Moja Slavica i Zoran lome krevet na Vijagri
Registrovani korisnici ne vide reklame
Nastavak priče: Moja Slavica urla kao lavica
Šokiran onim što sam vidio, otišao sam do obližnjeg kafića da se malo smirim uz kafu i cigarete. Ispijanje kafe se pretvorilo u ispijanje kafa, a cigarete u čitavu kutiju cigareta, uz konstantno gađenje, osjećaj prezira, analizu viđenog. Zar meni to moj Zoran da uradi? Moj Zoran? Meni koji bih život dao za njega? A on onako da mi krvnički izjebe ženu? I baš me briga što je to njegova majka, to je prvenstveno moja žena, moja Slavica. I da sam je bilo s kim drugim zatekao, uletio bih, napravio haos, da se priča i da pišu novine. A ovako? I ovako se moram osvetiti, ne može meni niko, ali apsolutno niko jebati ženu. Uništiću ga, uništiću Zorana, uništiću i Slavicu i Zorana, ali njega prvenstveno, nezahvalno razmaženo derište koje misli da mu se sve može.
Kofein i nikotin su mi izoštrili koncentraciju, i ideja se sama nametnula. Osvetiću im se tako da neće ni znati da im se svetim. Izgledaće kao da je sve u redu, izgledaće sve kako nikad bilo nije, idealno za mlade incestuozne ljubavnike. Ustadoh, platih račun i ostavih popriličan bakšiš konobaru, zadovoljan sopstvenim planom. I pravac u školu.
Domaru sam objasnio da imam neka posla u kabinetu. A onda sam se osamio u toj praznoj učionici prazne škole, i krenuo da kombinujem. Naravno, kad ste professor hemije, pa imate i znanje i sve potrebne sastojke, a kad ni motiva ne fali, rezultat ne može da omane. A rezultat je bio tečna Vijagra, bez mirisa, bezbojna, bezukusna, ali vraški djelotvorna. I namjeravao sam je već tokom večeri upotrijebiti.
Kad sam se vratio kući u uobičajenom terminu, Zoran je već bio na treningu, a moja Slavica me je dočekala u mantilu, nemajući ništa ispod, nasmijana, zadovljna ne samo dobrom jebačinom, nego i činjenicom kako može u lice da se smije svom glupom mužu, ljubeći ga u usta slankastim poljupcem sa ukusom sperme njihovog sina jedinca. Rekoh da se obuče, može Zoran naici svakog trena, šta ako je vidi u tom izdanju, na šta ona ćutke, glumeći stidljivost, ode do sobe, vrckajući sve vrijeme i bacajući jebozovni pogled preko ramena, kao da me poziva za njom.
Ko zna šta je kučka još željela, možda da ližem Zoranovu spermu iz njene pičke?
Počeo sam da pričam o umoru, bacio se na kauč, čisto da vidi moja Slavica da od seksa neće biti ništa. Toliko mi se gadila posle svega viđenog, da sam obećao sebi da je neću dodirnuti prstom dok joj se ne osvetim, dok me ne bude preklinjala za kurac.
Ostatak dana je prošao uobičajeno mirno. Zoran je kasnio sa treninga, spremljena večera već se konzumirala, gledao se Dalas protiv Lejkersa, a Dončić je razbijao Lebrona i društvo. Zoran je urlao u transu:
– Tooooo, jebi ih Lukaaaaa, jebi glupe Lejkerseeee… – Moja Slavica mu se pridružila:
– Tooooo. Uuuuh, kako ih jebe, kako ih samo silne jebeeeee… – Osjetio sam nemir, ruke su krenule da mi drhte, slike njihovog prijepodnevnog jebanja su mi izašle pred oči, ali sam se brzo pribrao baš kao i Lejkersi, pa sam krenuo i ja da se uključujem:
– Haj’mo Lebrone, haj’mo Dejvis, malo po malo, ima vremena, ima vremena, ne mogu oni nas u našem Los Anđelesu… – Ali nije bilo vremena, Luka je nastavio da zabija nemilosrdno baš kao i Zoran majčinu pičku jutros, i završilo se katastrofom. Slavili su zagrljeni, Zoran je bio presrećan, nije znao šta da radi od sreće, rugao mi se:
– Eto ti tvoj Soutajm i tvoji Medžik i Džabar, a moja Slavica se pridružila smijehu, grlila ga, govorila mi:
– Kako smo vas samo izjebali, i to u sred El Ej-a.
