su joj njih tri govorile, „duboko sa juga”, bile su zanimljiva kombinacija njih četiri – devojke sa različitih strana, iz različitih sredina, a zapravo dosta slične među sobom.
Kako sam seo za sto, Anđela je rekla: „Ćao Maki, čujem da si bio dobar sinoć”, na šta su sve četiri opet prasnule u smeh. Ja sam zbunjeno pogledao Jelenu i zaustio da je pitam da li je moguće da je drugaricama prepričavala naš seks, ali nisam znao kako da to izgovorim pa sam samo par puta otvorio i zatvorio usta kao riba na suvom. Jelena je razumela šta hoću da kažem pa je odgovorila na moje nepostavljeno pitanje: „’Ajde Maki, šta si se stis’o, vidiš da te hvalim, svršila sam sinoć, fazon, deset puta”. Na to je Ivana podigla obrve i rekla: „Svaka čast”, a ja sam se dodatno zbunio i pocrveneo.
Anđela se uključila: „Vi momci gledate porniće a mi ženske do detalja prepričavamo svako tucanje”. Ponovo su se zakikotale sve četiri. Jelena mi je stavila ruku na rame: „Joj ali da ste videli facu moje majke, to je bilo ne-pro-ce-nji-vo”. Ponovo svi u smeh. Po prvi put je progovorila i Lana, obraćajući se direktno Jeleni: „Ja sam ti rekla da je to najbolja akcija, samo im zapretiš da ćeš ostati trudna i pokvariti im planove koje imaju za tebe – i dobiti ćeš sve što zatražiš.
Kao da mi je neko lupio šamar, u trenutku mi je bilo jasno da je sinoćno glasno jebanje bila manipulacija za Jeleninu majku. Manipulacija koju su predložile njene drugarice. Zato je vikala „napuni me!”, iako sam, kao i uvek, stavio kondom.
Ivana je bila uzbuđena: „Joj, joj, koliko mi je drago što je to uspelo, i šoping, i more, i sve sve sve”. Jelena joj tu licem da znak da ućuti i bojažljivo pogleda prema meni, a Anđela se napravi da se zagrcula pićem i počne da kašlje. Ja ni na trenutak nisam promenio izraz lica, vešto sam se pravio da ništa ne razumem i da ništa nisam primetio. Često ljudi nisu znali da li sam jako lukav ili sam samo priglupa budala. Često to ni sam nisam znao. Ali sada sam znao da Jelena i njene drugarice definitivno misle da sam budala. Očigledno će njih četiri ići na more zajedno, a ja iz nekog razloga to ne treba da znam. Osetio sam se prevareno, ali nisam imao prava da se bunim jer sam znao da ja tog leta nemam para ni za šta i da najverovatnije nigde neću ni ići, osim kući. Nemam prava da sputavam Jelenu, samo zato što ja nisam u mogućnosti da odem na more – to sam pomislio.
Jelena mi je par dana kasnije, kad je mislila da sam zaboravio ovu priču iz kafića, rekla da joj je majka obećala da u julu može da ide nedelju dana sa drugaricama na more ako da sve ispite u junu. Ja sam pomislio kako ću ja sasvim sigurno očistiti godinu u junu, ali da nigde neću ići. Jebiga, tako je kako je.
Nenad je ipak tog dana uspeo da razgovara sa majkom i molio je da priča sa ocem. Par dana kasnije Nenadov otac je došao za Bg i pozvao ga da se nađu u gradu na piću. Rekao mu je da ako je čvrsto odlučio da pređe na Farmaciju, imaće podršku njega i majke. Od tog dana pa nadalje Nenad je svakog dana sedeo kući i učio za prijemni, bio je jako srećan što su ga roditelji ipak podržali. A Jelena je od jutra do mraka bila na fakultetu, a prvobitnih nedelju dana letovanja sa drugaricama naraslo je prvo na dve, pa na tri nedelje.
