Ljetovanje, Mačkica i ja, I deo
Registrovani korisnici ne vide reklame
Početak avgusta, temperatura preko trideset stepeni, nebo vedro bez oblačka, kako pjevaše Čorba nekad. Po drugi put stižemo u nudistički kamp, ovog puta samo nas dvoje. Malo stvari smo spakovali, torba je laka. Zabacim je na leđa, zatvorim prtljažnik i krećemo ka recepciji. Uzimam Mačkicu za ruku, nasmijani hodamo a u stomaku onaj osjećaj…
Obukao sam bermude, majicu i lagane patike, Mačkica nosi džins šorts, sandale i bijelu trikicu. Ispod nema brus, bradavice su se ocrtale. Na recepciji obavljamo formalnosti, uzimamo ključ, bungalov broj devet. Zahvaljujemo ljubaznoj recepcionerki i ulazimo u naselje. Ovo je, zapravo, nekad bilo odmaralište neke jugoslovenske firme, sada je drugačije, vremena su se promjenila. Bunagalovi, drvene kućice, su adaptirani. Nema više zajedničkih kupatila, klima uređaj u svakoj kućici i ostale blagodeti dvadeset prvog vijeka. Dok hodamo uređenom stazom i pratimo brojeve, mimoilazimo se sa nagim turistima, čuju se razni jezici. Bacamo poglede kroz sunčarice i stižemo do devetke. Otključavam, ulazimo. Dočeka nas hladovina i prijatan miris sređene prostorije. Francuski ležaj, bijeli čaršafi. Sto sa dvije stolice. Na zidu televizor. I veliki sat. Petnaest minuta do podneva. Tamo su vrata kupatila. Ovo će biti naš dom narednih sedam dana. Pogledam Mačkicu – okice joj sijaju, na licu osmjeh koji obećava… nešto. „Zagrli me jako.” Dok joj ljubim kosu i vrat, poluglasno mi govori – volim te, volim te!
Odmah smo se svukli, Mačkica odlazi u kupatilo, ostavlja otvorena vrata. Izvalim se na krevet i čujem je kako piški. Pripaljujem cigaretu, pepeljara je na natkasni. Izlazi, sjeda pored mene, osmjeh je tu. Mazi me po butini i gleda u oči. „A, šta si to naumio, da spavaš?” „Nisam”, kažem, „samo malo da odmorim, ipak sam vozio tri sata”. Ruka ide naviše. „Dobro, odmaraj deset minuta.”
Vrhovi prstiju dodiruju jaja. Vršnjak podiže glavu. Niko ne umije da mazi kao Mačkica. Kad je raspoložena. Tada iz njenih ruku izlazi vatra. Osjećaj je neopisiv. Rukicom stiska jaja i nježno ih steže. Sad je vršnjak kao jarbol. Gleda me i zna koliko u ovim trenucima uživam. Zatvaram oči… čujem njen umilni glas – „Jesi li ispušio?” Otvaram oči, gasim cigaretu i ustajem. Ono što nije rekla ne bih propustio ni za šta na svijetu…
Izlazi prva, zaključavam. Avgustovsko sunce nam miluje gola tijela, kao da želi dobrodošlicu. Vezala je kosu u repić. Ženstvena leđa, uzan struk, guza jedra i okrugla. Mačkasti hod. Mi smo par u četrdesetim, mada nam mnogi kažu da izgledamo deset godina mlađe. Ne želim da bilo šta nosimo, ni papuče, peškir, bilo šta. Samo naočare. Odlazim do recepcije da ostavim ključ. „Čekaću te ovdje”, kaže. Gledam je golu, tu ispred, među ostalim turistima. Sike nježne, bijele, fino se drže. Stomačić blago naglašen ali presladak. Pica bez dlačice. Smješka se, zna koliko volim da je gledam golu. Naročito ovako javno.
