Nastavak priče: Sve je pošlo naopačke, II deo

Kad sam stigao kući, bacio sam torbe pred kapijom i pozvao majku na italijanskom, a ona je izašla pred mene sa slatkim od belih trešanja i čašom vode.

– Nisam ti gost da pred mene izlaziš sa slatkim – pobunih se.
– Nisi dolazio od zime – odgovara ona.

Pomislih u sebi – Ok sad će i ona da me drka. Ali nije bilo tako, samo je htela da me pecne. Ispričao sam joj sve što je bilo, i oko Jelene, i oko mog fakulteta, i kako se generalno osećam.

Ona mi je rekla da ta dva ispita koji su mi ostali mogu mirne duše da ostavim za septembar i da ona misli da mi treba neka promena, nešto da me prodrma. Rekla je i da hoće već duže vreme nešto da mi ispriča, o tome kako su tata i Nenadov otac radili sa nekim Italijanima na privatizaciji ciglane. Tata je našao kontakt nekih polukriminalnih tipova iz južne Italije, mama je služila kao prevodilac, a Nenadov otac je potpisivao dokumenta. Dogovor je bio da Italijani plate 500.000 evra i da im se namesti kupovina ciglane ispod cene. Međutim, baš kad se to sve dešavalo, tata je umro. Ja se još sećam tog dana; večerali smo kad je njemu zazvonio telefon. Ustao je kao da je bio na iglama, krenuo da se javi i pao posle dva koraka. Srce ga je izdalo. Majka mi kaže da je posle toga dil sa Italijanima propao, ali da ona sumnja da je Nenadov otac uzeo sebi tih 500.000 evra, zajebao Italijane i posle namestio ciglanu nekom tipu iz stranke. U svakom slučaju, Nenadovi su iz cele priče izašli puni para, a mi smo živeli od tatine penzije.

Ja ništa od toga nisam znao i baš sam bio u šoku. Pitao sam je zašto mi ništa nije rekla, a ona kaže:
– Zato što ste ti i Jelena bili zaljubljeni i nisam htela da vam kvarim sreću, ali sad kad vidim da je i to puklo, htela sam da ti kažem sve. Možda postoji mogućnost da saznamo više o tome svemu – dodala je.
– Kako?
– Treba pitati Italijane.
– Zašto ih nisi do sad pitala?
– Izgubila sam bila kontakt sa njima kad je Jovan umro, a i ti si bio mali.
– Pa kako bi sad našla te Italijane?
– Ja nikako, ali bi ti mogao.

Iznela mi je jako čudan predlog. Jedan njen drug sa fakulteta radi sad za UNESCO, a oni organizuju letnje kampove za decu iz nerazvijenih područja. Mogla bi da sredi sa njim da ja odem na kamp na jugu Italije koji je u blizini grada u kome su ovi Italijani i onda da, kad budem u prilici, odem da ih potražim i popričam sa njima, predstavim se ko sam, itd.

Mislio sam da je prsla. Imao sam sto pitanja za nju, ali ona je, začuđujuće, na sva imala kakav-takav odgovor:
– Zasto bih baš ja dobio taj kamp?
– Zato što smo iz jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji. Uz to, skoro niko u Srbiji ne zna za taj program, pa se niko i ne prijavljuje.
– Kako oni znaju dal’ je opština siromašna?
– Znaju po tome kolika je prosečna plata u opštini.
– Koja je uopšte fora sa kampom, zašto bih išao na to?
– Zato što je to jedini način da odeš na letovanje ove godine, umesto da sediš kao mučenik kod kuće, a devojka ti na more nosi providne haljine. Zato što je to jedini način da odeš u Italiju i pričaš sa tim ljudima tamo o tome šta se desilo sa tolikim novcem. Zato što ti treba neka promena u životu. I na kraju krajeva, zašto ne bi išao na kamp?

Ostao sam u čudu. Promenili smo temu i pričali dosta o Beogradu, o odnosu sa Jelenom, o Nenadu i njegovom ocu, o Jeleninoj majci i tetki. O tome zašto je Jelenina majka tako loše reagovala na mogućnost da ova ostane trudna sa mnom. I tu sam dosta stvari saznao i bolje razumeo, stvari o kojima nisam imao pojma, vezano za to kako porodice koje su u parama pokušavaju da povećaju bogatstvo time što spajaju decu sa drugim bogatašima. Kako Jelenina majka nikad ne bi pristala da se Jeca uda za mene i da će uraditi sve da joj nađe nekog situiranog tipa, a da Jelena nikad ne bi smela stvarno da joj se suprotstavi jer je razmažena i navikla je na novac kojim je njeni obasipaju, na putovanja, markirane stvari. Majka mi je rekla:
– Videćeš već i sam, ali to su loši ljudi, i bolje je da to shvatiš ranije nego kasnije.

