Kakav život žive aseksualne osobe u Kini?
Registrovani korisnici ne vide reklame
Dajen Sje nije zabrinuta zbog toga što ne oseća seksualnu privlačnost i ne može da zamisli da ima seksualne odnose.
– Mislim da nikad nisam osećala seksualnu privlačnost – kaže. – Ali mislim da je za mene dobro što sam oslobođena seksualne želje jer mislim da je seks stvarno besmislen i da nije produktivan.
U Kini ne postoje tačne brojke kada su u pitanju ljudi koji se identifikuju kao aseksualci, dok kanadski profesor psihologije Entoni Bogert procenjuje da aseksualne osobe čine oko jedan posto odrasle populacije u Ujedinjenjom Kraljevstvu. Prema toj srazmeri, kineski istraživači smatraju da u Kini ima oko 10,8 miliona aseksualnih osoba, s obzirom na to da prema poslednjim podacima ima 1,08 milijardi ljudi starijih od 20 godina. Aseksualci u Kini su danas aktivni na nekoliko onlajn foruma u okviru nekih od najpopularnijih aplikacija društvenih mreža u toj zemlji. Mnogi od njih redovno razmenjuju i dele iskustva i čak su razvili i sopstveni rečnik.
Identifikovati se kao aseksualna osoba
Za Dajen, koja živi u Šangaju, kao i za druge žene u Kini koje se identifikuju kao aseksualne, taj status predstavlja njihovu seksualnu orijentaciju. To nije isto što i celibat, koji predstavlja izbor, ili seksualna disfunkcija, koja podrazumeva da ljudi sa poremećajima osećaju stres zbog toga što ne osećaju seksualnu privlačnost. Dajen ima malo više od dvadeset godina i studirala je u Hong Kongu, Ujedinjenjom Kraljevstvu i Holandiji. Počela je da se identifikuje kao aseksualna osoba posle sastanka sa jednim Holanđaninom koga je upoznala na fakultetu.
Nakon sastanka, bila je zbunjena time što nije osećala nikakva seksualna osećanja prema tom dečku, iako je uživala u romantičnom susretu. To ju je navelo na put samodijagnoze tako što je istraživala svoje „simptome” na internetu. Tokom istraživanja je naišla na AVEN, Mrežu za vidljivost aseksualnosti i edukaciju, koja predstavlja najveću onlajn zajednicu za aseksualce na svetu. Nakon što je pročitala definiciju aseksualnosti AVEN-a, zaključila je da je i sama aseksualna.
– Sve devojke oko mene bile su lude za romantikom i poznatim ličnostima i pričale su o momcima, ali ja nikad nisam bila sklona tome – objašnjava Dajen. Kaže da joj je, kao Kineskinji, bilo veoma teško da svojim roditeljima kaže da je aseksualna. Razlog je bio to što je u kineskoj kulturi porodica izuzetno važna, pa se roditelji zabrinu zbog najmanje verovatnoće da se njihovo dete neće venčati i imati decu.
Pritisak sa vrha
Pritisak da se ljudi venčaju i imaju decu prisutan je i na državnom nivou, zbog sve veće zabrinutosti oko demografske krize u Kini. Naročito je velika bojazan da će muškarci, kojih je u Kini od sedamdesetih godina prošlog veka više nego žena, usled abortusa vršenih po osnovu pola, imati sve manje uspeha u potrazi za suprugama.
– Mnogo puta sam pokušavala da objasnim svojim roditeljima. Moja majka sada konačno shvata i obećala je da me neće terati na brak u kom ću biti nesrećna, ali moj otac je veoma tvrdoglav. Ubeđen je da ću osećati seksualnu privlačnost čim upoznam nekoga ko mi se dopada – kaže Dajen.
Osobe koje se identifikuju kao aseksualne, često su propitivane u vezi sa tim i njihov identitet je često zanemaren i odbačen. Iako se neka istraživanja o aseksualnosti vrše, u Kini je još uvek raširen nedostatak znanja u vezi sa tim.
Jedna velika zamka
Dajen je samo jedna od sve većeg broja žena u Kini koje preispituju ne samo seks i veze, već i vrednost braka i reprodukcije.
– Mislim da institucija braka nije u korist žena, to je jedna velika zamka – kaže. – Ako bi se reprodukcija vršila bez seksa i braka, ljudi bi stekli mnogo više lične slobode.
Intervju sa Dajen završavam pitanjem da li može da zamisli sebe u romantičnoj vezi i da li se nekada oseća usamljeno. Kaže da ima bliske prijatelje ali očekuje da će biti sama do kraja života, jer će biti teško da nađe aseksualnu osobu sa kojom je kompatibilna u romantičnom smislu.
Neromantični ili romantični?
