Nastavak priče: Miris kita: Posao na prvom mestu (II deo)

In corpore sano

Sad kad mi je čmar pošteno podmiren i zadovoljen, biću miran bar neko vreme. Podvlačim reč „neko”, jer u poslednjim danima apetit za kurcem mi je nezasit kao kod kučke u teranju. Osećam neprastanu potrebu da širim i džaram čmarulju, da je nežno mazim a zatim nemilosrdno nabijam prste u nju. I sad dok po ko zna koji put pregledavam Igorov profil na Facebook-u, neprimetnim pokretima mešam guzom u fotelji vodeći računa da me Ana ne provali. Razjapilo mi se dupe, a kako mi je Danilo uzeo gaće i nemam ih na sebi, intenzivinije doživljavam trljanje kože fotelje o moj čmar. Jedina stvar koja sprečava direktan kontakt kože o kožu jeste tkanina pantalona za koje mogu da tvrdim da su se sad istanjile i izlizale, ali to je sad nebitno. Jedina bitna stvar je trenutno zadovoljstvo. Dve sekunde me dele pre nego što iz đoke počne da mi teče sluzavi precum, a ako se to desi, ove pantalone će biti uništene.

– Trebalo bih danas da odem do zubara da mi pogleda ovu četvorku – kaže Ana odjednom me prenevši iz ekstaze.
– A? – pitam pogubljenog izraza lica pokušavajući da iz glave izbacim Igorove fotografije.
– Rekoh, idem danas kod zubara. Možeš li da me ubaciš kod Stefana?

Vrpoljim se u stolici i zauzimam pristojan položaj. Mogao bih reći da je Ana zaustavila predsotjeću kataklizmu. I da, ona je onako, školarski, zaljubena do ušiju u Stefana. Bezbroj puta me je molila da je namestim njemu, što sam ja i u većini slučajeva i činio. Ona mi jeste najbolja prijateljica, ali moram da prizam da sam ovo radio bezvoljno i sa velikom dozom ljubomore jer je ona bar imala neku šansu, za razliku od mene. Na moje veliko iznenađenje, Stefan, koji je pojebao sve što ima pičku među nogama, je ignoriše. Delimično me ovo čini srećnim i daje mi nagon da detinjasto likujem pred njom – ne možeš njega kučko, on je moj! – kao da bi to napravilo ikakvu razliku pojebe li i nju. Ne shvatljivo mi je iz kog je razloga odbija, devojka je lepa, čak vrlo seksi kad natakne njene profesorske naočare. Svega je tri godine starija od njega i ono najvažnije – ima pičku.

– Da, da – odgovaram – Pozvaću ga.
– Odlično! Ideš sa mnom? Mogli bi odmah posle posla da svratimo.

Ostatak radnog vremena provodim popunjavajući izveštaje sa povremenim skretanjem pažnje na Igorov profil. Kako ugledam njegovo lice tako mi kita momentalno ukruti. Dečko je prelep i toliko me napaljuje. Ne kucam mu nikakve poruke i ako sam u velikom iskušenju da započnem dopisivanje. Neprestano razmišljam o našem predstojećem susretu u teratani. Biće večeras tamo u 20h. Mora da bude. Šta da obučem? U koliko da budem tamo? Da li da dođem ranije? Ili kasnije? Ukoliko dođem pre njega, mogao bi da protumači da sam žaljnik, a ako dođem posle njega, da me nije briga. Ili bi koristio obrnutu logiku? Uopšte ni nije naš dan za teretnu jer smo Stefan, Vlada i ja juče bili, ali nemam druge i moram da idem. Lomim glavu svim ovim pitanjima da ni ne primećujem da je 16:05 h i da je radno vreme prošlo.

Po izlasku iz kancelarije čeka me neprijatno iznenađenje jer u samom holu kompanije primećujem Anđelu Pavlović. Istu onu Anđelu koju sam jebeo u subotu zajedno sa njenim rođakom. Momentalno se okrećem i užurbano krećem u suprotnom pravcu. Nipošto ne želim da se ponovo sretnem sa njom.