Popodne smo opet pričali o Italiji. Baš je zapela, pa još na italijanskom. ‘Ajde, reko’, pristajem. Ona je odmah zvala tog druga. Tako su se slatko ispričali da nisam mogao da ne pomislim da se jebe sa njim, ali, pa šta i da se jebe? Žena je udovica, njena stvar s kim će da se jebe. U svakom slučaju, to je sređeno za manje od dva dana. Dobio sam baš taj kamp, oni pokrivaju put. Čekaju me u baru karte za trajekt do Barija i onda posle toga idem vozom dalje na jug. A kako ću do Bara da stignem?
– Lepo – kaže majka – komšija Arsa vozi kamion i svako malo je dole u Crnoj Gori, pa možda da pođeš sa njim. Idi do njih pa ga pitaj, šta si se stisao? Sad kad već znaš da ideš u Italiju, moraš i da se snađeš malo, nećeš majci za suknju da se držiš valjda ceo život?
– Dobro de, idem do Arse.

On je rekao da nema problema. I tako je moje putovanje bilo zapečaćeno.

Nisam se ni vraćao za Beograd. Ispitne rokove sam samo preskočio. Nenad mi je par dana kasnije javio da je primljen na Farmaciju i da mu je žao što nisam tu da proslavimo. Zvao me je da se vratim za Bg da se napijemo zajedno, ali meni nekako nije bilo do toga. Hteo je i da on dođe kući pa da zablejimo malo ovde, ali ja sam pre kraja te nedelje već bio u kamionu za Bar. Sa komšijom Arsom koji je imao oko 40 godina i bio jedan mršavi, žilavi, prljavi kamiondžija.

Arsa je vazda bio fin čovek, imao je dvoje dece, nešto mlađih od mene, sa kojima sam bio na ćao-ćao. Ali Arsa je bio i okoreli kamiondžija – totalni kurvar. Kako sam seo u kamion, pričao je samo o tome u kojoj je zemlji kakve kurave jebao i predlagao je da pokupimo neku kurvicu usput pa da je na smenu šurimo u kamionu do mora.

Ja nisam baš bio oduševljen tim predlogom, pogotovo što bi podrazumevalo da deo vremena vozim kamion. Pa je Arsa predlagao da uzmemo dve kurve, jer dve kurve su bolje od jedne kurve. Na kraju sam se nekako dokopao Bara bez da smo pokupili kurve, i bilo mi je drago zbog toga. U Baru regularno sednem na trajekt u devet uveče za Bari. Ali jebiga, karta koju sam imao nije uključivala kabinu, tako da sam sve vreme bio na jednoj od paluba u prostoru koji izgleda kao neka čekaonica puna klinaca sa vrećama za spavanje i rančevima, pomešanih sa nekom čudnom sirotinjom, sitnim kriminalcima, švercerima antičkih novčića, (skoro) malolentnim Rumunkama… I tako. I onda sam celu noć ostao budan jer sam bio u strahu za sebe i svoje stvari. Sedeo sam na ruksaku i posmatrao ljude oko sebe, koji su za uzvrat pomalo i posmatrali mene, što je činilo da mi bude dodatno neprijatno. A onda pred zoru – racija.

Kada smo ušli u italijanske teritorijalne vode, na trajekt se ukrcala policija i krenula redom da trkeljiše ljude i prtljag. Ja sam im pokazao pozivno pismo gde idem i obajsnio se sa njima na italijanskom, pa su me odmah pustili na miru. Zato su tu gde sam ja bio pokupili petoro ljudi: jednog starog ciganina – njega su samo izveli napolje, jednog klinca Francuza kome su našli drogu – njega su sa lisicama na rukama bukvalno odvukli, nekog čudnog tipa koji je oko vrata imao nisku sa antičkim novčićima i dve klinke Rumunke.

Rumunke su odveli prvo u jedan hodnik sa strane širine metar i dubine možda dva i po metra, koji se završavao metalnim vratima, koja su vodila na neku od donjih paluba ili u službene prostorije gde su bile kuhinje i spavaone osoblja. Jedan pandur je ostao sa njima da ih čuva a ostala četvorica su trkeljisala ljude na palubi. Dvojica su odvukla Francuza, a preostala dvojica ciganina i švercera, tako da je ovaj peti ostao sam na palubi. Ja sam na metar-dva od ulaza u taj hodnik sedeo uza zid, na svom rancu, i pravio se da spavam, a zapravo sam gledao šta se dešava. Njih dve su bile slatke male mršavice, jedna u helankama i majici na bretele, druga u haljinici. Sličnih godina i konstitucije, obe u licu ružnjikave, a u telu solidno zgodne.

