Moja sekretarica bila je dobro izjebana
Registrovani korisnici ne vide reklame
Godinama smo bili savršeno uigran mehanizam. Ja, strogi šef fokusiran na brojke, i ona, moja sekretarica, moja desna ruka – žena čija je odanost bila nepokolebljiva, a moralni kompas uvek usmeren ka domu i mužu.
Bila je uzorna, gotovo nedodirljiva u svojoj profesionalnosti. Ipak, u kancelariji je uvek postojao taj treći glas – naš kolega, šaljivdžija koji je svojim opaskama često hodao po ivici.
– Propuštaš život, koleginice – govorio bi joj uz osmeh, dok je ona slagala dokumentaciju.
– Nije jedan muškarac ceo svet, pa makar bio i rođeni muž. Treba nekad dati sebi oduška.
Ona bi se uvek samo odmahnula rukom, nazivajući ga neozbiljnim, ali te reči su, poput sitnog semena, ostajale da klijaju u tišini.
Sve se promenilo u jednom običnom, zagušljivom popodnevu. Moja sekretarica je stajala naslonjena na pult, udubljena u razgovor sa koleginicom.
Prolaz između pulta i zida bio je uzak, a njena figura, isturena u tom nesvesnom, opuštenom položaju, potpuno mi je presekla put. Mogao sam da zatražim da se pomeri, ali glas mi je zapeo u grlu.
Dok sam prolazio, dodir je bio neizbežan. Osetio sam toplinu njenog tela kroz tanku tkaninu suknje. Zastao sam na trenutak, srce mi je snažno udarilo o rebra. Pogledala me je – preko ramena, širom otvorenih očiju – i nije se pomerila.
Taj sekund nepomičnosti bio je priznanje koje nismo smeli izgovoriti. Od tog dana, bura je počela. Moraću sa da te jebem zguza, razbiću te od kurca – pomislih u sebi. I videh gotovo živu sliku kako je karam.
U naletu ludila, ostavio sam joj poruku na monitoru. „Želim te“, napisano naopako, kao šifra koju samo ona može dešifrovati.
Reakcija je bila munjevita. Uletela je u moju kancelariju, zajapurena, besna, sa tim prepoznatljivim crvenilom koje joj se penjalo uz vrat.
– Vi ste ono napisali?! – viknula je moja sekretarica, dok joj je glas podrhtavao.
Spustio sam glavu, puštajući je da izbaci bujicu reči, optužbi i neverice. Ćutao sam jer je moja tišina bila glasnija od bilo kog opravdanja. Nakon toga, postali smo stranci koji se predobro poznaju.
Svaki susret bio je prožet tenzijom; moja sekretarica mi se obraćala samo kad mora, a lice bi joj buknulo svaki put kad bi nam se pogledi sreli. A ja sam čvrsto rešio da ću jebati dok ne kaže dosta. Mamac je bio poslovni ručak.
– Moramo na sastanak sa predstavnicima firme – slagao sam je, ne trepnuvši. Odvezao sam je u restoran na obodu grada, mesto gde nas niko ne poznaje. Kada smo seli za sto u polupraznoj sali, tišina je bila nepodnošljiva.
– Gde su ti ljudi? – upitala je moja sekretarica tiho, gledajući u prazne stolice oko nas.
– Nema ih – priznao sam. – Hteo sam samo da ručamo zajedno. Sami.
Moja sekretarica nije otišla. Ćutala je, a rumeni plamen na njenim obrazima govorio je više od bilo koje psovke. Sledećih sedam dana u firmi smo funkcionisali kao duhovi u istoj mašini.
Napetost je postala fizički opipljiva. Konačno, ponudio sam joj izlaz – ili ambis.
– Iznajmiću hotel. Samo da popričamo o svemu.
– Dobro – rekla je moja sekretarica tiho, oborene glave. – Ali samo da pričamo. – Znao sam taj ton. Bio je to zvuk bedema koji se urušava.
U hotelskoj sobi, sve je bilo spremno. Šampanjac i ružine latice koje sam planirao da raspem po krevetu. Kada je moja sekretarica ušla u sobu, izgledala je kao srna uhvaćena u svetlu farova.
Strah i uzbuđenje borili su se u njenim očima. Prvi put je bila u hotelu sa muškarcem koji nije njen, a taj prekršaj ju je činio krhkom i neverovatno privlačnom.
– Idi, osveži se – rekao sam joj mirno, izlazeći iz kupatila. – Dok je ona bila unutra, dovršio sam pripreme. Dve čaše kristalnog sjaja čekale su na stočiću. Kada je izašla, bila je još uvek ukočena.
Ugledala je latice ruža – taj crveni tepih greha na beloj posteljini – i zastala.
