Da li treba da probate trojku?
Registrovani korisnici ne vide reklame
U istraživanju koje je sprovedeno u Americi otkriveno je da je čak 97% muškaraca i 87% žena imalo fantazije o seksu sa više partnera istovremeno, ali da mnogi od njih bar trojku nisu sproveli u delo. Evo i zašto.
Trojka predstavlja najčešću seksualnu fantaziju među Amerikancima, pokazalo je istraživanje doktora Džastina Lejmilera (Justin Lehmiller), istraživača sa Kinsi instituta, sprovedeno na 4.175 ispitanika. Raznovrstan uzorak populacije, u starosnom dobu koje se kreće u rasponu od 18 do 87 godina, pokazao je da je čak 97% muškaraca i 87% žena imalo fantazije o seksu sa više partnera istovremeno. Mimo onih koji su ovo iskustvo isprobali, Lejmilerovo istraživanje otkrilo je da je trojka, vrsta seksualne fantazije, akterima najčešće ne uspeva u praksi prevashodno zato što svaka od tri individue ima različita očekivanja od ovog seksulanog čina.
– Većina ljudi nema plan kako da trojku sprovede u delo. Lako je pomisliti kako to može biti dobra ideja, ali realnost je uvek drugačija od onoga što smo mi zamislimo u našim glavama – kaže Lejmiler.
Jedna studija sprovedena u Americi tokom 2017. godine, koja je obuhvatila reprezentativni uzorak od 2.000 ispitanika, otkrila je podatak da je 18% muškaraca i 10% žena tokom života probalo trojku. I druge studije sa savernoameričkog kontinenta pokazale su da je gotovo petina stanovništa u Americi i Kanadi u nekoj formi isprobala trojku tokom svog života.
– Učesnici u ovom seksualnom činu razlikuju se po tome koliko su spremni da zajedno prodiskutuju o nekim važnim pitanjima pre nego što se upuste u to. Ko će biti u centru pažnje tokom seksa u troje, šta je dopušteno, a šta nije – pitanja su na koja se mora imati odgovor pre započinjanja ovakvih igara, kako bi najpoželjnija seksualna fantazija prestala da bude ujedno i ona koja se najpogrešnije shvata – nastavlja Lejmiler.
Tokom prošle godine, dr Rajan Skoats (Ryan Scoats) sa Univerziteta u Birmingemu objavio je studiju pod nazivom „Understanding Threesomes“, prvo sveobuhvatnu analizu o ovom fenomenu nastalu u poslednjih 30 godina. Radeći na istraživanju, otkrio je da je motivacija koja ljude rukovodi vrlo raznovrsna i da prevazilazi jednostavnu potrebu da se isproba nešto novo. Da se učešćem u trojci mogu rešavati i neki psihološki problemi pokazao je slučaj jedne žene koja je, nakon što je prevarila supruga u trojci, potom ponovila trojku sa njim, kako bi mu se odužila.
– To može da ispadne potpuni seksualni džumbus. Može da ima pozadinu u želji da se ispolji moć, da se dožive uzbuđenje i zabava, a može da bude i posledica prevelike doze alkohola. Može da bude sve i ništa od navedenog – kaže Skoats.
Neki učesnici u istraživanju poverili su dr Skoatsu da su se na ovaj čin odlučili kako bi udovoljili drugome, rukovođeni motivima koje je on nazvao „seksualni altruizam“. Razlozi mogu ležati u tome što su nastojali da ispoštuju seksualne fantazije partnera koje inače ne dele sa njim ili da udovolje nečijoj naklonosti prema istom polu, što je posebno rasprostranjeno među ženama koje inače funcionišu u heteroseksualnim zajednicama.
– Takođe, moguće je da u pozadini leže i neki kalkulantski motivi, gde se ispunjavanjem fantazije svom partneru nastoji učvrstiti veza sa njim – dodaje Lejmiler.
– U svemu tome postoji i dosta prinude, kada je reč o grupnom seksu i učešću žena u njemu – kaže kulturni antropolog Ketrin Frenk (Katherine Frank). – Ako se trojka vidi kao udovoljavanje dvojici muških učesnika na smenu od strane trećeg ženskog učesnika, onda to pre deluje kao sredstvo za uspostavljanje muške hijerarhije i nema nikakve veze sa njom – navodi Frenk.
I neki slučajevi iz istraživanja dr Skoatsa potvrđuju izvesnu dozu prinude koju žene doživljavaju pre nego što postanu deo ovih seksualnih igara, a koje se ispoljavaju stavom „nisam mogla da odbijem“ ili „bilo bi neprijatnije da se povučem, nego da nastavim sa tim“.
Dr Skoats imao je običaj da tokom istraživanja obilazi porodice učesnika tokom praznika.