– Šta bi? Gde ćeš? – Ana viče za mnom pokušavajući da stigne moj korak.
– Zaboravio sam slušalice. Idem po njih i odmah se vraćam.  – Dok ovo izgovaram krišom gledam unazad i vidim da Anđela ulazi u Danilovu kancelariju. Šta će ona ovde? Kakve veze ima sa Danilom? Da li se jebe is a njim? Videvši da je opasnost prošla počinjem da čeprkam po torbi. – Tu su! – glumim iznenađenje – Ipak ih nisam zaboravio. Hajde, idemo do čika zube.

Čekaonica zubarske ordinacije je puna, a mi kao prava VIP klijentela ulazimo na zadnji ulaz, neobazirajući se na red ispred. Prolazeći kroz ostavu zatičemo rasčupanu teta Divnu koja užurbano namešta ogromni dekolte i frizuru. Zubarski mantil joj je kompletno zgužvan.

– Milanče, ljubavi, ti si! Na trenutak sam pomislila da neko provaljuje – govori ovo pokušavajući da uskladi disanje.
– Da, da, to sam samo ja. Jeste li tražili nešto po ostavi? – čačkam je – Crveni ste kao bulka. Treba li da pomegnemo u potrazi?
– A ne, ne! Našla sam sve. Predpostavljam da niste došli da čistite.
– Doveo sam vrlo važnu mušteriju.
– A, tako. Hajdemo onda u ordinaciju – užurbano nas gura ispred sebe – Nema ništa intersantno ovde.

Pitam se gde je Stefan mogao da ispari u ovako malom prostoru. Mogu da namirišem njegov dobro poznati miris tela, mešavinu dezodoransa sa kapljicom znoja. I taj miris kite koji bih svuda prepoznao. A onda na vrhu police, u samom ćošku, primećujem zgužvanu čarapu, istu onu čarapu sa kriškama lubenice koju je nosio u subotu. Kakve oni akrobacije izvode ovde? Mada mi je teško da onako punačku teta Divnu zamislim u nekoj zahtevnijoj pozi, Stefan me uvek razuveri tvrdnjama da bolju i iskusniju zmajicu nije jebao.

I evo i njega, posle minut pojavljuje se u ordinaciji za nama, rasčupaniji od teta Divne sa pogrešno sparenim dugmićima košulje.

– Zz… z… zdravo Stefane! – prva uzvikuje Ana. – Neverovatno mi je da gledam Anu koja uvek sve odlučno i samouvereno, bez ikakvog okolišanja saspe osobi u lice, bila ta osoba njoj nadređena ili podređena, kako sada tinejdžerski zamuckuje pred jednim momkom.
– Zdravo Ana – pozdravlja je on – Ne mogu da kažem da se dugo nismo videli jer mislim da si bila ovde pre jedno tri dana?
– Mmm… da… tako nešto – i dalje baguje da je čak i meni neprijatno.
– Šta je ono beše bilo Ana? Lažna uzbuna? – pravi se da se ne seća – A da, zrno maka među zubima koje je bilo potencijalni karijes.
– Da. U pe… petak smo jeli štrudlu sa makom – govori u svoju odbanu, a zatim mene vuče za rukav: – Zar ne?
– Da! – ubacujem se – Puno, puno štrudle s makom.
– Aha, ajde da vidimo šta se ovaj put zaglavilo – Stefan joj pokazuje rukom ka zubarskoj stolici a zatim odlazi da spremi opremu.
– Zar ti nije jeftinije da sama opereš zube nakon svakog obroka nego da ti ih ovaj pere za hiljade i hiljade? – pitam je diskretnim tonom.
– Ćuti! Samo nek on pere. – Retko kad imate priliku da vidite da neko sa ovolikom radošću uleće u zubarsku stolicu kao ona sada. Stefan se približava stolici sa opremom u rukama, a zatim izgovara orgazmičnu rečenicu:
– Otvori usta… – Taj dubok glas kad naredi, nisam ni svestan da sam ih i ja automatski otvorio. Možeš da mi uguraš šta god želiš u njih. – Aham, mislim da vidim šta je ovde problem – kvracka joj ogledalcem po zubima – Ovo bi moglo malo da potraje.
– Idi ti Milane – ona podiže glavu u mom pravcu – Idi, snaćiću se ja, više me nije strah.
– Vidim.

