Volt Vitman: Muški bukvar
Registrovani korisnici ne vide reklame
Uprkos oštroj konkurenciji u književnom svetu je mali broj tako upečatljivih i osobenih ličnosti kao što je bio Volt Vitman. Rođen i odrastao u siromašnoj radničkoj porodici, Vitman je od formalnog obrazovanja imao samo nekoliko razreda osnovne državne škole. Kada je napunio jedanaest godina otac ga je zbog nemaštine ispisao iz škole i time je formalno obrazovanje mladog Volta bilo okončano.
Ovo ga nije sprečilo da se sam obrazuje. Napravio je školski program u kome je izučavao geografiju, istoriju, književnost, arheologiju, a sam je odlazio u muzeje, biblioteke, na predavanja…
Ubrzo počinje da radi kao šegrt u štampariji. Bila je to idealna prilika da se okuša i u novinarstvu. Njegov prvi novinski članak govori o afroameričkom robu koji je umro u 120. godini i koji se seća Njujorka „kada su u njemu bile samo tri kuće“. Vitman napreduje do mesta urednika, ali zbog finansijske krize dobija otkaz i počinje da radi kao nastavnik. U jednom trenutku kupuje pisaću i štamparsku mašinu i osniva sopstvene novine. Nakon što je ova avantura okončana sa velikim neuspehom Vitman se vraća svom pedagoškom radu.
Na početku karijere objavljivao je, sa zanemarljivim uspehom, prozu i poeziju za mnoge časopise. Autori „Istorije američke književnosti“ između ostalog kažu „Pored Emersona i Toroa, Vitman izgleda plitak, površan i neznalica“. Samo deset godina kasnije isti taj navedeni Emerson će pozdraviti Vitmana kao „prvog stvaraoca američke poezije“.
Vitman ponovo dobija posao u štampariji. Počinje da piše ono što će ga proslaviti i načiniti jednim od najvažnijih stvaralaca u istoriji američke književnosti. U pitanju je bila zbirka pesama „Vlati trave“. Dok je radio na ovom delu na svom pisaćem stolu je imao nalepnicu sa natpisom „Stvaraj!“. Da bi uštedeo na troškovima Vitman u štampariji sam slaže slova za svoju knjigu. Nije objavio svoje ime na naslovnoj strani, već se ono spominje u jednoj od pesama i na stranici o autorskim pravima. Umesto imena Vitman na početku knjige stavlja svoju sliku koja prikazuje običnog čoveka u košulji koji nosi šešir na glavi i jednu ruku ležerno naslanja na struk. Na ovaj način autor želi da pošalje poruku kako on nije neki tamo intelektualac sa uramljenom diplomom Harvarda već osoba koja simboliše slobodan duh i sve puteno što iz toga proističe. Takođe je želeo i da raskrsti sa engleskom pesničkom tradicijom i stvori originalan američki ep. Ironično je što je ova zbirka tokom njegovog života bila popularnija u Britaniji nego u Americi, jer su Englezi Vitmana prepoznavali kao revolucionara i prvog pesnika homosekslualne orijentacije. Osoben portret je i odličan marketinški potez jer se na ovaj način razlikuje od ostalih iz gomile, a istovremeno gradi brend svog lika, tela i dela. Prilikom svoje američke turneje Oskar Vajld, čija je karijera bila na klimavom početku, je insistirao da poseti Vitmana kako bi sa njim porazgovarao ne toliko o književnosti koliko o promovisanju iste. Vajld je odmah nakon posete Vitmanu dao da mu se izrade one i danas čuvene fotografije koje je odmah počeo da deli svojim obožavaocima. O ovoj poseti Oskar Vajld je jednom od prvih gej aktivista Džordžu Sesilu Ivsu kazao kako „Imam poljubac Volta Vitmana još uvek na svojim usnama“. Ma šta to značilo.
Iako je živeo i imao intenzivna prijateljstva sa brojnim muškarcima i mladićima o Vitmanovoj seksualnosti se i dalje vode rasprave. Mnogi smatraju da je neosporno bio gej ili biseks, ali dosta njih sumnja da je ikada „konzumirao“ istopolni seks.
