Nastavak priče: Motorista se nabio na kurčinu bicikliste

Tog leta sam saznao da moja bivša kompanija za koju sam radio na Aljasci, ponovo traži kuvara. Ovog puta za rad u Africi. Otvarali su neke nove bušotine za naftu u Libiji i trebao im je iskusan kuvar. S obzirom da sam već radio za njih i da su po mom mišljenju bili zadovoljni mojim radom, nadao sam se da ću dobiti taj posao.

Posao mi je trebao i zbog toga da se malo razmrdam, a i vreme je bilo da zaradim još neki dinar za bezbrižnu starost, ili ludi provod. Međutim, tu je bio problem. U konkursu je kao jedan od uslova stajao i taj da kuvar mora imati vozačku dozvolu „B” kategorije. Nazvao sam kompaniju i pitao ih da li je to neophodno i da vozim motor, međutim oni su mi odgovorili, kako to ne dolazi u obzir, jer će kuvar morati sa pik-apom ići u nabavku po namirnice. Jedina dobra stvar u tome je bila što je posao počinjao tek od 1. decembra i ja sam imao dovoljno vremena da položim vozački ispit. Moram da priznam da mi je bilo malo truba, da sada pod stare dane polažem vozački ispit sa tamo nekim klincima, ali morao sam zbog posla, a i ko zna zašto će mi to kasnije u životu koristiti.

Uzeo sam oglase i telefon i počeo da pozivam jednu po jednu auto-školu. Namerno sam izbegao da pozovem auto-školu u kojoj je radila Nataša, da ne bih doveo u neprijatnu situaciju i nju i sebe. Sakupljao sam informacije o ceni i svemu, ali se sve na kraju svodilo na isto. Izbor je pao na jednu auto-školu jer su jedini imali u obuci auto marke Ford. Ja sam iz ne znam kog razloga voleo tu marku automobila i to je bio presudni faktor da se odlučim za tu auto-školu.

Lekarski pregled sam obavio brzo i već isto popodne bio u kancelariji škole. Tu mi je sekretarica objasnila sve detalje i nudila neke druge opcije, ali sam ja insistirao na tome da učim da vozim na Fordu. Na kraju, kad je videla da sam odlučan, mi završismo sve formalnosti i ona reče da će me instruktor zvati za par dana.

Narednih par dana sam dangubio u iščekivanju poziva za obuku. Treći dan, poziva nema. Rekao sam sebi – ako me danas ne nazovu, nazvaću ih sutra da vidim u čemu je problem.

Uveče oko osam sati, dok sam se hladio sa pivom kod kuće, zazvoni telefon. Sa druge strane ženski glas.

– Halo… Dobro veče, ovde instruktorka Vida, trebala bih Duleta…
– Dobro veče – bio sam iznenađen. Sekretarica mi nije rekla da je instruktor žensko. – Ja sam.
– Zovem Vas da se dogovorimo oko početka obuke.
– Kad god Vama odgovara. Ja sam uglavnom slobodan.
– Onda sutra u 10 sati ujutru. Može?
– Odgovara.

Tu noć dugo nisam mogao da zaspim. Što od vrućine, a što od razmišljanja o instruktoru. Sve sam očekivao, ali ovo ne. Misli su mi prolazile kroz glavu, kako izgleda, da li će moći da me nauči… kako ćemo se slagati…

Probudio sam se rano. Imao sam dovoljno vremena da se sredim za svoj prvi čas obuke. Sišao sam ispred zgrade i ubrzo se pojavila crvena Ford Fiesta. Ušao sam unutra i ne gledajući. Tek kada sam se smestio na suvozačko sedište i pružio ruku na pozdrav… još jedno iznenađenje. Ostao sam zapanjen. Moja instruktorka Vida je imala 27 godina. Kratke plave, ravne kose i simpatičnog lica. Imala je malo zubiće u vrh i šuškala dok je govorila, što je činilo još simpatičnijom. Ona ubaci u prvu i mi krenusmo ka poligonu. Posmatrao sam je krišom dok se je vešto probijala kroz gradsku gužvu. Imala je pozamašne dojke, koje je ponosno isticala dubokim dekolteom. Dole je nosila farke koje su isticale njene snažne bokove. Dupe… Jednom rečju, sočno.

