Kao pevačica… Ah! Ah!
Registrovani korisnici ne vide reklame
Prvo, idem kod Žike, u Sviljanac, da mi obezbedi produkciju… „Pevaš li… Pevaš…?“, pita me Žika, a meni se uzvrpolji mačkica, znam da li će da me tuca… za petnaest minuta… i gaćice su mi skroz mokre… Uzbudi me…
To kad me pita, da l’ pevam… šifrovano, znači – je l’ ti se jebe? Jebe mi se, dve ne vidim, tezge slabo idu, narod nema para, još i da gositma pravim naramenice, to je ona poza kad su mi noge uvis, stopala na ramena… uh, kad se samo setim… ovlažim se sva… k’o sad sa Žikom. A on, Žika što me šika, kaže mi: „Daj da vidim noge… Uh, bože k’o da sa došla kod doktora, ortopeda na pregled pa noge…“ Pipa me malo, preko najlon čarapa, butine… pa me lupi… Šljas! Odjekne u praznoj prostoriji, u studiju „Švrća produkcije“.
A ja latentno, jebozovno parče, dignem suknjicu, iznad kolena, skinem čipkaste čaćice tange, jer su mokre… Stavim ih da se suše na stolu, dok duva njegov radijator, iz prošlog veka… A ja krenem da mu duvam đoku. I uh… i uf… i mhhhh. Cok. Samo coknem… k’o da sisam lizalo.
I onda mu ih stavljam, te bogom vajane noge, na ramena… duge… I: „Ah, ah, ha“, već trpim bolove, jer Žika ima ogroman kurac, koji svaki čas ispada iz moje malene pičkice, ispašće mi oči k’o kobili…
Promašio je rupu, pa me sad trpa u bulju
„Uf… ne u dupe…“ „Mora malo!“, kaže mi Žika. „Da ti razlabavim rupicu, da uđe jednopolac… Da bolje pevaš, ženska!!!“ „A sad naramenice!“, kaže mi Žika… i šljap, šljap… – puni me on tamo dole, a ja pogubljena od sexa, uzbuđenja, dok ga on vadi, pljuje, u ruke i podmazuje alatku, i sad će da me kara opet u bulju, pretpostavljam, po izgubljenom ludačkom pogledu.
Šta ću!? Civkam i cvilim kao kučkica zapomažem, kao jebano štene, jer mi je obezbedio onu tezgu na vašaru, u Burovcu, to jes’ Švrća produkcija, čiji je on direktor. Pevačica, jebačica, kol’ko hoćeš! Sve propale pevačice uz Ibarsku magistralu, koje su zakasnile da postanu zvezde, čisteći alatke, u kukuruzištu, uz magistralu… „Duvaj ga! Tako!“ „Aaah!“ – Tako se završava konverzacija i komunikacija između direktora Žike „Švrća produkcije“, i on im obeća: „Sutra ću da ti zalepim na čelo hiljadarku!!!“
Ih, jebem ti dostojanstvo… Zar moja pička vredi, jednu crvenu… Jednog dedicu… jednu crevenu!? „A sad evo ti, petsto dinara!“ Pa je l’ ti ja pušim za tips (bakšiš)? Mamu li ti jebem!“ „E, e… bez psovki…“ „A ti me kao ne tucaš za kintu!?“ „Pa tako ispada… Nego dobro ga puši…“ E sad, tako se pevačica Cica probija, uz Žikinu podršku, iz međunožja. „Ooohh.“
Matori krelac svršava joj na lažen trepavice, zakopčava rajfešlus, i izbacuje iz kancelarije, svoje „Švrća produkcije“, nju, kao kučkicu: „Čibe! Čibe…“ Više da je ponizi… a nju to uzbuđuje, i tako prljava od Žikine požude, prljavih seljačkih ruku, i prstiju poput ćevapa, maljavih grudi, napušta Žiku i njegov „studio“.
Onda ide Đerdap. E tu su me ’vatali i jebali na redaljku
U nekoj radničkoj baracvi, odmah posle tezge na stolu, tu mi se na’vatali nogu, gaćica, mrežastih čarapa, i onih na haltere… Mekih dojki u grudnjaku, brushalteru… puput mladog seoskog sira… k’o da probaju da me kupe… i polazilo im je za rukom. Uzem spisak gostiju, koji su uplatili… i onda u čizmama „izađem na teren“, a ima i vode, usput, u jamicama, kao i u mojoj jamici (pičkici), od uzbuđenja…
Tako me uzimaju, samo u skuknji i tankoj bluzi, na nekom kauču, u toj baraci, razbiše mi pičkicu… Otekla kao crven paradajz u foliji, izgubim se totalno… Pet-šest sati bi me jebali…
Već bi se razdanilo, i prvi bi se petlovi oglasili Dunavom, kad, kao pevačica, izdah, po ko zna koji put, svog supruga Milentija, s kojim sklopih građanski brak u Požarevcu.
Ja Cica, kao pevačica. Ah! Ah!
Registrovani korisnici ne vide reklame
Super, mackice!!!
Voleo bih da mi je zena ovakva