Drage dame, ako želite da u svoj krevet odvedete nekog oženjenog muškarca, to je nekad sasvim u redu, i legitimno. Ali nemojte biti ljubavnice na duže staze. Jer je to začaran krug, iz koga nikada nećete izaći. A uvek ćete biti druga. Retko koji muškarac će ostaviti svoju prodicu i nastaviti zajednički život sa vama. Tako da sa oženjenim muškarcima samo oprezno.

Nijedan deo mene ne odobrava varanje, ali te stvari se prosto nekako dese, u trenutku slabosti. Ili ne znam ni sama. Mogu da razumem, ali prosto ne odobravam. Mogu da razumem samo zato što se meni dogodilo, bila sam prevarena, varala sam. A bila sam i sa oženjenim muškarcima. Srećom, nije ih bilo puno, i to su bile kraće avanture. Ali desilo mi se da sam bila i ljubavnica, i to čitavih 8 meseci. Osam meseci pakla, ni sama ne znam zašto. Bila sam valjda mlađa, i nisam razumela neke stvari. Imala sam 23 godine. U tu aferu sam ušla čistog srca, a ta afera je zapravo bila puna nasilja, što psihičkog, što i fizičkog na kraju, kada sam želela dalje. Ali uspela sam da pobegnem i iz te afere sam izašla mudrija, ali sam posle te afere mnogo opreznija. Naročito kada su oženjeni muškarci u pitanju.

Imajte u vidu da su vrlo iskusni u prevarama. Veliki su manipulatori. Tako da i jako inteligentna žena upadne u njihove kandže.

Opisaću vam moj konkretan primer. I šta se meni dogodilo.

A vi budite pametne, i ne ulazite u duboke emotivne odnose sa oženjenim frajerima. 2010. godine radila sam sezonski u Crnoj Gori, Hrvatskoj, po celom Jadranu. U Šibeniku upoznala sam Tomislava. On je u tom trenutku imao 29 ili 30 godina. A ja, kao što sam već napisala, 23 godine. Šarmantan, duhovit, neposredan. Mogla sam sa njim pričati o svemu. 7 dana provela sam u Šibeniku, i sve što sam saznala o Tomislavu bilo je to da je iz Zagreba, da je 100% slobodan muškarac, i da ima nekakve apartmane u Zadru i Šibeniku. Nismo bili emotivno bliski, prosto nije me ni dodirnuo za tih sedam dana. A ja sam već bila ludo zaljubljena u njega. Manipulacija je uspela, a ja toga nisam bila svesna.

Jasno se sećam, trebalo je iz Šibenika da idem u Herceg Novi, i tamo radim narednih 10 dana. Tomislav je ponudio prevoz, rekao je da može da bude par dana sa mnom u Herceg Novom, iznajmio luksuzan apartman za mene i njega. I igra je počela. Vodili smo ljubav, uživali jedno u drugom naredna 3-4 dana. Jeste mi odgovarao seks sa njim, ali pre svega, priča sa njim bila je savršena. Nisam mogla da verujem da postoji takav muškarac. On je bio princ iz bajke.

Kada je prošlo 3-4 dana, rekao mi je da mora poslovno u Rumuniju, i tada sam saznala da ima svoju agenciju, koja se bavi građevinskim radovima, i koja gradi zgrade i objekte svuda po jugoistočnoj Evropi. Drugo vreme je bilo, a ja sam tada bila jako glupa da uđem na neki internet, i pitam ga za ime firme. Proverim. Svakako sam mu verovala slepo, nisam ni sumnjala u njega. Tomislav tada odlazi, i nema ga u mom životu narednih mesec i po dana. Ni traga, ni glasa.

Ja sam još neko vreme radila po Crnoj Gori, i vratila se za Srbiju, odnosno Beograd. Sećam se da sam se pripremala za početak master studija. I tu sam odigrala jednu igru, igru sudbine. Setila sam se da Tomislav nema moj srpski broj, već samo onaj crnogorski. Javila sam mu se prva, pitala ga sa srpskog broja gde je, da li je dobro.

