Andreja Pejić, po prvi put u svojoj koži

Nećete više videti Andreja Pejića, muškog androgenog modela koji se proslavio 2010. godine kada ga je Carine Roitfeld fotografisala u ženskoj odeći za Paris Vogue. To je praćeno jurišom editorijala (uključujući i naslovnu stranu Dossier Journal-a na kojoj je bio bez majice, tu naslovnu stranu su Barnes & Noble zabranili iz straha da će njihovi kupci pomisliti da je na slici gola žena), on je čak hodao pistom kao prelepa mlada na Jean Paul Gaultier modnoj reviji visoke mode. Ali, Andrejevi dani na modnoj pisti su gotovi. Međutim, Andrejina karijera tek počinje. Ranije ove godine, Andreja se podvrgnula operaciji promene pola. Uvek je znala da je žensko, ali njeno telo, barem delovi tela, se nisu poklapali. Ovaj model je posetio LGBT organizaciju GLAAD da po prvi put priča o svojoj promeni. Noseći kratku belu bluzu i ulepšanu Portovu suknju iz 1961. godine, Andreja Pejić, koja je rođena u Bosni i Hercegovini ali odrasla u Melburnu, izgledajući anđeoski kao i uvek. „Dobro se osećam”, rekla mi je pre nego što je sela. To se i videlo. Možete se kladiti da ćete dosta viđati Andreju Pejić – ima ulogu u nadolazećem filmu Mala Sirena Sofije Kopole, a radi se na planovima za Fashion week. Zadivila me je svojom visinom i jagodicama koje bi mogle da iseku staklo. Otvara se za Style.com o svojoj promeni pola, izazovima sa kojima suočava kao transrodni model, i zašto je, najzad, spremna da se „suoči sa svetom”.

Kako se identifikuješ?

Identifikujem se kao žensko.

Kako si se identifikovala pre operacije promene pola?

Shvatila sam ko sam veoma rano, zapravo, kada sam imala 13 godina, uz pomoć interneta — tako da sam uvek znala je da promena, postati žena, uvek bilo nešto što sam morala da uradim. Ali, u to vreme to nije bilo moguće, i onda sam to odložila i androgenost je postala način izražavanja moje ženstvenosti a da ne moram puno da objašnjavam ljudima. Posebno svojim vršnjacima koji nisu razumeli reči kao što su „trans” i rodni identitet. I očigledno iskrsnuo je modeling, i postala sam androgeni muški model, i to je bio veliki deo mog odrastanja i samootkrića. Ali sam uvek imala na umu da je, naposletku, moj najveći san bio da postanem devojka. Nisam bila spremna da o tome pričam javno, zato što sam bila uplašena da me neće razumeti. Nisam znala da li ću se dopasti ljudima. Ali sada preduzimam taj korak zato što sam malo starija, imam 22 godine i mislim da moja priča može pomoći ljudima. Moj cilj je da ovoj borbi dam ljudsko lice i imam osećaj odgovornosti

Imala si čvrsto shvatanje o svom identitetu veoma mlada. Da li je bilo teško odrastati kao dečak?

Sa poremećajem polnog identiteta nije lako živeti, prvenstveno zato što to ljudi ne razumeju. Tokom detinjstva, znala sam da su mi se sviđale (da sam preferirala) sve stvari koje su ženstvene, ali nisam znala zašto. Nisam znala da je postojalo objašnjenje. Nisam znala o mogućnostima. Onda sam od devete do negde trinaeste godine pokušavala da se ponašam kao dečak. Pokušavala sam da budem „normalan” dečak zato što sam mislila da su mi opcije bile da budem ili strejt ili gej dečak. Nisam imala osećaj da sam gej tako da nisam znala da su postojale druge opcije sve do trinaeste godine, kada sam otišla na internet i otkrila da postoji cela zajednica transrodnih ljudi. Tu su doktori, medicinska nega, tu su istraživanja, i to mi je otvorilo oči. Od tog dana znala sam šta moram da uradim.

