Lena i dva obrezana kurca, I deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Letnji noćni vazduh, gust i sladak od mirisa jasmina, teško se i nepokretno držao oko Leninog prozora. Lena je ležala sama…
Cvrčci su cvrkutali neumoljiv, ritmičan hor iz obraslog žbunja ispod. Lena je ležala raširena na stomaku, otvorena izlizana meka knjiga na jastuku pored nje, reči su se zamagljivale dok joj je um lutao, uvek lutajući, ka zabranjenim mislima.
Tiho zujanje unutar kuće, njeni roditelji koji su spavali u udaljenoj spavaćoj sobi, obično je donosilo osećaj mira, utešne samoće. Večeras se osećala kao krhka ljuštura. Slabo kucanje, pa još jedno, o stakleno okmo njenog prozora prorezalo je tišinu.
Lenin dah je zastao. Njeno srce, poput kolibrija zarobljenog u grudima, počelo je da kuca u frenetičnom ritmu. Podigla se, kolena su joj klackala dok se šunjala ka prozoru, bosa stopala su joj nemojno kucala na hladnim drvenim podnim daskama.
Virila je kroz providne zavese, oči su joj se naprezale u tamu. Dve figure stajale su kao siluete na slaboj mesečini, visoke i vitke. Stomak joj se stegao. Mirsad. Adem. Dva poznanika, Romi iz njenog kraja.
Prsti su joj drhtali dok je otvarala prozor, otvarajući ga uz tiho stenjanje drveta o drvo. Noćni vazduh, sada hladniji, uleteo je unutra, noseći sa sobom miris vlažne zemlje i nečeg drugog, nečeg mošusnog i muškog.
– Šta hoćete? – Njen glas, tanak šapat, jedva se čuo preko praga. Pokušala je da zvuči ljutito, odbacujuće, ali drhtavica ju je odala. Pogled na njih, uokvirene noći, probudio je snažnu, opasnu mešavinu straha i neospornog, tajnog uzbuđenja duboko u njoj.
Mirsad, oči su mu svetlucale u bledoj svetlosti, nagnuo se bliže. Slab osmeh zaigrao je na njegovim usnama, predatorska kriva koja joj je poslala jezu niz kičmu.
– Želimo da te jebemo, Lena. – Njegov glas, tiho tutnjanje, kao da je vibrirao kroz samo staklo. Obrazi su joj pocrveneli, vruć talas ju je preplavio.
– Jesi li poludeo? Gubi se od moje kuće! – Pokušala je da unese negodovanje u svoj ton, da zvuči ogorčeno, ali reči su joj se činile praznim, kao predstava za koju je znala da prozre pravo kroz nju.
Njen pogled je lutao između njih, upijajući Adema, koji je stajao malo iza Mirsada, prekrštenih ruku, tiho, budno prisustvo. Adem je iskoračio napred, njegove tamne i intenzivne oči susrele su se sa njenim. Podigao je telefon, ekran mu je svetleo poznatim, mučnim svetlom.
– Sećaš se ovoga? – Lenine oči su se raširile, fiksirajući se na malu, pokretnu sliku. Dah joj je zastao. Bila je to ona. Ona, isprepletena sa Darkom, njihova tela klizava od znoja, iskrivljeni uglovi kamere su joj uhvatili glavu zabačenu unazad, usta otvorena u tihom kriku zadovoljstva.
Talas mučnine, hladan i zasladak, preplavio ju je. Znala je ovaj snimak. Darko ga je snimio, glupa, pijana greška koju ga je molila da izbriše.
– Ne… – Reč je bila zadavljeni dah. Njen pažljivo izgrađen svet, njene tajne želje, njen skriveni život, sve je pretilo da se raspadne. Mirsadov osmeh se proširio, okrutan, trijumfalan rez preko njegovog lica.
– Darko nas je poslao. Rekao je da ti je potreban podsetnik na to šta zaista voliš. – Zastao je, puštajući reči da vise u vazduhu, pune implikacija. – Rekao je da nam daš šta želimo, ili će ovaj video pronaći put do i-mejla tvog tate.