Nakon dve nedelje, on se javio, i tu je zapravo krenulo mojih 8 meseci pakla. Prvo nesvesnog, a onda i vrlo svesnog pakla. Rekao mi je da ide za Mađarsku poslovno, i da će svratiti u Beograd da me vidi. Bila sam presrećna. Tomislav je bio kod mene par dana. Uživao je u meni, ja sam uživala u njemu, smejali smo se, izlazili, provodili. Vodili ljubav, sa emocijama, živela sam svoju bajku. Bila sam u nekoj savršenoj dimenziji. U našem mikro svetu!

Rekao mi je da će svratiti u povratku, i da moramo popričati tada o nekim ozbiljnijim stvarima. Njegov glas nije govorio da su to neke dobre stvari. A on je na odlasku delovao hladno, bio je to drugi čovek odjednom. Non-stop sam razmišljala šta će se desiti, da li sam nešto loše rekla, uradila? Mučilo me je to što mi nije odmah sve ispričao. Živela sam svoj život, a u mislima mi je bio samo on, i cela ta situacija.

A onda, nakon sedam ili osam dana, nisam sigurna, spavala sam, bilo je 5-6 sati ujutru, zvoni telefon, muški glas, nije bio hrvatski naglasak. Ili je bio bosanski ili crnogorski, nisam sigurna ni dan danas. Muški glas, predstavio se kao Mihael, ili Mikel, ili tako nešto. Taj glas mi je rekao da je Tomislav uhapšen u Mađarskoj, da je to sve što može da mi kaže, i da mi je Tomislav poručio da će se javiti vrlo brzo.

Ja sam tada upala u neku vrstu depresije, brinula sam. Nisam znala šta se dešava, bila sam već, što vam je i jasno, jako zaljubljena u Tomislava. Falio mi je, želela sam da bude dobro. Sećam se da sam vreme provodila sa jednom drugaricom, koja je jedina znala moju situaciju. Pile smo vino skoro svake noći, i do duboko u noć pričale. Ona mi je pomogla da se koliko-toliko osećam bolje. Iščekivala sam Tomislava, da se pojavi, javi. Makar da javi da je dobro, da je rešio probleme.

Ali, opet moram da kažem, pazite šta želite, možda vam se želje i ostvare. Tomislav se javio, rekao mi je da ne može da mi priča, ali ništa preko telefona, i da dođem za vikend u Sarajevo. Odmah sam rezervisala kartu, krenula da se pakujem, i bez pitanja, bezuslovno krenula u Sarajevo, po dogovoru. Čekao me je, meni u tom trenutku prelep, prelepo obučen. Opet nasmejan, i opet onaj Tomislav kog ja obožavam. Opet smo otišli u hotel, liksuzna soba, i imali jako burnu noć.

Sledećeg jutra saznala sam sve. Uz kaficu, u kafiću pored pomenutog hotela. Tomislav je priznao sve. Rekao mi je da je oženjen, da je u braku već godinama, da ima tri mala deteta. Da nema nikakvu agenciju, niti firmu, već da radi sasvim drugi posao, zbog kog zaista jako često putuje. Ali mi je rekao isto tako da mi je brak u krizi, da će ostaviti svoju ženu, čim reši neke stvari sa njom, i da me voli. Da želi ostatak života da provede sa mnom. Bila sam ljuta, besna, oči su mi bile pune suza. Ali sam vrlo brzo prihvatila to, ta moja zaljubljenost je prihvatila sve to. Dogovorili smo se da ćemo se viđati kada on bude mogao. Tako je i bilo.

Viđali smo se, ako ne svakog, skoro svakog drugog vikenda. Dolazio je u Beograd, ja sam išla za Zagreb, viđali smo se i u Sarajevu, čak smo i dosta putovali. Berlin, Prag, Atina, Budimpešta, Sofija, Bukurešt. Sve te destinacije obišla sam sa Tomislavom. Bilo je savršeno. Puno strasti, ljubavi, hemije. Njegov šarm i humor, izmamljivao je osmeh na mom licu. Zaboravljala sam da je oženjen, to mi nije bilo u glavi. Takav period trajao je negde od novembra te godine, do kraja januara, ili početka februara sledeće godine.

