Morao sam da ližem mamina stopala u znojavim najlonkama
Registrovani korisnici ne vide reklame
U srednjoj školi, živeo sam u kući sa svojom mamom. Ona je radila u kancelariji sa svojom drugaricom i uglavnom su radile jutarnje smene, tako da kad dođem kući sa časova, obično je bila ispružena na dnevnoj sobi na kauču, opuštala se i gledala omiljene TV serije na televiziji. Uvek su mi u prvom planu kada uđem u kuću bila mamina stopala.
Jednog popodneva bio je film na kablovskoj koji sam želeo da gledam, i pitao ako mogu da promenim kanal sa njenog programa.
– Nema šanse – rugala se ona. – Usred sam gledanja ovog programa – odbrusila je mama.
– Hajde, molim te mama? Jedva da ikada gledam filmove! – Ja sam se povukao.
– Dobro – uzdahnula je – daću ti daljinski upravljač tako da možeš da gledaš taj film, samo ako za uzvrat dođeš da sedneš ovde i izmasiraš mamina stopala. Ceo dan sam bila na poslu, u mojim iznošenim štiklama, i noge me ubijaju na prstima…
Spustio sam pogled na mamine noge; nosila je svoje prepoznatljive crne tanke hulahopke koje inače nosi skoro svaki dan na posao, i papučice na malu štiklu sa otvorenim petama na nogama, te iste koje nosi skoro svakog popodneva i večeri, a koje verovatno nije nikada ni oprala.
Pogledao sam mamu zbunjeno, slegnuo ramenima i pristao da joj trljam tabane preko najlonki. Sedeo sam na podu kraj jednog dela kauča i skinuo sam joj papuču. Njen široki, mesnati taban bio je vidljivo vlažan i znojan, a najlonke su joj bile vidno slepljene i znojave na prstima. Nisam bio siguran kako se osećam zbog tako jakog mirisa stopala…
Film je počeo, ali bilo je teško skoncentrisati se zbog maminih širokih znojnih tabana u najlonkama, tako blizu mog lica. Marljivo sam joj protrljao naborane lukove i dugi mesnati prsti su počeli sve više da zaudaraju u iznošenim najlonkama. Noge su joj stvarno smrdele, dolazilo je ponekad u talasima kada bi raširila prstiće preko najlonki ili trljala sa strane tabane zajedno, čuo bi se samo zvuk najlona dok se mamina stopala taru tabanima jedna o drugu. Kad god je moja pažnja sa njenih stopala popuštala, mama bi nehajno očistila grlo i pucnula prstima istovremeno sa pozadinskom muzikom filma, a ja sam morao da vratim fokus na trljanje njenih nogu u znojavim najlonkama.
Trljao sam joj tako stopala u tišini više od sat vremena pre nego što je ustala da smisli šta da će da napravi za večeru.
Nekoliko dana kasnije došao sam kući iz škole i mama je bila na kauču s ispruženim nogama. Zamolio sam je da pomeri noge kako bih mogao da sednem tamo sa druge strane, da mogu bolje da vidim TV. Pogledala je u svoje papučice i svoja blago nakrivljena stopala.
– Pomiriši mi stopala – reče ona, bez oklevanja, sa samozadovoljnim osmehom.
– Šta? – kriknuo sam.
– Čuo si me, želela bih da mirišiš moja stopala, moje prstiće. Radim dugo i umorna sam od svega, teško mi je sama obezbediti nam krov nad glavom i želim da se opustim i gledam TV. Umorna sam od toga da si nepristojan i bezobziran prema meni. Imala sam naporan dan na poslu i zaista uživam u ispružanju ovih umornih nogu na kauču. Ako želiš da pomerim noge, pokaži mi malo poštovanja. Pomiriši mi tabane. – Mama se smejala dok je to govorila, uglavnom je odavala utisak da želi da se igram okolo njenih nogu, ali ni ona nije bila u žurbi da pokrene svoje noge. – Hajde, jel’ osetiš kako smrde? – pozvala je ona.
– Ne dobijaju na svežini u ovim smrdljivim najlonkama, osetim ih već do ovde – i onda sam, iz bilo kog razloga, bez pogovora, otišao pored kauča, na kolenima sam u jednoj ruci držao maminu široku grubu petu preko usmrdelih najlonki, skinuo joj izlizanu papučicu sa kožnom podlogom i namirisao stopala moje majke. Nije mi palo na pamet da im dajem samo simboličan šmrk u vidu samo prislanjanja na nos – već sam jako udahnuo, a ona mi je odgurnula nos uz njene prste, i nos mi se trljao u znojav u otvor između njena prva dva prsta preko znojavih najlonki, i duboko sam udisao pun, oštar, kiseli miris maminih umornih, znojavih stopala.
