BDSM – od tabu teme do mejnstrima
Registrovani korisnici ne vide reklame
BDSM je bio tabu tema dok nije došao Kristijan Grej i otvorio fioku punu kravata i crvenu sobu punu nečega što liči na sprave za srednjovekovno mučenje, ali zapravo donosi zadovoljstvo za one koji vole nekonvencionalni seks.
Zapravo, možda je na početku dobro postaviti pitanje šta je to konvecionalni „vanila seks“. Da li on uključuje četiri zida, četiri ruke i noge, jedan krevet i ništa sem toga, ili je svaki nežniji seks „običan” i razblažuje se izrazom „vođenje ljubavi”? Pod pretpostavkom da su sve navedene tačke istinite, onda možda i većina ljudi voli običan seks.
E sad dolazimo do pravog pitanja, šta je to neobičan seks? Da li smo ga krišom gledali na porno sajtovima dok nam knjiga „50 nijansi sive” nije otvorila prozor u društveno prihvatljiv, soft core porno svet, gde smo pomisli da, ukoliko se prikazuje u bioskopima, ne može biti toliko nastrano, što ne bismo i mi to probali?
I onda kada umočimo prst u BDSM svet tako što zamolimo partnera da nas veže kravatom, malo nam fali da uronimo celim telom u more lisica, bičeva, poveza i raznih spravica koje rade na baterije. Otkrivamo da nam se sviđa. Ali zašto? Koja to trauma, nagon, potreba, dovodi do toga da nam se dopada da budemo sputane i da nad nama neko dominira? Vekovima tražimo pravo glasa i onda nas loži da nas u krevetu neko ućutkuje. Glasno se borimo protiv nasilja nad ženama, ali uživamo u laganim šamarima od kojih nam celo telo bridi. Ozbiljne veze nam deluju kao okovi, dok nas ruke vezane za ivicu kreveta oslobađaju.
Otkad su filmska industrija i književni svet otkrili da je ovo tema koja im donosi pare, preplavljeni smo knjigama štampanim na jeftinom papiru koje u sebi previše puta sadrže reč „ribica” i filmovi koje jezivu glumu vade još jeftinijim seksom.
Kao što kad odemo u DM ne možemo da izađemo, a da ne kupimo sve što nam ne treba jer je ceo koncept tako osmišljen, tako su i ti filmovi i knjige osmišljeni da nam smanje osećaj stida jer su seks upakovali u lepe korice. Sve ono što nas je sramota da pogledamo na Porn Hubu prilagodili su nama da bismo bez pitanja „šta nije u redu sa mnom” mogle na miru da pogledamo pornić (Mada ne vidimo iskreno što bi bilo čudno da žene provode vreme na porno sajtovima – možda imamo različite delove, ali potreba nam je apsolutno ista).
Iako je uticaj filmova na grublji i BDSM seks neosporan, možemo da ga posmatramo i zasebno. I kada se posle ovog teksta zapitamo šta to u nama budi želju da neko nad nama dominira, odgovor je vrlo jednostavan.
Ništa.
Nema sve u životu veze sa našim ocem ili traumama iz detinjstva – nekad nam jednostavno prija grublji seks i koristimo ga kao ventil, trening ili hobi. Nije sve u psihologiji, nešto je i u senzibilnosti i u senzualnost. Igra moći je palila vatru još otkad je sveta i veka, pa je sasvim razumljivo da se to prenosi i na seksualni žar.
Filmovi poput „50 nijansi sive” su nas samo podsetili da u krevetu možemo da budimo šta god da želimo, nisu nas „navukli” na prljav seks. Seks je najčistija stvar na svetu, i dokle god uključuje dve (ili više) saglasnih osoba, nema ništa nekonvencionalno u njemu. Udri me do zore ukoliko ja na to pristanem.
Izvor: Wannabe magazin
Registrovani korisnici ne vide reklame