– Živeli – rekao sam, pružajući joj čašu, a zatim sam prislonio usne na njene. Bio je to kratak, oprezan dodir, pokušaj da joj smirim drhtaj.
– Šta ćemo sada? – upitala je, jedva čujno, nakon što je prihvatila poljubac.
– Biće nam lepo – odgovorio sam, obuhvatajući joj struk. Osetih njen drhtaj tela i noge koje su klecnule u trenutku. Čaše su završile na stolu. Naš sledeći poljubac bio je sve samo ne oprezan.
Moja sekretarica i ja – bio je to sudar dve gladne duše…
Jezici su nam se prepleli, vlažni i vreli, kao da smo godinama bili u pustinji. Počeo sam da skidam njenu odeću, komad po komad. Bila je pasivna, prepuštena mojim rukama, dok joj je dah postajao sve brži.
– Skini sve – šapnuo sam. Poslušala je.
Našli smo se na krevetu, okruženi tim crvenim laticama. Prizor je bio nestvaran. Umesto da gleda u mene, moja sekretarica je posegnula rukom, uzela šaku latica i snažno ih stisnula u pesnici.
Taj jednostavan čin, taj grč u njenoj ruci dok je drobila nežno cveće, bio je okidač moje neopisive želje. Neću odmah da je jebem, imam vremena na pretek, dovešću je do ludila a onda neću vaditi kurac iz nje.
Počeo sam da je istražujem – usnama, vrhovima prstiju, svakim centimetrom kože. Svaki moj dodir bio je obećanje, a svaki njen tihi uzdah bio je potvrda da je ovaj trenutak vredan svake godine čekanja prave jebačine.
Ležala je na beloj posteljini, uokvirena crvenim laticama koje su se lepile za njenu vlažnu kožu. Bila je tu, telom uz mene, ali onaj zid koji smo godinama gradili u kancelariji još uvek je stajao, nevidljiv i čvrst.
– Vi… niste trebali ovo – šapnula je moja sekretarica, a to „Vi“ zvučalo je tako nadrealno u tišini hotelske sobe, dok su nam se naga tela dodirivala. Nije mogla da pređe tu granicu, čak ni sada.
Za nju sam još uvek bio autoritet, čovek čije se naredbe izvršavaju bez pogovora. Nisam žurio. Hteo sam da oseti svaki milimetar mog postojanja, da shvati da ovo nije samo posao, već oslobađanje.
Moje usne su krenule u istraživanje. Spustio sam se do njenih grudi – bile su jedre, čvrste poput dve savršene kruške, a bradavice su se pod mojim jezikom pretvarale u čvrste bobice.
Svaki moj pokret bio je spor, proračunat da izazove maksimalan drhtaj. Kada sam krenuo niže, kružeći vrhom jezika oko njenog pupka, celo telo joj se zatreslo u snažnom spazmu.
Njeni prsti su se nesvesno zapleli u moju kosu, ali još uvek je ćutala, suzdržavajući krike koji su joj nadirali u grlo. Podigao sam joj donji deo tela, visoko, izlažući njenu najintimniju prirodu svetlosti lampe.
Bila je to pička obrasla gustim crnim dlakama onako prirodna, nedepilirana. Odavno nisam video takvu pičku, razgrnuo sam joj dlačice i ukazala mi se njena ružičasta školjka željna da je ispunim.
Klitoris ispupčen a sokovi potok koji teče iz njene unutrašnjosti. Miris njenih sokova, pomešan sa mirisom ruža, bio je opojan. Dok mi je glava bila među njenim butinama, čuo sam samo isprekidane udisaje.
Borila se sa sobom, sa stidom koji su joj godine braka i dužnosti usadile kao jedinu normu. Za nju je seks i vođenje ljubavi očigledno bila obaveza, sivi deo svakodnevice, a ne vatra koja proždire.
Okrenuo sam se suprotno od nje, dopuštajući joj da vidi moju punu uzbuđenost. Moja sekretarica gledala je u moj kurac ukočeno, širom otvorenih očiju, kao da prvi put u životu vidi nago muško telo u svom njegovom nagonu.
– Dodirni ga – rekao sam tiho, ali zapovednički.
Kao po komandi, njena ruka je krenula ka kurcu. Bilo je to dirljivo nespretno, kao da uči novi jezik koji se ne piše na tastaturi. Tražila je taj ton u mom glasu, tu sigurnost šefa da bi sebi dozvolila da bude žena.
Stavila ga je u usta i nije znala šta dalje.
– Ljubi ga, sisaj ga, mazi ga, radi šta god ti padne na pamet – izustih. – Zar ne vidiš koliko te želi? – Poslušala je i uvlačila ga zatvorenih očiju kao da to radi prvi put.