Neki ljudi pišu o operaciji promene pola kao o čisto kozmetičkoj operaciji. Možeš li da nam ispričaš malo o tome, i zašto to nije tako?

Da, mnogo ljudi na to gledaju kao na kozmetički postupak, kao da odeš kod hirurga i kažeš: „Hej, ja želim da budem žena.” Komplikovanije je od toga. Moraš dobiti psihijatrijsku procenu, sa tim sam počela sa 13 godina. Počela sam da posećujem psihijatra, prestala sam kada sam počela sa modelingom, i počela sam ponovo posle godinu i po. Ali, medicinska pažnja je presudna za svaku transrodnu osobu zato što ti pomaže da shvatiš ko si. Moraš da prođeš kroz strogo testiranje pre nego što dobiješ dozvolu za operaciju.

Da li postoji još mitova koje bi volela da nam raščistiš? Ili postoji još nešto što bi želela da javnost razume o operaciji promene pola i o transrodnim ljudima?

Volela bih da razumeju da smo mi ljudi. Mi smo ljudska bića, a ovo je ljudski život. Ovo je stvarnost za nas, i sve što tražimo je prihvatanje i potvrđivanje onoga što kažemo i onoga što jesmo. To je osnovno ljudsko pravo.

Legalno si promenila ime iz Andrej u Andreja. Zašto ti je to bilo bitno?

Dodala sam „a” jer transformacija nije potpuna, to je samo evolucija. Neko vreme sam razmišljala da li da promenim ime ili ne. Na zapadu Andrej baš i nije muško ime. Ali mislim da je promena imena nešto što je moja mama veoma želela, zato što je Andrej pravoslavno ime, i u toj religiji Andrej je definitivno muško ime. Zato sam zadržala „j” i dodala „a”, i onda nastaje ime koje mislim da uopšte ne postoji. Ali sam htela da zadržim „j” zato što sam to ja. To je moje ime.

Kako su tvoji agenti za modeling reagovali kada si im rekla da ćeš imati operaciju promene pola?

To je bilo interesantno iskustvo. Operacija je obavljena ove godine, i rekla sam mom agentu za muške modele oko dve nedelje pre operacije. Samo sam rekla: „Eto to se dešava”, zato što nisam želela da me išta spreči. Odlučila sam. Onda sam nedavno imala sastanak sa ženskim timom, i bili su veoma pozitivni o pomeranju sa muške na žensku tablu, što je fenomenalno. To ja mislim da niko pre nije uradio.

Kako misliš da će prelazak od androgenog modela do ženskog modela uticati na tvoju karijeru?

Mislim da će sve proći u najboljem redu. Operacija je bila lična odluka. Preduzela sam taj korak, rekla sam sebi da će moja karijera morati da pronađe mesto oko te odluke . Tako da se nadam da će se moj uspeh nastaviti. Mislim da sam pokazala da imam veštine modela, a te veštine jednostavno ne nestaju. Imam iskustva. Bila sam dugo prisutna.

Čini se da su androgenost i transrodna zajednica u centru kulturnih i, naročito, modnih dešavanja. Šta misliš, odakle dolazi ovaj fokus na transrodnu zajednicu?

Trend androgenosti i istraživanje trans lepote je počeo negde 2010. godine kada smo Lea T i ja počele sa modelingom. Svi su pričali: „To je samo trend koji će proći”, ali nije. Zbog toga što predstavlja društveni sloj koji ne želi da se prilagodi tradicionalnim oblicima pola, koji misle da su tradicionalni oblici pola zastreli. Ta društvena baza hrani trend, i hrani istraživanje u modi.

Da li misliš da te je modna industrija odobravala i da ti je pružila podršku u tvojoj karijeri?