Ovo mu nije smetalo da jednu pesmu posveti tragično nastradalom američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu kome se Vitman divio. U pitanju je pesma „O kapetane, moj kapetane!“ koja je i danas verovatno najpoznatije njegova pesma zahvaljujući pre svega filmu „Društvo mrtvih pesnika“. Zbog čestog recitovanja ove pesme na brojnim državnim skupovima i insistiranjem da je u pitanju rodoljubiva poezija Volt Vitman je jednom prilikom izjavio kako žali što ju je uopšte i napisao.
„Vlati trave“ na početku nisu imale zapažen uspeh sve dok puritanci delo nisu proglasili nemoralnim naročito zbog slobodne obrade seksualnog života i homoerotskih tonova. Nakon toga „Vlati trave“ postaju bestseler, krišom kupovana i konzumirana roba, a Vitman je do kraja života samo objavljivao nova i dopunjena izdanja ove zbirke.
Budući da je u pitanju renesansna osoba samouka po obrazovanju i široka po interesovanju Vitman je napisao i seriju novinskih tekstova nazvanim „Manly Health and Training“ u kojima se bavio i pitanjima zdravlja, vežbanja, zdrave ishrane, putenosti… Ovi članci su bili skriveni gotovo 150 godina i sačuvani su samo u zahvaljujući pažljivim bibliotekarima. Tekstove je sasvim slučajno pronašao jedan student i to prvo kao referencu u digitalizovanoj bazi podataka, a zatim i u tekstu na mikrofilmu. Vitman je ove tekstove počeo da objavljuje u septembru 1858. godine u vreme kada su „Vlati trave“ imale već dva izdanja.
Nedavno je izdavačka kuća „Arete“, pod nazivom „Muški bukvar“ i u prevodu Igora Stanojevića, objavila ovu zbirku saveta i pogleda na svet zdravlja i vežbanja čuvenog pesnika zahvaljujući kojima će i naša publika imati priliku da zaviri u savete o zdravlju i ishrani koje je pre više od jednog veka davao Volt Vitman. Većina tekstova je i dalje prilično aktuelna i lako možemo da ih zamislimo u nekim današnjim medijima. Volt Vitman se u ovim tekstovima obraća svima, a ne samo sportistima.
Naročito apeluje na one koji se bave intelektualnim radom da se posvete vežbanju ili, makar, dugim šetnjama u prirodi. Na jednom mestu Vitman piše kako je „razvoj izvanredne rase muškaraca, krupne građe i čiste krvi od većeg značaja“ nego tehnološka i filozofska istraživanja. Zato predlaže izgradnju sala za gimnastiku u svakoj školi. Naravno, zagledan u drevne grčke gradove, Vitman naglašava jednaku važnost umnog i fizičkog vežbanja kao i njihovu međusobnu uslovljenost. Smatra kako „fini muški moralni karakter proizilazi iz savršenog stasa“ i zato predlaže idealne vežbe i sportove kojima se razvija celo telo. Za mišiće nogu preporučuje ples, a boksu je posvetio ceo jedan duži članak. Smatra da su duvan i alkohol opasni u mladim godinama i zato veruje da bi ih trebalo zabraniti deci. Sa druge strane prednost daje alkoholu, a ne gaziranim pićima. Vitman se takođe brine zbog prevelike i često bespotrebne upotrebe lekova (uglavnom smatra da se svaka boljka može izlečiti dobrom šetnjom u prirodi) i upozorava mlade i one druge da se čuvaju polnih bolesti. Daje savete vezane za ishranu gde prednost daje mesu, naročito krtini, i tvrdi da nema ništa protiv vegetarijanstva, ALI. Naročito je protiv upotrebe krompira u ishrani. Daje savete kako bi ljudi trebalo da izbegavaju stres i nerviranje, kako izbeći i pobeći iz depresije i melanholije (šetnjom, zna se). Veliki značaj pridaje i vežbanju glasa. Kada smo već kod glasa Vitman smatra da je brada prirodna zaštita grlu i da je nikako ne bi trebalo brijati (u pitanju je MUŠKI bukvar, tako da bi dame savete za zaštitu grla trebalo da potraže na nekom drugom mestu).
Volt Vitman je živeo prilično dugo za uslove svoga vremena. Možda upravo zbog toga i ne bi bilo loše poslušati neki od njegovih saveta.
Piše: Milan Aranđelović, izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