Njena raskošna pička i koža je bila na mojim usnama, a taj trenutak potpune predaje, gde se poslovna hijerarhija pretvorila u čistu, sirovu strast, bio je vrhunac njene predaje. Svaki put kada bi joj usisao klitoris, otvarala je grlo da joj kurac dublje uđe.
Više nije bilo „Vi“ u njenim očima, iako su joj usne to i dalje formirale. Bilo je samo nas dvoje, izgubljenih u ritmu koji je polako brisao svaku uspomenu na kancelariju, muža i pravila.
Tih šest sati u sobi brisalo je godine suzdržanosti. Vreme je prestalo da teče u kancelarijskim minutima; postojali su samo ritmički pokreti, otkucaji naših srca i vrelina kože.
Šampanjac koji sam namenio za nazdravljanje postao je deo naše igre. Sipao sam kristalne kapi po njenim grudima, gledajući kako se biseri tečnosti slivaju niz te jedre „kruške“, a zatim ih usnama sakupljao, osećajući slast pića i njene kože istovremeno.
Pila je sa mnom, iz mojih usta, smejući se prvi put onim iskrenim, grlenim smehom koji je razbio i poslednji trag one stroge asistentkinje.
Kada nas je vrelina strasti previše iscrpila, potražili smo osveženje u kupatilu. Tuširanje je bila nova prilika za istraživanje ali i za još jednu turu jebačine. Razmakao sam joj zadnjicu sa obe ruke i zabio joj kurac do kraja.
To, to je ono što sam obećao sebi, da ću je jebati u toj pozi
Pod mlazovima tople vode, sapunica je učinila njeno telo klizavim i gotovo nerealnim pod mojim prstima. Bila je glatka kao svila. I tu, pritisnuta uz hladne pločice dok joj je topla voda kvasila telo, ponovo se predala.
Nije znala poze, nije poznavala tehniku, ali njena poslušnost bila je dirljiva. Šta god bih joj šapnuo, radila je – nespretno, sa onim uplašenim ali željnim pogledom, ispunjavajući moje fantazije kao najvažnije poslovne zadatke.
Gledao sam kako joj kurac ulazi u pičku, polako a onda jaki udarci u karlicu. Jaja su mi se opustila od tople vode i udarala je žestoko. Kulminacije su se nizale jedna za drugom, ostavljajući nas bez daha na mokrom podu.
Svršavali smo zajedno nekoliko puta i nijednom nam nije bilo dovoljno.
Sutradan, svetlo kancelarije bilo je okrutno. Moja sekretarica ušla je u firmu kao senka. Krila se iza fascikli, oborenog pogleda, a svako moje „dobro jutro“ dočekivala je drhtajem. Crvenilo joj nije silazilo sa lica.
Bila je to žena koja se ponovo zaključala u svoj kavez moralnih normi, pokušavajući da izbriše miris ruža i šampanjca sa svoje kože. Nije me mogla pogledati u oči; kao da bi jedan pogled srušio tu krhku kulu od karata koju je moja sekretarica pokušavala da izgradi pred kolegama.
Na kraju radnog dana, dok su se svetla u hodnicima polako gasila, stao sam pored njenog stola.
– Ja Vas vozim kući – rekao sam tonom koji nije trpeo prigovor.
Moja sekretarica je ušla u auto ćuteći. Dok smo se vozili kroz mrak, napetost u kolima je bila toliko gusta da se mogla seći nožem. Umesto ka njenoj zgradi, skrenuo sam na prazan, mračni parking u industrijskoj zoni, daleko od uličnih svetiljki.
– Šta radite? Zašto smo ovde? – pitala je moja sekretarica, a glas joj je bio puka žica koja samo što ne pukne.
Nisam odgovorio rečima. Prešao sam na zadnje sedište i samo je pogledao. Taj mrak parkinga, izolovanost od sveta koji je osuđuje i blizina mog tela ponovo su srušili njenu odbranu.
Uletela je u moj zagrljaj sa očajanjem nekoga ko se davi. Ta avantura na zadnjem sedištu bila je drugačija od hotelske – bila je sirova, brza, prožeta mirisom znojave kože i mraka.
Više nije bilo latica ruža, samo grubi dodiri i nabijanje do kosti na moj kurac. Svršavali smo oboje kao po komandi, smejala se tiho prilikom svake eksplozije orgazma a mišići njene vlažne pičke su se svaki put grčili i stezali.
Tu, na tom sedištu, shvatila je da njena „bračna dužnost“ više nikada neće biti dovoljna. Postala je moja, ne samo u sobi sa šampanjcem, već i u senci mračnog parkinga.
Miki 12
Registrovani korisnici ne vide reklame
