Zašto treba da pogledate film Eros?
Imamo još jednu dobru filmsku preporuku za vas. U pitanju je film „Eros” iz 2004, koji je erotska drama i jedna više nego zanimljiva antologija tri različite priče o strasti, iz ugla tri proslavljena i renomirana režisera: Vong Kar Vai, Stiven Soderberg i Mikelanđelo Antonioni.
„Ruka” – Wong Kar Wai
Mladi krojač je zaljubljen u skupu prostitutku i dolazi da joj uzima mere. Dok on čeka i sluša scene seksa iz druge sobe, ona ga prima kod sebe i obećava mu da će mu pomoći tako što će ispuniti njegovo sećanje elementima koji će mu pomoći kao inspiracija u dizajniranju odeće. Njih dvoje preko strasti dolaze do veoma velike ljubavi i ne veruju da ne postoji osoba na planeti koja može ovog drugog da zameni.
„Ekvilibrijum” – Steven Soderberg
Biznismen pod stresom priča svoje probleme psihijatru koji ne uspeva da mu pomogne. Priča mu o snu koji mu se ponavlja, a to je san o prelepoj goloj ženi u njegovom stanu. Vodi se razgovor o mogućim tumačenjima tog sna i pronalaženju rešenja, dok psihijatar, ironično, špijunira ženu iz stana preko puta zgrade i doživljava skoro identično iskustvo voajerisanja a neučestvovanja u ljubavnoj igri, što stvara frustraciju koja se prenosi na njihove poslove i živote.
„Opasna spona među činiocima” – Michelangelo Antonioni
Prikazuje probleme u vezi jednog para koji svoji odmor provodi u Toskani. Oni su ušli u bračnu rutinu, i u restoranu upoznaju seksi mladu devojku koja, i koja je očigledno simbol seksualne energije i potentnosti jer jaše konja i živi u srenjevekovnoj kuli. On je posećuje sledeće noći i njih dvoje vode ljubav, nakon čega se njih dve nađu na plaži, gole. Ovde režiser želi da nam ukaže, jer se glavnoj junakinji se uvek vide bradavice, da seks ništa ne znači bez strasti i ljubavi.
Film nije tako dobro prihvaćen u Americi, pri čemu je Von Kar Vaijev film dosta hvaljen a Antonionijev film kritikovan. Ispostavlja se da je prvi film i erotski i o erotizmu, da je drugi samo o erotizmu, a da treći ne uspeva da bude ni o jednom od te dve najvažnije okosnice tema. Kritičarima je, dakle, Antonioniov film jednostavno banalan, dok su u prvom filmu protagonisti višedimenzionalni i izazivaju empatiju. Izdvaja se momenat kada mladi krojač kaže da je postao baš krojač zbog nje, starije prostitutke, koju izdaje snaga, zdravlje, i koju polako napuštaju mušterije.
Šta vi mislite?