Svima je bilo dobro osim meni
Ja sam se svaki dan jeo iznutra, popustio sam i na fakultetu, pa sam umesto devetki i desetki iz prvog semestra sada bio u igri za sedmice, eventualno osmice. Gledao sam satima u knjigu a mislio o tome kako osećam, da mi se život raspada pred očima, a ne mogu ništa da uradim da sebi pomognem.
Pred more je Jelenina majka došla da je vodi u šoping, ali kada su se vratile posle više od šest sati, kući su donele samo dve kese. Meni je to bilo ultra sumnjivo pa sam razmišljao gde su bile svo to vreme. Da li su uopšte bile u kupovini? Ako jesu, gde su im stvari? Da ih nisu ostavile u kolima?
Desetak minuta kasnije došao sam u dnevnu sobu i uznemireno rekao da me je sad zvao kolega sa fakulteta da hitno odem do Instituta za kukuruz u vezi nekih vežbi koje su nam uslov za ispit. Zamolio sam Jeleninu majku da mi pozajmi auto na kratko, što je ona posle par trenutaka oklevanja i uradila. Pogledala se nakratko sa Jelenom a Jelena joj je neprimetno klimnula glavom da je sve ok. Znao sam da auto u sebi ima neki uređaj za praćenje, pošto je to zapravo bio službeni auto Nenadovog oca, pa sam zaista otišao do Instituta za kukuruz, za slučaj da posle uzmu da proveravaju rutu automobila. Parkirao sam i otvorio gepek u kome sam imao šta da vidim: gomila kesa iz raznih prodavnica. Počeo sam da ih pažljivo pregledam jednu po jednu.
Ono što sam video me je ostavilo bez reči. U kesici iz prodavnice kupaćih našao sam samo jedan gornji deo i četiri para jako plitkih kupaćih tangi. Ja se u kupaće tange, naravno, ne razumem, ali sam video na kutiji proizvoda sliku od napred i od pozadi; materijal pokriva samo jedan mali trougao, bukvalno samo što pička ne ispadne napolje. I to tako da se ne zna na koju bi stranu pre ispala, koliko je mali taj trougao.
U sledećoj kesi je bila manje-više regularna kozmetika: ulje za sunčanje sa faktorom, ulje za telo posle sunčanja, nešto za depilaciju, itd, plus jedna kutija kondoma. Baš lepo, kupila majka ćerci kondome za letovanje sa drugaricama. U trećoj kesi su bile dve super tanke i kratke svilenkaste haljine, činilo mi se da ne pokrivaju više od pola dupeta, i bile su poluprovidne. Ono što me je najviše zapanjilo je njihova cena; svaka haljina je koštala preko 100 evra, a materijala nigde. U narednoj kesi dva para haljina koje su kao košulje, imaju drikere od napred celom dužinom, tako da dekolte može da bude dubok koliko god hoćeš, ili šlic može da bude skroz do pičke… ili možeš da ih raskopčaš skroz i samo se ogrneš… U jednoj maloj kesi bila je strašno sexy haljinica, uska uska, na pertlanje celom dužinom sa obe strane, i sa golim leđima i golom štraftom od tik ispod sisa do skroz ispod pupka, tako da je bukvalno imala samo po komad materijala preko pičke i sisa, i nešto malo na dupetu. Nosila se na golo telo. Ja nisam mogao da verujem da bi moja Jelena obukla tako nešto, a kamoli da bi njena majka pristala da joj to kupi. Cena prava sitnica, preko 150 evra. Ludilo.
Našao sam i još par nekih seksi majičica, dva topa, marame za plažu, i tako dalje. Baš su se nakupovale zapravo, sigurno su hiljadu evra spalile u jednoj kupovini. Meni je to bilo nezamislivo. Moram reći da mi je već tada bilo sve jasno i da sam sve razumeo šta se dešava, samo nisam mogao da ni da pretpostavim kako će se sve to završiti. Vratio sam pažljivo sve kako je bilo i seo u kola. Buljio sam kroz šoferku u prazno. Moja Jelena ide na more sa namerom da se tamo kurva ko zna sa kim! Zaplakao sam se u kolima i plač je prešao u jecanje. Plakao sam sigurno deset minuta dok se nisam sabrao i onda sam se umio vodom iz neke flašice koju sam našao u kolima.
