Koga lutkica više voli?
Registrovani korisnici ne vide reklame
Pišem lutkici mejl. Na putu je već tri meseca. Ko o čemu, ja o seksu. Samo o tome mislim. Ispade da nisam jedini.
„Opasna je stvar naš seks”, pišem joj. „Ja poludim čim na to pomislim.” „Uf, uf, uf. Samo sam u boksericama.” „Spušta mi se onaj tvoj veliki obožavalac niz nogu. Ti znaš kako to izgleda.”
„Ovaj tvoj obožavalac u mojim boksericama stalno pita za tebe. I to onako svojim bezobraznim rečnikom. Pita me: ‘Što si bre pustio onu našu seksi lepoticu da ide? Pravio si sigurno sranja pa je otišla od tebe’. Ma, koristio je razvratnik ustvari drugi rečnik. Samo ne mogu ni da izgovorim to što budala sanja.Ja mu kažem: ‘Pa dosta si ti pravio sranja. Treba i ja malo. Sećaš li se kako si je prepadao? Onda kad je tek bila počela da se druži sa nama?’, kažem mu koliko je kriv. ‘Mala nije znala ni gde će, ni šta će od tvojih prikazivanja i od tvojih perverznih zahteva. Nije bre ni znala lutkica da se to radi što si ti sve hteo sa njom.’
On meni odgovara: ‘Gora su tvoja sranja. Ti joj pričaš gluposti pa se ona ljuti. Na tebe se ljuti, a ja ispaštam. Suv sam već tri meseca.’ Ispade on pametniji od mene. Ja sve vreme mislio da je obrnuto.
I neće da stane idiot. Viri iz bokserica i kenja mi. Kao da meni nije teško što nisi sa nama. Kaže mi: ‘Budalo ti znaš da je mala pravljena za nas.’ Hoće da kaže da su sve tri tvoje rupice pravljene za njega. I tvoje rukice. Samo se pravi fin da ga ja ne ogovaram kod tebe kako je razvratan. Ja ćutim. Saglasan sam. Mislim u sebi. Pravljena je za nas, tako je. I tri rupice za tebe razvratniče, i glavica i rukice i pamet i sve ostalo za obojicu.
Tako se nas dvojica svađamo i mučimo. Svaki dan. Namirim ga ja onako kako mora ponekad. A sebe namirujem kroz maštanja. Ali sve je to samo da preživimo. Dok se ti ne vratiš. I dok ti tvoja dva obožavaoca ne pokažu koliko te vole i koliko te žele.
Ovaj mi i dalje govori da ti ne čuješ: ‘Rasturiću je. Rasturiću joj sve rupice. Čim je se dokopam.’
Ja ga ućutkujem. Mnogo je razvratan. ‘Ne priča se tako sa damom.’ Uželeo te se jadan pa ne može da ćuti. Ja, pošto sam fin, kažem ti da te mnogo volim i mnogo želim. Tako da imaš po malo sa svake strane.
Uh, jebote kako je teško.
Ljubim te.”
Lutkica nam odgovara
„Mnogo ste bezobrazni obojica. Šta da radiš, muka vas naterala. Koliko ja vidim, nema tu mnogo mozga. Obojica ste razvratnici. Poludeli načisto. Sreća je pa ja umem da sakrijem koliko vas želim. Obrukala bih se ovde pred strancima. Morate da smirujete jedan drugog.
Hahaha, kakva poruka. Ti si skroz lud.
Ljubim vas obojicu.”
Treba nam njena arbitraža
„’Mmmmmm’, odgovaramo obojica na poljubac. Baš smo se uželeli tvojih ustašca. Ovaj tvoj obožavalac je lud lutkice. Moram da te opomenem. Pobenavio u apstinenciji. Samo slušaj šta mi priča:
‘Dosta bre, šta sad hoćeš? Jeste, lutkica nas obojicu ljubi. Obojicu, i mene i tebe. Dobro, prvo tebe ovog puta.’ ‘Otkud je normalno da ljubi prvo tebe? Lutkica nam je smerna i poštena. Normalno je da prvo poljubi mene. Dobre devojčice idu tim redom.’ ‘Dobro bre. Sećam se. Jeste bilo je i tako. Dešavalo se i da prvo poljubi tebe. Ponekad kad se uželimo njenih lepih ustašaca. I kad nas se ona mnogo uželi.’ ‘Ne bre, nije normalno. Ne, ne može stalno. Nemoj, bre, da brukaš našu lutkicu. To je fina i smerna dama. Kulturna i otmena devojčica.’ ‘Tako je, zato je i volimo. Onda ćuti, ne kvari.’ ‘Slušaj bre budalo. Ja sam zaljubljen u tu malu. Ne pričaj te prostakluke. Neću to ni da čujem. Ja tu damu volim.’ ‘Voli ona tebe, kažeš. Ti si bre razvratnik. Voli te kad si normalan. Kad umeš da se umeriš.’ ‘Ha, ha, ha, uvek si umeren, kažeš.’ ‘Nemoj bre da me provociraš. Nemoj da pričam kakva si sranja pravio. Pa ja ispaštao.’