Pandur ih je prvo obe okrenuo ka zidu. Nešto ih je pitao, one su odgovarale, ali kad god bi neka okrenula glavu prema njemu, on bi je vraćao da gleda u zid. Onda je uzeo da ih pretresa. Prvo je pregledao ovu u helankama, ispipao joj je noge od listova do butina, a onda je zgrabio za dupe celom velikom šakom. Ona se okrenula da mu nešto kaže, a on ju je grubo vratio ka zidu. Kolenom joj raširio noge i počeo da joj mesi dupe, a onda je spustio šaku i preko dupeta zahvatio i pičku. Istovremeno je kliznuo levom rukom ispod majičice i počeo da joj mesi sise. Desnu ruku je ubrzo zavukao u helanke, tako da ju je verovatno grabio za golu pičku. To sve zajedno nije trajalo duže od minut. Sve vreme joj je nešto govorio na uvo.

A onda je druga Rumunka, koja je bila u haljini, svukla gaćice i umotala ih par puta oko zgloba na ruci. Pandur je u trenutku bio pored nje, zadigao joj je haljinicu i mesio joj golo dupe. Par trenutaka kasnije joj je zavukao palac u pičku, a ona je i dalje gledala u zid, samo je rukom posegla unazad i gnječila mu kurac preko pantalona. Sve se to dešavalo bukvalno na par metara od mene. Pandur ju je pola minuta grubo jebao palcem, dok nije počela da mu meša pod prstima, a onda im je nešto rekao, i one su uzele stvari, a on ih je poterao kroz vrata dole u potpalublje.

Meni se od te scene tako digao kurac da sam mislio da ću svršiti u gaće. Način na koji ih je grabio, hladna dominacija i perverznost njegove brutalnosti su me strašno uzbuduli i inspirisali. Pitao sam se šta se desilo posle, da li ih je odveo negde u potpalublje i tamo jebao obe pa ih pustio da idu, ili ih je uhapsio i odveo na neki brod italijanske granične policije, gde su ih zatvorili negde na dnu broda i onda se nedeljama na njima ređali i istresali panduri sa broda, pa ih nakon toga, devastirane i trudne, deportovali u nazad u Rumuniju? Ko će to znati. Ja sigurno ne. Ono što znam je da se takve stvari dešavaju, to znate i vi, ispliva vest ponekad, čuli ste na radiju ili pročitali negde. U svakom slučaju, nisam ih više video i ne znam šta je bilo.

Ono što znam je da sam zbog racije propustio voz na kome je trebalo da bude još par ljudi koji će biti na kampu. Sledeći voz je išao za dva sata, tako da sam se malo motao oko železničke stanice, kupio vodu, pojeo sendvič. Malo posmatrao ljude, koji su bili drugačiji nego kod kuće. Italijani sa juga, crnci, Arapi, turisti sa severa, momci, devojke… Bili su mi zanimljivi. Dosta njih sa pirsinzima ili istetovirano. Bio sam pun utisaka. Bilo mi je drago što sam krenuo na put. Samog sam sebe prekorevao što sam se prethodnih meseci smorio i zatvorio se u sebe. A vidi kako je svet raznovrstan i interesantan!

U vozu sam bio sam u kupeu. Provukao sam jednu ruku kroz ranac i uhvatio tu ručku čvrsto drugom rukom. Voz je bio lepo klimatizovan i ja sam uskoro zaspao. Navio sam telefon da mi zvoni za 45 minuta, da se ne bih uspavao. Alarm je zvonio, a ja sam bukvalno poskočio. Bio sam probuđen iz dubokog sna i dezorijentisan malo, a onda sam sa užasom shvatio da u ruci držim samo jednu ručku od svog ranca sa stvarima, a da ranca nema! Ručka je bila isečena! Neko me je pokrao dok sam spavao!

Iskočio sam Iz kupea i počeo mahnito da jurim po vozu. Naleteo sam na konduktera i počeo da vičem kako su me pokrali i da mašem onom jednom ručkom koja mi je ostala od ranca. On me je smirivao i odmah zvao policiju, koja je već bila u vozu, pa su se pandur i pandurka pojavili u roku od par minuta. U dve rečenice sam im rekao šta je bilo, oni su rekli kondukteru da bude sa mnom, uzeli mi ručku od ranca i krenuli kroz voz. Ja sam očajan seo sa kondukterom u kupe i nadao se da će naći lopova. To se, naravno, nije desilo.