Srce joj je lupalo o rebra, poput izbezumljene ptice koja očajnički želi da pobegne. Njeni roditelji. Sramota. Apsolutno, dušerazdiruće poniženje. Njena pažljivo negovana slika, dobre devojke, nevine Lene, biće zbrisana.
Ponovo je pogledala u ekran, sirova, neograničena strast na njenom licu zurila je u nju. Deo nje, mračni, tajni deo, osetio je čudnu, uznemirujuću privlačnost, prepoznavanje te divljine u sebi.
– Nemojte da se šalite sa tim… – Njen glas je bio jedva čujan, patetična molba. Adem se podsmehnuo, kratkim, oštrim zvukom.
– Možemo. I hoćemo. I ne šalimo se. Osim ako… – Pustio je da reč zamre, pogled mu je pao na njene grudi, zatim niže, zadržavajući se.
Lenine ruke su instinktivno poletele ka grlu, a zatim se spljoštile uz njene grudi, kao da se štiti, da sakrije raskošne obline koje su se naprezale ispod njene tanke spavaćice.
Dečakove oči, tamne i znalačke, proždirale su je, skidajući njenu odbranu samo pogledom. Njene bradavice, iznenada tvrde i osetljive, pritisnule su se uz tkaninu. Spora vrućina se širila kroz njen stomak, boreći se sa ledenim stiskom straha.
– Šta… šta želiš? – Reči su imale ukus pepela. Mirsadov osmeh se blago ublažio, izgubivši deo svoje oštrine, postajući… zavodljiviji.
– Baš ono što smo rekli, Lena. Želimo da te jebemo. I ti to želiš, zar ne? Videli smo kakva si bila sa Darkom. Voliš veliki crni obrezani ciganski kurac, zar ne, mala bela gospođice?
Njegove reči, grube i direktne, pogodile su je snagom fizičkog udarca…
Sramota i perverzno, neosporno uzbuđenje prostrujali su joj venama. Mrzela ga je što je znao, što je to izgovorio naglas, ali deo nje, deo koji je obožavao tamnu kožu uz svoju, deo koji je žudeo za njegovim kurcem, veličinom i moći, odjeknuo je sa njegovom optužbom.
Lena je osetila je kako dubok, sirovi bol počinje da cveta između njenih nogu.
– Ćuti – siknula je, nervozno pogledavši ka zatvorenim vratima spavaće sobe. – Moji roditelji… čuće. – Mirsad je razmenio pogled sa Ademom, tiha komunikacija je prošla između njih. Klimanje glavom. Posegnuo je za prozorskim okvirom, šireći ga.
– Kažeš nam da budemo tihi, bićemo tihi. Ali pustila si nas unutra. – Oklevala je, um joj je bio vrtlog užasa i zabranjenog, rasplamsalog uzbuđenja. Pomisao na njih, njih dvojcu, u njenoj sobi, kako je dodiruju, rade šta žele… Bila je zastrašujuća.
Takođe je bilo, priznala je sebi u malom, sramotnom kutku svog uma, uzbudljivo. Video, pretnja, slomili su nešto u njoj, nešto što je držalo njene želje zaključane. Sada su bile oslobođene.
– U redu – šapnula je, reč jedva da je izdahnula. – Samo… ćuti.
Mirsadov osmeh je sada bio pun, bljesak beline u mraku. Podigao se na prag sa lakom gracioznošću, njegovo vitko, snažno telo ispunjavalo je otvor. Adem je pratio, podjednako okretan, njihovi pokreti su bili tihi, uvežbani.
Meko su sleteli na tepih, njihovo prisustvo je iznenada dominiralo malom sobom. Vazduh se promenio, postajući težak od njihovog mirisa, od sirove, muške energije koju su zračili. Lena je napravila korak unazad, leđima pritisnuvši vrata svog ormara.
