Ludilo i moja pohotna Nevenica, I deo
Nastavak priče: Aerodrom: Kako sam upoznao Nevenicu
Mleko
Vreme je bilo izuzetno toplo. Čak pomalo i neobično toplo za mesec april. Upoznali smo se u foajeu Pozorišta na Terazijama. Razmenili smo i brojeve telefona. Jedan od prvih susreta bio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. K’o da je bitno šta smo gledali. Važno je da smo Nevena i ja nakon predstave otišli u toalet ovog gradskog pozorišta.
Odnekud pred nama iskrsao je tanjir pun mleka. „Tanjiri su za sedenje, jel’ tako?”, priupitala me je Nevena. I dodala kako će istog momenta sesti u tanjir. Imala je ogromno, dražesno negroidno dupe. Dupe koje kao da je moglo da pridržava sve četiri četkice za zube. I sad kad pomislim na to dupe odmah mi nabrekne kao što je istog časa kada sam ga prvi put ugledao.
Nevena je otkopčala svoje pantalone i umočila svoje predivne zažarene guzove pravo u tanjirić sa mlekom. Gledala me je pravo u oči i zanosno se kikotala dok se meni krv sjurivala u glavu a kurac mi je već uveliko probijao pantalone. Približio sam se njenim nogama i tada sam po prvi put video njeno crno i ružičasto meso. Pripio sam se uz njene noge i polako počeo da ga trljam.
Krenuo sam ka njoj kako bih je zgrabio ali se ona izmakla i ustala dok joj je mleko lagano curilo niz noge. Iako je imala blizu 40 godina Nevena je zračila i izgledala baš kao devojčica. I tako se i ponašala. Otišla je do ugla vecea, klekla i počela polako rukom da je mazi.
U tom trenutku mi je zacvrkutala kako je ona moja mala devojčica i da ja ne smem da je grabim već samo da je gledam dok ona obavlja radnju. Previjao sam se po podu i divljački drkao kitu dok se ona kliberila i lagano je mazila.
Ustala je i pobegla dok sam ja i dalje neumorno drkao. Otišao sam kući u žudnji da nastavim dalje. Sutradan kada smo se videli rekla mi je kako imam ogromne podočnjake i kako od ovog časa apsolutno više nikada ne smem da drkam bez nje!
Nežna i neizbežna
Nevena je bila nežna i neizbežna, kako će mi jednom opisati sebe. I blagonaklona u ispunjavnju mojih seksualnih fantazija. Istina, onima bez dodira. Jer Nevenica, kako su je drugi zvali, je bila toliko savršena da bi je svaki dodir uistinu ukaljao.
Jednom smo išli autobusom, ne sećam se više gde ni zašto, kada je vozač u punoj brzini pregazio neku nesretnicu. Reklo bi se da je bila veoma lepa. Ali udarac je bio takvog intenziteta da joj je skoro iščupao vrat. Takva je bila i silina strasti koju smo Nevena i ja osećali jedno prema drugom. Pa iako je u srži Neveninog bića čučao sram, u njenom izrazu lica kao ni u njenom glasu nije bilo ničeg tegobnog a još manje očajničkog. Ali kada bi se povela reč o seksu, u njoj je bujalo nešto neopisivo plahovito. Kao da je bila neutaživo gladna novih i novih senzacija vezanih za ovu materiju.
Jednom mi je ispričala kako je, dok je radila kao gerontodomaćica, slušala s velikom pažnjom priče svojih „klijentkinja” o nezadovoljstvu veličinom spolovila njihovih partnera u mladosti. Tada kao da je u Neveni narastalo neko osećanje neopisivog zadovoljstva. Kao i kada sam joj ispričao priču o našem glumcu poznatom po nadimku Stršljen. Ne samo zbog istoimenog filma već i zbog još nečega…
Vremenom, Nevenica i ja počeli smo da se prepuštamo pojedinim neuobičajenim radnjama. Kako mi je zatražila da više nikad ne drkam nasamo rešila je da mi pomogne u ovoj, i ne samo ovoj raboti. Sećam se kako mi je jednom smakla pantalone i zatražila da ga tu pred njom izdrkam. Ona je smakla svoju suknju, u trenutku se zaboravila, i sela mi na stomak i dozvolila mi da joj u dupe nabijem svoj prst, tada već dobrano podmazan mojom relativno mladom spermom.
Njeno pozamašno dupe sastavljeno od dva uska i nežna guza bilo je tako savršeno i zamamno, da je pozivalo svakog bio to muškarac ili žena da ako ga vide smesta počnu da se do u beskraj samozadovljavaju.
Ali, Nevena nije davala uvek da joj se približim. Budući da je bila bujna a i slobodoumna kao sama priroda, ona se najšešće i zadovoljavala zemljom, tako što se žestoko nadraživala njome dok je prolećni pljusak isto tako žestoko i nemilosrdno šibao naša tela.
Jaja
Vremenom, Nevena je razvila neobičan fetiš koji se sastojao od lomljenja jaja dupetom. U te svrhe stavila bi glavu pravo na sedište fotelje i pritom bi previla noge prema meni koji sam drkao s nedvosmislenom namerom da joj svršim pravo u lice. Potom bih stavio jaje tačno u procep njenog dupeta dok bi se ona poigravala gibajući ga u pukotini između svojih prelepih guzova. U onom trenutku kada bi sperma pokuljala i prekrila joj oči njeni guzovi bi počeli da se stežu slamajući jaje a ona bi svršavala dok bi se ja, zarivši joj lice u dupe, sladio brljotinom između njenih nogu.
Naravno, u tom trenutku zatekla nas je njena majka. Dobrodržeća starija gospođa koja je čitavog života vodila jedan uzoran život bez većih trzavica. Jednu ponudu da uđe u političke vode odbila je sa primetnim gnušanjem. Kad nas je zatekla u ovoj i više nego nepriličnoj pozi, pravila se kako apsolutno ništa ne vidi. A kad bismo mi nju videli, kao u jednoj situaciji kad je Nevena natrćila svoj tur nasred stepeništa a dok sam ja obilno drkao, ta žena je stajala nepomično svedena praktično na još jedan porodični portret.
Jer, Nevenino odrastanje, iako strogo kontrolisano i svedeno na besomučno učenje i pohađanje časova violine u najboljem duhu starog građanskog vaspitanja, bilo je ispunjeno takođe i žestokim drkanjem praćenim i te kako glasnim dahtanjem. I valjda je upravo to kod nje porodilo taj začuđujući spoj bestidnosti i sveprožimajućeg srama. Zato mi je povremeno govorila kada bih joj lice uveliko umrljao spermom: „Nemoj to da radiš, ja sam tvoja mala devojčica i doveka moram da ostanem nevina”.
Dok je to mrmljala ona je samim svojim rečima izmamljivala toplu i oporu spermu pravo iz moje nabrekle kurčine. Spermu koja je pustošila njeno pomalo stidljivo a uvek tako zajapureno i predivno lice. Lice na kojem su bile upisane sve tajne ovoga i još mnogih drugih svetova.
Endi Kolesar
Nastavak: Ludilo i moja pohotna Nevenica, II deo
Motivi za priču preuzeti iz knjige “Priča o oku” autora po imenu Georges Bataille. Ekstremno perverzno štivo.