Bilo je već vrijeme za spavanje kad sam se počeo vaditi na glavobolju i kao tražiti tabletu za spavanje koju sam popio pred njima da vide, a zapravo je bio običan placebo, vitamin u suštini oblikom jako sličan tableti za dubok san. Zezali su me još uvijek kako je glavobolja plod poraza Lejkersa, kako treba konačno da se okanem zlatnog dresa i nađem novi klub.
– Da, preći ću na bostonske „Zelene“ – odgovorio sam sarkastično. A onda sam krišom, dok su još gledali šta ima na TV-u, u Zoranovu flašu sa vodom sipao poprilično one tečne Vijagre. I otišao sam na spavanje, zapravo svi smo otišli na spavanje.
Pravio sam se da sam odmah zaspao, čak sam i zahrkao glasno, da bih čuo mog sina kako ulazi u sobu, spreman da uđe u svoju majku.
– Spava li ta crkotina? – upitao je za svog oca moj jedinac.
– Naravno, čuješ kako hrče, probudiće sve stanare – odgovorila je moja vjerna ljuba, moja Slavica.
– Spava dubokim snom i ni svjestan nije kako ću mu noćas izjebati ženu – zacvrkuta opet moj mezimac.
– Jebi me kao Luka Lejkerse – uzvrati mu na to primjerna majka. Čuo se zvuk cijepanja spavaćice. – Aaaah, ne ovdje ljubavi, može se probuditi…
– Ovdje i sad, boli me koliko mi je dignut, eksplodiraće, uuuuuh.
– Stani srećo, da ti mama malkice ispuši tu kurčinu, tu predivnu kurčinu, mmmmm… – Vidio sam je kako je moja Slavica klekla ispred njega, tu pored našeg bračnog kreveta, spremna da mu ispuši. Ali i Vijagra je bila spremna za dejstvo, i Zoranu nije bilo do njenog mljackanja jezikom po glaviću njegovog bolno nabreklog kurca. Zato ju je na sami ulazak njegovog glavića u njena usta uhvatio sa obje ruke za kosu i čvrsto joj privukao glavu, nabijajući joj svoj ogroman komad tvrdog mesa niz grlo. Moja Slavica se očito protivila, željala je reći nešto ali sve to je zvučalo kao „urrrrrg, mmmmmmg“, dok je on svojom Vijagrom nafilovanom kurčinom silovao njene krajnike.
Jebao ju je u usta, jako, nemilosrdno, onako kako to samo rade na filmovima, drkao je zapravo svoj kurac njenim ustima. I stenjao je, jako bolno, sav željan da se oslobodi što prije tolike napetosti.
– Aaaaaaaah, uuuuuuuuh, mmmmmmmmh… – A ona je nastavljala sa:
– Urrrrrrrrg, mmmmmmmmmg – u iščekivanju njegovog sjemena. Ubrzo se i to desilo, jedno glasno Zoranovo „Aaaaaaaaaaaaaaah“ i pribijanje Slavicine glave tik uz njegov stomak i ostajanje tako ukočenog, sa trzajima, beskrajnim trzajima kojima je punio majčina usta obilno svojom spermom.
Kada ju je konačno pustio da dođe do daha, sa krajeva Slavicinih razjapljenih usta silazila je sperma po bradi i slivala joj se na sise. Dahtala je duboko, onako predivno gola, obasjana sjajem punog mjeseca.
– Mogao si me ugušiti – rekla mu je tiho.
– Nije ti se svidjelo, mamice? – zapitao je njen jedinac.
– Životinjo – proskatala je moja Slavica, očito srećna. – I šta ću sad ja kad si se ti ispraznio ovoliko, da drkam? Napaljena sam, srećo, željela sam ovo u pički, a ti mi napunio grlo.
– Napuniću ti i pičku, vidiš da je još dignut – reče glasno moj ponos. – Dolazi sa mnom u sobu Slavice, da te satrem od kurca. – Poslušno i bez riječi je ispratila našeg sina u njegovu sobu, i legla u njegov krevet. A onda se čula pojačana škripa kreveta, počeo je da je jebe odmah.