Postala sam poznata veoma brzo i kritike medija su bile veoma pozitivne. Ljudi kao Jean Paul Gaultier, Carine Roitfeld, i Juergen Teller su mi pružali veliku podršku. Ali moj najveći izazov je bio da me ne svrstaju u određenu kategoriju i da takođe napravim androgenost komericijano uspešnom, jer kada sam počinjala to je bila potpuno nova stvar. I dalje postoji puno barikada, posebno radeći sa kozmetičkim brendovima ili parfemima ili sa takvim vrstama komercijalnih, korporativnih stvari. Bilo je teže ući u taj svet nego u svet mode jer to pre nisam radila. Oni nemaju istraživanje tržišta, a ljudi u tom svetu ne rizikuju. Moraš neprestano da im dokazuješ da te ljudi vole, da imaš veštine, i da možeš da prodaš proizvod.

Da li težiš ka radu u kampanji za kozmetičke proizvode?

To je cilj svakog modela! To bi bilo fenomenalno. Ali videćemo. Srećna sam što radim ono što volim, i to je za mene već ispunjenje životnog sna.

Da li si imala iskustva na kastinzima koja su bila posebno frustrirajuća?

O da, posebno u početku, kada sam se preselila u London. Bilo je prilika kada sam otišla na kasting za muškarce, i bili su u fazonu: „Ne… ti ne pripadaš ovde.” I kada bih otišla na kasting za žene, pitali su se: „Zašto nam šalju muškarce?” Bila je potrebna večnost da svi to prihvate. Nije bilo lako.

Šta misliš da modna industrija može da uradi da dalje podrži transrodnu zajednicu?

Bilo bi lepo živeti u svetu gde su ženski trans modeli tretirani kao samo ženski modeli, i da su muški trans modeli isto što i muški modeli, a ne da su tretirani kao niža roba. Mislim da je to najveća borba u svemu ovome. Skoro je isto kao i sa afroameričkim modelima 90-ih godina. Bilo je: „Možeš da radiš ovo, ali ne možeš ono. Možeš da hodaš pistom ali ne možeš da se pojavljuješ u magazinima.” Tako da, mislim da to mora da se promeni.

Kada sam te upoznala prošle godine, već si tu izgledala kao da imaš dosta samopouzdanja. Da li se osećaš udobnije u svojoj koži, više kao ti, posle operacije promene pola?

Mislim da od mojih tinejdžerskih dana, kada sam odlučila da moram da izrazim svoju ženstvenost, bila sam srećna svojim izgledom. Ali operacija promene pola je bila poslednji korak, kao šlag na tortu. Osećam se slobodnije nego ikad. Sada mogu da stojim gola ispred ogledala i da uživam u svom odrazu. I ti lični trenuci su veoma bitni.

Ali ti si uvek bila prelepa. Da li si i pre uživala u svom odrazu?

Ne potpuno gola.

Znam da si bliska sa svojom majkom. Da li te je podržala kroz ovu promenu?

Svojoj mami sam priznala ko sam kada sam imala 14 godina. U početku nije razumela, ali me je od tad podržavala.

Da li je veoma teško proći kroz ovu promenu kao javna ličnost?

Postoji razlika kada priznaš ko si svojoj porodici i bliskim prijateljima, i kada priznaš svetu, tada se otvaraš osuđivanju. Kada sam bila mlađa, nisam bila spremna za to. Čak je i sada teško upravljati. Pokušavam da se koncentrišem da sebe i na ono što mi je potrebno, ali postoji još mnogo faktora koji idu s tim. Moraš shvatiti tajming, moraš shvatiti agencije. Javna percepcija utiče na to. Tu postoji veliki pritisak, i modeling je u svakom slučaju veliki pritisak. Mislim da većina modela mora da održi neki standard, i vode borbu sa tim. Još i sa tim pored svega, bilo je teških trenutaka.

Ako smem da pitam, kako misliš da će operacija promene pola uticati na tvoj ljubavni život? Da li postoji nešto što će te zainteresovati da istražiš?

Da, veoma sam srećna zbog nove situacije, i radujem se što ću nastaviti da istražujem.

Da li se viđaš sa nekim?

Ne, trenutno sam sama. Otvorena sam za ljubav, ali sada želim da se posvetim sebi. Mislim da je to preko potrebno. Videćemo. Ali, osećam se bolje nego ikada, imam više samopouzdanja nego ikada, i spremna sam da se suočim sa svetom.

Izvor: Optimist