Kako je Kristijano Ronaldo zaljuljao norme
Registrovani korisnici ne vide reklame
Kada je u pitanju jedan od definitivno najboljih fudbalera svih vremena, Kristijano Ronaldo, jedna stvar iz njegove biografije nikad neće prestati da intrigira javnost, bar dokle god ostane misterija, a sudeći po odluci fudbalera to će biti zauvek. Naravno, njegovo očinstvo. Još od kako je 2010. godine odjeknula vest da je Ronaldo postao otac, novinari širom sveta pokušavaju da iskopaju informaciju o tome ko je majka, raspredaju se razne teorije: od toga da je „napumpao“ neku devojku u noćnom klubu i platio joj milione da se odrekne deteta, do toga da je platio surogat majku da mu rodi dete. U svetlu skorašnjih velikih otkrića svetskih medija o Ronaldovoj navodnoj homoseksualnosti, ova druga opcija je zaživela kao jedina istina.
Vratimo se na kratko u 2010. godinu, vreme kada se Ronaldova heteroseksualnost nije dovodila u pitanje, u onu godinu kada je dobio sina u sred svetskog prvenstva u fudbalu i započeo dugotrajnu romansu sa po mnogima najboljom ribom na planeti – Irinom Šajk. Teorija o neplaniranoj trudnoći random devojke koju je kresnuo bila je neoboriva jer nema drugog objašnjenja zašto bi u najnezgodnijem momentu u karijeri i pored činjenice da ima devojku on morao da plaća nekom da mu bude surogat. „Jel’ to znači da je Irina frigidna, neplodna?“, pitali su se i nagađali svetski mediji.
Naravno, opcija da muškarcu proradi očinski instinkt i da poželi da ima dete u godinama u kojima on to želi, ne čekajući da mu pod pritiskom posla i popularnosti propadne još 86 veza dok neku ne oženi – nije moguća. Opcija da to uradi samostalno zato što njegova devojka donese odluku da ne želi dete u tom trenutku ili bilo kom drugom trenutku u životu – takođe je nemoguća. Odakle njoj pravo da se ne ostvari kao majka i odakle njemu pravo da se ostvari u ulozi oca na način na koji on to želi? Teorije se nižu, a svaka sa sobom nosi sud zabrinutih novinara koji polemišu o tome ko će Ronaldu Junioru biti ženska figura u životu, kako će se to odraziti na njegov rani razvoj i odakle Ronaldu pravo da dete liši majke i osudi ga na život u nepotpunoj porodici. Klasični moralistički i konzervativni pristup za koji neću trošiti više od par redova ne bih li ga dekonstruisao: po istraživanjima iz npr. 2006. godine 15.1 miliona dece u Americi živi u porodicama u kojima se u prethodnoj godini desio bar jedan slučaj porodičnog nasilja, a 7 miliona dece u porodicama gde se nasilje višestruko ponavljalo. Dve trećine slučajeva partnerskog nasilja nad ženama sa nefatalnim ishodom desi se kod kuće, a u 43% slučajeva deca su svedoci tog nasilja. Prema NCADV statistici svake godine 1 od 15 dece izloženo je partnerskom nasilju u porodici, a u 90% ovih slučajeva deca su očevici tog nasilja. Toliko o potpunim porodicama kao garantu sigurnosti i zdravog razvoja deteta. Što se tiče „lišavanja majke“, ukoliko je to dobrovoljna odluka majke i pravno definisan dogovor između nje i Ronalda – to je njihovo pravo. To što je Ronaldo doneo odluku da niko ne zna ko je ona, takođe je njegovo pravo, a sam je rekao da će sinu tu informaciju reći onda kada mali to bude želeo da zna i bude mogao da razume. Međutim, ukoliko se zaista radi o surogat materinstvu situacija je još kompleksnija i može se o njoj diskutovati šire od priče o Ronaldu. Npr, ukoliko se u matericu jedne žene ugradi oplođena jajna ćelija – ko je tu majka? Ona koja je rodila, ili ona koja je donirala jajnu ćeliju? U tom slučaju, dete nema majku već anonimnu donorku jajne ćelije i anonimnu donorku materice.