Osmjehnem se i ja, mahnem i lagano se uputim ka recepciji sa sve poluspuštenim vršnjakom. Vraćam se posle dva-tri minuta i zatičem Mačkicu ispred terase susjednog bungalova. Tamo je tip nešto mlađi od nas, malo duža kosa, fino građen. Nešto je niži od mene, oko 180 centimetara. Čujem vojvođanski naglasak. Zagrlim Mačkicu a tipu klimnem u znak pozdrava. „’Ej, Konstantine, ovo je naš komšija Jovan. Novosađanin.” „Zdravo Joco”, kažem, nasmješivši se ljubazno. „Ne zamjeri što vam prekidam ćaskanje, ali upravo smo stigli i jedva čekamo da se okupamo.” „Naravno, ljudi”, kaže, „uživajte. I moja devojka je tamo. Voda je prelepa, ja sam celo jutro bio u njoj.” Mahnemo mu i odlazimo ka plaži. Hodamo držeći se za ruke. Ovaj trenutak sam čekao cijele godine. Nas dvoje goli, pijesak pod nogama, nikuda ne žurimo, more nas čeka.
Jesi li Videla koliki je komšijin?
Na plaži osrednja gužva, ljudi su opušteni. Primjećujem da su uglavnom sve parovi, od dvadesetogodišnjaka do penzionera. Zaustavimo se u plićaku, toplo more nam zapljuskuje stopala. Zagrlim Mačkicu, privučem je sebi. Ona me zagrli oko struka, ćutimo i gledamo u pučinu. Vjetrić na licu, sunce. Ljeto je, volimo se. Stojimo tako goli i upijamo ljeto. Poljubim je u kosu i poluglasno kažem: „Jesi li vidjela koliki je komšijin, sigurno dvadeset, kad se ispravi”. „Ma, da… ne… nisam ni obratila pažnju… ne znam…” „Ne znam ni ja, samo onako”, rekoh. Pogleda me, brzo poljubi i odskakuta u vodu.
Plivali smo, brčkali se u plićaku, smijali se do pola tri. Osjetismo glad, malo i umor, pa se uputismo nazad. Uzeo sam novčanik pa skoknusmo do prodavnice, nismo htjeli u restoran. Nakupovasmo koječega i vratismo se u našu kućicu. Na komšijskoj terasi nije bilo nikog, samo sto i stolice od pletenog pruća. Posle ručka zapalih cigaretu i opet uzeh mjeru krevetu. Mačkica je sklonila ostatke hrane, pogledala me i rekla: „Ti znaš šta ja volim da radim posle ručka…” I te kako sam znao. „Jao, daj da danas napravimo izuzetak”, zavapih, „molim te! Samo što nisam zaspao!” „Dobro”, reče smijući se. „Ako ti nećeš… odoh kod komšije Joca. Možda se njemu ne spava.” „Otiđi, samo pazi da te njegova riba ne izgrebe po licu.” „Ništa za to”, reče, „imam i ja kandžice”. Ugasim cigaretu i ubrzo utonem u san.
Kad sam se probudio, prvih nekoliko sekundi nisam znao gdje sam. Kad shvatih, protegnuh se koliko sam dug. A to je blizu dva metra. Bio sam sam u prostoriji. Pogled na zidni sat – pola šest. Baš sam dremnuo – pomislih. Pored mog telefona na natkasni stajao je i njen. Znači, tu je negdje u blizini. Ustanem i odem u kupatilo. Ispraznim bešiku, istuširam se. Operem zube i pogledam svoj odraz u ogledalu. A da se ti, dugonjo obriješ, a? – kažem sebi. Što i učinih.
Znate onaj osjećaj kad hodate po kući bez odjeće na sebi, bez papuča, bez sata na ruci? I kad tako izađete iz kuće. Odličan je! Vani je malo popustila vrućina, sunce se uveliko nagnulo prema zapadu.