Sa Vidom sam vozio svaki dan. Obuka mi je išla dosta dobro, zahvaljujući tome što sam već imao dosta iskustva sa motorom. Tako je bar ona rekla. Naravno, u međuvremenu smo se i dosta zbližili. Saznao sam da je instruktorka Vida svojevremeno bila udata. Imala je 19 godina kada se udala. Čim se je dete rodilo, muž je napustio i od tada ne zna za njega, ni gde je ni da li je živ. Ima sina šest godina, i radi ovaj posao jer je završila srednju saobraćajnu školu, a i odgovara joj što može da pakuje svoje radno vreme za potrebe sebe i svog deteta.

Tokom obuke, moj odnos sa Vidom, skoro da je postao prijateljski. Saznao sam i da trenutno nema nikoga pored sebe, što se muškarca tiče i tu osetih malu šansu za sebe. Naravno, nije mi bila namera da je ženim, nego da se malo sexamo, pre mog odlaska u Afriku.

Obuku sam završio u rekordno brzom roku i po mom mišljenju, a i mišljenju instruktora, moja veština vožnje je bila na odličnom nivou. Ispite sam položio iz prve, što je samo bila potvrda našeg zajedničkog truda i rada. Sledeći dan sam došao u kancelariju auto-škole po potvrdu za vozačku dozvolu. Sa sobom sam poneo bombonjeru i flašu viskija kako bih častio. Ušao sam u kancelariju i tamo zatekao sekretaricu, Vidu i vlasnika auto-škole.

– Oho… – uskliknu vlasnik auto-škole – rešio zadovoljan đak da časti instruktora…
– A ne… – odgovorih – ovo nije za instruktorku. Ovo je čast za osoblje auto-škole jer sam zadovoljan uslugom.
– A instruktorka? – začudi se gazda. Već me je iznervirala ta gnjida od vlasnika, i ja se ignorišući ga, okretoh ka Vidi, koja je do tada ćuteći sedela u stolici.
– Draga moja instruktorka… – obratih joj se – Bila bi mi velika čast, kada bi ste nekako izdvojili malo vremena i sa mnom izašli na večeru, kako bih vam se odužio za trud koji ste uložili u mene. – Vidi zacrveneše obrazi i zbunjeno reče:
– Stvarno nema potrebe…
– Insistiram… Bilo mi je nekako glupo da Vam kupujem neki poklon. Mislim da bi večera bila prikladna.
– Može. Nazvaću Vas danas da se dogovorimo.

Sutradan je bio lep dan. U svoju vozačku dozvolu sam upisao i „B” kategoriju, što je značilo da mogu voziti auto i ujedno konkurišem za posao u Africi. Ne dugo zatim, stigla mi je poruka u kojoj mi Vida zakazuje kada da se vidimo za večeru. Instruktorka Vida se je pojavila u dogovoreno vreme sa svojom Fiestom ispred moje zgrade. Ušao sam i krenuli smo.

– Kuda? – upita ona.
– Vozi do poligona. Idemo tamo u Surabaju. – Surabaja je bio jedan od boljih restorana u gradu. Imali su odličnu Indonežansku hranu. Njihovog kuvara sam lično poznavao i bio je to kolega koji je odlično radio svoj posao. Ubrzo smo sedeli u bašti restorana okruženi prijatnom atmosferom.
– Ko ti čuva klinca? – upitao sam Vidu, tek da bih započeo razgovor.
– Kod babe je. Imamo dogovor sa njom da dva puta mesečno mogu da izađem dok ga baba čuva.
– E… to i nije tako loše.
– Pa mlada sam. Ipak hoću još malo da se provodim. – Dalje je razgovor tekao u opuštenoj atmosferi. Klopa je bila vrhunska, vino kvalitetno, a instruktorka Vida meni sve lepša i lepša. Tek sam to veče uvideo sexipil koji je ona nosila u sebi. To sam joj i rekao.
– Moram nešto da ti kažem…
– Šta?
– Ranije nisam to ni primetio, valjda zauzet učenjem da vozim kola, ali tek sam večeras primetio koliko si ti jedna veoma sexi ženska…
– Ma daj… Duleee…
– Ozbiljno.
– Pa dobro. Ako ćemo da delimo komplimente, i ti ne izgledaš loše, šta više…
– Nemoj da skrećeš temu…
– Nemojmo molim te više o tome…

Prestao sam. Doduše razočaran, ali sam prestao. Ipak, nisam hteo da pokvarim odnos sa njom. Želeo sam je u krevetu, za sex, ali je ona bila sve vreme jako korektna prema meni i jednostavno sam želeo da je ispoštujem. Nastavili smo dalje razgovor o nekim drugim stvarima.