Surogat roditeljstvo podrazumeva ugovor surogat majke i bračnog ili vanbračnog para, negde i singl osoba i uvek podrazumeva korišćenje oplodne ćelije bar jednog od roditelja koji bi bio i genetski roditelj deteta (genetska surogacija) ili oba roditelja (gestacijska surogacija). Ipak, ne čini mi se nemogućim da bi uskoro moglo biti moguće da neoženjen muškarac koji ne može da ima dete u budućnosti može da dobije dete tako što će jajnu ćeliju anonimne donorke oploditi spermatozoid anonimnog muškarca, a bebu doneti na svet surogat majka. Ko će tu biti roditelj, osim tog čoveka koji je bebu „naručio“? Pod hitno je potrebno menjati naše konzervativne koncepte roditeljstva i uskladiti ih sa vekom u kom živimo, a surogat roditeljstvo nije više bauk u par zemalja sveta (uključujući i konzervu od Rusije koja ga ima odavno) već se širi, te će uskoro biti moguće i u Srbiji, doduše kao mera populacione politike po svemu sudeći rezervisana za heteroseksualne parove u pravno definisanim zajednicama, što je diskriminaciona mera u odnosu na građansko pravo na zasnivanje porodice koje mora biti omogućeno i neheteroseksalnim parovima, kao i osobama bez intimnog partnera ma koje seksualne orijentacije oni bili. Stvari se u ovom kontekstu brzo menjaju i mnogima su konfuzne i „neprirodne“, samim tim Ronaldov slučaj i privlači toliku pažnju.
Elem, da se vratimo na temu. Od 2010. godine pa na ovamo vodeća teorija je bila o „napumpanoj devojci kojoj je plaćeno da se odrekne deteta“, dok u poslednje vreme ponovo dominira teorija o surogat majci, praćena još jednom pričom koja se tako lepo uklapa u ovu teoriju – pričom o Ronaldovoj navodnoj homoseksualnosti. Od kako je iznenada prekinuo vezu sa Irinom Šajk o ovome se šuška, a jedan francuski novinar objavio je da je Ronaldo u vezi sa kik-bokserom Badrom Harijem zbog kog često putuje u Maroko. Od tada su slike njihovih druženja preplavile medije, a sve je potkrepljeno činjenicom da Ronaldo neodređeno govori o svojoj seksualnosti („prija mi moja seksualnost, uopšte mi ne predstavlja problem“) kao i Rijaninom izjavom koja je upitana da prokomentariše slučaj rekla „imam mnogo gej prijatelja i podržavam ih na sve moguće načine“. Od tad smo čuli i da su kik-bokser i fudbaler trebali da zajedno slave Novu godinu, te da su Ronaldu i majka, ali i predsednik Reala Florentino Perez, zabranili da se viđa sa navodnim dečkom jer to kvari medijsku sliku o njemu i utiče na kvalitet njegove igre. Kao da je Ronaldo Ana Ivanović pa da zaboravi da igra kad se zaljubi.
Bilo kako bilo, ova saga u kombinaciji sa teorijama o njegovom očinstvu daju ono što bi se u sudnici nazvalo „čvrst slučaj“. Da li će doći do takvog presedana da najveći idol mnogim klincima širom sveta koji svoj maskulinitet grade u kategorijama sporta, fudbala i idolopoklonstva Ronaldu ispadne gej? To bi bio katastrofalan udarac mnogim tradicionalnim normama, a temelji konstrukcije identiteta kod mladih generacija odrastalih uz njega bili bi poljuljani. Možda je Ronaldu suđeno da osim fudbalskih mreža poljulja i norme iz korena, a bez obzira na seksualnost sama misterija oko sina to već dovoljno čini. Mnogi nikad ne bi razmišljali o tome da nema tog slučaja. Kako će se i ova druga afera završiti videćemo, ali dokle god čovek daje golove ne bi trebalo da nas zanima šta drugo daje. Ili prima.
Piše: Nemanja Marinović, izvor: Optimist
Registrovani korisnici ne vide reklame
