Kada žene ne bi plaćale tampone i uloške…
Registrovani korisnici ne vide reklame
Jedna od četiri devojke na fakultetu ima problem da kupi higijenske uloške, pokazalo je istraživanje. I to u Škotskoj. Svaka škola, koledž i univerzitet u Škotskoj će obezbediti besplatne higijenske uloške i tampone za svoje učenice od nove školske godine, najnovija je odluka Vlade Škotske. Reč je o pilot projektu u gradu Aberdinu, a ideja je da se pomogne studentkinjama sa niskim prihodima. Odluka je doneta na osnovu istraživanja u kome je učestvovalo 2.000 učenica, a koje je pokazalo da jedna od četiri mlade žene u Škotskoj ne može da kupi ženske higijenske proizvode.
I gradsko veće Njujorka donelo je odluku da sve državne škole, zatvori i prihvatilišta ubuduće dobijaju besplatno uloške i tampone.
– Niko ne bi trebalo da se suoči sa ponižavajućom situacijom da nije u mogućnosti da kupi osnovne proizvode tokom ciklusa – rekla je članica parlamenta Škotske Monika Lenon.
Sa ovom „ponižavajućom situacijom” suočava se i veliki broj studentkinja u Srbiji. One kao i druge žene moraju godišnje za osnovne „ženske stvari” da izdvoje najmanje 4.000 dinara. I to u zemlji u kojoj je čak 53,7 odsto žena nezaposleno, a plaćene su najmanje 20 odsto manje nego muškarci. Ne samo da država ne deli besplatno ženske higijenske proizvode, već ih naplaćuje sa porezom od 20 odsto. Što je više nego za, na primer, dnevne novine ili kupovinu nameštaja za hotele. BBC kalkulator pokazuje da žena za života na tampone i uloške potroši najmanje 213.000 dinara.
Cena kao dva kvadrata stana
Za manje od 2.000 evra, koliko prosečno potroši žena samo na uloške i tampone tokom života, u Srbiji može da se kupe dva kvadrata stana i to u Beogradu. Ovo je cena do dve godine plaćenog školovanja na državnim ili privatnim fakultetima. Za ovaj novac može da se kupi i polovni automobil manje veličine star šest godina.
Marija Anđelković je studentinja prava, koja je iz Aranđelovca došla u Beograd. Na higijenske uloške i tampone godišnje potroši oko 4.500 dinara. To je od prilike iznos dve kirije u studentskom domu.
– U ovu cenu nisam računala dodatne troškove, za lekove protiv bolova, koji me koštaju mesečno još do 500 dinara. I nije mi jasno, običan lek protiv bolova košta 120 dinara, a poseban za bolove u ciklusu i do 180 dinara.
Izračunajte koliko ste potrošile novca za uloške i tampone:
Prema istraživanju BBC, kalkulator pokazuje da žena koja ima ciklus od svoje 11 godine, na tampone i uloške potroši tokom života – oko 213.000 dinara. Kalkulator pretpostavlja da imate 13 ciklusa godišnje, koristite 22 tampona ili uložaka tokom ciklusa, menopauza nastupa u 51. godini, tamponi i ulošci koštaju 16 dinara po komadu
Tamara Antonijević je prošle godine bila na studentskoj razmeni u Švedskoj, a kada se vratila u Novi Sad donela je sa sobom punu kesu, začuđujuće, tampona.
– U Stokholmu je sve tri puta skuplje nego u Beogradu. Jedino su tamponi jeftiniji. I to dosta.
Dara je do prošle godine dobijala za ćerku dečiji dodatak, koji je iznosio skoro 3.000 dinara mesečno.
– Ceo dečiji dodatak davala sam na kupovinu ženskih potreba za godinu dana. I to ako bih kupovala samo najjeftinije proizvode.