Njene oči, široko otvorene i proširene, pratile su njihove pokrete. Mirsad, viši, širi, ramena su mu se naprezala uz usku majicu. Adem, malo mršaviji, ali sa ukočenim intenzitetom koji ga je činio podjednako zastrašujućim.
Stajali su u njenoj sobi, dve tamne figure, lica im nečitljiva u prigušenom svetlu. Mogla je da oseti toplinu koja je zračila iz njih, čistu silu njihovog prisustva. Mirsadove oči, tamne i blistave, prelazile su preko njenog tela, zadržavajući se na njenim grudima, bokovima.
– Dobra devojka. – Njegov glas je bio tiho mrmljanje, milovanje. Napravio je korak ka njoj, pa još jedan, smanjujući razdaljinu između njih. Nije se pomerila, hipnotisana, jelen uhvaćen u svetlu farova.
Lena je osećala puls u vratu, frenetično bubnjanje
Ispružio je ruku, njegovi tamni prsti su joj prešli preko obraza, poslavši trzaj kroz nju. Koža mu je bila topla, hrapava.
– Znaš šta sada želimo, zar ne? – šapnuo je, lice blizu njenog, dah topao na njenim usnama. Njegov miris, mošusan i suptilno sladak, ispunio joj je nozdrve. Mogla je samo da klimne glavom, grlo joj je bilo stegnuto, nesposobna da izgovori reči.
Njen pogled je preleteo ka Ademu, koji je sada stajao pored vrata, posmatrajući ih, njegovo prisustvo je bilo tihi, snažni podsetnik na drugi par očiju, drugi par ruku. Mirsadova ruka je skliznula sa njenog obraza do vilice, palac joj je pratio krivinu brade.
– Dobro. Sada, skini tu malu spavaćicu. – Njegov glas je bio komanda, tiha, ali apsolutna. Njeni prsti, još uvek drhtavi, petljali su sa rubom tankog pamuka.
Navukla ga je preko glave, tkanina joj se na trenutak zakačila za grudi, a zatim se oslobodila, ostavljajući je da stoji pred njima samo u malim, čipkastim gaćicama.
Hladan vazduh u sobi, iznenada mnogo hladniji, dodirnuo joj je kožu, izazivajući jezu. Njene grudi, pune i teške, sa tamnim, nabreklim bradavicama, štrčale su napred, oštro bele nasuprot njenoj rumenoj koži. Osećala se potpuno izloženom, ranjivom, a dubok, ukusan stid ju je preplavio.
Mirsadove oči su je proždirale, tiho urlanje mu je tutnjalo u grudima.
– Prelepa – prošaputao je, pogleda uprtog u njene grudi. – Baš kao što smo znali da ćeš biti. – Ispružio je ruku, njegova tamna ruka se stegla oko jedne od njenih grudi, palcem prešao preko bradavice.
Oštar, izvrstan osećaj prostrujao je kroz nju, mešavina bola i zadovoljstva. Leđa su joj se blago izvila, tihi jauk joj je izleteo sa usana. Adem se tada pomerio, tiho prisustvo sa njene druge strane.
Njegova ruka, podjednako tamna i snažna, pronašla je njenu drugu dojku, odražavajući Mirsadov dodir. Njihovi prsti, grubi i uporni, zadirkivali su je i stezali, čineći da joj bradavice cvetaju u tvrde, osetljive tačke.
Osećala se kao igračka, zarobljena između dve moćne sile, i osećaj, iako zastrašujući, bio je opijajući.
– Sviđa ti se to, zar ne, Lena? – Ademov glas je bio dublji, mirniji od Mirsadovog, ali ne manje zapovednički. Njegovi prsti su joj štipnuli bradavicu, trzaj zadovoljstva i bola terao ju je da bekne.
– Mmmf… – Nije mogla da govori, samo je stenjala, glava joj je padala unazad, oči su joj se zatvarale. Osećaj njihovih ruku na njoj, tamni kontrast njihove kože naspram njene, bio je gotovo previše.
Njene gaćice, već vlažne, bile su tesne i stežuće. Mirsad se sagnuo, usne su mu dodirnule njen vrat, šaljući je naježicu kroz nju.
