Pojebali smo se i tako im se osvetili
Sve je počelo bezveze: Gorana sam znala iz vđenja, ali mi nikada nije palo na pamet da se krešem sa njim, iako je bio baš uporan. Ja sam u solidnom braku i nije mi to nedostajalo. Sve do dana kada sam ostala bez posla i primetila male promene u svom suprugu… Sinula mi je ideja da ga pratim.
Tako ja jedno popodne krenem za njim u grad, a on nema pojma (ja dobra ženica i bla bla…); imam i šta da vidim: u jednom delu grada se nalazila stara fabrika, i moj ti Mićko baš tamo. Šta li će ovde – upitah se i stadoh dalje od njega da me ne vidi. Ušao je unutra, a ja na neke buriće, pa se popnem, kad imam šta i da vidim: Goranova žena Goca (znala sam je isto iz viđenja) sedi raširenih nogu i čeka ga, a moj Mićko prilazi i halapljivo joj liže pičku, kao da mu je zadnje, a ona stenje i uvija se…
– Uuhhhh kako dobro ližeš, sva sam poludela – kaže njemu Goca, a Mićko će:
– Ah, nisam te odavno karao dušice. – Okreće je na haubi od auta i počinje da je tuca onako žestoko od pozadi, sa rukama na njenim sisama. Jebe je k’o da mu je zadnje. Ja onako zbunjena a i popaljena, silazim i pravo kod Gorana, zovem ga i kažem mu da moram nešto da mu pokažem:
– Dođi do mene, ja sam u kancelariji. – Odlazim, ali mi se po glavi mota – ili da mu kažem ili da ga zajašem, pa da se i mi istucamo onako žestoko… Ulazim u zgradu i otvaram vrata kancelarije, pomalo besna. Goran me gleda i kaže mi:
– Je li, videla si ih? – Ja zbunjena:
– Pa ti znaš da se tucaju?
– Naravno dušo, i to već duže vreme, ali i ja tebe želim i to mnogo. – Bez pitanja sam klekla, otkopčala Goranu šlic i halapljivo počela da mu pušim kurac.
– Uh, kako ga dudlaš šaćeru, uh – stenjao je i uživao slasno. Kada se ukrutio do pucanja, odgurnuo me je i sve sa stola pobacao. Stavio me je na radni sto, skinuo mi gaćice i počeo da me liže k’o niko do tada. Svršila sam za sekund, toliko sam bila napaljena da sam ga povukla i počela da molim:
– Jebi me, jebi molim te. – Okrenuo me je na sto i počeo da me tuca žestoko, divlje. Vrištala sam i svršavala bezbroj puta. Kako mu je samo velik, kako me ispunjava celu: – Uh, to mi radi, ne prestaj nikad…
– I neću šećeru više nikad da te pustim.
Kresali smo se kao ludi, nikada mi nije bilo lepše. Baš smo se dobro pojebali. Došlo je i veče, a ja kao da se ništa nije desilo, sedim u stanu i čekam mog Mićka. On dolazi, a ja ga pitam:
– Mićko, gde si ti čoveče celi dan? – a on će:
– Ma imao sam posla ženo celi dan, baš sam umoran… – Mislim se – ako si, i od sad uvek takva posla da radiš.