…

Dok u stanu podgrevam ručak koji mi je keva juče spakovala, obavljam i vodeo poziv sa Vladom:
– I Vlado kako guza?
– I dalje užareno. Namazao sam je celu nekom kremom za hlađenje i ceo dan idem bez gaća.
– Znači sijaš se.
– Podmazan sam samo tako. Mogla bi sad dva crnaca da me izjebu, uletale bi im kite ko’ od šale koliko mi je klizav čmar.

Kita mi se ukrućuje na samu pomisao njegovih prethodnih reči…

– A kita kako je?
– Isto podmazana, ali mislim da polako prolazi. Vidi – kaže ovo i kamera se spušta na njegovu glatku opuštenu đokicu. Glavić mu se ne vidi jer je u celosti progutan kožicom, a lepa tamna i krupna jaja sijaju od kreme. Još uvek se primećuje crvenilo iritiacije.

– Brate, fuj! – glumim zgađenost a zaparavo kunem sebe što nisam uradio screenshot ekrana – Jebote, spremam ručak, jesi morao da pokažeš?!
– Pa jesi pitao?
– Jesam, iz kurtoazije!
– Pa kurtu si i dobio, samo nisam navikao da mi miriše na eukaliptus.
– Pa ti nisi navikao da ti uopšte miriše – zadirkujem ga. – Nego ti stvarno ideš go po kući?
– Da brate, nema nikog, pa mogu bukvalno da ladim muda. Boli tebe đokica, ti možeš svaki dan gologuz.
– Istina – kažem, a onda naglo dodajem: – Umalo da zaboravim, Ana je danas opet otišla kod Stefana u ordinaciju.
– Opet? Pa po koji put? Pa zar nije odustala od toga?
– Izgleda da nije. Ima li šta gore od neuzvraćene ljubavi? – zastanem na trenutak i zabrinuto postavljam pitanje: – Misliš da će danas dogoditi nešto?
– Nema šanse. On nju u potpunosti ignoriše. – Njegov odgovor mi uliva nadu. Iako nemam ništa od toga, voleo bih da tako i ostane.
– A kad smo otišli tamo malo je falilo da zateknemo njega i teta Divnu u strastvenom ljubavnom zanosu.
– Koji je on babojebac. Ne skidaju se jedno s drugog. Ideš negde večeras?
– Možda do supermarketa – lažem i ne govorim da idem u teretanu – Ponestalo mi je nekih namirnica.

Do 19h istuširao sam se dva puta, tačnije izglancao sam celu površinu kože toliko da sam je istanjio. Guza mi je modra od tolikog trljanja, a kita me pecka od ogromne količine sapunice. I ako ćemo se nalaziti u teretani, ne mogu da dozvolim da se i malčice usmrdim pored Igora, moram da ostavim utisak momka koji drži do sebe. Jer „umetnica mora biti zdrava”. Narednih pola sata provodim isprobavajući šortseve, trenerke, čarape i ostalu sportsku opremu. Ne smem ništa da prepustim slučaju. Odlučio sam da budem tačan i iz stana krećem u 19:45h.

U večernjem udarnom terminu teretana je krcata lepim, mladim, oznojenim ljudima. Vazduh je ispunjen mirisom muškarčina. Vidim mnogo poznatih lica i još poznatijih guza, sa nekima se i pozdravljam, ali lice koje najviše želim da vidim ne pronalazim. Paničim u sebi, trebalo je da dođem ranije! Mimoišli smo se. Zakasnio sam.