Moja stanica je ubrzo došla, tako da me je kondukter predao nekim pandurima na stanici, koji su odmah počeli da me tretiraju kao uhapšenog lopova. Odvukli su me u svoju kancelariju na železničkoj stanici i počeli da me ispituju, da viču na mene, da me guraju. Ja sam pokušavao da im objasnim šta se desilo, ali mislim da ih zapravo nije ni bilo briga. Ubrzo je jednom od njih zvonio telefon. To su ovi iz voza javili da nisu našli lopova. Pandur je rekao da je lopov uhapšen, da ga je predao kontrolor, pa sam ja počeo da vičem na italijanskom da ja nisam lopov. Pa sam dobio u sekundi pesnicu u pleksus i završio valjajući se po podu sa osećajem da ću se ugušiti. Pa su se onda panduri iz voza i sa stanice objasnili da zapravo nisam lopov, nego da sam pokraden.

I onda su me izbacili iz stanice

Fizički su me odvukli do vrata i izbacili me napolje, smrdljivi panduri. Sve što sam imao kod sebe bilo je pozivno pismo, pasoš i 200 evra. Ništa više. Morao sam po svaku cenu da dođem do tog manastira u kome je kamp. Našao sam neki minibus koji je vozio lokalnu međugradsku liniju koja prolazi blizu lokacije na koju je trebalo da stignem. Krenuo sam tako, nisam imao druge.

Minibus je oko tri popodne stao na nekom prašnjavom putu, koji, koliko sam video, nije vodio nigde. Prava brdovita pustara, isto kao kući – pomislio sam. Stajao sam tu jedno sat vremena, ali se ništa nije dešavalo. Ne da niko nije došao da me pokupi, nego uopšte niko nije ni prošao. Pitao sam se u šta sam se to uvalio koji kurac i kako ću se sad izvući iz ovog sranja. Bilo je strašno sparno, kao da je sama zemlja pečena. U vazduhu je bio težak miris borove smole i maslina. Seo sam pored puta i skinuo smrdljivu majicu koja je bila na meni celo putovanje, još od kad sam ušao u Arsin kamion.

Prošlo je još preko pola sata, kada je pored mene je projurilo neko vozilo, koje je zakočilo posle desetak metara. Začuo sam ženski glas:
– Gde ideš? – pitanje na italijanskom, upućeno u mom pravcu. Ja sam samo ustao zbunjeno. – Gde ideš? – ponovljeno pitanje na engleskom. Viknuo sam ime manastira, a ona je odmah krenula u rikverc. „Vrrrum”, i bila je pored mene. Crna, kovrdžava devojka, starija od mene par godina.
– Marko?
– Da.
– Upadaj – kaže na engleskom.
– Hvala – kažem ja na italijanskom.

To „vozilo” u koje sam ušao je bio jedan od onih autića za golf terene, izgledao je prilično star i više puta budžen i popravljan. Krenuli smo tim prašnjavim putem i samo odjednom skrenuli kao u neku jarugu. Jaruga se brzo pretvorila u put kroz neku čudnu šumu. To su zapravo bili maslinjaci.

Dimitra, tako se zvala devojka, bila je zadivljena mojim znanjem italijanskog, iako ni ona nije bila Italijanka, nego Grkinja. Majka joj je Italijanka, tako da je polu Italijanka, odrasla u Grčkoj. Bilo joj je žao zbog problema koje sam imao na putu, ali:
– Šta ćaš, dešava se, važno da si ipak stigao.

Ispričala mi je neke osnovne informacije o manastiru i imala je gomilu pitanja za mene: šta studiram, imam li brata ili sestru, odakle sam i gde živim, itd. Ona je bila vrlo pričljiva, tako da sam svašta saznao o njoj. Imala je 28 godina i bila je neka vrsta zamenika upravnika kampa. Upravnica je bila žena iz UNESCO-a koja živi u Danskoj i dođe na par dana samo da vidi da li je sve ok, a za sve ostalo Dimitra je glavna, od početka juna do kraja septembra:
– Jedna smena traje 15 dana, ima nas najčešće 24 u smeni. Uzrast učesnika kampa je od 18 do 25 godina. Radimo na renoviranju manastira, spavamo tu i obezbeđena nam je hrana.

Dimitra mi je rekla i da ona određuje ko će šta raditi oko renoviranja. Pošto mi u prijavi piše da studiram poljoprivredu, htela je da me zaduži za sređivanje nekih zelenih površina. Ali sad joj se čini da sam pogodniji za neke teške fizičke poslove, rekla je to kroz smeh i stegla mi biceps.

Bila je razoružavajuće otvorena i direktna. Ja sam bio baš izmrcvaren od puta i izvinio sam joj se unapred ako smrdim na znoj. Ona je rekla da nema potrebe za izvinjavanjem i da čovek koji se oznoji, prirodno miriše na znoj. Rekla je i da ću videti koliko ću u kampu biti manje opterećen nekim stvarima. Posle 15-ak minuta vožnje izbili smo iz šume i meni se oteo uzdah iz grudi. Prizor je bio kao sa neke pozadine za desktop. Izbili smo na brdašce na obali mora, a ispred nas je bio kameni zamak na steni u sred mora. Sve što sam rekao je bilo:
– Vauuuu!