Aseksualnost postepeno postaje sve poznatija seksualna orijentacija u Kini, usled pojavljivanja zajednica aseksualnih osoba na raznim društvenim mrežama. Samo Douban grupa za aseksualnost ima više od 10.000 korisnika. Aplikacije koje su popularne u Kini, kao što su Džihu, Vičet i Kjukju, sve imaju zajednice aseksualnih osoba, čiji članovi takođe broje na desetine hiljada. Pored toga, pojavile su se i agencije i veb sajtovi za upoznavanje koji sparuju aseksualne osobe radi braka, kao što je www.wx920.com.
Profesorka Dej Vong proučava seksualne manjine u Kini poslednjih pet godina. U svom istraživanju ne bavi se postojanjem samo jednog načina da osoba bude aseksualna, već čitavim spektrom načina na koje osobe mogu da se identifikuju kao aseksualne. Profesorka Vong smatra da postoji nekoliko kategorija, ali je svesna sve prisutnijeg nastojanja da se klasifikacija u rasponu od seksualnog do aseksualnog učini još reprezentativnijom.
Romantični aseksualci ne osećaju seksualnu privlačnost, ali osećaju romantičnu privlačnost. Neki ljudi koriste pojam „platonska ljubav” za opisivanje vrste neseksualne ljubavi kojoj teže. Osoba može da bude hetero-romantična, homo-romantična ili bi-romantična. Panromatični aseksualci doživljavaju romantičnu privlačnost u odnosu na druge, ali ona nije ograničena polom ili rodom druge osobe. Neki neromantični aseksualci radije održavaju samo prijateljstva, dok drugi priznaju da ne ispoljavaju naklonost i nežnost prema drugima, uključujući porodicu i roditelje.
Su iz Pekinga se identifikuje kao panromatična aseksualna osoba, što je tokom studiranja podelila sa svojim dečkom (koji nije aseksualan). Još su u vezi.
– On poštuje to što ne želim da imam takvu vrstu intimnosti. Za mene je to i dalje veza koja me čini zadovoljnom – kaže Su. – Ne osećam se baš prijatno tokom seksualnog odnosa, ali moj dečko je heteroseksualan i oseća seksualnu želju, tako da nam je bilo vrlo teško da pronađemo rešenja. – Čini se da je Su ipak prilično optimistična u pogledu toga da aseksualnost neće za nju izazivati bilo kakve poteškoće. – Ne smatram to bolešću, aseksualna osoba može da živi udobnim i srećnim životom. Nema potrebe od toga praviti patologiju – kaže.
Ipak, još uvek nije u potpunosti rekla istinu roditeljima. Kaže da kada je pokušala da razgovara sa njima o tome, oni su se samo smejali na račun svega što im je rekla.
Stigma
Aseksualne žene naročito se suočavaju sa poteškoćama u kineskoj kulturi, kaže profesorka Vong. Prema onlajn anketi koja je sprovedena 2015. godine među aseksualcima u Kini, 80% učesnika odredilo je svoj biološki pol kao ženski, a većina njih stekla je univerzitetsko ili viši stepen obrazovanja.
– Nakon reformi u Kini, otvorene su mnoge klinike za seksualno zdravlje, koje su potvrđivale i stavljale akcenat na značaj skladnog braka. Iz tog razloga, ako ne osećate seksualnu želju, bićete stigmatizovani, zato što ugrožavate bračnu harmoniju i stabilnost društva – dodaje profesorka Vong.
U onlajn seksualnim grupama koje profesorka Vong prati, heteroseksualni muškarci često pišu komentare kao što je: „ako budeš imala seks sa mnom, osećaćeš se drugačije“.
– To je zapravo jedan oblik seksizma, ta ideja da su muškarci bolji u seksu i da mogu da vas nauče kako da budete seksualna žena – kaže ona.
Novi jezik
Umesto da pokleknu pred netrpeljivošću, profesorka Vong objašnjava da aseksualna zajednica stvara sopstveni jezik i identitet. Koriste pojam „zen” ili „zeleni tip” da opišu „stanje mira u okviru svog okruženja, ali bez ispoljavanja naklonosti i nežnosti prema drugima”.
U Kini je u toku jačanje i porast tzv. „DPBD” porodice (dupla primanja, bez dece). Takva porodica predstavlja ideal za jedan deo aseksualnih parova – veza koja ima prednosti bračne zajednice, a bez seksualne komponente. Pored toga što omogućavaju razvoj novog jezika i kulture za aseksualne osobe, onlajn forumi takođe po prvi put pružaju svima koji se identifikuju kao aseksualci platformu za povezivanje sa drugima sličnima sebi.
Guo Su se seća upoznavanja sa jednim homo-romantičnim aseksualnim muškarcem na fakultetu, koji joj je rekao da se osećao kao da ni sa kim ne može da podeli svoj identitet.
– Veoma me je dirnulo to što je rekao, zato što mislim da se većina aseksualaca oseća tako, osećamo se kao da moramo to da krijemo. – Naglašava koliko je važno da čovek može da podeli svoj identitet i da ga drugi prihvataju: – Ako mislite da ste aseksualna osoba, onda to i jeste, a moramo da poštujemo različitost aseksualnih pojedinaca.
Izvor: BBC
Registrovani korisnici ne vide reklame