Lepo veče sa Vidom je proteklo veoma brzo. Bar za mene. Seli smo u kola i krenuli kući. Vida brzo stiže ispred moje zgrade i ja otvorih vrata da izađem.

– Mogla bi da svratiš gore do mene na još jedno piće – uputih moj poslednji pokušaj.
– Ne znam… kasno je…
– Pa niko te ne čeka kući. Rekla si da ti mama čuva dete.
– Hajde – nasmeši se ona na moju upadicu – ali samo jedno piće. Sutra radim.

Ušli smo u moj stan. Seli smo u dnevni boravak i ja nam natočih piće. Sedela je na krevetu i ja sam mogao sada da uživam u kompletnom pogledu na nju. Naročito su me palile njene mrežaste čarape koje su sa visokim štiklama isticale njene lepe noge.

Cugali smo tako vino i vodili neobavezan razgovor. Rumenilo njenih obraza mi pokaza da je vino polako počelo da je uzima pod svoje, i ja reših da ponovo pokušam da je osvojim. Preneo sam temu razgovora, na ljubav, odnose sa ženama i muškarcima, a polako i na sex. Napupljenost njenih bradavica koja se videla preko tanke košulje mi je govorila da joj naša priča prija i da je pali. Nastavio sam polako da je navodim na moju vodu. Konačno sam počeo da ispaljujem reči koje bi trebalo da me dovedu do cilja.

– I nije mi jasno – napravih se mutav – kako ti ipak nemaš nekoga pored sebe. Ipak si ti zgodna ženska.
– Malo je muškaraca koji hoće ženu u paketu sa detetom kao što sam ja. Većina njih bi da mi se samo uvuče u gaćice, a ja ipak tražim vezu i da se skrasim pored nekoga. Ipak mi treba muškarac da me vodi kroz život.
– Onda bi trebalo da izbegavaš muškarce kao što sam ja…
– Što?
– Pa ja sam ti zakleti neženja…
– Pa to je uvek tako…
– Kako?
– Svi dobri frajeri, ili su zauzeti ili neženje…
– Oho… pa ti misliš da sam dobar frajer…
– Pa jesi… – reče ona tiho i ponovo joj se zacrveneše obrazi.
– Pa šta te onda sprečava da mi padneš u zagrljaj? – opalih ja.
– Nemoj Dule… – Osetio sam u njenom glasu nesigurnost. Prišao sam joj bliže i pomilovao je po kosi.

Instruktorka je sklopila oči i prihvatila moje milovanje…

Iskoristio sam trenutak dok su joj oči bile sklopljene, obgrlio je drugom rukom i spustio joj poljubac na usne. Prihvatila ga je stidljivo. Stisnula je usne, kao da se stidela. Moja upornost se je isplatila i nakon desetak sekundi, ona otvori usta i prepusti se mojim poljupcima. Zagrlila me je i pripila svoje telo uz moje. Jednu je nogu prebacila meni preko krila. Ja je ljubeći uhvatih za tu nogu i počeh da je milujem. Mrežaste najlon čarape ispod mojih ruku, izazvaše pravu buru u meni. Kako smo se sve više ljubili, Vida je sve više postajala slobodnija. Počela je sve strastvenije da me ljubi, miluje po telu i otvara se mojim milovanjima. Ja spustih ruku na njenu dojku preko košulje i ona bučno uzdahnu kroz nozrdrve. Ohrabren ovom njenom reakcijom, zavukao sam ruku ispod njene košulje i spustio je na njenu vrelu dojku. Bila je topla, mekana i velika. Instruktorka zadrhta.

Okrenula se je još više prema meni i počela da mi otkopčava dugmiće na košulji. Skinuo sam košulju ne prestajući da je ljubim. Ona se tada odvoji i spusti svoje usne na moje maljave grudi. Ljubila me je nežno. Njene tople usne su mi žarile grudi. Uzela je moju bradavicu u usta i počela da je sisa i gricka. Zatim bi je pustila i prebacila se na drugu bradavicu. Za to vreme ja sam joj jednom rukom mesio sise, a drugom stiskao tvrdu guzu. Vida se spusti na pod pored kreveta i poče da mi otkopčava pantalone.