Dimitra je umrla od smeha i rekla da svi ljudi uvek isto reaguju.

Taj manastir je zapravo bio zamak, i obrnuto. Sredjovekovni monasi su očigledno bili više u fazonu ognja i mača nego mira u svetu. U kompleks utvrđenja smo ušli preko drvenog mosta, onog što može da se podiže.

– Lepo je, jel’ da? – kaže Dimitra.
– Vauuu – ponovo sam izvalio.
– Hoćeš da vidiš na čemu ćemo raditi u naredne dve nedelje? – pitala me je, a ja sam, naravno, hteo sve da vidim i znam.

Dovezli smo se podno jednog velikog stepeništa.

– Hajde sa mnom – rekla je i iskočila iz vozila.

Sad sam prvi put imao priliku da je malo bolje osmotrim. Prva pomisao mi je bila – vidi ovu malu Grkinju kako kipi sva, k’o mleko na smederevcu. Nemojte me pogrešno razumeti, nije se moglo reći da je debela, pošto je imala mršave ruke i noge, i u licu je isto bila mršava, ali sise i dupe…

Iako nije bila nešto posebno lepa, već u toku vožnje sam primetio da je izrazito slatka u licu, sa nekom vatrom u očima. Sada sam je odmerio od glave do pete. Bila je obučena u svetlo sive helanke i neku teksas košulju. Imala je poveće dupe, ali super zategnuto, kao neke dve savršene lopte. Dok se pela uz stepenice ispred mene, tako je dobro mešala dupetom da zamak više nije postojao, samo njeno dupe. Helanke su bile tako tanke da sam imao osećaj da mi pred očima poskakuje njeno golo dupe. Kurac je odmah krenuo da mi raste i ja sam mahinalno zavukao ruku u pantalone da ga namestim. Kad sam već bio tu, zamišljao sam na trenutak kakva joj je pička i stegao ga par puta sa rukom u gaćama. Ona se u tom trenutku okrenula, a meni ruka u pantalonama.

Na sve to, sise su joj kao dve solidne dinje. Košulja joj je bukvalno pucala na grudima, tako da je bila raskopčana do ispod sisa, a kroz procep je provirivao beli brushalter i u njemu sise koje kipe napolje. Još jednom sam mahinalno stegao kurac pred njom, pa sam ga namestio i izvukao ruku. Pravio sam se da se nisam izblamirao i da je sve regularno, a ona je pogledala u izbočinu na mojim pantalonama i osmejak joj je zaigrao u desnom uglu usne.

Kvadratni plato na koji smo je popeli imao je po jedne stepenice na svakoj ivici. One kojima smo se popeli i stepenice preko puta njih su se spuštale na dole sa platoa, a druge dve su se pele na gore ka nekim izdignutim objektima. Samo ove kojima smo se popeli su bile ok, ostale su bile baš dosta oštećene. Pokazala mi je ka njima i rekla:
– Treba da sredimo sve ove stepenice u naredne dve nedelje.

Posle me je odvela da upoznam ostatak ekipe koja je na kampu, ali mene je bilo sramota što sam tako smrdljiv i prljav, pa sam bio dosta stidljiv. Više sam mahnuo iz prikrajka nego što sam se upoznao sa ljudima. Objasnila im je da su me pokrali i tražila ako neko može da mi dâ par stvari da obučem. Jedan mali Rumun se ponudio i dao mi šorts i majicu.

U kuhinji su mi napravili sendvič jer sam propustio ručak. Posle me je Dimitra odvela da mi pokaže gde sam smešten. To je zapravo bila kao neka sobica za monahe, u njoj: dva kreveta, okrugli stočić i dve stolice. Mali toalet u kome je wc-šolja i gumeno crevo umesto tuša. To je manje-više to. Dimitra mi objašnjava da crevo iz sobe ide prvo kroz plafon, da je 20 m creva namotano na krovu i da odatle onda ulazi nazad. Tako se greje voda. Kad hoćeš da se kupaš, odvrneš česmu i usmeriš crevo u kofu, jer prvo ide vruća voda sa krova, pa onda krene hladna. Pomešaš ih u kofi, pa se kupaš iz kofe. Sad uopšte nije bilo tople vode jer je potrošio moj cimer, jedan visoki koščati Slovak.

Dimitra se ponudi da se istuširam kod nje u sobi, jer ona ima bojler. Imajući sve u vidu, odmah sam pristao. Njena soba je bila dosta veća, isto sa dva kreveta i stolom. U sobi je bila Veronika, koja je bila iz Estonije. Isto učesnica na kampu, samo što je bila cimerka sa Dimitrom. Ušao sam i pozdravio se, a Estonka je pomirisala u mom pravcu i rekla:
– Nadam se da ćeš manje smrdeti kad se okupaš – pa je umrla od smeha. Nasmejala se i Dimitra i rekla mi da idem pod tuš.