– Milanče! – Teatralno se okrećem na zvuk svog imena. Ispred mene se pojavljuju Nikola koji me doziva i Igor sa koga se sliva znoj.
– Otkud danas ovde? – pita Nikola. Blenem u Igora koji izgleda jebeno savršeno. Crne Adidas patike, crne dugačke čarape, beli mesnati listovi, kolena i butine prekrivene tamnim maljama, crni šorts, crna majica, uredno skraćena bardica od tri-četiri dana, čupava kratka frizura. Mokar je do gole kože i svi odevni predmeti na njemu su natopljeni znojem.
– Sutra imam neke obaveze… – zastajem – pa sam mislio danas da odradim trening.
– Sam? Gde su ti Vlada i Stefan?
– Aha, mislim da će oni sutra redovno. – Sad bacam pogled na Nikolu. Izgleda uobičajeno dok češe muda preko preuskog mini šorčića.
– Ovo je Igor – pokazuje u njegovom pravcu a zatim ga udara po leđima – Nova mlada krv teretane. Skoro se preselio u kraj.
– Znamo se – ubacuje se Igor – Juče smo se upoznali.
– Dakle, ova zver te trenira? – pitam. – Jel’ te mnogo muči?
– Pa, da se primetiti po meni. Mogao bih da iscedim majicu… – smeje se – a i još mnogo čega.
– Veruj mi Igore, u dobrim si rukama. Zna ovaj šta radi.
– Nego šta nego znam, ovde samo pravim top frajere i ribe – Nikola nam namiguje, a onda se okreće Igoru – Za danas smo završili ključni deo, mogao bih za kraj da uradiš kardio i vežbe rastezanja, Milanče će ti pomoći i pokazati koje. Jel’ da Milanče?
– Da, da, nema problema.
– Ajde momci, sad traka!

Trčimo na trakama jedan kraj drugog i razgovor teče najprirodnijim tokom. Više se ne obazirem na to što sam počeo da se znojim jer je dečko gola voda i dobro osećam njegov znoj. Razmenjujemo i saznajemo nove informacije jedan o drugom. Skoro se preselio u stan u blizini. Bigl sa slike se zove Badi i živi sa njim. Strasni je ljubitelj filmova, serija i knjiga. Ima 25 godina, nije previše vezan za roditelje i ima mlađu sestru. Studirao je novinarstvo u inostranstvu i trenutno piše, pazi sad, kao filmski krtičar za “CinemaMovie” magazin!

– Šta?! Ubio bih za tvoj posao! – vičem.
– To su samo recenzije, ali slagao bih ako bih rekao da ne volim svoje zanimanje.
– Ne mogu da verujem! Pa radiš posao iz snova! Mislim kome još plaćaju da gleda filmove i serije, a zatim da piše svoje impresije o njima?
– Pa tako nekako – smeška se. – Ali nije baš uvek tako.
– Imam svaki broj “CinemaMovie” magazina. Kako nisam povezao kad sam video tvoje ime Skywalker na Facebook-u! Toliko sam pročitao tvojih recenzija!
– Drago mi je da sam upoznao fana!
– Ma daj, zajebavaš! Čekaj! – šokirano postavljam pitanje. – Da li ti onda imaš posebne projekcije pre premijera za javnost?
– Ponekad – pravi izraz lica krivca koji se izvinjava.
– Ne seri! Gurnuću te sa te trake! Ljubomaran sam.
– Ne ljuti se. Evo… kako bih izgladio stvari između nas, pozivam te da sutra prisustvuješ sa mnom projekciji „Dine”.
– Projekciji „Dine”? – začuđeno pitam – Misliš „Dine”? „Dine” Denis Villeneuve-a? Te „Dine”?
– Da. Te „Dine” – „Dine” Denis Villeneuve-a, tako je.
– Ali premijera je tek za mesec dana?
– Da. Ovo će biti projekcija za krtičare u cilju daljeg reklamiranja filma. – Zaustavljam traku od prevelikog uzbuđenja. – Želiš li da ideš sa mnom? Biće par nas u bioskopskoj sali. Mogu da ti sredim ulaz.