– Ako pogledamo neke druge aspekte naših života, sigurno ćemo pronaći mnoštvo stvari koje radimo, a sa kojima se ne slažemo. Iako zvuči čudnije kada se stavi u kontekst seksa, ne znači istovremeno i da je nešto strašnije – smatra Skoats.
Da je uobičajeno da se jedan partner zauzme više od drugog kada se radi o seksualnim željama, smatra i antropolog Frenk.
– Raditi nešto zbog svog partnera ipak se ne može nazvati prinudom iako ponekad tako deluje, ali je najčešće reč samo o disbalansu seksualnih prohteva. Međutim, taj disbalans je promenljive prirode, te tako žene koje isprva odbijaju da posećuju erotske žurke, najednom postanu poklonice toga jer shvate koliku pažnju njihova pojava privlači – navodi Frenk.
Kako bi se olakšalo odlučivanje, dr Skoats predlaže određenu vrstu testa koju bi svako trebalo da primeni na sebi.
– Ako je to nešto protiv čega ste u potpunosti i mislite da bi vam naškodilo u bilo kom smislu, onda ne treba to da radite. Međutim, ako mislite da će vas to samo prolazno uzdrmati, nemate ni pozitivno ni negativno mišljenje o tome, a nekome ćete time pričiniti zadovoljstvo, onda to ne bi trebalo da bude previše problematično iskustvo – smatra Skoats.
Zapravo, mnoge trojke vođene su prostom potrebom da se isproba nešto novo. Kod mlađe populacije, preduzimanje ovih radnji koje Skoats naziva „konzumerska seksualnost“ predstavlja težnju da se prošire seksualna iskustva, pre nego što se uđe u neku ozbiljnu vezu. Ipak, Lejmilerova istraživanja pokazuju da studenti pripadaju populaciji koja je najmanje zainteresovana za trojke. Umesto toga, Lejmiler je pronašao da je interes za trojku najizraženiji kod onih u starosnoj dobi od oko 40 godina i ostaje na visokom nivou kod ispitanika do 60 godine, nakon čega opada.
– Većina ovih ljudi nalazi se u dugim, monogamnim vezama i na trojku gleda kao na način da ubrizga duh novine u svoj seksualni život. Napraviti monogamnu vezu otvorenom može biti pretnja za njenu stabilnost, bilo zato što oslabljuje posvećenost jednog partnera drugom, bilo zato što izaziva ljubomoru. Stoga, ne treba previše očekivati od trojke jer se fantazije najčešće ne pretvaraju u realnost – smatra Lejmiler.
Veliki deo protivljenja trojkama ukorenjen je u središtu monogamije društva, koje se dalje nadograđuje sa pravnim i kulturnim benefitima, čak i ako je procenat ljudi u brakovima drastično opao. Iako je nemonogamno ponašanje sve više prihvaćenije i vidljivije u medijima i istraživanjima, mnogi ljudi se odlučuju da ga u tajnosti istraže zbog široko rasprostranjene društvene stigme.
Dr Ejmi Murs (Amy Moors), docentkinja psihologije na Univerzitetu „Chapman“ kaže da je njeno istraživanje pokazalo da se na ljude koji praktikuju nemonogamni život uz obostranu saglasnost, gleda gotovo potpuno negativno i sve se stavlja pod znak pitanja – od sigurnosti njihovog seksualnog života do toga koliko su dobri i efikasni kao roditelji. Naknadna istraživanja otkrila su da je ljudima poliamorija ili višeljublje (kada neko voli više osoba) marginalno privlačnija od dogovora koji omogućava seks bez osećanja. Ovo drugo se smatra za moralni bankrot. Ipak, istovremeno, kao suprotnost ovoj moralnoj panici, raste svest da je monogamija mnogo teža nego što se misli, a možda čak i potpuno nerealna.
– Moramo da priznamo da otprilike četvrtina ljudi počini seksualno neverstvo u vezi – kaže dr Hit Šekendžer (Heath Schechinger), terapeut i ko-predsedavajući asocijacije „APA consensual non monogamy Task Force“.
Psihoterapeut Ester Parel, koja se bavi proučavanjem naših kontradiktornih želja za sigurnošću i novinama u životu, kaže da ženama brže dosadi monogamija nego muškarcima. Šekendžer smatra da bi za neke ljude privlačnost trojke mogla da bude „nešto što može da uradi sa svojim partnerom“. Na kraju krajeva, ovde je više reč o obostranoj saglasnosti, komforu i otvorenoj komunikacija koji su osnov za zdravu vezu, bez obzira da li je tema monogamija ili ne.
Izvor: Telegraf
Registrovani korisnici ne vide reklame