Ušao sam u kupatilo, spustio i poklopac od wc-šolje i na njega stavio peškir i čiste stvari. Prljave stvari sam bacio na pod. Osećao sam se neprijatno i postiđeno; tek sam stigao u kamp a već mi je bilo muka od svega. Ušao sam u tuš kabinu, naslonio glavu na zid i pustio vodu da teče. Osetio sam kako se opuštam polako. Samo se drži i ovo sranje će brzo proći – govorio sam sebi. Posle desetak minuta sam se nasapunjao i oprao kosu. Osećao sam se mnogo bolje.

Kad sam izašao ispod tuša imao sam šta da vidim: nema mog peškira, nema ni mojih stvari, ni čistih ni prljavih. Odmah sam se dosetio da me to verovatno Dimitra zajebava. Verovatno ona i mala Estonka čekaju da izađem go pa da mi se smeju. Zato sam uzeo da drkam kurac i digao ga skroz, pa sam tako ušetao u sobu. Međutim, u sobi nije bilo Estonke, tu je bila samo Dimitra. Kada sam video šta ima na sebi, bilo mi je jasno da je peškir sklonila sa drugim namerama. Bila je u beloj dugačkoj košulji, otprilike do trećine ili četvrtine butina. Dugačko za košulju, ali zapravo prilično kratko za haljinu. Vrlo slično kao haljine koje je Jelena kupila za more. Kad me je videla sa dignutim kurcem samo je zviznula, kao kad momci zvižde za devojkama na ulici.

Ja sam stao na sredinu sobe, kurac mi je bio horizontalan sa podom, i odmerio sam je od glave do pete. Njena košulja je bila zakopčana samo na jednom dugmetu – preko pičke, sve ostalo je bilo otkopčano. To ne znači da su joj se videle sise ili bilo šta drugo. Košulja je uredno pokrivala i sise, i pičku, i dupe, ali se držala na samo jednom dugmetu i videlo se da ispod nema ništa. Bila je strašno erotična i kurac je počeo da mi poskakuje. Sada sam i ja zviznuo, ali mnogo glasnije i masnije od nje. Ona se nasmejala i rekla:
– Bravo! Gde si naučio tako da zviždiš?
– Hoćeš da naučim i tebe? – pitao sam prilazeći joj polako.
– Videćemo dečko ko će koga ovde čemu da uči – rekla je bezobrazno i otkopčala ono jedno dugme.

Košulja se otvorila i imao sam šta da vidim: iznad pičke je ostavila kratki crni čuperak, otprilike površine jednog plazma keksa. Odatle do procepa među sisama se protezao savršeno ravan stomak. Vau – pomislio sam – nikad ne bih rekao da može da ima ovako ravan stomak sa ovolikim sisama i dupetom.

Oslonila se rukama na sto, izdigla i sela na njega tako da su joj sise iskočile iz košulje. Ja sam tu samo pomislio da, ako nastavimo da pričamo, ova prilika može samo nekako da nestane, pa sam joj u sekundi prišao sa kurcem u ruci, ušao u nju i odmah počeo da je jebem na stolu. Stenjala je:
– Momak od akcije! Mmmm to mi je trebalo!

U glavi mi je bio vatromet! Jebem bez kondoma prvi put u životu! Moja druga pička u životu! Sve što sam želeo u tom času bila je Dimitrina vrela pička, na Jelenu nisam ni pomišljao, niti sam osećao bilo kakvu krivicu ili savest. U mojoj glavi Dimitra je bila moja nagrada za sve muke koje sam preživeo da stignem ovamo.

Moje ruke su bile svuda po njenom telu

Grabio sam je za sise, za dupe, prelazio preko njenih bradavica, mazio joj stomak i spuštao se prstima preko tračice crnih dlačica, do njene pičke. Sve vreme sam je jebao lagano, ali prilično jako, a ona je uživala. Skinula je košulju i potpuno oslobodila svoje velike sise koje su bile iznenađujuće čvrste i loptaste. Jebote, kako je bila zgodna!

Spustila se malo unazad i oslonila na laktove, što joj je omogućilo da raširi dodatno noge. Na moje izmenađenje, video sam da joj je pička potpuno obrijana i da dlake počinju na centimeter-dva iznad klitorisa. Mazio sam joj čuperak iznad pičke sa četiri prsta, a peti, palac, je sve vreme bio na njenom klitorisu.

Dimitra je sve više i više stenjala. Jebali smo se desetak minuta bez menjanja poze. Sve vreme je glasno stenjala, ali nisam očekivao da će svršiti. Počela je da svršava odjednom, bez najave, samo je ciknula i počela da se grči cela i viče:
– Bravo! Bravo!