– Nisi fer – rekoh promuklim glasom.
– Što?
– Skidaš me, a ti si još skroz obučena…
– Niko ti nije zabranio da me skidaš…

Krenuli smo uzajamno da se skidamo. Za tren smo oboje bili goli. Na njoj su samo ostale mrežaste najlon čarape, što još više raspali vatru u meni. Tada me Vida gurnu rukom i ja padoh nazad na krevet. Ona je ostala i dalje da sedi na podu pored kreveta između mojih nogu. Uhvatila me je jednom rukom za kurac i pripila ga uz moj stomak. Halapljivo je uzela moja muda i strpala ih sebi u usta. Tada sam doživeo predigru koju nikada do tada nisam. Kasnije mi je Vida rekla da nikada nije niti će nekome pušiti kurac, jer to jednostavno ne voli. Ali, ono što mi je ona radila je ludo. Sisala mi je muda, uvlačila ih u usta, lizala. Ljubila me je svuda oko kurca, samo kurac nije dirala. Njega je držala rukom, skoro kao da je umazan blatom. Njene usne ni jednog trenutka nisu pale na moj nabrekli kurac.

Zato… ljubila mi je stomak, muda, unutrašnju stranu butine, i dovodila me do ludila time što sam stalno isčekivao kako će konačno staviti moj kurac sebi u usta. Ali to se nikada nije desilo. To čikanje me je izluđivalo. Kada sam taj prvi put video da od pušenja nema ništa, rešio sam da promenim ploču.

Ustao sam sa kreveta i odigao je sa poda. Sada sam nju namestio na krevet, a ja sam kleknuo na njeno mesto. Odigao sam joj noge, blago ih raširio i zagnjurio u njeno međunožje. Mekano toplo meso njene obrijane pice mi se pripi uz usne. Pičkica joj je imala predivan miris. Halapljivo sam je obliznuo i nastavio da je ližem. Vida me rukama zgrabi za kosu i pritisnu još jače na svoju pičkicu. Gurnuo sam joj jezik duboko u picu i ona kriknu od zadovoljstva.

– Ohh… kako to dobro radiš…
– Mmm… jako ti je ukusna pičkica… mogao bih ovako celu noć…
– Nemoj… ne mogu više… oh… stavi mi ga – vukla me je za glavu rukama na gore. Uspravio sam se i počeo da je ljubim po ogromnim sisama.

Moj se je kurac sam namestio na ulaz njene pice…

Istovremeno sam je ujeo za bradavicu i nabio joj kurac u vlažnu i pripremljenu picu. Vida kriknu kao tigrica. Čim je osetila moj kurac duboko u sebi, ona poče da meša kao neki mikser. Ja joj sve vreme nisam puštao bradavicu iz usta. Držao sam je ovlaš zubima, što je nju dovodilo do ludila.

– Ahh. Too… Nabij mi ga… Uhhh… Što mi prijaš… – dahtala je.

Uspravio sam se, oslonio na njene sise kao na dva jastuka i počeo da je prcam. Instruktorka Vida je primala kurac u sebe sa zadovoljstvom. Širila je noge i na svaki moj nalet kurcem, odgovarala kontrom, još jače se nabijajući na moj kurac.

Explodirali smo istovremeno. Vida odiže glavu, vrisnu i zari zube u moje rame. Ja od bola i strasti joj ga nabih još jače i počeh da se prosipam. Vidina pičkica se grčila i isisavala svu spermu iz mojih jaja. Svršavali smo dugo i razuzdano. Klonuo sam iscrpljen i znojav preko njenog tela. Zagrlila me je rukama i nogama i počela skoro zahvalno da me ljubi po vratu i ramenima. Ja sam je mazio po guzi ispod sebe.

Vida je tu noć ostala kod mene. Pred zoru smo se pojebali još jednom, još vatrenije i strastvenije nego prvi put.

Ujutru je morala da ide da radi. Kako je radila taj dan posle burne noći, stvarno ne znam.

…

Sa Vidom sam ostao u nekoj, nazovimo to, vezi do mog odlaska za Afriku. Nismo se nešto često viđali, ali kada bi se videli, to bi bio pravi zemljotres od sexa. Najviše smo oboje obožavali sex na zadnjem sedištu njenog auta. Tada bi mi ona sela na kurac i nastao bi pravi zemljotres od jebanja. Naučila me što-šta čemu.

Nastavak: Nije htela da se ljubi, želela je samo sex