– Nateraćemo te da vrištiš, mala belkinjo. Ali moraš biti tiha, sećaš se? – Lagano ju je gricnuo za kožu, a zatim usisao, mekan, vlažan zvuk koji je odjekivao tihom sobom. Njegova druga ruka, napuštajući njene grudi, pomerila se niže, prateći krivinu njenog kuka, a zatim zaronila ispod lastiša njenih gaćica.
Njegovi prsti su pronašli vlažnu tkaninu, a zatim su se uvukli unutra, dodirujući vlažnu, osetljivu kožu njenog humka. Uzdah joj se iščupao iz grla. Noge su joj drhtale, preteći da će popustiti.
– Već je tako mokra – promrmlja Mirsad, glasom punim želje. Njegovi prsti su čvrsto pritisnuli njen klitoris. Oštar, ukusan pritisak.
– Samo si nas čekala, zar ne? – Adem se, u međuvremenu, pomerio ka njoj leđima. Njegove ruke, napuštajući njene grudi, klizile su niz njene bokove, prateći krivinu njenog struka, a zatim zadnjice.
Stisnuo joj je zadnjicu, gnječeći meku kožu, gurajući joj kukove napred, suptilno je trljajući o Mirsadovu ruku.
– Tako sočna zadnjica – prošaputao je Adem uz njeno uvo, usnama dodirujući njenu kožu.
– Savršeno za dobro jebanje. – Mirsadovi prsti su činili magiju na njenom klitorisu, kružeći, pritiskajući, zadirkujući. Pritisak se brzo povećavao, vruće, uporno pulsiralo je duboko u njoj. Gotovo je dahtala, disala je u kratkim, isprekidanim dahtajima.
– Molim te… – zacvilela je, ne znajući šta moli, samo da joj je potrebno više, da joj je potrebno oslobođenje.
– „Molim te“ šta, Lena? – Mirsadov glas je bio tiho režanje, prožeto zabavom. – Molim te, jebi me? Molim te, nateraj me da svršim?
– D-da – promrmljala je Lena, jedva šapatom. Sram je nestao, zamenjen očajničkom, sveobuhvatnom potrebom. Želela ih je, želela je njihova tamna tela uz svoja, želela je da ih oseti u sebi.
Mirsad se nasmejao, dubokim, promuklim zvukom. Povukao je ruku, iznenadna, uznemirujuća praznina.
– Još ne. Tek počinjemo. – Pomerio se korak unazad, oči su mu i dalje gorele u njenim. – Ademe, stavi je na krevet. Želim da vidim tu pičku izbliza.
Adem ju je, nežnom, ali čvrstom rukom, vodio unazad. Noge su joj bile slabe, telo savitljivo. Spotaknula se o ivicu kreveta, kolena su joj tonula u meki dušek. Gurao ju je nadole dok nije legla na leđa, blago raširenih nogu.
Čaršav je bio hladan ispod njene gole kože. Mirsad je klečao između njenih nogu, pogled mu je bio uprt u njene gaćice, koje su se sada naprezale od njene vlažnosti.
Sagnuo se dole, prstima je zakačio čipku i sporim, namernim pokretom ih je skinuo niz njene butine, preko kolena, a zatim ih odbacio, bacajući ih u stranu. Njene noge, gole i izložene, blago su se razdvojile, otkrivajući njene otečene, ružičaste usne, klizave od želje.
– Pogledaj to – promrmlja Mirsad, glasom punim strahopoštovanja. Ispružio je ruku, svojim tamnim prstom prateći spoljašnju krivinu njenih usana, zatim uvukao u vlažne nabore, nežno ih razdvajajući.
– Tako čvrsto. Tako mokro. – Adem se, u međuvremenu, pomerio do ivice kreveta. Raskopčao je farmerke, škripa metala bila je glasna u tihoj sobi. Lenine oči su letele ka njemu, zatim ka tamnom, debelom vratilu koje je iskočilo, dugo i nabreklo, glavić mu se blistao od pre-spermata.