Pričala je i nešto na grčkom, što nisam razumeo. Kad je završila, rekla mi je:
– Bravo! Pravi muškarac uvek prvo misli da zadovolji ženu pa sebe. Ja bih volela da nastavimo, ali Veronika će se uskoro vratiti, zato me jebi sad jako i svrši mi po brežuljku.”

Ja sam samo ubrzao ritam i sad su joj sa svakim nabijanjem poskakivale sise. Gledala me je u oči i govorila:
– Imaš tako dobar kurac, savršen je za mene. Koliko si ih imao do sada pre mene?
Ja sam rekao: – Samo jednu – skoro se izvinjavajući što ih nije bilo više.
– Svemu ću te naučiti – stenjala je. – Svemu ću te naučiti. Žene će klečati pred tobom. Otimaće se… za tebe i za tvoj kurac… – reči su joj nestajale u glasnom stenjanju.

Spustila se skroz na sto i rekla mi:
– Jebi me sad dok ne svršiš.

Povukao sam je malo još ka ivici, tako da joj je dupe bilo na pola, uhvatio joj noge i raširio ih i jebao je kao da sutra ne postoji. Ona se držala za sise da ne bi letele gore-dole i glasno stenjala i cičala.

Osetio sam da ću svršiti i izvadio sam ga iz nje, nastavljavući da drkam svom snagom, kao da ću da ga iščupam. Kad sam počeo da prskam, prvi mlaz joj je odleteo na lice i vrisnula je od iznenađenja. Drugi mlaz na desnu sisu, treći na stomak, a tek četvrti na brežuljak. Ja sam nastavio da ga drkam i da ispumpavam zaostalu spermu razmazujući je po njenim čuperku.

Sad je na nju bio red da kaže „vau”:
– Vau, koliko sperme… – rekla je, ne pomerajući se. – Skini, molim te, ogledalo iz kupatila i donesi mi da vidim kako izgledam ovako isprskana spermom.”

Vratio sam se ubrzo iz kupatila sa povećim ogledalom u plastičnom ramu. Ona je i dalje ležala na stolu, a ja sam sa obe ruke držao ogledalo iznad nje.

Dimitra se dugo ogledala, a i ja sam pažljivo prelazio svaki detalj tog prizora koji mi se neizbrisivo urezao u sećanje. Prvi mlaz je pogodio tik ispod jagodične kosti, slivao se delom pored usta a delom sa strane, niz obraz. Drugi mlaz je bio gust i stajao je čvrsto na sisi. Treći se razmazao preko stomaka i slivao se niz desni bok. A čuperak iznad pičke je bio potpuno ulepljen jer sam na njega iscedio sve što je ostalo, i sa njega se slivala sperma preko klita ka pički.

Ja sam ostavio ogledalo samo u levoj ruci, a kažiprstom i srednjakom desne ruke sam pokupio spermu sa njenog obraza i počeo da joj mažem po usnama. Dimitra je momentalno otvorila usta. Gledala me je u oči i lizala moje prste, a onda je uzela pohotno da ih puši. Pokupio sam još sperme sa sise i opet joj dao da ih posisa.

Oboje smo se ponovo napalili

– Uzmi vlažne maramice i obriši mi spermu, ali samo ono što se sliva na pičku, ne diraj ništa drugo.

Poslušao sam je i pažljivo obrisao sve ispod dlačica. Zatim je tražila da držim ogledalo iznad nje. Ležala je na stolu, gledala se onako umazana spermom i drkala pičku. Gledala je sebe u oči u ogledalu i pričala nešto na grčkom. A onda me je zamolila:
– Da li bi hteo da mi govoriš da sam kurva, kurcožderka, spermulja? Da mi pričaš prljave stvari?

Ja sam momentalno počeo da joj pričam kako takvu kurvetinu nisam video u životu, da ću je svaki dan kupati spermom, da ću je jebati u svaku rupu koju ima na telu, da hoću da mi pokaže kolika je drolja i da me nauči sve što zna. Sve vreme sam držao ogledalo iznad nje, a ona je drkala pičku i cvilela. Pitao sam je da li voli da je karaju klinci, da li voli da prima nepoznate kurčeve. Ona je drkala sve brže i govorila na italijanskom:
– Si, si, siii – što znači „da, da, daaa”. Onda sam joj rekao:
– Ti si perverzna kurvetina koja samo na kurac misli, pogledaj se kako si umazana spermom droljo. Priznaj da uživaš u tome što si kurvetina.
– Si, si, si, si, siiiii – trzala se i uvijala na stolu. Svršavala je zatvorenih očiju. Čim je završila, rekla je:
– Ufff divno – i skočila sa stola. – Obuci se i pospremi sobu – poljubila me je na blic i sa ogledalom u ruci uletela u kupatilo.