Došao sam kući i rekao da je sve u redu, bio sam tamo i završio šta sam imao. To veče sam se čuo sa majkom i rekao joj da imam nekih problema u Beogradu i da bih došao kući na par dana i pitao je da li imamo para za povratnu kartu, pošto je bilo stvarno neplanirano putovanje. Majka mi je rekla da ćemo se snaći i da dođem čim mi obaveze dozvole. Ja sam njoj rekao da ću svima reći da njoj nešto nije bilo dobro i da zbog toga moram kući, a ona da potvrdi ako neko pita. Iako je bila puna kuća, razgovarao sam sa majkom bez bojazni da će nam neko slušati razgovor. To je bilo iz prostog razloga što sam ja sa majkom oduvek pričao na italijanskom, a otkad je otac umro, kod nas se u kući samo italijanski i pričao. To je bilo zbog toga što je majka završila italijanski, iako je ceo život radila kao sekretarica i skoro nikad ga nije pričala van kuće. Završio sam razgovor i rekao Manetu, Jeleni i njenoj majci da moram ujutru na bus kući jer mi majci nije dobro. Jelenina majka se ponudila odmah da me ona poveze uveče jer će krenuti kući kad isprati Jelenu na more, ali ja sam rekao da ću ipak krenuti ujutru jer mi je bitno da što pre stignem. Mane i Jelena su se isto zabrinuli i rekli da obavezno javim kad stignem kući da li je sve ok sa majkom. Jeleni je bilo žao što je neću ispratiti na more zajedno sa njenom majkom. Ja sam progutao knedlu na te reči i pokušao ne samo da prećutim, nego i da zaboravim sve što bih joj rekao na to. Uveče kada smo pričali Jeca mi je rekla i da joj je žao što se nećemo videti mesec dana. „Kako mesec dana?”, pitao sam. „Zar nije tri nedelje?” „Odlučile smo da zaokružimo na mesec dana, ipak ne plaćamo smeštaj pošto idemo kod Laninih na Lošinj. Tamo je jako prijatno i mirno, pa ćemo da budemo mesec dana da se lepo odmorimo.”
Imao sam potrebu da joj kažem da mi je ok sve što odluči i sve što uradi. Bojažljivo sam počeo: „Vas četiri devojke same na moru, sigurno će vas startovati gomila frajera.” Ona je na to vrdala: „Tamo je mirno, nema mnogo ljudi, idemo da se odmorimo”, itd. Meni bi to smrdelo na laž, i da nisam video sve one stvari u gepeku. Probao sam malo drugačije, pa sam rekao da je mesec dana baš dosta razdvajanja i da će se uželeti kurca, još i leto, svi idu golišavi. Ona je na to rekla da bi mogla da se uzdrži i šest meseci bez problema, da sigurno neće zagoreti, niti će joj trebati kurca. Sad je već bila malo iznervirana. Kad mi je sve to ispričala, ja sam pomislio da ću imati sreće ako se za tih mesec pojebe samo sa jednim ili dva lika, a plašio sam se da će ih biti i više. Pokušao sam i treći put. Rekao sam joj da kapiram da će njene drugarice biti u fazonu da izlaze i luduju. Jelena je uvređeno rekla da njene drugarice ne vole da izlaze i da svakako ne idu na more da tamo luduju. „Ok”, kažem, „naravno. Nisam mislio ništa loše.” A u sebi pomislih kako je najbolje da odustanem od dalje rasprave, a možda i od Jelene, na kraju krajeva. Okrenuo sam se na drugu stranu da spavam. Ujutru sam seo na autobus i krenuo kući sa osećajem poraza i ogromnim razočaranjem.
Nastavak: Put na jug
Autor ovog posta je:
Max
Ja živim život koji nisam birao sam…
Ako želiš direktan kontakt sa Maxom javi se na mejl [email protected]
Registrovani korisnici ne vide reklame