Uzdah joj je izmakao sa usana. Bio je ogroman. Veći od Darkovog. Usta su joj se osušila. Mirsadovi prsti su sada bili duboko u njoj, milovali su ga, istezali se, istraživali. Osetila je kako se otvara, cveta pod njegovim dodirom.
Njeni kukovi su počeli da se izvijaju, nehotični pokret, molba za još…
– Oh… o bože…
– Sviđa ti se ovo, zar ne, kurvo? – Mirsadov glas je bio grub, njegove reči ukusno ponižavanje. Izvukao je prste, ostavljajući je bolnom i praznom. Pogledao ju je, oči su mu plamtele. – Ali nećemo samo da ti jebemo pičku. Jebaćemo ti i usta.
Ustao je, skidajući farmerke i majicu brzim, tečnim pokretima. Njegovo telo, mišićavo i vitko, bilo je tamna, moćna skulptura u prigušenom svetlu. Njegov kurac, debeo i težak, virio je iz njegovih tamnih stidnih dlaka, glava mu je bila tamnoljubičasta. Obrezan.
Približio se, kurac mu se njihao sa svakim korakom. Lena ga je posmatrala, hipnotisana, iskonski strah i ogromna fascinacija borili su se u njoj. Bio je veličanstven, zastrašujući.
Ponovo je kleknuo, ovaj put kod njene glave, njegov kurac je sada bio direktno ispred njenog lica. Mošusni miris njega, njegovog uzbuđenja, ispunio je njena čula.
– Otvori se široko, Lena – naredio je, glasom dubokim i zvučnim. Njena usta, suva i drhtava, razdvojiše se. Zurila je u tamni, otečeni glavić njegovog kurca, mali prorez na vrhu.
Gurao ga je napred, polako, namerno, pritiskajući ga na njene usne. Koža je bila vruća, glatka. Njen jezik je instinktivno izleteo napolje, osetivši ga ukusom. Bio je slan, blago metalan, intenzivno muški. On je progunđao, zvukom zadovoljstva:
– Tako je. Dobra mala. – Gurnuo je jače, njegov kurac je klizio pored njenih usana, u njena usta. Ona se blago povratila, grlo joj se steglo, ali se naterala da se opusti, da ga uzme.
Glava je bila ogromna, istezala joj je vilicu. Gurao je dublje, njegova muda su joj se četkala o bradu.
– Siši ga, Lena – naredio je, glasom tihog režanja. – Sisaj obrezani ciganski…
Počela je da sisa, prvo polako, zatim sa više samopouzdanja, usne su joj se zatvarale oko njegovog tela, jezik joj se vrteo oko glavića. Osetila je debele vene ispod jezika, toplotu koja je zračila iz njega.
Mirsad je zastenjao, njegovi kukovi su počeli da se pomeraju, prvo nežno, zatim sa većom snagom, gurajući njegov kurac dublje u njena usta, skoro do zadnjeg dela grla.
Ponovo se povratila, suze su joj peckale oči, ali je nastavila da sisa, vođena očajničkom potrebom da udovolji, da zasluži svoje oslobođenje, da se dokaže. Adem se, u međuvremenu, potpuno svukao. Njegov kurac, podjednako impresivan, stajao je ukočeno, blistav.
Prišao je podnožju kreveta, oči su mu bile uprte u Lenino lice, dok je sisala Mirsadov kurac, obrazi su joj bili upali, oči raširene od mešavine zadovoljstva i pokornosti. Sagnuo se, prstima je pronašao već vlažnu pičku, gurajući je u nju, jedan, pa dva prsta, istežući je.
– Mmmf! – Lena je zastenjala oko Mirsadovog kurca, telo joj se izvilo iz kreveta dok su Ademovi prsti zarivali u nju.
Dvostruki osećaji, puna usta, rastegnuta pička, bili su gotovo nepodnošljivi.
Nastavak: Lena i dva obrezana kurca, II deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