Ovo zvuči nestvarno. Da li ja umišljam? Gladaću film koji isčekujem godinama pre svih drugih? Može li ovaj Igor biti savršeniji? Da li sam ja njega izmislio? Da li stvarno postoji? Možda je samo plod moje mašte?

– Dakle… želiš li? – ponavlja pitanje.
– Da – kažem bez ikakvog dvoumljenja.

Završili smo sa trčanjem a vreme je proletelo tokom razgovora da nismo ni primetili. Pretrčali smo više kilometara nego što smo planirali. Sa objice se sada cedi znoj i siguran sam da zaudaramo. Još vežbe istezanja i tuš. Obojica se izležavamo na gumi pokušavajući da se nadišemo vazduha.

– Pomoćiću ti oko istezanja. Znaš šta treba da radiš? – pitam.
– Pokazećeš mi.
– Raširi noge. – On ih momentalno širi bez ikakvog daljeg pitanja a ja prilazim između. Hvatam ga za vrele, mokre i dlakve butine i dižem mu noge u vazduh. – Digni ih što više možeš.

On to i čini, a nogavice šortsa mu se spuštaju i padaju do kurca otkrivajući cele butine i crne mokre slip gaće. Primakao sam svoju karlicu njegovoj guzi ali je ne dodirujem. Naslanjam se na njegove noge tako da su mu sve bliže torzou, a guza sve ispupčenija i okruglija. Gleda me svojim prodornim smeđim očima.

– Poenta je da saviješ noge što više ka glavi.
– Aham – kaže i zvuči tako napaljeno.

Milimetar fali da se moj đoka nađe na njegovom otvoru…

– Ah! – jaukne. – Sad znam kako se oseća moja devojka kad je namestim u ovu pozu.

– Tvoja devojka? – malo se odvajam od njega i pupuštam stisak nogu. U glavi mi samo odzvanja reč „devojka”.
– Mislim u… seksualnom smislu… razumeš me.
– A… da… odlična je to poza – trabunjam.
– Što si stao? Stisni to jače.
– Da, da, izvini. Nastavljamo.

Teško mi je da sakrijem razočarenje. Ovo me je sad pokopalo. Dopustio sam sebi da se zaljubim u tipa posle par prozborenih reči ni ne provervši da li ima devojku. Ni ne proveriviši da li je gej.

– Koliko ste u vezi? – pitam.
– Par dana. Relativno mlada veza. Ti? Imaš li je?
– Pa da si me pitao prošle nedelje rekao bih da, ali ove nedelje, trenutno ne.
– Ah pa frajer si, do kraja ove nedelje nabacićeš novu ribu.

Nastavljamo sa rastezanjem, mada sam se dosta distancirao od njegovih intimnih regija uz tipični strejt razgovor o ribama koji je počeo da mi ide na živce.

– Uf! – izduvava vazduh iz pluća – Dobro si me raskrečio. Ajde sad ja tebe.
– A ne, neka, imao sam povredu noge pa su mi rekli bez rastezanja ove nedelje.
– Onda mislim da smo gotovi za danas.

Kako ulazimo u svlačionicu, Igor sa sebe momentalno skida mokru crnu majicu i otkriva blistavi torzo koji se presijava od znoja. Koža torzoa mu je bleda prošarana kratkim tamnim dlačicama koje daju savršeni kontrast. Želim da mu ližem vrat i pratim putanju znoja ka grudima. Očigledno ih je skoro brijao jer su dlačice tek krenule da rastu, sitne su, ali i guste. Primećujem da na levoj bradavici ima mali pirsing što mi stvara neopisivu želju da mu je sisam polako i nežno a zatim grublje grickmam zubima i vučem. Želim da mu dignem ruke iznad glave i jezikom poližem guste malje ispod pazuha, da osetim njihov muževan miris i pokupim sav znoj sa njih. Jezikom bih nastavio da se spuštam niz njegove lepo ocrtane tvrde trbušnjake prekirivene dlačicama sve do pupka. Tu se moje maštanje završava jer ga prekida lastiš njegovog šortsa, ali uspevam za zaključim da od pupka kreću gušće dlake.

