Voajerizam i svi njegovi oblici
Registrovani korisnici ne vide reklame
Sećate se Hičkokovog remek-dela „Prozor u dvorište”? Foto-repotrer je polomio nogu, leži u krevetu i jedina zabava mu je da špijunira komšije. Njegova soba je za njega prazna čak i kada se u njoj nalazi savršena žena.
Nenaviknut na mirovanje, prisiljen je ograničiti svoj do juče neomeđeni svet na prostor koji obuhvata pogled sa sobnoga prozora i vreme između poseta njegove lepe devojke Lise i patronažne sestre. Kroz durbin posmatra šta rade ljudi u komšiluku, obaveštava gledaoca o njihovim problemima, dilemama, ko koga zavodi i čemu sve pribegava usamljena usedelica ne bi li privukla mušku pažnju. Na vlastito čuđenje ubrzo otkriva da i mikrokosmos jednog običnoga gradskoga dvorišta može da skriva neizmerna uzbuđenja i strašne tajne. Naročito ga uznemiruju čudna zbivanja u stanu u kojem s bolesnom ženom živi trgovački putnik. Da li nehotice bio svedok okrutnog ubistva ili je, odjednom privezan za invalidska kolica, počeo viđati stvari koje se nisu dogodile? Majstor trilera i vrsni poznavalac ljudske psihe pokazao nam je jedan oblik voajerizma na delu.
Ovo doduše nije bilo usmereno na seksualne aktivnosti komšija. Uostalom voajerizam, koji vezujemo za sposmatranje seksualnog čina nepoznatih ljudi, ima mnogo šire dimenzije i odnosi se na ono što bismo mi narodnskim jezikom rekli „zabadanje nosa u tudje živote”. Pri tom, savremen način odevanja žena naterali su neke muškarce da pomalo budu voajeri, koji vire pod žensku prozirnu odeću. Oni bi se mogli nazvati „vizuelni voajeri”. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da mnoge reklamne kampanje sadrže erotske elemente, odnosno notu seksualnosti.
Vizualni voajeri
Da li su ljudi po prirodi voajeri? Da li nas zaista zanima što drugi ljudi rade u krevetu? Da li je i gledanje pornića samo voajerizam? Da li su nam vlastiti život i seks toliko dosadan da moramo da zavirimo u postelju drugih? Sve su to pitanja na koji svaki pojedinac može drugačije odgovoriti. Seksolozi tvrde da se voajerizam javlja već prilikom upoznavanja kada mnoge žene prilikom prvog pogleda na muškarca koga ne poznaju razmišljaju o tome da li je dobar ljubavnik. Isto rade i momci. Zanimljiva je i znatiželja o seksualnom životu poznatih, na primer Bred Pita i Anđeline Džoli. Kada se u javnosti pojavi neka privatna porno kaseta ljudi jedva čekaju da je pogledaju. Setite se samo Severine i Suzane Mančić, čiji se snimci i danas traže radi zadovoljavanja znatiželje običnih smrtnika. O tuđim osećanjima se ne vodi računa. Ne zaboravimo ni paparace koji sve čine ne bi li snimili poznate bez odeće ili u kompomitujućoj pozi. Šta reći za gledaoce rialiti programa koji noći provode ispred malog ekrana čekajući da vide da li će biti seksa između učesnicima istog…?
Voajerizam označava doživljavanje seksualnog zadovoljstva u potajnom posmatranju seksualnih odnosa, nagog tela, donjeg veša, ili svega što posmatrač smatra seksualno privlačnim. Ovo uživanje postaje poremećaj tek ako umesto da pripremi puni genitalni odnos, postaje zamena za njega. Reč je nastala od latinske reči „voir“, što znači „gledati“, i bukvalni prevod od „voajer“ bi bilo „posmatrač“, uz pežorativni prizvuk. Frojd je posebno naglasio da su kod voajerizma „oči glavna erogena zona“ i da o voajerizmu kao bolesti možemo govoriti tek ako skriveno gledanje tuđeg intimnog ponašanja postane zamena za vlastiti seksuralni odnos.
