Kontracepcija gubi trku
Registrovani korisnici ne vide reklame
Srbija među neslavnim rekorderima po broju abortusa
Iako se u Srbiji ne beleži porast trudnoća kod adolescenata, zabrinjava podatak da raste broj rađanja kod jako mladih devojaka koje imaju 16 i manje godina. Podaci govore da u našoj zemlji godišnje ima od 6.000 do 7.000 trudnoća kod adolescentkinja ili 50 trudnoća na hiljadu devojaka uzrasta od 15 do 19 godina, što znači da svaka dvedeseta devojka u kalendarskoj godini ostaje trudna. Zato ne čudi što se po broju abortusa naša zemlja nalazi na samom vrhu zemalja u kojima je nasilni prekid trudnoće i dalje najčešći vid kontracepcije. Prema tim podacima na jedno rođeno dete dolazi pet abortusa.
– Naši mladi nisu naoružani znanjem i veštinama koje su potrebne za prve korake u seksualnom životu, pa nisu ni svesni trudnoće – kaže član borda Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje i načelnica Republičkog centra za planiranje porodice dr Katarina Sedlecki. – Poznato je da se petina svih predbračnih trudnoća dogodi u prvih šest meseci seksualne aktivnosti. Studije kažu da se petina dogodi u prvom mesecu polnog života.
Seks već u školskoj klupi odavno nije retkost. Istraživanja govore da mladi u Srbiji kreću u seksualni život s pogrešnim pobudama, kao na primer „potvrde“ zrelosti, strah da partner ne raskine vezu zbog odbijanja seksa, da se ne razlikuje od svojih vršnjaka, radoznalost… Još uvek je broj mladih koji se pre seksualne aktivnosti obraća savetovalištima vrlo mali. I narednih godina po stupanju u seksualne odnose odlazak devojaka kod ginekologa vezan je samo za neki zdravstveni problem.
Kada je reč o razlozima i tegobama zbog kojih su se žene najčešće obraćale ginekološkoj službi u 2007. godini izdvajaju se urogenitalne infekcije i trudnoća, što navodi na zaključak da se ginekologu obraćaju isključivo onda kada imaju tegobe ili da bi pratile trudnoću.
Po zvaničnim statističkim podacima u Srbiji se godišnje obavi oko 200.000 abortusa. Ali, kako se veliki broj nasilnih prekida trudnoće obavlja u privatnim ordinacijama koje ne prijavljuju ovakve zahvate, broj abortusa daleko je veći od pomenutog.
Naspram ovog podatka stoji činjenica da je naša zemlja, a posebno Vojvodina, već desetinama godina izložena beloj kugi i da se u jednom broju opština već godinama beleži negativan prirodni priraštaj, odnosno, da više ljudi umre nego što se rodi. Ovi podaci kazuju da naše devojke i žene još nisu prihvatile kontraceptivna sredstva kao zaštitu od neželjene trudnoće. Naime, u Srbiji svega 1,18 odsto žena koristi pilule kao kontraceptivnu zaštitu. U većini evropskih zemalja pilule koristi oko 30 odsto žena, a u Nemačkoj, koja u ovome prednjači, ovaj metod zaštite od neželjene trudnoće koristi čak 59 odsto žena.
– Poslednjih deset godina aktivno se radi na zaštiti reproduktivnog zdravlja mladih i iz tih razloga su pokrenuta savetovališta za njih u okviru domova zdravlja gde oni mogu da dobiju sva neophodna znanja o tome kako da sačuvaju zdravlje – kaže predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje dr Ana Mitrović-Jovanović. – Imamo brošure, edukovane ginekologe, ali ostaje problem kako mlade motivisati da dođu po stručnu informaciju.
Kontracepcija se preporučuje svim žena koje žele da se zaštite od neželjene trudnoće. Ali najviše pažnje treba pokloniti mladima koji tek ulaze u period polnog sazrevanja i onima koji su seksualno aktivni, jer baš u ovom uzrastu ima i najviše zabluda vezanih za kontraceptivne pilule. Istraživanja kažu da svega 2,5 odsto srednjoškolki smatra da su kontraceptivne pilule dobre, ali ih u ovom uzrastu malo njih uzima. Pilula spračeva začeće tek kod oko šest odsto adolescentkinja uzrasta od 15 do 19 godina koje su u vezi i tek svaka jedanaesta devojka uzrasta od 20 do 25 godina ih uzima.
Sve veći broj žena rađa decu tek posle tridesete godine, a devojke sve ranije postaju seksualno aktivne, pa je dug period predbračne seksualne aktivnosti kada je od izuzetnog značaja očuvati zdravlje i plodnost devojaka. Otuda lekari savetuju adolescentima da odlože seksualnu aktivnost do postizanja relativne zrelosti, kada mogu svesno da razmišljaju o riziku od trudnoće i seksualno prenosivih bolesti. Po rečima dr Mitrović-Jovanović pravi rezultati se mogu očekivati tek kada se sistemski nešto uradi u obrazovanju i kada se seksualno informisanje mladih uvede u nastavu.
Izvor: Dnevnik
Registrovani korisnici ne vide reklame