To je odvratno i totalno me je opilo kako jako smrde njene najlonke na prstima…
Zgužvao sam nos i duboko udahnuo, pritiskajući moje lice blizu njenih bledih potplata, još vlažnih i lepljivih sa komadićima vlakana od stare papuče koja se držala unutar tabana ispod njenih najlonki i dno njenih znojavih nožnih prstiju preko najlonki je bilo slepljeno. Mislim da je mama bila malo iznenađena mojim entuzijazmom u pokoravanjem njenoj naredbi, ali nisam primetio da je želela da prestanem.
– Da li želiš da ti majka trlja znojne tabane u lice? Želiš li da osetiš mamine tabane svuda po licu mili? – zadirkivala me je ona, ismejavala me zadovoljnjim, superiornim osmehom. Pocrveneo sam i zacvileo, klimnuo sam licem prema dnu njenih stopala.
– Da, molim te mama – promrmljao sam.
I trljala je, brišući one široke, naborane, znojne, smrdljive tabane u znojavim najlonkama svuda po mojim obrazima, čelu, očima, nosu i usnama. Ona je stisnula moj nos i mrdala prstima, pritišćući rupe između nožnih prstiju preko tamnijeg dela njenih najlonki direktno na moj nos i nagovarala me da udišem duboko.
– To je dobar dečko – nasmejala se. – Tako treba pokazati poštovanje svojoj mami.
Od tog dana stvari su se jako promenile. Mami stalno masiram tabane kad stigne sa posla, a posle masaže sam morao da joj oližem prste u najlonkama sve dok se ne smanji jak miris na prstima. Bilo je baš puno masaža, mnogo njih, koliko god ona želi. Obično čim me čuje da zakoračim na vrata, ona me zove:
– Vreme je za mamina stopala! – i tu se sledeća dva sata troše, pre nego što se pobrinem o nečemu sličnom, tipa da uradim domaći zadatak ili da mama spremi večeru. Mama se jako zapitala kako je uopšte naredila da joj osetim noge. Ona voli sada da to radi nasumično, kada se spremam za izlazak sa društvom, ili jedući obrok, ili šta god – moram sve ostaviti da bi se sagnuo dole i mirisao mamine noge. I smrde, i mama to zna. Često je u istim najlonkama po nekoliko dana, sve dok se ne skori znoj na prstima i okolo tabana.
– Znaš da voliš taj mamin miris, znaš da ti se sviđa kako smrde! – zadirkuje me ona. – Tako da nemaš prava da se žališ, samo njuši mamine smrdljive prstiće mili, njuši mamu…
I njušio sam… Udisao sam njena stopala uvek duboko, dok ne bi ostao bez vazduha. Uvek kad bi došla sa posla, primetio bih upaljenu staru kožu njenih tabana preko znojavih najlonki koje je nosila danima u zatvorenim štiklama. Iznošene najlonke nikad ne bi skidala po kući tokom dana, uvek tako da joj noge budu puno znojave i smrdljive.
I tako, popodne se vraćam kući. Mama nije oprala noge sapunom danima. Nekoliko noći u nedelji mama mi je davala budem njen ratnik kada spava; spavao sam u njenoj sobi i puzao ispod pokrivača gde je ona odmarala svoje mesnate prstiće tokom cele noći. Mama voli da se probudi sa mojim licem ispod njenih stopala i radosno trlja prstiće po mojoj kosi i bradi. Ovaj ritual se odvijao neko vreme – nisam razumeo kako sam to tako lako spao pod maminu moć, ali nije bilo poricanja šta se događalo sa nama. Mama je bila veoma ljubazna i umirujuća nakon toga, objašnjavajući da ne bi učinila ništa što bi povredilo ili pretilo meni, ali da bi joj bilo jako drago ako bih nastavio da radim kako ona komanduje sa njenim stopalima. Nervozno sam ugrizao usnu i složio se da ću je slušati, iznenađen mojim brzim, iskrenim odgovorom. Mama se nasmešila zadovoljno i odvela me do njene spavaće sobe, gde je ćebe, i jastuk bio postavljen u podnožju njenog kreveta. Smrad njenih znojinih stopala u prljavim najlonkama i dalje je prolazio kroz vazduh veoma uočljivo, a mama se smešila i naredila:
– Vreme je za mamina stopala!
Ivancha22
Nastavak: Kako sam zavoleo mamina stopala
Registrovani korisnici ne vide reklame