Pogledam prema komšijskoj terasi. Odavde se ne vidi najbolje, zaklanja je žbun sa nekim cvijećem. Ali začuh Mačkicu kako se smije. Aha, tamo je, znači. Priđem i vidim nju i Jovana i još jedno žensko čeljade. Plavušica sa frizurom na paž, oko trideset, preplanulo tijelo, gola. Sisice omanje ali čvrste. „Hej, fali li vam četvrti?” Jovan mahnu rukom: „Komšija, upadaj!” Rukujemo se. „Ovo je moja devojka Lena.” „Drago mi je, Konstantin.” Ustala je, nudi mi stolicu. Vitka, lijepo građena, bez ijedne dlačice dolje. Brz pogled i sjedam. Na stolu boca crnog, sok u tetrapaku, čaše. Biram sok. Lena mi natoči. „Ti ćeš pivo?”, pita momka i ne čekajući odgovor šmugnu unutra. Opet brz pogled, na njenu guzu. Omanja, čvrsta, obla. Brzo se vraća, limenka u ruci. Nazdravljamo, njih dvije oplele po crnjaku.
Pola sata ćaskanja o svemu i svačemu. Onda Jovan upita: „Jeste li da pređemo u bar ili da nastavimo ovde?” Nastavljamo – pomislih a Mačkica reče: „Ovdje je strava, i zavali se još više u stolicu.”
Razgovor je bivao opušteniji, bližila se noć. Nekako se dotakosmo nudizma. „Njih dvoje obožavaju da budu goli”, reče Lena.
Smračilo se, boca crnog je prazna. Jovan je primakao svoju stolicu Mačkici, pričamo viceve, smijemo se, njegova ruka na njenom ramenu. Ispričam mastan vic o paru u kupeu kad ona njemu sjedi u krilu, smijemo se. „Je l’ to bilo ovako?”, kaže Mačkica i sjeda komšiji u krilo. On jedva dočeka, zagrli je. „Nešto slično smo i mi doživeli”, kaže Lena.
Priča nam iskustvo iz voza, kako je zavrnula suknjicu i sjela na njega, kako je svršila dok su ostali putnici dremali. Pričala je to poluglasno, sa puno sočnih detalja, pa smo se svi napalili. Vršnjak mi se uspravio, a Jovan je uveliko mazio Mačkici sise i provirivao iza njenih leđa. Ona mu se vrpoljila u krilu. Znam da se i njemu digao iako ga nisam mogao vidjeti. Imala je onaj izraz na licu i znao sam da neće dugo izdržati. Što je i učinila – malo se podigla, uvukla ruku između nogu, namjestila ga i sjela na njega do kraja. Uzdahnula je, zatvorila okice i počela se podizati i spuštati.
Lena je uzela mog u ruku, kao da je to radila puno puta do sada. Privukao sam je i poljubio. Uveliko se smračilo, a svijetlo nismo upalili.
Nije nas bilo briga hoće li nas neko vidjeti. Jezici su nam se dodirnuli. Mirisala je na vino. Ljubio sam je, mazio je po čvrstim sisicama, stiskao bradavice. Ubrzo je i ona mene opkoračila, uzela ga u ruku i namjestila. Zagrlio sam je, mazio po leđima i kako je bila niža od mene, mogao sam vidjeti njih dvoje.
Mačkica je ubrzala tempo. Nisam brinuo, spirala je bila na svom mjestu. Lena je krenula polako pa sve brže. Ljubio sam je po vratu, spustio ruke do čvrste guze, podizao je, spuštao. Vidio sam da su njih dvoje blizu. „Nemoj da ga vadiš”, rekla je komšiji. „Nemoj ni ti”, šapnula mi je Lena. Bili smo tihi, radi prolaznika. Mada, ne vjerujem da bi nam neko od njih zamjerio. Prvi je svršio Jovan. Mačkica se naslonila na njega, opustila ruke. Bila je srećna, vidjelo se. Osjetih da sam i ja blizu. Nekoliko uboda i mlazevi krenuše iz mene u Leninu picu. Zagrlila me je još čvrće i upila u sebe svaku kap…
Nedugo potom sjedjeli smo unutra i večerali. Atmosfera je bila sjajna, osjećali smo kao da se poznajemo godinama. Mačkica je stavljala Jovanu zalogaje u usta, Lena je stavila krem na mog vršnjaka i sladila se sa njega…
Posle večere sam zauzeo moju omiljenu pozu – ispružio sam se na njihovom krevetu, cigareta između prstiju. Njih dvije su čavrljale pospremajući sto, Joco je uključio televizor. Nikom se nije spavalo. Prelistao je kanale, našao neki sa stranom mjuzom. Jednako čavrljajući, njih dvije odoše u kupatilo. Jovan se okrenu prema meni: „‘Ej Kon, žena ti je” – i podiže palac. „I ova tvoja mala je živa vatra”, odgovorih. Nasmijasmo se kao prava dva zadovoljna mužjaka. „Znaš”, reče, „planiramo venčanje na zimu”. „Bravo”, rekoh mu. „Mogli biste nekad doći kod nas u goste, dobićemo prostranu kuću od naših.” „Računaj na to”, odgovorih.