– Crk’o sam! – kaže – Isceđena je poslednja kap tečnosti iz mene. Majicom briše zaostale graške znoja sa čela, a zatim istom prolazi ispod pazuha.
– Polako momče – zadirukujem ga – Tek ti je prvi trening. – Seda na klupu odmah pored mene tako da nam se butine maltene dodiruju. Sada jasno i direktno mogu da osetim zanosni miris njegove kože i pora koji me ošamućuje.
– Preznojio sam se k’o svinja. Ne mogu da dočekam tuš – dok ovo izgovara saganje se da odveže pertle sa patika i dodaje: – Šta čekaš? Zar se nećeš tuširati?
– Da, da, naravno da hoću. – Dolazim sebi i u sedećem položaju skidam majicu. Već u sledećem trenutku Igor izuva sportske patike uz uzdah olakšanja.
– Ahh, ovako je već bolje – smeška se i ostaje u mokrim crnim čarapama. Rasteže se svom dužinom na klupi a odmah zatim rasteže i noge. Gledam kako širi i skuplja nožne prste u čarapama i kako ostavlja vlažan trag stopala na suvim pločicama. Do mojih nosnih šupljnina konačno dolazi miris njegovih patika i nogu. Ne mogu objasniti, blag je ali i intenzivan u isto vreme. A onda skida jednu čarapu, potom drugu, gužva ih i baca na prljavu majicu. Svlačionicom je počeo da se širi miris. Lupi mi šamar tim čarapa – preklinjem u sebi. Stopala su mu velika i prošarana venama kao kod profesinalnog bicikliste. Nožni prsti kao stvoreni da ih staviš u usta i pocuclaš. Svi nokti su uredno sređeni i skraćeni. Od gležnja kreću dlake koje se nastavljaju duž listova, kolena i butina. Saginjem se kako bih odvezao pertle sa svojih patika a zapravo sve vreme pokušavam da uvučem u nos aromu njegovih iznošenih patika i stopala pored.

Dok sedim tako savijen, Igor ustajte tik ispred mene i jednim potezom skida i šorts i slip gaće otkrivajući prelepu usnulu kitu. Kita mu je u ravni sa mojim razgoračenim očima, na samo 50 centimetara od mojih usana i nosa. Zapljuskuje me miris kita koji najviše volim na svetu. Taj muževni miris znoja, neoprane prljave kite, neopranih znojavih muda, mokraće. Zanesen sam, opijen, pogubljen. Ne mogu da utvrdim koje sve mešavine aroma osećam, ali miris je specifičan, kao nijedan do sad. U opuštenom stanju kurac mu deluje prosečne dužine. Opasan je tamnim i gustim dlačicama, ušuškan kao ptić u gnezdu. Žbun je, i ako gust, uredno oblikovan sa podšišanim dlakama iste dužine.

Muda su glatka, velika i puna semena. Stiskao bih ih kao antistres terapiju. Iz kožice viri ružičati glavić otkrivajući rupicu na čijem se obodu nalazi biserna kapljica rose. Sve prljave stvari skuplja sa klupe i trpa u sportsku torbu, a patom vadi čisti peškir i šampon.

– Idem pod tuš – kaže pokazujući bradom pravac. Želim da mu kažem da mu ne treba tuš, da ću mu ja oprati kurac jezikom, da će mu se blistati i biti čist kao nikad pre, da ću preći svaki milimetar njegove kože i da neće ostati ni jedna graška znoja ili nečistoće. Sve bih dao da mi sad ugura tog prljavog đoku u usta, da osetim kako raste pod mojim nepcima.

– Aha, sad ću i ja – kažem.

On odlazi pokazujući mi izvajana leđa i belu guzu. Ustajem sa klupe i odlazim do lavaboa gde kvasim lice hladnom vodom. Paničim.