Voajeri su obično mladi, neoženjeni muškarci uplašeni od neposrednog seksualnog kontakta. Njihovo neobično ponašanje retko se se aktivira pijanstvom ili ozbiljnom duševnom bolešću. To su plahi ljudi, a ženu ili par koji posmatraju ne ugrožavaju. Uzbuđuje ih svest da osoba koju posmatraju nije toga svesna. Psihoanalitičari upozoravaju i na to da se u voajeru skriva kap sadizma. Žena koju posmatra je njegov „plen“, a u posmatranje seksa unosi, barem u fantazijama, dosta nasilja. Voajeri se, pri tome, ne osećaju bolesno, pa zato i nisu posebno zainteresovni za lečenje.
Kolko ljudi, toliko ćudi
Da bi li zadovoljili svoju znatiželju voajeri su spremni na sve: buše rupe u zidovima, puze po drveću i krovovima, uhode parove po parkovima i satima čuče u grmlju, s udaljenosti motre na usamljene kupačice. Striptiz, pornografija ili gole žene na nudističkoj plaži uopšte ih ne uzbuđuju. Isto tako ne zanima ih golotinja žene ili prijateljice, uzbuđuje ih samo skriveno posmatranje nepoznatih žena. U tome su voajeri slični egzibicionistima, koje ne zadovoljava da šetaju goli nudističkom plažom. S druge strane ekuterizam je za uho isto kao voajerizam za oko. Voajer gleda, ekuterist sluša. Uživa u prisluškivanju seksualnog čina drugih ljudi ili sluša prepričavanje seksualnih avantura. U nekim društvima, međutim, voajerizam se može tolerisati u zavisnosti od okolnosti (npr. adolescentsko „virenje kroz ključaonicu“). U Americi video-voajerizam ima status zloćina u devet saveznih država. Takav status je prouzrokovan slučajem Suzan Vilson, koju je snimao njen sused, a po ovom događaju 2002. godine snimljen je film „Video voajer“ (Video Voyeur).
Ono što je bilo normalno u Starom veku, u Srednjem veku bilo je greh protiv boga zbog čega su ljudi spaljivani. Ali neki neobični i slobodno se može reći devijantni oblici seksualnog ponašanja su opstali, pa i kandaulizam. U toj igrici učestvuje par koji je seksualno aktivan i voajer. Kandaulizam je stariji nego što to možda mislite. Ako je verovatni nekim tekstovima 700. godina p.n.e. u jednom kraljevstvu na području Male Azije vladao je kralj Kandaules koji je svoju ženu smatrao toliko lepom da poželeo da je golu pokaže svojim vojnicima. Žena je to odbila, a kralj ju je zbog toga ubio. Danas kandaulizam označava muškarca kojeg uzbuđuje da gleda seksualnog čina između njegove partnerke i drugog seksualnog partnera.
Kako kandaulizam nije svakodnevna seksualna praksa, odvija se iza zatvorenih vrata, većinom u svingerskim klubovima. Kandaulisti ne učestvuju u samom seksualnom činu. Oni uživaju u posmatranjau. Došlo je i do neobične „saradnje” ljudi koje uzbuđuje da ljubav vode na javnim mestima i voajera. Tako je nastao “dogging“, a ovaj termin možete relativno često naći na Internetu, na kome se ovakve „seanse“ ugovaraju. Naime, par koji je sklon ovakvoj vrsti zadovoljstva ostavi na za to određenom internet sajtu podatke kada će i gde voditi ljubav, pa voajeri tako znaju kad i gde da ih nađu. Sam termin “dogging“ potiče od toga što ovakvi voajeri često povedu psa sa sobom, kako bi, u slučaju dolaska policije, mogli da se pretvaraju da su samo izašli da prošetaju psa.
Izvor: Mediasfera
Registrovani korisnici ne vide reklame