Tomislav je bukvalno preko noći počeo da pokazuje svoje pravo lice. Želeo je da ima totalnu kontrolu nad mojim životom. Ljutio se ako želim da izađem u grad, ljubomorne scene bile su uvek prisutne. Sumnjao je da ga varam, tražio dokaze. Kad bi se videli, svađali bi se satima, a kada nije pored mene, non-stop bismo se dopisivali, i čuli telefonom. Kada god on to može. U koliko ne odgovorim na njegov sms istog trenutka, pravio je scene. Odmah me je napadao da sam sa drugim muškarcem. Ja sam i dalje bila jako zaljubljena u njega, i bila sam u začaranom krugu. Radila sam sve, samo da svađe ne budu toliko česte. Igrala sam po njegovim pravilima. Jedino što je tu ostalo, i valjalo, jeste seks.

Tomislav je uvek provlačio priču kako se uskoro razvodi, ali ja od njegovih napada nisam ni stigla da pričam o njegovom razvodu. Trpela sam psihičko nasilje a nisam bila ni svesna toga. Nalazila sam i tražila uvek krivicu u sebi, i mislila da je možda on negde i u pravu. Da sve to radi zato što me voli. Moram da kažem da je on imao faze gde je stari Tomislav, koji je savršen, a onda se iznenada pretvarao u nasilnika, i agresivnog čoveka, koji bi se samo svađao. Ovakav period trajao je od februara do juna te godine.

A onda sam doživela i fizičko nasilje. Tomislav je bio kod mene u Beogradu. Trebalo je narednog jutra da krenemo za Banja Luku. Imao je neki sastanak tamo. Stigao mi je sms, od drugarice. Ne znam ni sama zašto, ali totalno nesvesno sam obrisala tu poruku. I dan danas imam naviku da uredno brišem poruke, kada završim dopisivanje, ukoliko mi nisu potrebne. On je sedeo pored mene, gledali smo nešto na tv-u. Pitao je od koga je sms, rekla sam da je od drugarice. Tražio je da vidi. Kada sam rekla da je obrisan, tražio je da zovem drugaricu da je pitam da li mi je poslala sms, na telefonu. To sam i uradila, a drugarica je potvrdila da je poslala to. Međutim, Tomislav to nije verovao. U sekundi sam dobila šamar, a odmah i drugi. Uhvatio me je za vrat, stegao jako, i terao me je da priznam kakvu poruku sam obrisala i od koga.

Bila sam u šoku. Znala sam da je kraj, i da mu neću preći preko toga, samo sam čekala da prestane cela ta scena. Pustio mi je vrat, svađa je trajala, a onda sam dobila još jedan šamar, pa još jedan. Mislim da ih je u toku te svađe bilo oko desetak. Smirio se tek kada sam bespomoćno krenula da plačem. I vratio se u starog Tomislava, ali bilo je kasno.

Nastavio je svoju manipulaciju, izvinjavao se do jutra. Rekla sam da ne mogu na put sa njim, da moram da se sredim. I da će sve biti ok. Naterao me je da ga slažem, rekla sam da ću da mu zaboravim sve to, i da će sve biti ok kada se malo sredim. Samo sam želela da ode. I konačno je otišao, tog jutra. Iz mog stana, života i sa moje planete. Zauvek!

Naravno da smo bili u kontaktu, ja sam mu preko telefona rekla da je kraj, da ne mogu dalje. Slao je poruke, zvao. Rekla sam mu da ne dolazi u Beograd, jer neću biti u svom stanu neko vreme. Da ne prelazi toliki put, jer me neće naći. Bili smo tako u kontaktu nekih mesec dana, molio je, obećavao, pokušavao da manipuliše i dalje. Ali nisam verovala, sve one emocije u meni bile su ugašene. Shvatila sam sve, na sreću. Mnogo mi je značila podrška drugarice, ona me je savetovala, bila uz mene. I da nije bilo nje, možda bih i nastavila dalje sa Tomislavom. Nisam sigurna. U jednom trenutku promenila sam broj telefona, i tu se završava moja priča sa Tomislavom. Krenula sam dalje.

Ja ne mogu da promenim, i menjam ono što se događalo u mojoj prošlosti, ali mislim da ovo moje iskustvo može da pomogne nekoj osobi koja se nalazi u isto takvoj situaciji. Čuvajte se oženjenih muškaraca, čak i ako želite da ih probate, iskoristite vi njih, nemojte da budete žrtva i dozvolite da oni vas iskoriste. Kratke ljubavne afere su ok, ali ništa na duže staze. Čuvajte se. Pozdrav.