Ovo se zaista dešava! Shvatam da sam svršio u gaće i da sam isflekao i šorts

Sranje! Kad se ovo desilo? Da li je Igor primetio? Skidam sve sa sebe i trpam stvari u ranac. Toliko želim da mu se pridružim pod tušem i pažljivo osmotrim delove koje još nisam video. Ubeđujem sebe da mi se kita neće opet ukrutiti jer samo što sam svršio. Ne pamtim da sam ikada osetio ovoliko navalu adrenalina koji mi daje suludu hrabrost da učnim ono što će uslediti. Iz ranca grabim peškir, sapun i šampon i odlazim u njegovom pravcu.

Sami smo pod tuševima na korak jedan od drugog. Krišom posmatram njegovo vlažno telo. Želim da postanem pena šampona koja se sliva sa njegove glave i nastavlja preko grudi, torzoa, kukova. Želim da postanem ista ta pena koja zaranja među njegove guzove a onda spušta preko butina i listova i na kraju završava na stopalima. Dok on ispira šampon sa kože, ja trljam svoje grudi zamišljajući da je sapun njegova kita. Iznenađuje me pitanjem koje postavlja.

– Mogu li da pozajmim tvoj sapun? Zaboravih ga, poneo sam samo šampon. – Mislim da nikada ne bih tražio od drugog tipa sapun za pranje intimnih delova, a pogotovu ako već imam šampon. Da li ovaj strejt momak igra neku igru sa mnom? Kako da protumačim ovo?
– Da. Naravno – kažem i odmah mu ga pružam.
– Hvala brate. – Trlja nežno vrat njime, a ja blenem ni ne skrivajući se. – Mmm… Bekutan – a zatim dodaje: – Moj omiljeni.

Nastavlja da se sapunja po grudima posebnu pažnju posvećujući bradavicama koje masira kružnim pokretima. Mogu da se zakunem da ovo počinje da liči na čistu erotiku i da me izaziva. Očešavši pirsing na bradavici otkida maleni delić sapuna. Bekutan potom dolazi do njegovih dugih gustih dlaka ispod miški a trenutak kasnije i do pupka. Pravi veliku penu trljajući svoj žbun. Šakom hvata mlitavu kitu i sapunja je. Povlači kožicu nežno masirajući ružičasti glavić. Nadrkava je par puta ali ona ostaje iste veličine koliko god se ja nadao da će se nadići.

Saginje se i prelazi par puta preko dlakavih butina i nogu, prvo sa spoljašnje, a zatim is a unutrašnje strane. Za sam kraj mi okreće leđa i malo istrćuje guzu u visinu. Prelepa je! Tako lepo bela i okrugla. Guzovi čvrsti prošarani jedva primetnim kratkim dlačicama. A onda ih Igor jednom rukom razdvaja pokazujući njihovu unutrašnjost.

Duže i gušće dlake su na sve strane a u samom centru je sivi zatvoreni čmarić. Drugom rukom nabija sapun u razjapljene guzove. Hipnotisano gledam kako sapunom silovito pristiska čmar. Trlja ga i trlja, prelazići više puta preko njega. Gledam kako njegove dlake gutaju sapun obavijajući se oko njega dok ga on okreće i zavrće među guzovima.

Kao da ga čujem kako jauče duboko „ahh” svaki put kad očeše čmar. Ali to je samo zvuk u mojoj glavi. Nakon nekog vremena vadi ga iz bulje tj. ono što je ostalo od njega i ispira pod mlazom vode od zalepljenih počupanih dlaka.

– Hvala brate – kaže još jednom i okreće se ka meni kako bi mi ga vratio. Pružam šaku i kažem:
– Ništa brate.

Milisekundu nakon što sam spustio pogled na šaku, primećujem, ali kasno, da mi je kurčina dignuta do nebesa. Stojimo jedan nasuprot drugog, ni na metar razdaljine, licem u lice, a meni kurac samo što ne eksplodira. Samo što ne oslobodi rafalnu paljubu vrele spreme po čitavom Igrovom stomaku, a i šire.

KRAJ PETOG POGLAVLJA

Nastavak: Miris kita: „Polako…”