Ulošci su zaista skupa roba
Crveni krst Srbije preko narodnih kuhinja podeli obroke za 35.000 ljudi u zemlji, tokom devet meseci godišnje, odlukom Ministarstva rada. Uz to, podele i paket hrane i 45.000 higijenskih paketa za najsiromašnije u 125 sredina u Srbiji. Tu je i oko osam hiljada paketa za socijalno ugrožene stanovnike sa Kosova. Tako paket dobije oko 115.000 siromašnih, kaže Jelena Radojičić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu. Ipak, u njemu nema higijenskih uložaka.
– Dobiju se po tri sapuna, prašak za veš, deterdžent i ostali proizvodi za higijenu. Razmišljali smo da uvedemo i higijenske uloške, ali to je zaista veliki trošak i mnogo bi povećalo cenu paketa. Jer, ulošci su zaista skupa roba.
Finansijska, a ne samo društvena, rapropravnost je često tema ženskih protesta
Naknadno su u pakete za socijalno ugrožene sa Kosova uvedeni i higijenski ulošci, jer je uočeno da se radi o posebno ugroženoj grupi. Doktorka Stanislava Otašević iz Centra za promociju zdravlja žena kaže da je u zdravstvenom sistemu Srbije „veoma malo pažnje posvećeno zdravstvenom, a pogotovo higijenskom osnaživanju žena”.
– Žene se snalaze kako znaju. U prigradskim i seoskim domaćinstvima, gde je najviše siromašnih, higijenski ženski proizvodi su im gotovo potpuno nedostupni, a ne pravi se razlika u starosnom dobu žene. Jednostavno, sve one moraju da ih plate.
Tamponi kao Barbi industrija
U Srbiji porez na higijenske uloške i tampone iznosi čak 20 odsto, što ih čini neproporcionalno skupim u odnosu na prosečnu zaradu, kaže Jelena Tatalović, aktivistkinja za ženska prava.
– Mislim da nismo svesni koliko je to jedna bazična higijenska potreba za sve žene, a posebno za socijalno ugrožene. Ulošci su oporezovani kao luksuzna roba, kao da ih ne koristimo svakog meseca ili dana, poput hleba, žitarica, lekova ili grejanja. – Tatalović još kaže da se u „meinstrim” medijima, niti generalno u javnosti „ne može čuti vest da poskupljuju ili pojeftinjuju ulošci i tamponi, poput ostalih namirnica i proizvoda”.
U prigradskim i seoskim domaćinstvima su ženski proizvodi gotovo potpuno nedostupni, a ne pravi se razlika u starosnom dobu žene.
– Kao da je neki patriotski veo tajne nad ženskim higijenskim proizvodima. Većina jednostavno potpada pod pritisak marketinga i način na koji se ova roba reklamira i prodaje. Gotovo kao neka Barbi ili Dizni industrija, upakovana u rozu ili šarene boje. Kao da ne govorimo o svakodnevnim potrebama. – Ona daje i primere, o kojima je pisao i Vajs, proizvoda specijalno namenjenih za žene, poput brijača, krema, lekova, koji su „čak 30 odsto skuplji nego regularni isti proizvodi za muškarce ili bez polne oznake”.
Inicijativu „no tampon teks” pokrenula je upravo jedna studentkinja iz Australije, Subeta Vimalaradža, pre tri godine, a o njoj je pisao i portal Slobodni ugao. Ovoj devojci je bilo dosta toga da joj država „oporezuje menstruaciju” i tako je pokrenula inicijative u mnogim zemljama. Pri tom, Australija ove proizvode oporezuje sa deset odsto, a kondome i kreme za sunčanje prodaje – bez poreza. Inicijativa je uspela u mnogim država SAD – na Floridi, Minesoti, Pensilvaniji, Nju Džerziju, Ilinoisu, Njujorku, Masačusetsu, Merilendu, Oregonu, Montani, Nju Hempširu, Delaveru i Aljasci, Kanadi, kao i u Irskoj. Primer zemlje gde se akcija takođe uspela je Francuska, gde je porez smanjen sa 20 na 5,5 odsto, Tamponi i ulošci se oporezuju u UK sa 5 odsto. Evropska komisija je saopštila da je cilj da se ukine PDV na uloške.
Izvor: BBC
Registrovani korisnici ne vide reklame
