Majka me je odvela pravo u greh, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Majka me je odvela pravo u greh, I deo
Pobeći negde daleko što dalje, pobeći i kriti se od nečega što je drugi počeo a mi nastavili, jer greh je greh, ma kakav on bio. Grčka, prozor kuće sa pogledom na more, noć iza nas o kojoj nismo ništa govorili, više. Dani su se nizali kao đerdani, noći su se spuštale kao ona što se spuštala ispod mene, prekrivao sam ju svojim telom, svaku noć trošio atome snage kroz znoj bez suza u užitku toplog tela vrele žene, moje Violete.
Ubijala je moju dosadu, davala mi sve što žena može da dâ nekom koga voli i za koga strepi negde u tuđem kutku topline leta. Moja Violeta, prva nota, prva žena starija, prvi doživljaj sa ženom iz mog detinstva sa neke druge strane sveta i života. Ali ovo je bilo drukčije sve, ovo je bilo kao u kartama na moranje, blefiranje, laž, i sve ono što prati greh sudbine. Ili je bila na meni ili ispod mene, ili na telefonu, to su joj bile pozicije na letovanju u Grčkoj koje će potrajati, koliko, eto ni bog dragi ne bi znao odgovoriti.
„Gorane, tvoj otac je ubijen, bio je to obračun iz nekih njihovih dugova, još su neki ljudi ubijeni, ne znam o čemu se radi, ovde nas je sklonio prijatelj tvoga oca i ne znam dokle će sve to potrajati i bojim se za tebe, za nas, veruj mi.” Zagrlio sam ju, šta sam mogao drugo, stegnuo sam ju uz sebe. Bila je to vitka, lepa i slomljena žena, osećao sam kako drhti, kao srna ranjena, kao ptica malena ispred nečega, osetio sam da me treba sad više nego ikada.
Dani su prolazili u zvonjavi telefona, noći su prolazile u uzdasima Violete kojoj sam davao nadu, koju sam tucao, voleo, milovao i ljubio, čuvajući ju od vetrova koji negde daleko puhaju.
Umoran od svega, ali ne i od nje, gledao sam ju kako češlja svoju kosu, gledao sam tu crnu svilenu spavaćicu na njoj. Zanosna i lepa, tužna i izazovna, u godinama kad joj je trebao miran san, lep dan, i kad joj je trebalo možda dva puta sedmično, ovako nije imala miran san niti dobar dan, a jebavala se svaku noć jer nije želela da se šta promeni. Prišla mi je onako, snena i tužna, gola ispod spavaćice, uvek lepog izgleda, našminkana i lepa, najlepša.
„Ako me želiš, uzmi me”, tihim glasom je to izgovorila. „Da, želim te Violeta, tako si lepa, zanosna, tako si žena najlepša nota”, tiho sam joj govorio dok me je ljubila po telu.
Osetio sam njene vrele usne kako žarko ljube vrh mog penisa
Pušila mi je kurac moja Violeta u kući sa pogledom na more. Navukao sam ju laganini na sebe, skinula je svoju crnu spavaciću seksi modela koju joj je kupio neko drugi i neće više nikada. Zajaukala je dok se nabijala na kurac, a i meni se sve okretalo od lepote koju mi je priredila moja Violeta. Tucala se na meni onako u ritmu lagane muzike, nabijala se na kurac, jaukala na njemu ljubeći me nežno. Gledali smo se u oči, njene su nestajale u lepoti, gledao sam ju dok se jebavala na meni, prvi put u životu video sam ju kako jauče od lepote, mjauče kao mačka, moja Violeta, moja boginja moja Afrodita nabijena na kurac kao zastava grešnih koji uživaju u grehu svome.
Mešala je sve brže, sve brže lomili su se trenuci, a lomila se i Violeta na meni. Zajaukala je stežući čaršaf, počela je da odlazi, a ja sam ju stegao za kukove i počeo da ju nabijam na kurac do bola, osetio sam i ja da sve gori u njoj i počeo sam da ju gasim. Nabijao sam ju na kurac koliki je bio, iz kojeg je krenula sperma gaseći njenu žar. Vrisnula je od lepote, a ja sam doživeo nešto što se pamti, duboko sam svršio u Violetinu vaginu, desilo se i nije se moglo sprečiti.
Umorni, znojni, zadihani, ležali samo onako goli i sami. Bilo je to vreme kad sudbina odlučuje. Pogledala me onako nežno, više jadno, osetilo se to u dubini njenih očiju. Rekao sam joj tiho: „Ličiš mi na Cecu”. „Zašto?”, upitala me je. „Lepe ste obadve i njoj je došlo vreme kad sudbina odlučuje, zar ne?” Duboko je uzdahnula: „Da to mi je rekao i tvoj otac da ličim malo na nju, samo što sam ja malo starija”, tiho je zaplakala. „Ne brini, sve će biti u redu”, dao sam joj neku nadu, želeo sam da se nasmeši samo, ali nije. Malo kasnije, otelo se kontroli i ono malo što je imala, bio sam zabrinut kad mi je to rekla.
Jutro kao i svako drugo, telefon, razgovori, napeta situacija. Noć koju smo preskočili jer Violeta nije bila za to, bila je u nekom drugom filmu, nisam joj želeo kvariti šemu. Rekao sam joj da nema veze, kad bude ona želela, nek opet počne. Rekla mi je: „Ne znam šta dalje a i ovo između nas tesno postaje, prošlo je neko vreme, tucamo se svaku noć, ne znam da li više imam snage za to Gorane…” Ćutao sam, nisam želeo da išta kažem. „Razumeš li ti mene uopšte Gorane?” „Razumem.” „Ne, ne razumeš, ja sam žena malo starija i u problemima, nisam uvek za to, razumeš?” „Ok, nema problema.”