‘Hoćeš da kažem? E pa dobro. Evo jednog sranja. Sećaš se kad je moja lutkica došla kod mene? Ima bogami već par godina.’ ‘Dobro, dobro, naša seksi lutkica došla kod nas.’ ‘Ćuti idiote. Jeste, znam, nisam slep. Jeste jebozovna.’ ‘Ne priča se bre to da svi čuju.’ ‘Ljubimo se ona i ja. Romantika. Rešila lepa devojčica da te nagradi. Uzela da te ljubi…’ ‘Da nam puši, kažeš.’ ‘Pa ti si bre prostak. Tako se ne priča o dami. Znači sećaš se. Hajde, neka nam puši kad insistiraš na terminima. Jeste, jeste u krevetu. Ljubi te i oblizuje onako nežno i senzitivno. Još ne zna sa kim ima posla. Uživa devojčica. Naravno da je bilo lepo. Bilo je lepo sve dok ti ne napravi sranje. Kakvo sranje pitaš? Nije te bre sramota?
Opustila se lutkica. Pruža nam uživanje samo tim čarobnim ustašcima. Prede lutkica dok nam pruža zadovoljstvo u njenim ustima. Nežna i rafinirana devojčica. Pokazuje mi kako uživa sa nama kad je voljena. I kako želi ustima da nam pruža uživanje. Mene drži za ruku. Ima poverenja u nas. Jeste, imaš pravo, mnogo je lepo… Dok nisi zasrao.
Nisi ništa zasrao? Nisi, nisi… samo si, moram da budem prost, počeo da joj jebeš ta senzualna ustašca. Zabijaš joj koliko može. Moram da budem prostak. Skoro do jaja. Šta bre uf, uf, uf kako je bilo dobro. To su bre ustašca moje ljubljene devojčice. Ne možeš da je siluješ. Kako, kako? Kad spusti glavicu dole ustašca su tvoja? E neće da može bitango. Ja volim tu malu. Ja bre ljubim ta ustašca. Nije to za rasturanje. Dopalo joj se kažeš? Ma nemoj. Što je onda bila povređena?
Otkud ja sam kriv? Pa nisam joj ja zabijao u usta? Šta bre što je nisam pripremio? Mamicu ti tvoju bezobraznu! Sad si još i pametan!
Dobro, imaš malo i pravo. Nisam je pripremio. Istina je. Trebalo je da predvidim sranje. Još gore; nisam joj objasnio da si idiot. Ali da voliš samo njena ustašca. Pa se ne kontrolišeš. Jeste, na kraju je razumela. E ne zbog toga. Nije zbog toga razumela. Nego što mene voli. Pa zato pomalo i toleriše tvoj razvrat…
I uživa kažeš? Dok joj jebeš ustašca. Nije te sramota da nam brukaš našu devojčicu. Nemoj da neko čuje da uživa. ‘Ajde, dobro, priznajem. Nije skroz pogrešno. Malo nam i uživa lutkica u tvom bezobrazluku. E, opet ne zbog toga što si ti veliki i tvrd. Zbog čega onda ako nije zbog tebe pitaš? E pa budalo, zato što nas voli. I još više; zato što vidi koliko je obojica volimo. Zbog toga naša ljubav uživa čak i kad se ti razulariš. Pa joj jebeš njena smerna ustašca.
Hajde, neću da se svađam. Dobro, priznajem, voli lutkica što si veliki. Ponosna je što si njen. Jeste. Priznajem, nisi ni ti nevažan. Nemoj molim te da teraš dalje. Nije tačno, nisi ti najvažniji. Isto smo. To je OK.’
Prihvatam. Valjda sam ja pametniji. Nisam uvek. OK i to prihvatam. ‘Ni reč više. Neću da te čujem. Znaš da nam je lutkica otputovala. Hoćeš da poludimo?’”
Lutkica nas voli
„Koliko ste bezobrazni vas dvojica. Cccccccccc…
Cmok, cmok. Volim vas obojicu.
Kad ste dobri… i kad ste nevaljali.
P.S. Nikom ne pričajte da uživam… To je naša tajna.”
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