Nije bilo vremena za predigru, za poljupce, zagrljaje, jer je Vijagra još uvijek djelovala jako, pa ju je i jebao jako. Uzalud mu je govorila:
– Polakooooo srećooooo, ooooooh, slomićeš meeee, slomićeš mamuuuu, slomićeš maminuuuuu pičkuuuuuuu – a on je nastavljao da se nabija jako u nju, vjerovatno još dodatno napaljen njenim uzdasima.
A ona nije prestajala:
– Aaaaaaaah, Zoraneeeeee, Zoraneeeeeee, aaaaaaah, šta mi radiiiiiiiiš, srećoooooo, srećooooooooooooo, oooooooooh, ubijaš meeeeeee, ubijaš meeeeeeee kurceeeeeeeem, aaaaaaaah…
– Nije kurac, nnnnnnnng… nego kurčinaaaaaaa, uuuuuuuh, kurčinaaaaaaaaaaa, aaaaaaaaah, kurvoooooooooo…
– Kurčinaaaaaaaaa, aaaaaaah, nego štaaaaaa kurčinaaaaaaa, uuuuuuuh, Zoraneeeeeee, Zoraneeeeeeee, svršavam sineeeeeee, svršavam sineeeeee, svršavaaaaaaaaaaam…
– Ako kurvoooooo, akooooooooo, razbiću teeeeeee, razbitiiiiiiiiii, uuuuuuuh, uuuuuuuuuuh, uuuuuuuuuuuuuh…
– Zoraneeeeeeeee, pa šta ti jeeeeeee noćaaaaaas, aaaaaaaaah, ubijaaaaaaš me, aaaaaaaaaah, opet svršavam, oooooooooooh, opeeeeeeeeet, aaaaaaaaaaaaah, aaaaaaaaaaaaaaah maminoooooooooooo…
– Aaaaaaaah, kako mi stiskaš kuraaaaaaaac, uuuuuuuuuh, želiš moju spermuuuuuuu, uuuuuuuuh… želiš jeeeeeeee? Reciiiiiiiiii, aaaaaaah, reciiiiiiiiiiiiiiii…
– Napuni meeeeee, napuni meeeeeeeeeeeeeeeee…
– Aaaaaaaaaah, aaaaaaaaaaaaaaaaah, aaaaaaaaaaaaaaaaaaah, evo ti spermeeeeeeeeee, aaaaaaaaaaaaaaah…
– Toooooooooo, sineeeeeeeeeee mooooooooooooooj…
Krevet je konačno prestao da škripi, prestali su zvuci sudara golih tijela majke i sina, prestali su zvuci mljackanja njene pičke pod naletima njegovog ogromnog uda, sve se najendom umirilo. Samo se čuo blag šapat, jedva sam razabirao da je moli da ostane da spava tu, da ona negoduje, da ustaje polako. I onda se čulo jedno jako „kraaaaaaak“, a onda još jedno, ovog puta još jače: „kraaaaaaaaaaaaaak“, i jak tup udarac.
Sve mi je bilo jasno, slomili su krevet. Smijali su se oboje, moja Slavica se vratila kod mene u krevet, a Zoran je otišao spavati, sve su prilike u dnevnu, na kauču. Moja Slavica se još malo smijala, a onda se obratila meni i rekla mi tiho:
– Spavaš, Beskuri? A da samo znaš kako tvoj sin jebe. I kako obilno svršava. I kako mu je tek ukusna sperma. – I onda je zavukla prste među noge, stavila ih u usta i polizala uz glasno „mmmmmmm“. – Slomio me je, Beskuri. Slomio je i mene i svoj krevet. A ti spavaj Beskuri, spavaj dok ti drugi ženu jebe. I to niko drugi nego tvoj rođeni sin. – Nasmijala se glasno, okrenula i zaspala.
I ja sam se nasmijao, samo tiho, u sebi. Jer moja osveta je počela, moja pobjeda nad njima je počela, a da oni toga nijesu bili ni svjesni. Samo je trebalo strpljenja, još malo strpljenja. I još dosta one volovske Vijagre.
Registrovani korisnici ne vide reklame
