Sve o vaginalnom sekretu
Registrovani korisnici ne vide reklame
Vaginalni sekret ima važnu funkciju u održavanju higijene ženskog reproduktivnog sistema. Tečnost koju proizvode žlezde unutar vagine i grlića odnosi mrtve ćelije i bakterije. Ovo održava vaginu čistom i sprečava infekcije.
Vaginalni sekret je normalna pojava. Količina može da varira, kao i miris i nijanse boje (boja može da varira od prozirne do mlečno belkaste), u zavisnosti od menstrualnog ciklusa. Telo luči različite izlučevine, ipak, treba znati kada je to normalna pojava, a kada se radi o promeni koja zahteva lečenje.
U reproduktivnom životnom dobu sve žene neposredno pre ili posle menstruacije imaju normalni, jedva primetni sekret iz polog organa. Nakon menstruacije, sekret je oskudan i bistar, pre i za vreme ovulacije bistar i nešto pojačan, a nakon ovulacije malo zamućen. Te promene u izgledu iscetka veliki broj žena jedva opaža, ali pažljivim i upućenijim može pomoći da odrede plodne dane.
Vaginalni sekret (fluor genitalis) je sekret u vagini , koji postoji bez obzira na to u kojem je žena dobu. Normalan iscedak u vagini zdrave žene ima različite funkcije od kojih je najvažnija zaštita gornjih delova genitalnog trakta od infekcije. Pre prve menstruacije devojčice nemaju iscedak iz polnog organa, a ako se ipak pojavi posledica je loše higijene, nošenja prljave odeće ili češanja po intimnom mestu.
Prilikom menstruacije dolazi do porasta Ph vrednosti što pogoduje razvoju patogenih bakterija. Vrednost Ph raste i ukoliko dođe do infekcije genitalnog trakta (endometritis, cervicitis, piometra) i prilikom normalnih poremećaja. Dugotrajna primena antibiotika, trudnoća, ispiranja i strana tela u vagini su stanja u kojima je žena osetljiva na infekcije. Neracionalnom upotrebom antibiotika i drugih lekova u obliku vaginaleta može se uništiti vaginalna flora, a time i osnova prirodne odbrane od infekcije.
Redovna pH vrednost vagine je kisela, što destimuliše pojavu infekcija. Neposredno pre i tokom menstruacije vagina je manje kisela. U tim danima je sklonija infekcijama. Promeni normalne vaginalne flore doprinosi i seksualni odnos tj. dospevanje sperme koja smanjuje kiselost vagine. Ovo može izazvati disbalans vaginalne flore, što rezultira rastom nepoželjnih bacila koji su odgovorni za neprijatan miris.
Kod žena u zrelim godinama hormoni estrogena podstiču bujanje površinskog sloja vagine i time ona postaje otporna na mnoge bakterije. Kada je vagina ugrožena čestim nadražajima – npr. učestalim polnim odnosima, pogotovu sa više partnera, lekarskim zahvatima koji povređuju polni organ, kao odstranjivanja polipa i izrezivanja sumnjivog tkiva, kao i upotrebom unutravaginalnih uložaka ili dijafragme za zaštitu od trudnoće – u nju se mogu naseliti različiti mikroorganizmi.
Pojačan vaginalni sekret je jedan od najčešćih ginekoloških problema sa kojima se sve žene u nekom periodu svog života suoče.
Kada je potrebno obratiti se ginekologu?
Sekret neugodnog mirisa je uvek znak disbalansa vaginalne flore. Higijena je važna, ali imajte na umu da je zdrava higijena ravnoteža između previše i premalo higijene. Ako imate čudan, beli iscedak bez neugodnog mirisa, i osećate svrab, verovatno imate vaginalnu gljivičnu infekciju.
Nekoliko saveta za sprečavanje vaginalnih infekcija koje mogu dovesti do abnormalnog sekreta:
Održavajte vaginu čistom tako što ćete je redovno prati blagim sapunom i toplom vodom.
Nakon odlaska u toalet, uvek brišite od napred ka nazad kako bi sprečili da bakterije dođu u vaginu i izazovu infekciju.
Nosite pamučni donji veš 100 % i izbegavajte preterano usku odeću.
Ako vaginalni sekret postaje gušći i ima sirastu konzistenciju, onda možda imate bakterijsku infekciju. Ako je zelenkasto-žute boje onda to može biti simptom mnogo ozbiljnijeg problema poput gonoreje ili trihomonijaze.
Kada je uobičajena količina sekreta povećana i ako patite od svraba ili imate bol to može biti znak upale ili iritacije izazvane nekom fizičkom radnjom kao što su odnos ili ubacivanje predmeta, uključujući tampon ili uzrok može biti hemijski kao što su agresivni gelovi za tuširanje, parfimisani losioni itd.
Kod svake neuobičajene pojave potrebno je da se obratite ginekologu.
Postoji šest grupa vaginalnog sekreta:
I i II grupa su normalan nalaz. U takvom uzorku se nalaze ćelije sluzokože vagine, Dederlajnovi bacili i leukociti. U drugoj grupi ima nešto manje zaštitnih bacila, a više leukocita u odnosu na prvu grupu.
III grupa je najčešći patološki nalaz u reproduktivnom periodu i pokazuje da ima više patoloških bakterija (najčešće stafilokoka, streptokoka i ešerihije) od uobičajene flore. Sekret je obilniji, beličast, neprijatnog mirisa, a prisutan je i svrab. Tegobe su naročito izražene posle menstruacije i polnog odnosa. Mnoge žene ne osećaju tegobe ili su one tako blage da im ne pridaju značaj.
IV grupa odaje prisustvo gonokoka, bakterije koja se prenosi polnim odnosom. Infekcija nije česta, jer je bakterija osetljiva na antibiotike.
V grupa ukazuje na prisustvo trihomonas vaginalisa, koji izaziva svrab i peckanje pri mokrenju. Sekret je obilan, žutozelen, penušav, neprijatnog mirisa. Ova infekcija ne treba da se zanemari, jer može da dovede do steriliteta.
VI grupa označava veliki sadržaj gljivica. Kandida albikans je gljivica, koja je u manjem broju normalni stanovnik sluzokože vagine. Trudnicama, ženama sa dijabetesom, prilikom korišćenja antibiotika ili pada imuniteta stvaraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje kandide. Tada se javlja uporan svrab i peckanje. Sekret je beličast, kao zgrušano mleko. Iako nije polno prenosiva bolest, kod uporne infekcije moraju da se leče oba partnera.
Izvor: Alfa Medica
Registrovani korisnici ne vide reklame
hvala za informacije o sekretu, to nam je neophodno nama ženama