„Mačkica ima odličnu guzu, je l’ te pušta u nju?” „Ponekad”, rekoh. „Ali, pitaj je, valjda će i tebe. A ti, mislim, voli li Lena pozadi?” „Da, da. Često, skoro uvek.” Tek ćemo se upoznati za ovih nekoliko dana – pomislih.
Utoliko njih dvije izađoše. Nemam pojma o čemu su pričale ali nisu prestajale. „Znaš da sam odmah i ja to pomislila!”, uskliknu Lena i zagrliše se. Vidio sam da ih Joco gleda i da mu se opet digao. Lagano ga je nadrkavao gledajući ih. I moja ruka se spusti na podignuti ponos. „Može jedan poljubac za naše muške oči?”, rekoh im. Pogledaše nas obojicu sa podignutim alatkama. Onda se sočno poljubiše. Poljubac je trajao desetak sekundi. Progutah pljuvačku. „Može repriza sa jezicima?”, reče Joco a glas mu bijaše kao malo promukao.
Bez oklijevanja nastaviše da se ljube, vatreno, preplićući jezike. Joco ne izdrža, priđe im. Čučnu iza Mačkice, poljubi je u guzu, razmaknu i uvuče jezik. I sam sam to često radio. Ta je guza bila nevjerovatna.
„Hej, hajdemo na krevet”, reče joj. Priđoše, preskočiše me i legoše pored. Pružih ruku ka Leni: „Preskači i ti!” Legla je uz mene, okrenula mi leđa, zagrlio sam je. Posmatrali smo njih dvoje dok mi je vršnjak pulsirao uz Leninu družbenicu. Mačkica se oslonila na koljena i ruke, Joco iza nje. „Samo polako”, rekla je. Svojih dvadeset centimetara prisloni uz drugu rupicu. Polako uvuče glavić i stade. „Joj”, reče Mačkica. To me je kod nje palilo. Gurnu ga još malo. „Polako, boli!” Izvuče ga lagano i vrati do pola.
„Uh, uh”, čula se mačkica, sad malo tiše. Nekoliko puta ga je tako vadio i vraćao nazad i onda ga uvuče čitavog, bez zastajkivanja. „Aaaa!”, odjeknu prostorijom.
Lena se joč jače privi uz mene, saosjećajući. On ostade tako nekoliko trenutaka, ne mrdajući. Onda ga malo izvuče pa vrati. Pa još jednom. Pa još nekoliko puta. Zatim ga izvadi čitavog i vrati unutra.
Mačkica je stiskala zube, a onda se opusti. Sad ju je ubadao jednakim ritmom a na licu mu se vidjelo da beskrajno uživa.
Mačkica je stisla jastuk rukama i nabijala se. Lenu ovo sad napali i namjesti se u pozu 69, ali na boku. Uzela mi ga je u usta, mazila jaja, nadrkavala ga. Podigao sam joj nogu i liznuo picu. Bila je slatka. Više nisam gledao šta rade njih dvoje. Ubrzo sam napunio Lenina usta i zaspao na njenoj butini…
Nastavak: Ljetovanje, Mačkica i ja, II deo
Autor ovog posta je:
Registrovani korisnici ne vide reklame