Vreme je prolazilo, sećam se, taj dan je bila jako nervozna, palila je cigaretu za cigaretom, ništa nije jela, bila je tužna i nervozna. „U čemu je problema?”, pitao sam Violetu. „Imamo veliki problem, veliki problem”, nekako je to sve govorila kroz neku neopisivu nervozu. „Pa znam imamo problem već više od tri meseca od kad smo napustili Beograd.” „Da”, rekla mi je, „da, to znaš, ali ovo je još gore.” „Šta je sad, pa reci mi?” „Nisam sigurna još 100%, ali znaš.” „Šta, reci mi više, šta?” „Pa ne znam kako da ti kažem, bojim se.” „Reci mi slobodno o čemu se radi.” „Pa ovako, ja sam žena već u nekim godinama, znaš 40+, eto već duže vreme mi kasni menzis, perioda, znaš, ali žene u mojim godinam gube periodu, pa sam mislila…” „Šta si mislila?” „Pa ne znam ni sama više, ili je nešto ili sam…” „Šta ‘ili si’?” „Ili sam možda u drugom stanju Gorane!” „Ne, ne može to biti, ne, nije to…”, malo sam se pogubio totalno. „Kako ne može biti, celo vreme se tucamo, celo vreme svršavaš u mene, ja sam totalno poludela, razumeš ti to?” „Pa kako nije bilo pre mesec-dva, kako baš sad?” „To ne bira, ako je to, ali možda i nisam.”
Trebalo mi je nešto žestoko da popijem. Ludilo me je prolazilo, misli, mračne misli, mrak. Ona trudna, ona i ja, dete, beba, ma ne ne. Ja da budem otac, e to ne, pa ovo je ludilo totalno. Sutradan imala je zakazano kod nekog privatnog ginekologa, čekao sam kao zapeta puška, bio sam potišten i jadan, bio sam nešto što nisam ja. Već je prošlo više od dva sata. Napokon je izašla van, izgledala je jako bleda, pogledala me je i malo se nasmešila, bilo mi je lakše. „Gorane, Gorane moj.” Izašli smo van, seli u auto: „Pričaj, šta se desilo, šta je doktor rekao?” „Ništa, vozi me kući.”
Ali nisam mogao da ju ne ispitujem
„Violeta, šta je bilo, reci mi molim te šta je bilo, šta ti je rekao?” „Ništa, bila je to moja greška, sad je sve u redu, treba mi nekoliko dana da se malo odmorim i sve će opet biti kako je bilo Gorane.”
Došli smo kući, legla je i zamalo zaspala. Gledao sam ju dok spava, bilo mi je žao nje, nas, mene, svega što se dešavalo u ovih nekoliko meseci. Polako sam otvorio njenu torbicu, unutra je bila kutija anti beby pilula i kutija kondoma. Bio je račun od 2000 evra. Bilo je to vreme kad sudbina odlučuje.
Dani su prolazili, Violeta se sve bolje osećala, nasmejana, izgledala je kao nekada davno, sećam se dobro tog osmeha. Priredila je lepu večeru za dvoje, obučena kao prva dama, sva u crnom, jedino je bio crveni karmin i odsjaj prstenja na ruci. Razgovarali smo polako uz večeru, nekoliko čaša vina izmenilo je temu. Ustala se, prišla mi, sela mi u krilo. „Nisi ljut na mene?” „Nisam i nisam nikada ni bio.” „A jesi li me poželio?” „Takvu ženu bi poželeo svako.” „A ti, da li si me ti poželeo?” „Da, poželelo sam te Violeta.” „Volela bih da me odneseš u sobu.”
Uzeo sam ju u svoje naručje i odneo je kao devojčicu u sobu, ženu koja je zaštitila i mene i sebe po drugi put. Spustio sam ju na krevet i uživao gledajući ju dok se skidala, skidao sam se i ja, ali nisam ispuštao niti jedan tren njeno skidanje u kojem sam uživao, kurac mi se dizao kao sunce iznad Japana, polako.
Milovao sam ju nežno, više nego što treba, ljubio sam svaki kvadratni cm njenog tela, osetio sam ju, osetio sam miris njenog očuvanog tela, mirisala je na još. Izvadio sam kondom ali ona je rekla da sad ne treba: „Ja sam nas zaštitila, slobodno uživaj u onome što želiš.”
Tucali smo se dugo taj put, menjali nekoliko poza, svršila je na meni jer je tako najviše volela, a ja sam svršio nošen mešanjem njenih bokova, među njenim nogama, duboko u njoj, u mojoj Violeti. Bilo je to vreme kad sudbina odlučije, ovaj put opet na greh.
Zaspali smo goli i sami u kući koja je imala pogled na more. Svitanje je donelo tračke svetlosti koja je obsajavala naša tela i, kao i uvek, telefon je zazvonio. Violeta se probudila i javila. Posle razgovora bila je nekako smirena, ali i zabrinuta. Pitao sam ju šta se dešava. „Izgleda da se vraćamo za Beograd.” „Violeta da li će to šta promeniti?” Nasmešila se: „Da, promeniće, nećemo više imati podled na more.” „Samo to Violeta?” „Da, samo to Gorane.”
Registrovani korisnici ne vide reklame
