Srbija – centar operacija promene pola
Registrovani korisnici ne vide reklame
Pre dvadeset godina, nije bio nesvakidašnji prizor da novine u Beogradu objave da je transseksualnost delo protiv boga. Danas, ljudi iz celog sveta dolaze u Srbiju radi operacije promene pola, čiji su troškovi za Srbe delom pokriveni zdravstvenim osiguranjem.
„Iznenađujuće je da jedna konzervativna, patrijarhalna država sada postaje centar operacije promene pola. Ali i stav društva se polako menja“, kaže Kristijan, trans-aktivista iz Beograda koji nije želeo da nam otkrije svoje prezime.
Približno hiljadu stranaca i Srba se u prošloj godini podvrglo operaciji promene pola. Prema istraživanjima Beogradskog centra za rekonstrukciju polnih organa, ti brojevi rastu. Kandidati za operaciju dolaze iz Francuske, Rusije, Irana, kao i iz daleke Amerike, Južne Afrike, Singapura i Australije.
Kako eksperti tvrde, Srbija postaje središte transrodne hirurgije. Jednim delom zato što je, kako navodi dr Miroslav Đorđević, profesor urologije, glavni u Beogradskom centru, takva vrsta operacije skupa, kontroverzna i komplikovana; takođe se odbacuje u mnogim zemljama, uključujući Austriju, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, kao i države bivše Jugoslavije.
Čak i u medicinski naprednim zemljama Zapadne Evrope kao što je Francuska, hirurzi tvrde da ne može da im se pruži odgovarajuća obuka i da im čak kolege prete jer izvode operacije promene pola. To podstiče trans osobe da odu u Belgiju radi lečenja.
U Britaniji, troškovi ove procedure iznose oko 15.000 funti i pokriveni su od strane Nacionalne službe za zdravstvenu zaštitu. Kako prenose britanski novinski izveštaji, 2009. godine je odrađeno 143 takve operacije.
Dr Marci Bowers, ginekolog iz Kalifornije, koja je i sama trans osoba, izvršila je 1100 operacija promene pola u prethodnih deset godina. Kaže da u Americi, koja je globalni centar promene pola, samo pet hirurga redovno vrši operacije. Ona kaže da su konzervativno društvo, manjak hirurških veština, zajedno sa strahom hirurga od potencijalnih komplikacija, prouzrokovali porast trans turizma.
Strani pacijenti kažu da ih Srbija privlači zbog cene operacije od oko 10.000 dolara – poređeno sa 50.000 dolara, a čak i više, u klinikama u Americi.
Chaz Bono, trans sin pevačice Cher, je u razgovoru sa radio voditeljem Howard Sternom izjavio da je hteo da obavi ovu operaciju upravo u Beogradu.
Sociolozi kažu da samim tim što ljudi u Srbiji počinju da prihvataju transrodne osobe je signal promene u zemlji u kojoj je konzervativna struja dominantna. „Mi smo deca pravoslavne crkve i komunizma“, rekao je dr Dušan Stanojević, koji je među prvima počeo da vrši operacije promene pola u Srbiji. Rekao je da je transseksualnost tabu tema u bivšoj Jugoslaviji i da se čak i ne pominje u medicinskim udžbenicima.
Hirurg, dr Sava Perović je počeo da vrši operacije 1989. godine kada mu se obratio čovek koji je patio od poremećaja rodnog identiteta. Reč se brzo proširila i dr Perović, koji više nije među živima, je privukao dosta pacijenata, kao i dosta hirurga kojima se dopao izazov neverovatno komplikovane operacije.
Više od 20 godina kasnije, operacija promene pola je postala veoma rasprostranjena u Srbiji, sa čak četiri medicinska centra specijalizovana za ovakvu vrstu operacije. U Srbiji, operacija se vrši jednom hirurškom procedurom koja traje šest sati, kako bi pacijent izbegao fizičku traumu koju nanosi nekoliko operacija. U komplikacije se uključuju infekcije, problemi sa funkcijom polnih organa, kao i kajanje posle izvršene operacije.
Da bi se kvalifikovao za operaciju, pacijentu su potrebna dva pisma preporuke od psihijatra specijaliste, u kojima se tvrdi da pacijent pati od poremećaja rodnog identiteta, što znači da se čovek ili žena identifikuje kao osoba suprotnog pola. Pre operacije je potrebno godinu dana primati hormonsku terapiju i ići na savetovanje.
Daniel, 25-ogodišnji advokat iz Rusije, je došao u maju u Beograd da se podvrgne operaciji za koju je rekao da u svojoj zemlji nije našao odgovarajućeg hirurga koji će je izvršiti. Operacija i lečenje su bili toliko uspešni, da se na Danielu ne vide nikakvi znaci koji bi vas naveli da pomislite da je on nekada imao žensko telo.
Zamolio nas je da ne pominjemo njegovo prezime jer se plaši da će ga neko u Rusiji napasti. Daniel tvrdi da je od svoje desete godine znao da je muškarac zarobljen u ženskom telu. Kada je imao osamnaest godina, rekao je svojim roditeljima da je lezbejka, iako je znao da je njegov krajnji cilj da postane muško. Njegovi baba i deda, oboje lekari, su odbili da tu činjenicu prihvate i rekli da je njegovo stanje poremećaj mozga.
„Deklarisao sam se dva puta. Jednom kao lezbejka, a drugi put kao transseksualac, što je tu činjenicu olakšalo“, rekao je dan posle operacije. „Rusija je veoma homofobična i za mene je bilo lakše doći u Srbiju.“
Srbija, koja je postala članica za ulazak u Evropsku Uniju, je domaćin Parade ponosa poslednje tri godine. To je veoma značajno jer su parade 2011, 2012. i 2013. otkazane od strane vlade. A 2010. godine je narušena nasilnim sukobima. Demonstranti su gađali policiju dimnim bombama dok su skandirali: „Smrt pederima!“
Aktivisti kažu da su odlučili da pokažu da država prevazilazi pređašnje predrasude, skoro 16 godina otkako je Slobodan Milošević svrgnut s vlasti.
Godine 2011. izašla je crna komedija „Parada“ u kojoj gej aktivista i njegov homofobični drug, bivši član paravojnih formacija, putuju bivšom Jugoslavijom u roze automobilu kako bi regrutovali vojne veterane koji bi ih zaštitili tokom gej parade u Beogradu. Film se vešto igra sa stereotipima, samo kako bi ih probio skrivenom porukom o toleranciji. „Parada“ je bio jedan od filmova sa najvećom zaradom u istoriji države.
Kristijan, trans aktivista, kaže da se on i njegova žena retko susreću sa diskriminacijom, iako je u prošlosti dobijao pretnje smrću zato što je drugačiji. Kristijan kaže da mu je odrastanje u Srbiji tokom 90-ih pomoglo da stvori neku vrstu otpora i da se bori sa svim izazovima sa kojima se susreće kao trans osoba.
„Kada bombe padaju sa neba i ljudi se bore u ratu, polni identitet ti ne predstavlja glavni problem.“
Piše: Dan Bilefsky za NY Times, Izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