Ja sam liznuo usne i po prvi put u životu osetio slankasti ukus svoje sperme. Kurac mi je i dalje bio dignut. Na brzaka sam obukao taj šorts i majicu koju su mi dali. I jedno i drugo mi je bilo premalo. Majicu nisam ni mogao da obučem a šorts mi je bio jako uzak. Kada je Dimitra izašla gola iz kupatila, samo je uzela onu košulju i zakopčala par dugmića.

– Hoćeš da odemo negde i nastavimo? – pitala je razbludno, sa bezobraznim i napaljenim sjajem u očima.
– Hoću – klimnuo sam. Krenuli smo zajedno iz sobe. Isped vrata na jednom kamenu je sedela mala Estonka.
– Oh, ti si tu? – rekla je Dimitra.
– Nisam htela da smetam – rekla je Veronika uz stidljivi smešak.

Dimitra i ja smo uskočili u njeno vozilo i odvezli se u nesređeni deo na zapadnoj strani tvrđave, deo gde nije bio dozvoljen pristup. Stala je kod neke razrušene kule, povela me unutra, skrenula levo na stepenice koje su izlazile na suncem obasjani veliki kameni plato sa koga su se druge stepenice spuštale direktno u more:
– Ovo je moj privatni raj – predstavila mi je Dimitra mesto na kome smo stajali.

Sunce je bilo na oko sat i po do zalaska, plato je bio vruć pod našim nogama. Prizor je bio predivan i meni se opet otelo:
– Vau.

Dimitra me lupi po dupetu:
– Skidaj se, idemo u vodu.

Za sekund smo oboje bili goli i spuštali smo se stepenicama ka vodi. U vodi smo se ljubili i ‘vatali se, i pričali.

– Nemoj da misliš da smo ti i ja sada zajedno ili tako nešto, ovo je samo seks. I ti i ja smo slobodni da se jebemo sa kime god poželimo. Ok?
– Ok – složio sam se.
– Za ovo što se desilo večeras niko ne zna i treba da ostane tako.
– Osim Veronike – rekoh.

Dimitra je objasnila da je mala Estonka poseban slučaj, jer su njeni roditelji insistirali da ne sme da pocrni ni malo. Oni su rasisti koji su smatrali da je preplanulost „ciganska” stvar. Zbog toga Veronika nije smela da bude na suncu i Dimitra ju je uzela kod sebe u sobu, a zaduženje na kampu će joj biti u kuhinji.
– Užas – rekao sam – kakvi kreteni.
– Da – kaže Dimitra – a ona je super devojka, ali uplašena od života.

Dimitra mi je još otkrila da je ovo deveta godina kako dolazi ovde. Nije propustila nijednom od kad je imala 19 godina. Prve tri godine je bila učesnica kampa a onda je četvrte godine tipu koji je bio vodio kamp puklo slepo crevo i ona je kao najiskusnija preuzela i vodila kamp naredna dva meseca. Posle toga su joj ponudili da ona vodi kamp. UNESCO plaća organizovanje kampa, prevoz i hranu za sve:
– Četiri meseca živim u raju, i to besplatno, a od plate koju dobijem ovde mogu da pokrijem sebi osnovne troškove ostatak godine.

Rekla mi je i da joj je stalo da svaki kamp prođe dobro. Da mora da se radi, ali da je lepo druženje i naglasila mi da je to često teško i izazovno jer su svi koji dođu na kamp sjebani na neki način, često siromašni ili izbeglice, oštećeni nacionalizmom i slično. Rekla mi je da ću videti kako ljudi ovde pronalaze potpuno različite stvari, zato što traže različite stvari. Pitao sam je šta je ona našla ovde.

– Slobodu i puno seksa – odgovorila je kroz dvosmisleni smešak.
– To mi se sviđa – kažem.
– Izgledao si mi da bi moglo da ti se svidi čim sam te videla onako mišićavog, sa rukom u gaćama, i pogledom na mom dupetu.

Nasmejali smo se zajedno. Dok smo bili u vodi sve vreme smo se ‘vatali i opipavali ispod vode. Mazila me je po telu, stezala mi mišiće, ‘vatala me za dupe, drkala mi kurac pod vodom… A ja sam se najviše igrao sa njenim dupetom i sisama, mada sam joj u nekom trenutku i drkao pičkicu dok nije zacvilela.

– Čemu ćeš prvo da me naučiš? – pitao sam je.
– Hoćeš odmah da počnemo? – uzvratila je pitanjem.
– Hoću.
– Hajde onda.

Izašli smo iz vode i popeli se na plato…

Nastavak: Lekcija 1: Jebanje je umetnost, lizanje pičke je nauka